Зашто једни друге не разумемо

[JESSY]

                                               

 

Често примећујем следећу ситуацију:

једна особа са другом дели нешто важно за њу (на пример, случај на послу), чини се да друга особа реагује и почиње да је подржава говорећи о свом сличном искуству, случајевима из живота. Прва особа љубазно клима главом и… полако покушава да „удаљи“. Блискости и разумевања постаје не више, већ мање. Звучи познато?

Шта се заправо дешава:

– прва особа је поделила неко своје искуство

друга особа:

– заборавила (или није не знала) да смо сви различити и да у сличним ситуацијама можемо искусити различита осећања

– није схватила каква осећања стоје иза приче саговорника, а није ни поново упитала

– почела је да говори о свом искуству, на основу (по њеном мишљењу) сличног искуства, и сопствених осећања

прва особа:

– није се осетила саслушаним и схваћеном (није добио очекивану подршку)

– била је још и принуђена да она саслуша другог и своју пажњу и емотивни ресурс потроши на туђу ситуацију. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

друга особа:

     – не само да није добила очекивану захвалност (подржала је саговорника, желела је најбоље), већ је добила управо супротно. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

Обоје су се разишли у неверици и збуњени. После неког времена, можда су уопште престали да разговарају о важним стварима…

Шта учинити да се ово не догоди:

 – упамтите да сте ви и друга особа различити.

 – пажљивије слушајте, покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог. Генерално, више слушајте него што причате. Највредније у комуникацији је истинска, искрена пажња.

– немојте се ослањати на своју емпатију док још није истренирана, већ поново питајте да ли сте добро разумели каква су код саговорника осећања у вези са датом ситуацијом (чак и када је емпатија истренирана, свеједно треба поново да питате и проверите). И, када се човек осећа схваћеним постаје вам ближи и појављује се захвалност. А то је реципрочан процес.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2021/02/18/zasto_ne_razumemo_druge/

 

[MariaElena]

Tekst je dobar i koristan, ali u svakodnevnim situacijama obično ne razmišljamo o tim psihološkim zakonitostima. Najčešće osjećamo da nas netko "davi" sa svojim problemima koji nam se ( uvijek?!) čine manjim u odnosu na naše vlastite probleme. No, kao kršćani koji žive po Evanđelju i u ljubavi ("po ljubavi će znati da ste moji učenici"), onda bi nam mjerilo mogao biti Pavlov Hvalospjev ljubavi: " Ljubav je strpljiva, dobrostiva.., nije razdražljiva, ne hvali se, ne oholi, sve podnosi..."

Drugim riječima, biti milostiv, blag i susretljiv, suosjećati s potrebama i problemima drugih - to je znak velike ljubavi. Kako to postići, osobito u ovo vrijeme, kad smo svi, više-manje, uznemireni i zabrinuti? Ne vidim drugog načina osim moliti. Moliti za sebe i druge. I imati upaljeno svijetlo vjere u srcu, kao u paraboli o mudrim djevicama koje sa zapaljenim svjetiljkama išle Gospodinu u susret.

[Ćiriličar]

1. Разбијена је комуникација. Због све стреснијег начина живота, због хиперинформисаности којом смо изложени - превише информација, људи све теже комуницирају и са најбољом вољом. Чак и истомишљеници око нечега кад почну да деле заједничко мишљење неретко се "сукобе" у мишљењима.

2.Хтели не хтели, због све вече преоптерећености и упркос жељи да разумемо другога, ми постајемо егоистични али не на класичан начин "дај мени", него сада наш егоизам бива нека врста одбрамбеног система, јер свуда се око нас само тражи од нас, у процесу порообљавања смо. Дакле поред класичног љуудског егоизма, и упркос добрим намерама, постајемо егоисти јер се тако бранимо - измождени смо, преоптеречени, преуморни.

3. Дух времена је такав да иако имамо традиционалне религије, стање је горе него код пагана, у смислу различитости. Јер је време индивидуализма, тако да у контесту заједнице и хришчани су "пагани" условно, не на религијском нивоу односа са Богом, него у односу са ближњим.

 

Итд, и сл.

[Драшко]

пре 6 часа, JESSY рече

                                               

 

Често примећујем следећу ситуацију:

једна особа са другом дели нешто важно за њу (на пример, случај на послу), чини се да друга особа реагује и почиње да је подржава говорећи о свом сличном искуству, случајевима из живота. Прва особа љубазно клима главом и… полако покушава да „удаљи“. Блискости и разумевања постаје не више, већ мање. Звучи познато?

Шта се заправо дешава:

– прва особа је поделила неко своје искуство

друга особа:

– заборавила (или није не знала) да смо сви различити и да у сличним ситуацијама можемо искусити различита осећања

– није схватила каква осећања стоје иза приче саговорника, а није ни поново упитала

– почела је да говори о свом искуству, на основу (по њеном мишљењу) сличног искуства, и сопствених осећања

прва особа:

– није се осетила саслушаним и схваћеном (није добио очекивану подршку)

– била је још и принуђена да она саслуша другог и своју пажњу и емотивни ресурс потроши на туђу ситуацију. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

друга особа:

     – не само да није добила очекивану захвалност (подржала је саговорника, желела је најбоље), већ је добила управо супротно. Резултат је умор, иритација, удаљавање.

Обоје су се разишли у неверици и збуњени. После неког времена, можда су уопште престали да разговарају о важним стварима…

Шта учинити да се ово не догоди:

 – упамтите да сте ви и друга особа различити.

 – пажљивије слушајте, покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог. Генерално, више слушајте него што причате. Највредније у комуникацији је истинска, искрена пажња.

– немојте се ослањати на своју емпатију док још није истренирана, већ поново питајте да ли сте добро разумели каква су код саговорника осећања у вези са датом ситуацијом (чак и када је емпатија истренирана, свеједно треба поново да питате и проверите). И, када се човек осећа схваћеним постаје вам ближи и појављује се захвалност. А то је реципрочан процес.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2021/02/18/zasto_ne_razumemo_druge/

 

Ne znam kolko se može uvezbati razumevanje

To je dar, neko ima veći kapacitet za empatiju. Neki ljudi te prosto neće povrediti ma šta kažeš i na ma šta se "žališ" a sa nekima možeš da deliš samo nešto površnije, to jest manje lično i intimno.

[Maslacak_]

пре 6 часа, JESSY рече

пажљивије слушајте, покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог. Генерално, више слушајте него што причате. Највредније у комуникацији је истинска, искрена пажња

Mislim da je ovo sustina. Slabo se slusamo, a puno pricamo. I otuda nerazumjevanje. 

Niko vise nema strpljenja za duge "ispovjesti", cini mi se cim se u nekom trenutku poistovjetimo sa tom osobom i njenim problemom, sami sebi postajemo na prvom mjestu, u mislima vec razmisljamo o sebi. To je bolest danasnjeg drustva, suvise smo postali egoisticni.

[JESSY]

пре 54 минута, Драшко рече

Ne znam kolko se može uvezbati razumevanje

može Drale...verovatno ne mnogo i brzo, ali kao i sve što učimo i trudimo se...

[JESSY]

пре 7 часа, JESSY рече

упамтите да сте ви и друга особа различити.

 

пре 7 часа, JESSY рече

покушајте да одвојите своја осећања и осећања другог

suština je da uglavnom ne prihvatamo različitost drugih...

[Драшко]

пре 34 минута, JESSY рече

može Drale...verovatno ne mnogo i brzo, ali kao i sve što učimo i trudimo se...

Može Ali za najbitnije stvari, najintimnije, treba paaaažljivo birati "uši koje će da čuju"

 

[JESSY]

Често дижемо глас, нервирамо се кад желимо да нас неко чује и да уради по нашем. Али нас људи не чују, зато што не видимо човека с којим разговарамо, с којим покушавамо да остваримо контакт. Да би дошло до сусрета Христос треба да буде међу нама. Моје „Ја“ притиска, моје „Ја“ болно рањава другог човека, и зато он не чује. Нека свако погледа себе: кад нам неко прича заповедничким тоном, као да командује, гласно и захтевно, и нехотице се рађа нека одбрамбена реакција. А кад нас замоле — молба је иста, али је у речима присутно смирење, поштовање, а да не говорим о љубави, зато што ако буде љубави, чуће нас на километар — то је потпуно друга ствар.

... прво је потребна пажња, потребан је стални унутрашњи труд, контрола над својим речима, над својим корацима.

Протојереј Андреј Лемешонок, 

[sanja84]

Пре сат времена, Maslacak_ рече

Mislim da je ovo sustina. Slabo se slusamo, a puno pricamo. I otuda nerazumjevanje. 

Niko vise nema strpljenja za duge "ispovjesti", cini mi se cim se u nekom trenutku poistovjetimo sa tom osobom i njenim problemom, sami sebi postajemo na prvom mjestu, u mislima vec razmisljamo o sebi. To je bolest danasnjeg drustva, suvise smo postali egoisticni.

То се сада плаћа, 50 евра по сеанси

Видела сам оглас где људи запошљавању особе и плаћају их да би им били пријатељи... Да иду на изложбе, кратка путовања, биоскопе... 

Пропаст света

[Sun14861]

Generacije na dugme...Upaliti, ugasiti dugme to je sve što znaju...

[Sun14861]

пре 1 сат, Sun14861 рече

Generacije na dugme...Upaliti, ugasiti dugme to je sve što znaju...

Jel može da se briše ovo? 

[Bojan*]

On 18.2.2021. at 23:35, Sun14861 рече

Jel može da se briše ovo? 

Ja tebe uopšte ne razumem.

A ti mene?  

[Bojan*]

On 18.2.2021. at 21:59, Sun14861 рече

Generacije na dugme...Upaliti, ugasiti dugme to je sve što znaju...

To ti je internet generacija. Pretvara se u pasivne posmatrače ekrana.

[Bojan*]

On 18.2.2021. at 21:45, sanja84 рече

То се сада плаћа, 50 евра по сеанси

Видела сам оглас где људи запошљавању особе и плаћају их да би им били пријатељи... Да иду на изложбе, кратка путовања, биоскопе... 

Пропаст света

Kao što već rekoh, pa mi nestadoše poruke: sve ima za pare.

(Čak i jajna ćelija. Za 6000 evra. Reče mi jedan prijatelj. On planira da plati surogat majku...)