Драго Пилсел: "Јутарњи лист" вријеђа папу и СПЦ, те измишља о Степинцу

[александар живаљев]

Извор: 

Jutarnji list vrijeđa papu Franju te izmišlja o Stepincu | autograf.hr

WWW.AUTOGRAF.HR

---

Ponekad se osjećam poraženo, a ponekad iz toga povremenog i privremenog osjećaja izlazim jači nego što sam bio prije negativnog iskustva. Tekst koji su novinari Vlado Vurušić i Robert...

 

У колумни објављеној на порталу Аутограф, коју преносимо у целости,  Драго Пилсел, између осталог, осуђује тешке увреде према Светој столици и СПЦ, као и вређање владике Јована Ћулибрка и митрополита Порфирија Перића, а наводи и да је злочеста и наопака конструкција то да би папа Фрања „куповао“ наклоност Српске православне цркве. Посебно указује на измишљотине изнете у тексту Јутарњег који је узбуркао регион, а који су пренели бројни портали.

Текст преносимо у целости:

„Понекад се осећам поражено, а понекад из тога повременог и привременог осећаја излазим јачи него што сам био пре негативног искуства.

Текст који су новинари Владо Вурушић и Роберт Бајруши објавили у суботњем броју загребачког дневног листа Јутарњи лист таква је прилика да новинара који држи до стручности и до проверавања чињеница, пак, до компетенције да се нечим бави, а такав сам ја, пренерази али одмах иза тога покрене како би се ствари разбистриле и појасниле.

Свестан сам да не могу неутралисати врло негативан учинак несавесног рада споменутих новинара, али штета би била још већа ако бих остао суздржан, ако бих прећутао евидентно кршење основних новинарских принципа од стране споменутих новинара, посебно јер њихов рад (нажалост и уређивачка политика Јутарњег листа) представља озбиљан и тежак ударац на настојања Свете Столице и мудрих особа и у Католичкој цркви на овим просторима и у Српској православној цркви да спласну негативне страсти, ниски ударци и други облици нехршћанског понашања, пак да се догоде они плодови мира и сарадње за којим су тежили поглавари Католичке цркве, посебно Јован Павле Други и, како можемо сведочити, папа Фрања.

Изузетно ми је непријатно да о овоме пишем јер сам Јутарњем листу донео ону врсту сазнања (писма патријарха Иринеја папи Фрањи након чега папа Фрања обуставља канонизацију Алојзија Степинца или важне интервјуе с патријархом Иринејем и владиком Јованом Ћулибрком) која би уредништву тога листа требало да буду обвезујућа у смислу уважавања чињеница и достојанства цркава.

Чланак који је добио наднаслов „Позадина догађаја“, те наслов „Папа иде у Београд да би Степинац био проглашен светим? Откривамо што се збива иза кулиса“, с поднасловом „Нунциј Лингуа у Јасеновцу, Фрањин интервју Политици: Што се догађа у троуглу Ватикан-Београд-Загреб?“, ауторско дело Владе Вурушића и Роберта Бајрушија (објављен на порталу Јутарњег листа 14. новембра 2020. у 9:45 сати) представља негацију новинарских принципа и скуп је полуинформација, дезинформација и манипулација с чиме се срамоти и наша новинарска струка.

Наравно да би требало поставити питање зашто главни уредник Јутарњег листа допушта да о тако осетљивим питањима (канонизација Алојзија Степинца, односи Католичке цркве и Српске православне цркве, те Хрвата и Срба…) пишу особе које немају ама баш никакве компетенције.

Али одговор се назире: Јутарњи лист, осим у особи колеге Инослава Бешкера, је кадровски потпуно неспособан да се бави религиозним темама. Тиме не аболирам одговорност главног уредника за испаде Вурушића и Бајрушија.

Пођимо, ипак, редом. Новинари „откривају шта се догађа“? Не! Они, пошто немају знања о ономе што пишу, само „интерпретирају“, а како су им информације никакве а компетенције још никаквије, нуде прегршт будалаштина, па и увреда.

Почнимо са увредама на рачун папе Фрање. Има их одмах у наслову. Он гласи, поновимо „Папа иде у Београд да би Степинац био проглашен светим?“ Ова реченица се може читати само на два начина: или да постоји могућност/интенција да папа Фрања походи Београд како би канонизирао Алојзија Степинца или да Папа тргује са Степинцем на начин да је спреман да пође у Београд како би искамчио „добровољност“ или некакво „попуштање“ од стране Српске православне цркве.

Да главни уредник Јутарњег листа води рачуна о објављеним материјалима о овој теми, а који имају као извориште патријаршију и Свети Синод, не би никада смео да одобри овакав наслов. Али, пустимо то. Вероватно главни уредник Јутарњег листа не води рачуна о томе шта објављује или што је објавио у свом листу.

Да папа Фрања жели да походи Србију, у првом реду, тамошњу заједницу католика, јавна је ствар. Али да би папа Фрања „куповао“ наклоност Српске православне цркве је толико наопака и злочеста конструкција, толико она говори о неозбиљности новинара и уредника, толико је поразна за нашу професију, да је то неописиво мучно.

Вурушић и Бајруши не познају литературу (о Мајклу Фајеру да им и не говоримо), понашају се као да се СПЦ само „шалила“ својим приговорима на (ранију) Степинчеву беатификацију (која се, нота бене, не би догодила да је о њој одлучивао папа Фрања и према критеријумима који су постављени прошлонедељним извештајем Државног секретара Свете Столице о вашингтонском надбискупу и кардиналу Теодору Меккарику, осврнућу се на ово мало касније), као и на планирану канонизацију након што је 2014. признато чудо по заговору Алојзија Степинца. Вурушић и Бајруши, срамотећи себе и властиту редакцију понашају се и као да се није догодила Мешовита католичко-православна комисија о Степинцу!

Ту им нема помоћи. Можемо их само жалити и чудом им се чудити.

Бајруши и Вурушић лупетају о некаквој „Цркви у Хрвата“. Упућујем их на радове највећег хрватског постконцилског теолога, др. фра Јанка Томислава Шаги-Бунића Капуцинера: такво нешто, тај националистички конструкт, не постоји! Црква је Христова, то јест, Божја. Није ни хрватска, ни боливијска, ни аустријска.

Као знакови времена аутори памфлета истичу ватиканску дипломатску активност и, наравно, греше. Па кажу да је „апостолски нунциј у Хрватској, монсињор Ђорђо Лингва изненада посетио Јасеновац“. То могу написати само они који не прате најаве католичких медија и објаве оних православних. Ништа није било „изненада“”. Све је било на време најављено и медијски добро пропраћено.

Никакве мистерије нема ни око доласка апостолског нунција у Србији Луцијана Суријана у Загреб и у загребачку катедралу као и у земљотресу уништен надбискупски двор. То је знак црквеног јединства. Зар је тако тешко замислити да су се апостолски нунциј Суријани и домаћин, монс. Лингва, конзултовали око неких кадровских питања (не само у вези са чињеницом да је београдски надбискуп Станислав Хочевар прошле недеље навршио канонску доб за пензију)?

Интервју који је недавно папа Фрања дао београдском дневнику Политика је прича за себе и није показатељ ничега другог до воље Папе да се његова пастирска реч чује и преко тог београдског листа (ништа у одговорима који је в.д. главног уредника Политике на одласку (већ је у пензији) добио из Ватикана не представљају сензацију).

Одговори су стандардни, али је то знак пријатељства као што је био интервју који је добила Политика од државног секретара кардинала Пјетра Паролина у мају 2019. године. Света Столица жели, како је нагласио Паролин, да „све верске заједнице овог региона буду у стању да заједнички закораче на пут истинског помирења и да могу постати модел превладавања конфликата за целокупно друштво“.

Ниво дилетантизма у тексту Вурушића и Бајрушија је застрашујућа: они не знају да је у опису посла (било којег) апостолског нунција да помогне и посредује у процесу избора кандидата за (над)бискупа у појединим (над)бискупијима. Или, пак, када пишу да се као „три незаобилазна кандидата“ за будућег патријарха спомињу епископ бачки Иринеј Буловић, владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк и загребачки митрополит Порфирије Перић. Ово је заиста толико смешно лицитирање да је чак и депласирано коментирати.

Али оно што тражи реакцију је вређање владике мр. сц. Јована Ћулибрка (највећег стручњака за холокауст на овим просторима) и митрополита др. сц. Порфирија Перића (изузетног библичара) за које Вурушић и Бајруши истичу да нису теолошки образовани! (SIC)

Посебно је смешна констатација ових антиновинара да би Папа „управо због нормализације хрватско-српских односа“, могао у склопу „београдске турнеје можда да сврати и до Загреба, док неки спомињу да би папа Фрања могао, јер толику храброст има, можда и да обиђе Јасеновац и Вуковар“. Сироти Вурушић и Бајруши су толико неупућени да не знају да не постоји позив Хрватске бискупске конференције папи Фрањи да походи Хрватску. Sapienti sat.

Количина демонстрираног незнања и манипулативних реченица су довеле неке моје познанике у редовима СПЦ-а, али и шире, да ме питају знам ли шта то изводи Јутарњи лист.

Знам шта изводи, премда бих, рецимо, на темељу већ дужег писања Владе Вурушића о СПЦ-у могао да закључим да има и отвореног презира према тој Православној цркви, пак када је реч о Бајрушију то је случај евидентног незнања и самоуверености да је исто писати о Милановићу, Пленковићу или Степинцу. Јутарњи лист изводи тешку диверзију на екуменска настојања папа Фрање. Желио бих да верујем да то чине несвесно.

Неколико закључних мисли.

Прво, написати и објавити овакву папазјанију у недељи када Света Столица подиже ниво транспарентности и аутокритичности објавом извештаја о бившем кардиналу (смењен је и из свештеничког сталежа) Меккарику, осуђеном педофилу, значи да Јутарњи лист показује потпуно неразумевање црквене политике и стања ствари.

Уосталом, заступам и ја став епископа Јована да комунистичка оптужница не може бити полазна тачка разговора о кардиналу Степинцу. Ваљда би коначно требало свима да буде јасно да смо зашли у озбиљно раздобље разматрања докумената (посебно оних који нам сада нуди Света Столица након дигитализације архива понтификата Пија XII) и да ће то трајати много година!

Затим, Јутарњи лист би требало да може да схвати (раније сам најавио да ћу ово споменути) да наведеним извештајем, буде ли се тако строго и академски и правно писао реферат о Степинцу како се писало о Меккарику (говорим о дубини и снази аргумената, актере не упоређујем!), прилике да се догоди његова канонизација су толико мале да постају чак и ирелевантне.

Коначно, сугерисати да би Папа био склон идеји да тргује са Степинцем и да одступи од свега што је јавно рекао (па и нашем колеги Силвију Томашевићу на повратном лету из Скопља у Рим 7. маја 2019.), тешка је увреда не само речених новинара већ и Јутарњег листа према Светој Столици.

Кардинал Паролин истиче да се могућа канонизација (недавно је приликом посете Сплиту и Солину три пута рекао да ће она доћи “у Божје време”) мора догодити “у клими што је више могуће без тензија и полемика”.

Јутарњи лист не удара само на Папу већ и на ватиканску дипломатију. И не видим како је уопште након овога, ако се редакција не извини, без увијања, читаоцима, Светој Столици и представницима Српске православне цркве, и не исправи, могуће овај дневни лист и даље сматрати релевантним медијем“.

View full Странице

[Дејан]

Помало пратим однос католика у ХР према Папи Франциску, поприлично су негативно расположени. Драгу Писела би разапели. Бар се такав утисак стиче. То је сигуран знак да су и Папа Франвциско и Драго Писел на добром путу.

[Dragi]

Šta se tiče mene, papa neka dođe. Jednom smo bili zajedno, i mislim da treba ponovo krenuti sa tim putem. Neće da bude od danas na sutra, ali polako korakom po korak. I apostolsko nasledstvo svi imamo. Dakle, rod smo

Vremena su teška za veru. Dobro nam je da nam je Bog sve manje potreban. Da se sakrijemo u mišiju rupu.. ali, to nije Crkva. Bog nas je poslao u svet, ne u mišiju rupu da se krijemo. U svetu moramo da bijemo bitku, ne da bežimo i da se krijemo. Uzmimo kosovski boj, kosovski zavet: Lazar ne beži, ne krije se, iako bira carstvo nebesko. Danas smo mi Pravoslavci, Rimokatolici, donegde i Protestanti i drugi potrebni jedni drugima više nego što mislimo.

A Hrvati su tema za sebe. Oni su prva veštačka nacija na našem tlu, nastaju u 19. veku kao jugoslovenska-rimokatolička nacija sa nacionalnim imenom starih Hrvata. Ali stari Hrvati nisu bili jedini Jugosloveni Rimokatolici. A oni bi sad sve jugoslovensko-rimokatoličko da prenesu u etničko hrvatstvo, da grade to novo hrvatstvo - zbog čega mrze posebno nas Srbe, jer mi smo svedoci da nije sve jugoslovensko-rimokatoličko poreklom etničko hrvatsko. Ali sve u svemu sve to ih vodi u jednu agresivnost koja je dosta komplikovana i za ostale Rimokatolike. Jer ne udaraju oni samo na nas Srbe. Mi smo samo najaktualniji. Dalmaciju i Isru, koja je bila dosta italijanska, oni su pohrvatizovali; ono je sad etničko hrvatsko a italijansko ne sme ni da se pomeni. Isto su pokušavali u Vojvodini sa nemačkim i mađarskim i da sve rimokatoličko nemačko i mađarsko postane hrvatsko, ali ovde su Nemci na vreme reagovali i sprečili taj poduhvat, dok su naši srpski biseri bili spremni da i to sve predaju Hrvatima. Pitam se ko je više gradio Hrvatsku, Austro-Ugarska ili jugoslovenska Srbija...

[kopitar]

  On 17. 11. 2020. at 20:14, Дејан рече

Помало пратим однос католика у ХР према Папи Франциску, поприлично су негативно расположени. Драгу Писела би разапели. Бар се такав утисак стиче. То је сигуран знак да су и Папа Франвциско и Драго Писел на добром путу.

Expand  

Kao što je i Sonja Biserko i vladika Maksim na dobrom putu.

Vidiš se onom njihovi neprijatelji su moji prijatelji.

[Дејан]

  On 18. 11. 2020. at 7:04, kopitar рече

Kao što je i Sonja Biserko i vladika Maksim na dobrom putu.

Vidiš se onom njihovi neprijatelji su moji prijatelji.

Expand  

Поредиш бабе и жабе. Ако већ немаш аргументе не треба их измишљати.

[kopitar]

  On 18. 11. 2020. at 13:55, Дејан рече

Поредиш бабе и жабе. Ако већ немаш аргументе не треба их измишљати.

Expand  

Nemaš ti pojma.

To je isto kao da kažeš Zoran Đurović i v. Maksim su isti jer su obojica za ekumenizam.

Isto tako možemo reći Drago Pilser je dobar jer govori protiv Hrvatskog nacionalizma i on mora da je pravi čovjek i kršćanin.

Ili da ja kažem vladika Grigorije je ikona Srpskog pravoslavlja jer se ispričao za granatiranje Dubrovnika a patrijarh Irinej to nije nikad napravio i on je loš.

Nije isto kad Maksim i Grigorije pričaju o ekumenizmu i kad Zoran Đurović priča o ekumenizmu.

Nije Isto kad Drago Pilser priča o hrvatskom nacionalizmu i kad o tome priča fra Drago Bojić.

 

 

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kopitar al si ga ovde izbrkao.

Drago ima dobar uvid u ono što govori i bavi se argumentima koje bi trebalo da osporiš a ne da ga diskvalifikuješ škbb.

[Вукашин]

Нисам упућен у рад Папе Франциска, али за хрватске националисте се показао као пеницилин.

[Јанко]

  On 18. 11. 2020. at 14:27, kopitar рече

Nemaš ti pojma.

To je isto kao da kažeš Zoran Đurović i v. Maksim su isti jer su obojica za ekumenizam.

Isto tako možemo reći Drago Pilser je dobar jer govori protiv Hrvatskog nacionalizma i on mora da je pravi čovjek i kršćanin.

Ili da ja kažem vladika Grigorije je ikona Srpskog pravoslavlja jer se ispričao za granatiranje Dubrovnika a patrijarh Irinej to nije nikad napravio i on je loš.

Nije isto kad Maksim i Grigorije pričaju o ekumenizmu i kad Zoran Đurović priča o ekumenizmu.

Nije Isto kad Drago Pilser priča o hrvatskom nacionalizmu i kad o tome priča fra Drago Bojić.

 

 

 

 

Expand  

Значи твој аргумент контра Драговог писања је...?

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 18. 11. 2020. at 15:33, Вукашин рече

Нисам упућен у рад Папе Франциска, али за хрватске националисте се показао као пеницилин.

Expand  

Ovaj papa im je stvarno pravi hrišćanin.

[Јанко]

  On 18. 11. 2020. at 15:47, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ovaj papa im je stvarno pravi hrišćanin.

Expand  

Сваки им је био прави хришћанин.

Крштен у име Оца, Сина и Духа Светога.

И грешан као и сваки хришћанин.

Неки најмање (па су данас свети и у нашој Цркви), неки мање, неки више...

[Тражитељ]

Што се тиче доласка папе, не знам да ли је ово право место да се то пита, али кога он уопште жели да посети?

1. Ако жели у исто време да посети Србију као државник, и патријарха СПЦ као поглавар РКЦ - ту наравно има смисла да не долази без позива СПЦ. Али је ту питање, због чега би уопште желео да посети СПЦ ако нема обостране жеље?

2. Ако жели да искључиво као државник посети нашу државу, без контекста вере, са тим СПЦ не треба да има никакве везе.

3. Ако жели да посети католичку заједницу у Србији која броји 300-400 хиљада људи, ту не би требало да зависи ни од републике ни од цркве - нека посети бројну католичку заједницу у Суботици и нека сврати у Београд код надбискупа Хочевара, ту би држава требало да му гарантује безбедност, а он нека посети кога хоће.

Али мени се чини да све папе упорно игноришу католике у Србији, него циљају управо да посете православне Србе. Која је поента, кад лепо могу да се "провуку" и посете Суботицу и Београд код тамошњих надбискупа, без пријема код председника и патријарха, па нека искористе ту прилику да се обрате и Србима? Или Србија и СПЦ забрањују католицима у Србији да их посети њихов поглавар (а то ми тек нема смисла)?

[kopitar]

  On 18. 11. 2020. at 17:08, Тражитељ рече

Што се тиче доласка папе, не знам да ли је ово право место да се то пита, али кога он уопште жели да посети?

1. Ако жели у исто време да посети Србију као државник, и патријарха СПЦ као поглавар РКЦ - ту наравно има смисла да не долази без позива СПЦ. Али је ту питање, због чега би уопште желео да посети СПЦ ако нема обостране жеље?

2. Ако жели да искључиво као државник посети нашу државу, без контекста вере, са тим СПЦ не треба да има никакве везе.

3. Ако жели да посети католичку заједницу у Србији која броји 300-400 хиљада људи, ту не би требало да зависи ни од републике ни од цркве - нека посети бројну католичку заједницу у Суботици и нека сврати у Београд код надбискупа Хочевара, ту би држава требало да му гарантује безбедност, а он нека посети кога хоће.

Али мени се чини да све папе упорно игноришу католике у Србији, него циљају управо да посете православне Србе. Која је поента, кад лепо могу да се "провуку" и посете Суботицу и Београд код тамошњих надбискупа, без пријема код председника и патријарха, па нека искористе ту прилику да се обрате и Србима? Или Србија и СПЦ забрањују католицима у Србији да их посети њихов поглавар (а то ми тек нема смисла)?

Expand  

Normalno je da SPC uputi poziv ili bar izrazi zadovoljstvo zbog posjete ali to ne čini...

[Тражитељ]

  On 18. 11. 2020. at 17:13, kopitar рече

Normalno je da SPC uputi poziv ili bar izrazi zadovoljstvo zbog posjete ali to ne čini...

Expand  

Али ако посећује католичке вернике, шта има ко други да га зове или изражава задовољство осим католичких надбискупа у чије бискупије долази? Или ту важе нека друга правила у РКЦ, јер (колико знам) у СПЦ српски патријарх иде у посету епархијама у другим државама на позив тих епархија, не на позиве локалних бискупа и муфтија, зар не? Није Србија држава са 200-300 католика, католика у Србији има 300.000 и већинско су становништво у неколико општина и једном великом граду.

[kopitar]

  On 18. 11. 2020. at 17:56, Тражитељ рече

Али ако посећује католичке вернике, шта има ко други да га зове или изражава задовољство осим католичких надбискупа у чије бискупије долази? Или ту важе нека друга правила у РКЦ, јер (колико знам) у СПЦ српски патријарх иде у посету епархијама у другим државама на позив тих епархија, не на позиве локалних бискупа и муфтија, зар не? Није Србија држава са 200-300 католика, католика у Србији има 300.000 и већинско су становништво у неколико општина и једном великом граду.

Expand  

Da ali papa je nešto drugo.