Добитник Нобелове награде за физику, сер Роџер Пенроуз, тврди да је пре Великог праска постојао још један Универзум

[Milan Nikolic]

Многи учени људи су саблажњени сингуларитетом, као нечем што нема појам времена, па самим тим никако не узимају у обзир да се може говорити о материјалној творевини. Међутим, сингуларитет ког физика објашњава кроз космолошки оквир, заправо анулира проток времена, док сам појам времена нико у научном свету није дефинисао. Уз то, верзија теорије мултиверзума која подразумева догађај Великог сажимања, тј. могућност да је претходни Космос доживео Велико сажимање, а потом кроз сингуларитет Велики прасак, управо иде на руку објашњењу које се може ослободити везаности за ,,научни Велики прасак као првобитни и библијски почетак творевине''.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Не може да се у оквиру науке дефинише фундаменталан појам као што је вријеме или простор, јер наука је увјек област, регија бића, не може се научно оперисати бићем у цијелини, то су филозофски појмови који се разликују од научних. (Ако измислимо регионално вријеме које регионално важи, тек оно може бити научно).

Да кажемо без увода да се вријме појављује (тече) само између појединачних  бића, да га вјероватно нема за биће у цјелини, што је несгледиво, али га нема за појединачно биће - сушто! Сушто се налази ван времена када се са њега одсјеку релације, када се измјести из свијетовности, оно засија као створено. Свака појединачна ствар по себи, је у само себи, самоистовјетна са самом собом, ван времена, времену је потребна неко друго сушто да би потекло. Зато је појединачно сушто једино питање филозофије и предворје вјечности.

Или другачије речено вријеме је однос појединачног бића са бићем у цјелини. Нисмо ми у времену како се мислило до Хајдегера, него је вријеме између нас. (као хоризонт смисла).

[Justin Waters]

пре 10 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мени није јасно то ширење универзума, у односу на шта? (неки подразумјевани просторвријеме је ваљда искључен још од Анштајна).

Prostorvrijeme nije isključen. Univerzum se širi na račun drugog prostor vremena. Ljudi prave grešku kad zamišljaju naš univerzum kao nešto konačno. Univerzum je daleko od toga. Nauka jedino zna i barata sa "osmotrivim univerzumom", tj onoliko koliko može da doslovno vidi kroz najbolji teleskop. Taj osmotrivi univerzum je vjerovanto dio konačnog univerzuma kao neke cjeline, a niko ne zna koliko je veliki taj konačni univerzum. A to je tek početak taj konačni univerzum ne mora biti jedan, ako postoje multiverzumi, onda je ovaj jedan naš samo kao zrno riže u tihom okeanu. A možda je i osmotrivi univerzum riža u tihom okeanu za taj konačni univerzum, a konačni univerzum je riža u tihom okeanu za neke opcije multiverzuma, pa sve do u beskonačnost. 

Postoje razne hipoteze kako je nastao naš osmotrivi univerzum, od popularnog big benga, imaš teoriju brana, isprdak 4-dimenzionalne zvijede itd..

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 11 часа, Justin Waters рече

Prostorvrijeme nije isključen. Univerzum se širi na račun drugog prostor vremena. Ljudi prave grešku kad zamišljaju naš univerzum kao nešto konačno. Univerzum je daleko od toga. Nauka jedino zna i barata sa "osmotrivim univerzumom", tj onoliko koliko može da doslovno vidi kroz najbolji teleskop. Taj osmotrivi univerzum je vjerovanto dio konačnog univerzuma kao neke cjeline, a niko ne zna koliko je veliki taj konačni univerzum. A to je tek početak taj konačni univerzum ne mora biti jedan, ako postoje multiverzumi, onda je ovaj jedan naš samo kao zrno riže u tihom okeanu. A možda je i osmotrivi univerzum riža u tihom okeanu za taj konačni univerzum, a konačni univerzum je riža u tihom okeanu za neke opcije multiverzuma, pa sve do u beskonačnost. 

Postoje razne hipoteze kako je nastao naš osmotrivi univerzum, od popularnog big benga, imaš teoriju brana, isprdak 4-dimenzionalne zvijede itd..

 

Мислио сам подразумјевани замишљени просторвријеме у контигентима кроз који би се могло кретати и само једно једино тијело, код Анштајна то престаје кретање је дефинисано релацијом са другим тијелом а не са представом о простору.

Није спорно да ми не знамо границе универзума, али колики год је универзум он обвухта све, шта би чинило разлику између два или х универзума? Различити закони? Па то су референтни сустеми. Старост? То што пулсира од бесконочно мале тачке до бескончно великог простора? Сам појам универзум значи да све обухвата, друго је да ли ми познајемо све. Зато је мултиуниверзум оксиморон, али ајде и шта је граница биг бен? То је онда само један догођај који није почетак, него је почетак раније или опет идемо на идеју беспочетности.

Хришћанско учење баштини обадвије идеје и беспочетноси за нестворено и почетак за створено, што се подразумјева јер банално је беспочетно створено.

Мислим да се мало дало значаја за 2000 године томе да је створено сада Божија природа. Што је опет нека форма здравог и ненасилног пантеизма.

Свијест да је природа унутар Бога је учествовање у Царству, а то да се природа даје кроз (било који референтни) систем је запалост у свијет.

Лудовикос природу види као релациону категорију у нашем односу са Богом, јер у пририоди учествијемо и ми и Бог, само што он има још једну пририоду, а ми оно "ништа", којим можемо поништити и Бога и природу и у које се враћамо.

Мени се допада та идеја коначности, бесконачност може бити и блудња, опасна идеја.

То каоначно значи и крајње, спашено, сачувано, савршено, без даљњег, не бих више да ме завлаче за Голепш, па за Мљечни пут, па за Биг Бен, чека ме нека црна рупа.

Те нуле на плус и минус десету, милиониту..то се троше и девалвирају бројеви.

Ако мислимо о бићу у цјелини оно обуквата све, без обзира колико је то све да ли је коначно или бесконачно почетно или беспочетно, знано или незнано. Ако оперишемо са регијама онда је то наука, регије су омеђене и имају своја правила, оно појединачно створено - сушто - које је заукружено издвојено опет нема везе колкико је да ли је атом, бозон, столица или галакција или у поставци милтиуниверзума један универзум.

Прво је све, друго је неки дио, множина али не све, а треће је једно од множине и то су сви квалитети Празан или пун скуп, скуп са једном тачком, и двије или било колко тачки док нису све, или све минус - 1 исто је као множина два, ништа се немјења у квалитету.

Када се оперише са свиме или са једним појединачним то је филозофија и ствару се одређују апсолутно, а између су позитивне науке. Наука ту мора да се застави да не склизне у филозофију и обрунуто.

Тако и Хокинг, можр да говори тек другом тренутку, односно кад има два тренутка, први тренутак није никакав почетак, он је ако недође други апсолутан и једини тренутак, зато је између осталог идеја Једног велика идеја.

У једном нема времена ни простора, Вријеме и простор су начини како се то једно пројављује, круни, умножава, дјели...ту важи наука

[Јанко]

Што с` мене тиче, задовољан сам православним "мултиверзумом":

Једна је раван (универзум) самог Бога.

Друга је свет (универзум) анђела.

Трећа - палих анђела.

Четврта - нас живих (материјални свет).

Пета - упокојених.

И све постоје "паралелно" али се и додирују, преплићу...

Све су створене осим прве.

Обзиром да су све наведене теорије недоказиве до Судњег дана, испоставља се да је даље теоретисање само губљење драгоценог времена и стварање прилика за конфликте.

Битно је да смо и ми и атеисти на истом колосеку схватања да је теорија оног другог недоказива а начин веровања лични избор.

Моје питање за @Александар Милојков је осветљавање оног дела Писма крај ког је ЗАстао:

"На почетку створи Бог небо и земљу. А земља беше безоблична и пуста..."

Онда ПРЕ СТВАРАЊА нашег, материјалног света(?) из тог сингуларитета стоји:

"И дух Божији дизаше се НАД ВОДОМ".

Ова "тама над безданом" где је земља "без обличја и пуста" би била јасна као метафора да је све неуобличено, АЛИ ако читамо да је била вода пре праска сингуларитета, како онда да разумевамо овај текст? Онда је пре стварања светлости била И земља - као безоблична материја у сингуларитету, И вода поред сингуларитета?

[drvce]

пре 19 часа, Александар Милојков рече

ОК, то је само још једна верзија цикличног модела (мултиверзума). А види колико је у старту чудно: "период без времена". Како је период, ако није време?

Nesto poput sna?

[Александар Милојков]

пре 2 часа, drvce рече

Nesto poput sna?

Занимљиво поређење, свакако.

[Александар Милојков]

пре 6 часа, Јанко рече

Ова "тама над безданом" где је земља "без обличја и пуста" би била јасна као метафора да је све неуобличено, АЛИ ако читамо да је била вода пре праска сингуларитета, како онда да разумевамо овај текст? Онда је пре стварања светлости била И земља - као безоблична материја у сингуларитету, И вода поред сингуларитета?

Ја и нисам рекао да књигу Постања треба по сваку цену да усагласимо са теоријом великог праска. Рекао сам да та теорија има једну сличну, заједничку мислену матрицу са космогонијским митовима и са фислософским космогонијама - а то је да на пчетку постоји "нешто" из чега (не од кога) настаје космос. Дакле, као једна безоблична глина на почетку, коју потом вајар (демијург, бог или природни закони) обликују у космос. Библија у односу на ту мислену матрицу доноси новост - безобличну и пусту земљу (тоху вабоху), то јест безобличну материју која је напочетку ствара Бог. Дакле, она нема биће сама по себи, већ је као таква приведена у биће ни из чега (не ни од кога). Чуатву ту створену безобличну земљу, таму над безданом у воду (праокеан или прахаос) треба, по мом мишљењу, разумети као привођење у биће саме материје и енергије - материјала који ће бити обликован у космос. Управо то прво стварање је стваралаштво у пуном смислу речи - ту се користи јеврејски глагол "бара" који се искључиво односи на Бога као Творца, јер означава стварање ни из чега. Ми у искуству немамо стваралаштво ни из чега, већ само креативно обликовање оног што већ постоји (материје и енергије, као непроменљиве суштине створеног света). Управо ту креативност обликовања, а не стварање у апсолутном смислу (у смислу глагола "бара") објашњавају и ксомогонијски митови и философија и наука. Не објашњавају и не могу објаснити оно "бара", већ само обликовање онога што већ постоји (хаос, сингуларитет, какогод назбали то прво стање супстанције космоса).

[Александар Милојков]

Узгред, творац научне теорије великог праска је белгијски физичар и римокатолички свештеник Жорж Леметр. Чисто да се зна, ако неко каже да вера и наука не могу заједно, него да једно искључује друго.

[Agnostik]

Naravno da je bio pop, zato je i Ajnstajn na pocetku mislio da je to popovska provala da dokaze tvorca.

[Александар Милојков]

пре 9 минута, Agnostik рече

Naravno da je bio pop, zato je i Ajnstajn na pocetku mislio da je to popovska provala da dokaze tvorca.

Нисам за то знао

[Agnostik]

Iako se uvek protivio da njegova teorija dokazuje tvorca, nego da je ateisticka kao i teisticka interpretacija moguca. Mnogi izkazani Ateisti su imali stim probleme. Tvorac recenice big bang je bas zbog toga, bio protiv te teorije.

Fred Hoyle - Wikipedia

EN.WIKIPEDIA.ORG

 

 

Einstein je tek kasnije priznao svoju krivicu.

 

Seite 2 - George Lemaître revolutionierte unser Weltbild

WWW.FAZ.NET

---

Der belgische Astrophysiker Georges Lemaître zettelte eine tiefgreifende Revolution unseres Weltbildes an. Hatte das damit zu tun, dass er nebenbei auch Priester war?

 

[Александар Милојков]

Иначе, теорија великог праска не доказује Творца. У најбољем случају, оставља могућност Његовог постојања. Никада наука, својим методолошким натурализмом, неће, нити може доказати Бога Творца. Не зато што су научници задрти атеисти, већ зато што научни метод то онемогућује (методолошки натурализам).

[Александар Милојков]

@Agnostik ето, у исто време окачимо сличне постове

[Agnostik]

пре 8 минута, Александар Милојков рече

Иначе, теорија великог праска не доказује Творца. У најбољем случају, оставља могућност Његовог постојања. Никада наука, својим методолошким натурализмом, неће, нити може доказати Бога Творца. Не зато што су научници задрти атеисти, већ зато што научни метод то онемогућује (методолошки натурализам).

 

 

Cudno da velik deo ateista bilo to naucnika (Dawkings e.t.c.), kao i laika pravdaju svoj ateizam naukom. 

 

A i medju naucnicima su vernici manjinja. Doduse neki fizicar vernik mi reko, da kod fizicara ima samo veruju cvrsto ili nikako. A nema ovih hrscana po papiru.