Папа Фрања: Заштитити законом хомосексуалце, да имају право на породицу

[Рапсоди]

пре 15 часа, Александар Милојков рече

Хајде, нађи ми некога ко је хомосексуалац и коме су због тога затворили врата Цркве и рекли му - ти не можеш овде? Људи, да ли ви разликујете две ствари:

1. Хомосексуалност као грех

2. Човека са тим грехом, који је верујући и жели у Цркву

Нема спора о томе какво место хомосексуалност има у хришћанској антропологији - то је грех и ту нема никаквог спора. Питање је шта са људима са тим грехом који желе у Цркву. Ја мислим да саа сваким од њих понаособ треба пастирски поступати (онако како се може, да конкретном човеку буде на спасење). А то наша Црква сигурно и ради. Ја то знам поуздано. Црква никога не одбацује и спремна је да свакоме понесе његово бреме. Ви ову причу претварате у питање хомосексуалности као такве. Око тога немамо шта да причамо, бар што се мене тиче - зна се каква сексуалност има благослов у хришћанској антропологији. Али, понављам, ради се о људима који траже спасење, као и ми сви што га тражимо. Хоћемо ли им затворити врата? Рећи ћете - треба да се покају. Да, треба, као и сви ми. Али треба их прихватити и пастирски, са пуну љубави, прићи свакоме од њих (његов свештеник и духовник) и помоћи му, колико се може.

Ако хоће да се покају, али велика већина неће, нити сматра да треба, сматрају да им је то природно урођено и да нема за шта да се кају, велика већина од њих  иду на то да Црква  допуни своја правила ,  да их редукују у њихову корист , у најмању руку да им снисходи .     

[mario beloti]

проблем је што онда дођу неке владике и кажу да постоји те природне границе коју носимо у својој природи а које се не могу превазићи. 

Ево рецимо горе поменути митрополит Пергамски:

Цитат

Јер нема разлике међу њима: ако је код првог у питању грех, онда је и код другог. То би била нека врста расизма: да одређени грех сматрате неприхватљивим, а неки други прихватљивим. Одговор је дакле јасан: Црква мора прихватити хомосексуалце. Наравно, тада ће код њих доћи до преображаја, у оној мери у којој се он може одиграти. Јер постоје границе, неке природне границе које се можда не могу премостити"

Интересанто да се овде ни речју не помиње покајање који је предуслов преображаја него једноставно се каже Црква ће да доведе до преображаја који је  ограничен мада је Митрполит ипак оставио реч можда да не буде баш превише провидно. Да би се хомић крстио он мора као и сваки други да се окрене на запад и пљуне на сотону тј свој грех, то је услов да уђе у Цркву. Даље, да би се причестио опет мораш да се одрекнеш сваког греха. Али о томе ни речи, једноставно се каже Црква је заједница грешних и само дођеш на Литуругију ту је заједница која све поправља и то је већ подвиг што си се пробудио раније у недељу.

И  наравно онда се овакве бесмислене изјаве модерних теолога злоупотрељавају од оних којима не пада на памет да се покају него кажу то је природно, урођено не може да се поправи и траже да им се снисходи и још се хвале својим грехом.

[Александар Милојков]

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Па показао сам ти одмах у првој реченици, а и ти си порвдио рекавши да нема везе између полности и еклисиолошке ипостаси, а сам кад практикујеш брак схватиш да се љубав (благодат) и сексуалност(полност) да кажем подржавају односно да има везе, за то треба сагледати полност из теолошке равни. 

Суштински, полност нема везе са еклисијалном личношћу. Основ те личности је охристовљење у Телу Христовом (у Христу), у којем више нема ни мушког не женског (Гал. 3, 28). Синови овога века жене се и удају, а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају. Јер више не могу умрети, јер су ко анђели и синови су Божји... (Лк. 20, 34-36).

Сексуалност и полност везана за њу, јесу очигледно "кожне хаљине" које је Бог "сашио" Адаму и Еви. Те "хаљине" су привремене - да се њима превалдаца смрт (кроз рађање). Јер Христос каже зашто се синови васкрсења више не жене и не удају - зато јер не могу умрети.

[Александар Милојков]

пре 17 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Прозвао сам те као Зизизјуласовог заступника који "чува" брак, Вилотић је ту досљеднији.

Нисам ја ничији заступник. Трудим се да мислим својом главом. Са митрополитовим ставовима се негде слажем, негде не. Ко је читао моју дисертацију, јасно је то могао да види, уз детаљна образложења.

[Александар Милојков]

пре 1 сат, mario beloti рече

Јер нема разлике међу њима: ако је код првог у питању грех, онда је и код другог. То би била нека врста расизма: да одређени грех сматрате неприхватљивим, а неки други прихватљивим. Одговор је дакле јасан: Црква мора прихватити хомосексуалце. Наравно, тада ће код њих доћи до преображаја, у оној мери у којој се он може одиграти. Јер постоје границе, неке природне границе које се можда не могу премостити"

Да, ово јесу митрополитово речи, изговорене давно у једном интервјуу. Треба објаснити контекст. Митрополит је ово рекао у контексту да се хомосексуачци не могу избацити из цркве због свог греха. Јер, по тој логици би нас све требало избацити напоље. Ако за мене као грешника (иако нисам хомосексуалац), онда мора бити места и за њих. Ако мени Црква снисходи, прашта, пастирски се стара о мени не да ме осуди, већ да ме поправи и сачува у Христу жива, онда мора и њих. Мислим да је такав став сасвим у реду и да наша Црква управо овако и поступа.

Код људи са том склонођу, може, како митрополит рече, доћи до преображаја. Међутим, пастирски рад са таквим људима заиста треба да буде поверен искусним и правим духовницима. Сексуални нагон је најјачи човеков нагон и ту треба бити јако пажљив - да се човеку не направи избиљна психичка штета. Ствари нису ни блузу једноставне, како неки мисле.

[Александар Милојков]

пре 6 часа, Панарет рече

Уколико је хомосексуалност урођена (а свакако имамо довољно научних потврда да постоји таква хомосексуалност, барем је неспорно да постоји могућност да јесте) немогуће је тврдити да је сама истополна привлачност грех, јер би у том случају морали рећи да се неке особе не могу спасти. 

Грех је у суштини - промашеност. Та промашеност може бити вољна и невољна. Тако да ти аргумент не стоји. Могу се спасити. Јер не спашава човекова безгрешност, већ Божја милост и благодат. Иначе, не бисмо певали "до Христа Аврам у паклу..."

[sanja84]

On 25.10.2020. at 20:54, SrbinKatolik рече

 kao sto abortus kod zena treba da bude pod zakonom jer ako se abortus ukine zene ce ici kod šintera i sl.  ,

Šinteri nisu dali hipokratovu zakletvu, a i navikli su se na ubijanje

[Панарет]

пре 2 часа, Александар Милојков рече

Грех је у суштини - промашеност. Та промашеност може бити вољна и невољна. Тако да ти аргумент не стоји. Могу се спасити. Јер не спашава човекова безгрешност, већ Божја милост и благодат. Иначе, не бисмо певали "до Христа Аврам у паклу..."

Пре ће бити да је грех нешто што ми не допушта приступ Богу. 

 

Шта помаже ако оно што ме одваја од Бога није плод моје воље? И даље остајем одвојен од Њега.

[Панарет]

пре 7 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Јер понављам ако полност нема везе са благодаћу, онда је заиста свеједно да ли је хомо или хетеро. 

 

Ај нам ти објасни ту теологију полности која осветљава брак као свету тајну и хомосексуалност као грех.

У твојој аргуемнтацији се све своди на напад на Зизија и његову школу, међутим, ти си светост брака и грешност хомосексуалности објашњавао једино преко чудно схваћене јунгијанске езотерије (анима, анимус и сл). 

[mario beloti]

 

[Александар Милојков]

пре 8 часа, Панарет рече

Пре ће бити да је грех нешто што ми не допушта приступ Богу. 

Грча реч амартиа (грех) буквално значи промашај циља. Грех је промаша призива који је Бог упутио човеку.

[Панарет]

Пре сат времена, Александар Милојков рече

Грча реч амартиа (грех) буквално значи промашај циља. Грех је промаша призива који је Бог упутио човеку.

У таквој поставци ствари, заиста би могли доћи у позицију да се потпуно пасивизирамо у етичком смислу и да кажемо : благодат спасава, идемо на Литругију, а аскетика је небитна, јер не спасава одсуство греха...

Међутим, спасава и причешће нествореним енергијама Божјим ван евхаристија, што је плод подвижништва..

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Ај нам ти објасни ту теологију полности која осветљава брак као свету тајну и хомосексуалност као грех.
У твојој аргуемнтацији се све своди на напад на Зизија и његову школу, међутим, ти си светост брака и грешност хомосексуалности објашњавао једино преко чудно схваћене јунгијанске езотерије (анима, анимус и сл). 

Па о томе и говорим, то сам тражио од Миолкова само другим ријечима, то се ни као дериват не може извући из Зизијевих ставова... и не нападан ни Зизија ни хомосексалце нити било кога, него само тврдим да је из његове теологије свеједно...
А да не би било свеједно, како Црква учи мора не само да се покаже то да је душа двополна, него зашто из је се из теологије покаже зашто је на нивоу биолошке ипостаси Богу мило да је фалус у вагини а мрско да је у анусу. Код Зикија нема везе тако да је свеједно. По другима није свеједно, али мислим да није довољно развијена аргументација, ја нешто слутим и мислим да ти можеш помоћи доста из свог искуства да се нека питања раздрјеше.
А не нападам ни Зизија ни хомиће. Покушаћу да боље одговорим на твоје питање, само да отклонимо ове баналне ствари.


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Суштински, полност нема везе са еклисијалном личношћу. Основ те личности је охристовљење у Телу Христовом (у Христу), у којем више нема ни мушког не женског (Гал. 3, 28). Синови овога века жене се и удају, а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају. Јер више не могу умрети, јер су ко анђели и синови су Божји... (Лк. 20, 34-36). Сексуалност и полност везана за њу, јесу очигледно "кожне хаљине" које је Бог "сашио" Адаму и Еви. Те "хаљине" су привремене - да се њима превалдаца смрт (кроз рађање). Јер Христос каже зашто се синови васкрсења више не жене и не удају - зато јер не могу умрети.   

 

Ако суштински полност нема везе са еклисијалном личношћу, онда нема суштинског разлога да се чува брак и неупражњавају хомосексуални односи! Зашто онда чувати брак и умањивати права хомосексуалаца? Моме другу је Свети Данило Крстић забранио да се причешћује док се не ожени, између мене и њега постоји љубав, много сам научио од њега, он је одличан теолог и хомић који сматра да је то све тек културолошки нанос... 

Сад пошто кажеш да нема везе измећу биолошке и еклисиолошке ипостаси у смислу полности то значи и да ја не бих нарушуо своју еклисиолошку ипостас да полно општим са њим и усрећим човјека?

Ето ти си вјеручитељ, а ово је била реална ситуација.

 

Само што би сигурно дошао у спор са Данилцем и још можда понеком светим.

Дакле ти си у проблему када заступаш став да нема везе измећу биолошке и еклисиолошку ипостаси и чуваш брак, уз то размисли о томе да си брзоплето рекао да лупам глупости и сл.

Да би бранио брак мораш да покажеш ту везу и то на такав начин да се еклисиолошка ипостас афирмише у "хетеро" (брак), а нарушава у "хомо" ( грјех).

Ту теолошку аргументацију би морао да изградиш сагледавајући полност из "Бога" односно из Цркве, а то значи благодатну афирмацију полних органа и њихову богослужбену употребу у оквиру свете литургијске тајне брака. Истовремено да покажеш да хомо није богослужење и поред тога што се искрено воле, а све то можеш само теологијом биолошке ипостаси.

Односно сагледавањем тијела у полном акту из теолошке перспективе за коју си стручњак.

 

Будући да Христос има тијело и фалус, посао ти је олакшан, уз то може да се објасни и зашто не вагину, односно зашто не жене свештеници.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Нисам ја ничији заступник. Трудим се да мислим својом главом. Са митрополитовим ставовима се негде слажем, негде не. Ко је читао моју дисертацију, јасно је то могао да види, уз детаљна образложења.

Ево слажеш се у ономе шта је за ово битно, да нема везе измећу биолошке и еклисиолошке ипостаси, а колико је тај став климав за почетак сагледај из перспективе причешћа, кога нема без биолошке ипостаси! Односно ко не једе...а еклисиолошке ипостаси нема без канонског и благословеног једења, а усудићу се да кажем и канонског и благословеног полног општења, или канонског поста за монахе, јер није полно општење ултимативно као једење тијела и крви, а не једења личности или благодати. (У смислу литургија је главна света тајна, а света тајна полног општења - брак није обавезна)

Хљев и Вино Тијело и Крв, једење све је то биолошка ипостас, наравно уједно и еклисиолошка, ко си ти да кажеш да нема везе, кад је веза описана Халкидоном?

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију