Госпојински пост

[JESSY]

У УТОРАК
О, Пресвета Владичице моја Богородице, од Ангела, Архангела,
Херувима и Серафима узвишенија и од свих Светих најсветија, Дјево
Свенепорочна, Мати Божија! Спаси ме, спаси ме смиреног и грешног
слугу Твога. Ти си ми све, Свемилостива Госпођо, сву наду моју у
Бога, преко Твог заступништва, полажем и немам другог заклона за
спасење осим Тебе, Сведобра и Свемила Богомајко! Ти си снага моја,
Владичице, Ти си сила моја, Ти си радост и туга моја, Ти си заклон
мој у искушењима. Ти си усправљење моје у падању, Ти си спасење
моје и најсигурније надање моје. О, Мати Творца и Господа мога!
Помози ми, неуком пливачу на узбурканој пучини животнога мора,
тешко обореном и у беду палом, у гресима потопљеном. Пружи ми
руку и помози ми, Помоћнице моја, и избави ме из таме дубоке, да не
останем у бесконачном очајању. Мноштво грехова и страсти
подигоше се на мене, и по жељи мојој учињени греси притискују ме.

Но Ти, Мајко милог срца, једино пристаниште где нема порока, научи
ме да не грешим и спаси ме. Ти си онима без наде и изгубљенима, па
и мени свејадном, једина Нада и Заступница спасења, и сада и увек и
у векове векова. Амин

["Tamo daleko"]

 

Jessy, beskrajno hvala za postavljanje danasnje molitvice Majci nasoj!

[ГрешниСлуга]

Зборник: 

 

[ГрешниСлуга]

Време је Госпојинског поста, па је и време да се појачају молитве, па тим поводом сам окачио и зборник и Богородичник.

Богородичник: 

 

[JESSY]

 

Александар Шмеман – Зашто верујемо у Пресвету Богородицу?

 

У Новом Завету се о Пресветој Дјеви Марији, Мајци Исуса Христа, говори релати-вно мало. Од четворице јеванђелиста само двојица, Матеј и Лука, говоре о рођењу Исуса Христа у Витлејему, а то значи – спомињу Његову Мајку, говорећи о спољашњим околно-стима у којима се збио тај дагађај. Јеванђелист Марко уопште не говори о Дјеви Марији. У Јеванђељу по Јовану Она се појављује само два пута: на самом почетку, у причи о свадби у Кани Галилејској, где се заузела код свог Сина да помогне домаћинима свадбене трпезе ко-јима је у једном тренутку нестало вина. И други пут, на самом крају када је стајала под Кр-стом на коме је био разапет Њен Син.

У књизи Дела Апостолских, посвећеној у свом првом делу животу прве хришћанске заједнице у Јерусалиму, Дјева Марија се помиње само једанпут, у првој глави, где је казано да су ученици Христови били заједно на молитви са женама и Маријом, Мајком Исусовом. О Дјеви Марији у свим осталим књигама Новога Завета, посланицама апостола Павла и других апостола није ништа казано. Управо из тих чињеница изводе свој први и основни аргумент сви они који у томе што поштовање Мајке Божије заузима огромно и, заиста, средишње место у животу Цркве виде нешто што представља познији „нанос“ у Хришћан-ству, нанос стран његовом првобитном духу и учењу.

То је био аргумент коме су још у XVI веку прибегли протестанти сматрајући да по-клоњење и поштовање које се у Хришћанству указује Мајци Божијој нема основа у Светом Писму и зато представља идолопоклонство. Ето – говоре нам – Црква празнује празник Ро-ђења Мајке Божије, празник Њеног Ваведења у храм, празник Њеног Успења. Међутим, ни један од тих догађаја није чак ни споменут у Светом Писму, у Новом Завету и, стога, све то представља људску измишљотину која затамњује првобитну чистоту и једноставност хришћанскога учења.

И баш због тога што је тај аргумент заиста озбиљан аргумент сматрамо да оно што смо назвали „скромним покушајем“ објашњења садржаја и смисла поштовања Дјеве Мари-је у Православној Цркви и уопште у Хришћанству треба да започне управо давањем одго-вора на тај аргумент.

Тај одговор ћу да започнем неколиким речима о приступу религијским феноменима уопште. Одувек су постојала и данас постоје два приступа тим појавама. Један се може на-звати спољашњим, а други унутрашњим приступом. Најпростија дефиниција спољашњег приступа јесте она што га дефинише као приступ који је у потпуности заснован на докази-ма. Докажи да Бога има, докажи да је Христос – Бог, докажи да се у хришћанској светој та-јни Евхаристије хлеб претвара у Тело Христово, докажи да постоји други свет… Докажи и ја ћу ти поверовати. Али, све док не докажеш – нећу поверовати. Но, довољно је удубити се у све те „докажи“ да би нам одмах постало јасно да тај и такав приступ не може никога да доведе не само до суштине религијских феномена, већ чак ни до суштине живота уоп-ште, са изузетком те релативно уске сфере природних наука. Могуће је доказати да вода ври на 100 степени целзијуса. Али, није могуће доказати да је Пушкин – геније. Баш као што је немогуће доказати било шта што има везе са унутарњим светом и животом човека, са његовом радошћу и тугом, заносом и вером. Обратимо пажњу и на то да Христос никада ништа није доказивао, већ је само позивао људе да виде, чују и прихвате оно што до тада нису могли да виде, да чују и да прихвате и што и дан-данас великој већини  и даље не виде, не чују и не прихватају. Другим речима, што је узвишенија истина, што је уз-вишеније добро, што је узвишенија лепота тим су они мање доказиви, тим је на њих мање применив приступ који је заснован на доказима.

Ово нас доводи до другог метода, до оног метода који смо назвали унутрашњим ме-тодом или приступом. Управо се тим методом – најчешће ни сами то не знајући – користи-мо у нашем истинском животу који је далеко од сваке апстрактности. Ми и живимо управо тим унутарњим приступом свему. Тако, на пример, када волимо некога, нама се у њему от-крива то што онај ко не воли ту особу уопште не може да види. Нама се открива унутарња суштина онога кога волимо, суштина која је, иначе, недоступна нашем спољашњем виду, али која се открива виду наше љубави, блискости и непосредног познања. И уместо да „споља“ пребројавамо колико се пута име Мајке Исусове помиње у овом или оном тексту, питање поштовања мајке Божије у хришћанској вери треба да поставимо на један сасвим другачији начин, у складу са оним „унутрашњим“ методом и приступом вери…

Казаћу овако: када наша вера у Христа не би знала о Његовој Мајци ништа друго осим тога да је Она постојала и да су је звали Марија, само то најједноставније сазнање би било већ сасвим довољно да у Њој препознамо, да у Њеном лику сагледамо, да у нашој ве-ри и нашем срцу откријемо све оно што је Црква Христова – за протекле две хиљаде годи-на – препознала, открила и сагледала у лику Мајке Божије. Говоре нам да у Библији ништа није речено ни о рођењу, ни о смрти Дјеве Марије. Но, ми знамо да је Она постојала и жи-вела, а то значи да је морала да се роди и, стога, и да умре.

Зар је, онда, било могуће да љубав према Христу и вера у Њега остане равнодушна према ономе што је започело у свету онога тренутка када се у њему родила Она којој је био суђено да постане Његова Мајка?

И зар је било могуће да они који верују у апсолутну и божанску новину Исуса Хри-ста и свега што је Он извршио у овом свету, свој умни и духовни поглед не усредсреде и на Ону Која Му је дала људски живот?

Другим речима, свеколико поштовање Мајке Божије, сва наша љубав према Њој и све наше знање о Њој произлазе управо из љубави према Христу и знања које дарује ис-кључиво та љубав.

И заиста пред нама стоји свагда само једна једина могућност, само један једини из-бор: приђите, окусите и сами одлучите о чему се ту ради – да ли о некаквој митологији и измишљотини или, пак, о истини, животу и лепоти који нам сами себе доказују својом жи-вотношћу, дубином и неупоредивошћу.

 

https://grigorijepalama.wordpress.com/2017/07/21/зашто-верујемо-у-пресвету-богородицу/

[JESSY]

У СРЕДУ
Преблагословена Богородице, Ти си уздање моје, Ти си ми тврда
стена и мило надање и склониште за спасење, јер сам изнемогао од
напада страсти мојих. Спаси ме од свих непријатеља који гоне душу
моју и лове је разним искушењима. На путу овом по којем идем
многа осећања обузеше ме, многе саблазни, многе неугодности,
многе, многе лажи. Многе слабости душевне и телесне ухватише ме,
те стално упадам у грехе, и већ ја, окајани, стекох осећања злога духа,
везан сам и они ме држе, и шта да радим очајан, ја не знам?! Ако
желим да се покајем, безосећањем и тврдоглавошћу везан сам, ако
почнем да плачем, немам смирења срдачног, и ни једна кап сузе не
појави се. Авај покајања мога! Авај беде моје! Авај ништавила мога!
Коме ћу прибећи за учињене преступе, осим к Теби Пресвета Мајко
Господа и Спаса нашега. Свима који су без наде Ти си једина Нада,
Тврђава и Заштитница, и зато се Теби они обраћају! Не одбацуј ни
мене грешнога, Тебе сам нашао као једину утеху у животу моме.
Пресвета Богородице, Дјево Марија, к Теби јединој у свакој муци
прилазим са слободом. Не заборави ме у животу овом, а у дан смрти
моје дођи ми у помоћ, Помоћнице моја, да се непријатељи моји
постиде када Те угледају, и да благодаћу Твојом буду побеђени,
Владичице и Посреднице у спасењу моме. Амин!

[ГрешниСлуга]

Како протиче пост ? Каква су искушења ? Да ли се спремате за Свето Причешће ?  

[JESSY]

пре 18 часа, ГрешниСлуга рече

Како протиче пост ? Каква су искушења ?

uobicajeno...

пре 18 часа, ГрешниСлуга рече

Да ли се спремате за Свето Причешће ?

naravno...ja na Preobrazenje ako Bog da...

[JESSY]

У ЧЕТВРТАК
Ко је достојан да Тебе хвали, Пресвета Дјево, чија су уста способна
Тебе да величају? То сваки ум превазилази! Сва велика и славна дела

која су се догодила са Тобом, јесу тајне, Преблагословена Богородице,
и превазилазе сваки смисао и речи. Лепоти девојаштва Твога и
превисокој чистоти Твојој задивише се Херувими и уплашише се
Серафими, чудесно рођење Твоје ни човечији ни Анђеоски језик
исказати не може. Од Тебе се Вечни и Јединородни Син Божији, Бог
Реч, неисказано оваплотио, родио се, и са људима живео, и Тебе као
Мајку Своју неизрециво у слави уздигао. Као Царицу свих створења
Те показа, а нама Те даде као сигурно уточиште спасења. Због тога
сви који под покров Твој прилазе, различитим тугама и болестима
обухваћени, примају од Тебе велике утехе и оздрављења, и Тобом се
од разних беда спасавају. Ти си заиста Мајка свих ожалошћених и
бригама животним оптерећених. Радост си тужних, Лекарка болесних,
Чуварка младих, Помоћница остарелих, Похвала праведних, Спасење
и Надање грешних и Путовођа ка покајању. А свима увек
посредништвом Твојим помажеш и све заступаш, пуна доброте према
онима који прилазе к Теби с вером и љубављу. Ти и мени помози
очајном, ради трудова мојих, Заступнице мила рода хришћанског!
Помози ми да не останем до краја у гресима, јер немам кога другог да
ме заштити и покрије, осим Тебе. Владичице, Мајко Живота, не
напуштај ме и не презири ме!
Ти благодаћу Божијом знаш све судбине људске, спаси ме,
недостојног слугу Твога, јер си Благословена у све векове векова.
Амин.
*
* * *
*

[JESSY]

МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ: ПОСТ НАМ ЈЕ ДАТ КАКО БИСМО ОСЕТИЛИ ПРИСУСТВО БОГА У СВОМ ЖИВОТУ

 

    

 

За православне хришћане почео је Петров пост, који ће трајати до 12. јула – дана када славимо Свете правоверне апостоле Петра и Павла. Како преноси Центар за информисање Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата, митрополит Бориспољски и Броварски Антоније (Паканич) истакао је да Црква призива све вернике да се посвете Апостолском посту, сећајући се Петра и Павла, који су примили Светога Духа на дан Педесетнице, док су се у уздржању и молитви припремали да широм васељене проповедају Јеванђеље.

«Пост је време када нам се пружа могућност да озбиљно радимо на себи. Човеку је дато време како би се избавио од грехова и страсти. Светитељ Јован Златоусти нас учи: “Греши онај, који сматра да пост значи само уздржавање од хране. Истински пост је удаљавање од зла, обуздавање језика, одбацивање гнева, кроћење похоте, обустављање клевете, лажи и кривоклетства.” Петров пост представља добар разлог да испунимо барем једну ствар из свега горе наведеног», — рекао је владика Антоније.

По мишљењу архијереја за време поста треба да упрегнемо све своје снаге како бисмо се одрекли свих грехова, али пре свега треба да се потрудимо да се избавимо од лажи. «Црква учи да је истина љубав. Љубав према Богу и ближњем. Нема ничега што превазилази ту истину. Један пут за достизање те истине јесте пост. Уз помоћ поста човек покушава да се дубље загледа у своју душу и да увиди шта је то што смета највећој хришћанској врлини – љубави, да овлада његовим срцем. А до љубави се стиже само кроз истину и одрицање од лажи», — казао је митрополит.

Усто, владика је додао да у дане поста верници треба да се труде да чешће посећују храмове, да се исповедају и причешћују Светим Христовим Тајнама. «Пост нам је дат како бисмо осетили присуство Бога у свом животу», — рекао је владика.

Говорећи о огранечењу у исхрани, митрополит Антоније је подсетио да се за време Петровог поста не употребљавају месни и млечни производи, а средом и петком не треба да се једе ни риба. На дан Рођења Јована Претече, 7. јула, дозвољава се риба. Дан апостола Петра и Павла, 12. јула, не спада у пост, али ове године он пада на среду, па је због тога посни дан. То значи да се тада православни верници могу хранити јелима спремљеним на уљу и рибом.

 

Митрополит Бориспољски и Броварски Антоније (Паканич)

[JESSY]

СВЕ ЈЕ ОД ЊЕ

Нека би Она, Пресвета Богородица посредовала између нас и Божанског Сина Свог, и даровала Божанске силе које су потребне за побожан живот у овоме свету, и за Вечни Живот у ономе свету. А наш живот почиње овде на земљи да се продужи кроза све векове. Нека би нас Пресвета Богомајка водила и руководила целог живота нашег, и извела из овога света, и увела у онај свет, у Царство, у Вечно Царство Сина Свог, да бисмо и ми недостојни могли славити Чудесног Сина Њеног Господа и Бога и Спаса нашег Христа, и Њу увек имати за свога Вођу у свима световима и животима. Амин.

 

 

Свиђа ми сеКоментар

[JESSY]

† † † ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ † † †
Псалам 43.
Владичице, оци нам наши приповедаше и сами смо ушима нашим слушали, очима смо гледали, колико су неиспитљиве милости Твоје и како су величанствена чуда Твоја; милости су Твоје неизбројне: исток и запад, југ и север озарени су њима. Свуда су приправљене небеске доброте онима који Њу хвале, а који најсветије име Њено хвале биће узвеличани од Бога.
Амин! † † †

 

 

Свиђа ми сеКоментар

[JESSY]

"Ниједно људско срце није у стању да воли људе таквом љубављу каквом нас воли Мајка Божија. Само најчистије срце може да воли све људе, а чистијег срца од Ње није имао нико од људи".
Свети Јован Кронштатски

 

 

 

[JESSY]

У ПЕТАК
Теби предајем у заштиту живот мој и по Богу сву наду спасења мога
полажем на Тебе Владичице, Дјево Богородице! Моли Те, слуга Твој,
не презри ме што имам безброј грехова, но погледај на тугу моју, и у
недоумици подај ми олакшање и утеху, да не бих до краја погинуо.
Рашири десницу Своју, Чиста, омиј ме од нечистоте злих дела мојих и
постави ме на прави пут заповести Христа, Цара и Бога мога, и да их
усрдно испуњавам, помоћи Твојом оснажен. Од грехова мојих опаких
избави ме, Владичице, и покајање спасоносно ми подари, да га
принесем ка Сину Твоме и Богу, Материнским заступништвом

Својим. Светлости неисказана, Ти светлошћу несхватљивом сијаш,
осветли таму моју душевну, у којима се безбројни греси крију.
Радости моја, избави ме од мноштва невидљивих врагова, греси моји
су тешки и много их имам, врази су моји врло опаки, смрт ми је близу,
савест ме моја изобличава, гризе, место ме огњено плаши, црв
непрестани, шкргут зуба, крајња тама пакла у страх ме уводи, јер ме
очекује плата по делима мојим грешним. Авај мени! Шта ћу чинити
тада и коме ћу прићи да би спасена била душа моја? К Теби јединој,
Слатка Марија Богородице Преблага! На Тебе се уздам, у горчини
смрти, Избавитељице свих оних који Те зову из пакла љутог. Ти и
мени помози, Доброто, јер нећу имати тада ниоткуда помоћи, осим
Тебе, Свеопевана. Спаси ме од ужаса смртнога часа и зла нечистих
духова и од митарстава у ваздуху после смрти. Јави се, молим Те,
покажи ми тада Пресвето лице Твоје, Владичице, и не остави ме без
помоћи. О, мила Мајко, осврни се милошћу к мени, јер сам се делима
злим лишио милости Небеске. И умоли Онога кога си родила у телу,
Христа Спаситеља и Бога нашега, који је на Крсту, нас ради, пречисту
Крв Своју пролио, да и ја будем причасник заслуга Његових пред
Оцем Његовим. И да ради њих примим опроштај грехова и вечно
спасење и прославим неисказану љубав срца Твога, Пресвета
Богородице, и бескрајно милостиво заступништво Твоје у
бесконачном животу будућих векова. Амин.
   *
* * *
  *

[JESSY]

У СУБОТУ
Радуј се, Дјево Богородице, Пристаниште и Заступништво
сиромашној души мојој и Надо спасења мога!
Радуј се, јер си радост примила од Ангела који Ти је јавио благу вест
да ћеш родити Бога Реч!
Радуј се, јер си носила Творца света у утроби Твојој!
Радуј се, јер си родила у телу Бога, Спаситеља света!
Радуј се, јер си у рођењу сачувала дјевство!
Радуј се, јер си од мудраца дарове примила и видела их како су се
поклонили Ономе кога си Ти родила!
Радуј се, јер су Те и пастири посетили, који су речи анђелске слушали
о Њему, и Теби то испричали, а Ти си све то у срце своје слагала!
Радуј се, јер си Младенца Исуса, Сина Твога и Бога, у храму међу
учитељима закона нашла и обрадовала Му се!
Радуј се, јер иако си страшне болове на крсном страдању, распеће и
смрт Сина Твога и Бога видела, у слави Небеској са ученицима
Његовим си Га гледала!
Радуј се, јер си родила Онога који је послао Духа Светога у виду
огњених језика на ученике своје!
Радуј се, јер си на земљи анђелским животом живела!
Радуј се, јер си чистотом и светошћу све анђелске чинове и све свете
ликове превазишла!
Радуј се, јер си при престављењу своме славом узвеличана, доласком
по душу Твоју Сина Твога и Бога!
Радуј се, јер си се после три дана васкрсла јавила Апостолима
Твојим!
Радуј се, јер си на Небу од Оца и Сина и Духа Светога дијадемом
вечног царства украшена!
Радуј се, јер си од свих Небеских сила песмама прослављена!
Радуј се, јер си села у славу Божанства, пред престо Пресвете
Тројице!
Радуј се, јер си Бога са човеком грешним помирила!
Радуј се, Небеских и земаљских створења Господарице и Царице!
Радуј се, јер си се удостојила да је све могуће заступништву Твоме!
Радуј се, јер се сви верни, који Тебе призивају, заступништвом Твојим
спасавају!
Радуј се, јер се Тобом тужни теше, болесни исцељују и страдалници
на време помоћ добијају!
Молим Те, обрадована Владичице, покрени и у мени тугу због
грехова мојих и даруј ми радост спасења. Подари ми сузе утехе,
непрестано умиљење, истинито покајање и савршену поправку
живота.
Не гнушај се мене, Владичице, но прими милостиво овај молебни
глас мој, који ја убоги Теби приносим. Приђи ми у помоћ у време
када будем без помоћи, у часу страшном, када се душа моја буде
раздвајала од окаљаног тела мога. Тада ми приђи, молим Те, и
ослободи ме од грехова мојих, и од казне за њих вечне, да се не би
радовали зли дуси нити геена огњена.
О, Владичице моја, не допусти да душа моја види страшно мучење
које су јој демони припремили, но приђи и спаси слугу Твога у часу
оном ужасном, да Те славим у векове, јер си Ти једина Нада моја и
Заступница спасења мога. Амин.