Превод Библије на (савремени) српски - препоруке

[Тражитељ]

Пре него што се затвори форум, ако могу да се "огребем" о неку препоруку, мишљење или став о постојећим преводима.

1. Мој апсолутни фаворит је превод Лује Бакотића (Стари и Нови завет) - ово је прво издање Библије које сам прочитао (њега смо имали у кући кад сам био дете), у питању је екавско српско издање на ћирилици. Занима ме да ли постоји нека анти-препорука за ово издање или разлог због ког га треба избегавати? Лујо Бакотић је био римокатолик, истина Србин-римокатолик, али не знам у ком контексту је његов превод настао. По мени је најпиткији за читање, не знам само да ли постоје неки отклони у вези са њим (нпр. ускрсење уместо васкрсење, уистину уместо ваистину и сл. јер је превод конзистентно на савременом српском, без архаизама, чак и традиционалних нпр. вазнесење уместо узнесење)

2. Вуков превод ми се не допада нарочито, поготово ако имам у свести колико се СПЦ његовог времена бунила што је на своју руку узео и преводио. Вуков превод је превод са црквенословенског и указивано је на велик број грешака, које би требало да су поправљене у Синодовом преводу. Када је у питању комплетна Библија, обично Вуков превод Новог завета иде са Даничићевим преводом Старог, а који је опет по мом вкусу архаичан.

3. Пре неколико година се говорило о издању еп. шабачког Лаврентија и у рекламама се истицало баш то, како је написан на екавици и по савременој норми српског језика, али већ има доста времена како за тај превод нисам чуо да се помиње. (Наравно, далеко од тога да подређујем равноправну и традиционално значајнију ијекавску норму екавици, само наводим да постоји. Лично ми је можда ијекавица чак и милија, али да је савременија варијанта)

4. Адвенстисти и јеховити су форсирали Чарнићев превод о ком не знам ништа. Имао сам га у рукама, и опет ми је Бакотићев милији.

 

Ово су моје личне импресије, као читаоца-лаика, а никако стручан став. Највише ме занима да ли постоји неки негативан став наших теолога према Бакотићевом преводу, као и њихов стручни утисак који им је превод најдражи.

[C.A._R.I.A.]

За  Стари  Завет нема пуно избора Даничић или Бакотић, оба превода нису најсрећнија.

 Чарнић је превео само Нови Завет, Псалме и понешто из Старог Завета за паримије.

 Одличан му је превод, јасан и разумљив, барем што се Новог Завета тиче, није ми се допало како је приступио преводу Старог Завета, тако да имам само Нови Завет.

 Синодски превод је одличан и може се користити као свакодневни превод, али штета што нема екавски превод и што има поједине неразумљиве речи (које су јасне код Чарнића).

 Постоји одличан превод псалама директно са Јеврејског језика, барем се мени допао, тј. има разлике у односу на превод Еп. Атанасија, али то није толико велико као код Чарнићевог превода.

 Бакотићев превод је пре свега несрећно штампан, јер постоји више издања, где је поправљао ко је шта стигао.

Тако да је незгодно ући у траг који је његов оригинални превод.

Свакако да је за неке ствари бољи и јаснији од Даничића, али генерално гледано, и њему треба нека нова верзија.

СПЦ се бунила и за Даничића, ништа више и ништа мање као за Вуков превод. Али је превод ипак још увек у употреби јер бољи још увек немамо.

Ваљда ће ускоро Милин да заврши превод Старог Завета па да се провеселимо, а за коју годину и Кубатов пројекат са учествовањем лингвиста, теолога и сл.

 

[Bokisd]

Meni licno, onako kako sam ja to video  kroz rasprave po forumu,..... za SZ mi je dobar hrvatski - Saric.....takodje i za NZ,....jer cini mi se  da se prevod pre svega bazira na tacnosti reci i recenica, dok je stil u drugom planu i zato mi je bas legao. Dok mi je i Vukov dobar po stilu, i on mi bas lezi..... i svi ostali - samo malo combinacion' svih prevoda i dobije se dobar (prevod).... .... zato steta sto se gase i Pouke i Sveto Pismo,.... jednostavno nikako ne mogu to da prihvatim i opravdam,.... 

[Тражитељ]

Хвала на учешћу у теми. За Бакотића ме је занимало да ли постоји неки разлог због ког га НЕ треба читати, а ја га нисам пронашао. Ту збрку око издања сам и ја приметио када сам први пут наишао на Бакотићев превод, али у неком римокатоличком издању, на латиници и препун карактеристичних хрватских израза и са латинским преносом библијских имена и назива (Јерузалем, Бетлехем, Абрахам, Крист итд.), а после наишао и на његово име у контексту Конкордатске кризе - помислио сам да у кући имам некакву "унијатску Библију" само прилагођену српско-грчкој терминологији и прештампану на ћирилицу (то је било у ери пре интернета). Тек сам касније дошао до информације да није ни био Хрват, него Србин католик, што даје још интересантнији тон. Опет, и његови преводи се продају у црквеним радњама, тако да претпостављам да није споран, али опет да питам.

[C.A._R.I.A.]

У 19 веку је било доста Срба римокатоличке вере, да би се они некако изгубили у ΧΧ веку из разних разлога.

Бакотића су одбацили и Хрватска, а и у Србији је остао фактички заборављен. Углавном се продаје у антикварницама, чак ни чувеног Чарнића врло ретко у црквеним радњама не можеш наћи.

[Vranac]

 

[djoleat]

Daničić, najbolje pogođen duh, poetski stil jedini, nenametljiv teološkim podmetanjima i preuranjenim zaključcima, bez premca.

Novi zavet, svi imaju ponešto svoje da kažu, Karadžić, dok se ne dokaže suprotno.