Патријарх Павле: Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника?

[Vasa L.]

  On 19. 3. 2020. at 9:59, Иван Ц. рече

 

 

Не разумем шта прича овај "шта срби обожавају и чему обично слепо верују", о чему прича?

Expand  

 

[Родољуб Лазић]

@Иван Ц.

Хвала ти што си поставио тему као противтезу оној да се зараза може ширити преко Причешћа.

У том тексту, "Свети оци и епидемија" свештеник Ђуровић у закључку каже:

"Из наведених примера смо видели да се зараза уредно преноси и преко светих објеката и светих људи."

Мислим да би ова реченица била довољна да се и цео текст просто уклони са "Поука", јер кад неко каже "уредно", то значи "уобичајено, редовно". А то је ем потпуна неистина ем је богохулно. Да је рекао "постоји могућност, није искључено", то је опет другачије. Тако да те позивам да овај текст повучеш са сајта. 

То је једно.

А друго, овом тврдњом  (  "да се зараза уредно преноси и преко светих објеката и светих људи") се доказује више него што је потребно. А ко доказује више, не доказује ништа, то је правило логичог закључивања. Нико не тврди да се човек не може заразити бивањем у црквеном здању, нити у контакту са светим човеком. (Нејасно је шта аутор разуме под "светим објектима". Може се, на основу написаног текста, протумачити да аутор под тим разуме и црквено здање.)
Ако се под "светим објектима" мисли на Свето Причешће, (а то је овде једино битно, јер је актуелна полемика око тога  да ли се човек може заразити вирусом преко светог Причешћа), нигде из примера из  Житија светих које је Ђуровић навео се не види да се зараза преноси Причешћем. Види се да се и свети људи могу заразити, и види се да свето Причешће није нужно лек против заразних болести. Али се НИГДЕ види да се неко заразио преко Светог Причешћа.  Тако да је текст, што се тиче доказивања путем Светих Отаца и Житија светих да се зараза преноси Причешћем, потпуни промашај.

[Родољуб Лазић]

A ево приче о оцу Хрисанту (Кацулојанакис)  који је десет година био свештеник на острву Спиналонги где су били изоловани болесници од губе:

Спиналонга, лепра и јеромонах Хрисантос

- Имао сам лепру. 
Провео сам много година на острву Спиналонга. Болест нас је унаказила. Страх од заразе уцинио је, да здрави беже и склањају се од нас. Нико није смео да нам приђе. Новинари су назвали Спиналонгу, острвом живих мртваца.
Доктори, болничари, радници, жене које су нам прале веш сви би напуштали, пре заласка сунца острво, из страха од заразе.
Нису желели вече да проведу са лепрознима. Осећали смо велику потребу за свештеником. Само би он могао да нас утеши речју Божјом, да нас духовно уздигне.
Али свештеник је долазио два пута месечно.Долазио би у суботу увече, служио вечерње и одлазио. Следеће јутро би дошао, служио Литургију и одлазио.
И за најпотребније... сахране.
Једнога дана, нас неколико мушкараца, седели смо у дворишту кафане, која је била поред улазне капије, кад угледасмо свештеника да улази. Схватили смо да је дошао да служи. Чим нас је угледао, пришао нам је и од срца се поздравио са сваким. Сви смо устали са благо спуштеном главом. Нико му није пружио руку за поздрав јер то није дозвољено лепрозном. Није му дозвољено руковање, да се ова проклета болест не пренесе.
Али зато он испружи руку. Са свима се срдачно руковао.
''Остајем са вама на острву, да вам помогнем у испуњењу ваших хришћанских дужности. Следећег дана, пошли смо сви у храм светог Пантелејмона. Сви: жене, деца, мушкарци, пратили смо Литургију са побожношћу и дубоком благочестивошћу.
Нисмо се причестили јер нисмо постили
Нисмо знали да ћемо имати Литургију.
Пришли смо за нафору. И Сви смо му целивали руку. Он је то тражио. Како нам је давао нафору, приближио би десницу устима нашим.
Свима су кренуле сузе.
Пре његовог доласка нафору би узимали сами из једне  трском исплетене корпе.
Сви смо били  на следећој Литургији.
Црква је била пуна, као и двориште храма.
Сад смо се сви причестили. По завршетку Литургије видели смо свештеника да сав причест који је остао иза нас, употребљава.
Мислили смо да сањамо, гледајући широм отворених очију. Вруће и крупне сузе лиле су из очију свих. Претходни свештеник би сагорео причест, који би остао иза нас у Путиру. Јеромонах Хрисантос десет година је био са нама, дан и ноћ. Посећивао нас по кућама. Све нас је грлио са љубављу и духовно нас водио, храбрио, помагао и тешио. Био нам је све. И кад смо напустили острво, кад је пронађен лек, он је остао.
''Морам да одржавам гробове и служим парастос за душе умрлих. Не могу их оставити''.
Кад му је здравље од старости попустило, по благослову митрополита, напустио је острво и отишао у манастир.

Овде је текст на румунском који потврђује овај горњи текст, а ту су и фотографије оца Хрисанта. Упокојио се 1972. године у 79. години живота:

https://www.pemptousia.ro/2015/04/parintele-din-spinalonga/

Гугл превод са румунског на енглески:

One day, I was sitting in a yard of our cafe, near the gate of the island. Then, somewhere in the distance, a priest showed up. We all realized that he had come to the island to liturgy. As soon as he saw us he came to us. He greeted us warmly. We greeted him on his feet and with a slight nod. But no one reached out to greet him. The leper should not greet you by the handshake. And this, so as not to transmit the curse of the disease. Then the priest greeted us all, one by one, shaking our hands! He simply told us that he would stay with us, to help us in fulfilling our Christian duties. Our emotion was indescribable.

The next day we went to St. Panteleimon's church. We all participated - men, women, children - with a great beating of the heart in the Divine Liturgy, which this priest performed with longing and unbridled simplicity. We didn't share that Sunday. I had not been informed in advance of the commission of the Divine Liturgy and we had not fasted. At the end of the Mass, I received anafura from his hand. And when we received the anaphora, we all kissed her hand! He really wanted that. As he gave the anaphora, he drew his hand closer to our mouth. Tears of emotion flowed from everyone's eyes. Before that priest came, the anaphora was taken from a braided basketmaker who was putting the paracliser on the banner.

The following Sunday we all went to church. The church was full to the brim, as was the preacher. That day we all shared! At the end of the Divine Liturgy I saw our priest as he consumed everything that remained in the Holy Cup since our sharing! I opened my eyes with astonishment, I thought we were dreaming. Big, hot tears streamed from our eyes. The priest who came to us before threw in a crucible all that remained of our communion - of course through divine iconography.

Hieromonah Crisant stayed with us day and night, he stayed with us for ten years! All these years she has shown to everyone not only the sweetness of love, but also her benefits. He visited us at our homes, guided us spiritually, helped the poor with the little money he had. And he did this "without knowing the left that does right" (Matthew 6: 3). I am grateful to our Friar Father, along with all the patients on Spinalonga ... ”.

[Иван Ц.]

@Родољуб Лазић Нећеш ми веровати, али највећи парадокс јесте у томе да је управо @Zoran Đurović урадио пресловљавање текста из jpg коју сам му ја послао у текстуални формат, па онда уредник објавио

Иначе, ја сам са о. Зораном тренутно у миру, али чекам дан да се добрано посвађамо

Парадокс љубави... шта ћеш

Жив био брате

[Volim_Sina_Bozjeg]

Patrijarh Pavle je na TV intervju emisiji naglasio da sveštenik može po savesti i dezinfikovali kašikicu nakon bolesnog.

To sada imamo i u RPC koja je donela takvu odluku.

Dakle nije reč da Telo i Krv prenose virus, već da je to moguće preko davanja čak i pričešća.

Patrijarh Pavle je zagovarao jednu Žlicu i mogao je da se tvrdoglavi na postavljeno pitanje ali to nije učinio.

Nadam se da neće biti svadje.

Nije isto što mi danas gledamo u Srbiji od onoga što Zoran gleda u Italiji.

Zoran apeluje jer mu savest tako nalaže.

[Zoran Đurović]

  On 19. 3. 2020. at 14:45, Иван Ц. рече

@Родољуб Лазић Нећеш ми веровати, али највећи парадокс јесте у томе да је управо @Zoran Đurović урадио пресловљавање текста из jpg коју сам му ја послао у текстуални формат, па онда уредник објавио

Иначе, ја сам са о. Зораном тренутно у миру, али чекам дан да се добрано посвађамо

Парадокс љубави... шта ћеш

Жив био брате

Expand  

Морам да додам да сам ја и сигнализирао тај текст, скинуо са нета оба тома Павлова, а ово је било у трећем па сам се обратио Ивану и опослили смо ствар! Тражио сам цео дан по нету текст и видео да га нема. А Иван има сва 3 тома у папиру. 

Ја сам увек за то да се прочитају сва мишљења. Зато сам инсистирао да се појави овај текст. 

Мада ми није јасно што сам у миру са овим попом, можда због поста, али ћемо после поста да се посвађамо!:)))

[Иван Ц.]

  On 19. 3. 2020. at 14:53, Zoran Đurović рече

Морам да додам да сам ја и сигнализирао тај текст, скинуо са нета оба тома Павлова, а ово је било у трећем па сам се обратио Ивану и опослили смо ствар! Тражио сам цео дан по нету текст и видео да га нема. А Иван има сва 3 тома у папиру. 

Ја сам увек за то да се прочитају сва мишљења. Зато сам инсистирао да се појави овај текст. 

Мада ми није јасно што сам у миру са овим попом, можда због поста, али ћемо после поста да се посвађамо!:)))

Expand  

Јесте, истина је...

Хоћемо, квалитетно ћемо се посвађати, само да прође ова мука ...

[Предраг М]

@Иван Ц. @Zoran Đurović хоће двобој бити онлајн на некој посебној форумској теми или приватно у кафани? ?