Jump to content

Православна гробља

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

  • Гости
Guest свештеник Иван

Гледам ова наша православна гробља... да ли постоје запуштенија гробља на овом свету?

Да ли је то показатељ наше свести о светињи тела? Многа наша гробља више личе на депонију мртвачких костију, него на свето место. Тиме показујемо да и не верујемо нешто у Васкрсење и да смо претворили нашу веру у мртву, неевхаристичну обредност.

Хајдемо мало да се потрудимо да подигнемо свест људи, да схвате да се не спасава само душа, а да тело није битно. Битна је и душа и тело јер то двоје чине јединственог и непоновивог човека.

Сахранити значи сачувати. Но, како ми чувамо? Тако што покојника бацимо у оно смеће од венаца и ђубрета?

Да ли се гробља у вашем месту налазе под ингеренцијом Цркве или Месне Заједнице?

Да ли неко може од ових наши дизајнера да одради неколико промотивних постера где ћемо позвати људе да се организују и очисте гробља у своме месту?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се са Оцом Иваном што се тиче цвећа и венаца . Чини ми се , а исправите ме ако грешим, да је и наш блаженопочивши Патријарх Павле причао о томе и још ми се чини да се и наша Света Црква противи за доношење венаца и цвећа на сахране . Е сад неулазећи у веродостојност филма " Сусрет са вечношћу-Митарства" спомиње човек који је доживео сусрет са својим драгим упокојеницима и Анђелима а и самим Господом нашим Исусом Христом , каже да су венци и цвеће само "омча" око врата упокојеног .

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ех, стара проблематика. Не знам шта ме више порази, запуштено гробље или гробови гдје се не види ни име покојника од безбројних вјенаца. Лијепо је видјети кад има цвијеће, али наш народ је некако генерално склон претјеривању, па онда све добије неки дегутантан изглед. Не знам зашто се о томе више не говори, али знам да су људи неинформисани када су у питању добра дјела која треба да се чине у име покојника, у том периоду од бар 40 дана пост-мортем, а која су њему на корист. Можда се одмичем од теме, али има и везе, зашто тај новац који се даје на толику храну и те силне вјенце не дарује онима којима је то потребно, а тиме се спасава и упокојени, и некако ријетко се молимо за мртве, а требало би да буде интензивно бар до четрдесетнице?! Чишћење гробља - то не би требало ни да се помиње, требало би да се подразумијева, али ето - ОВО ЈЕ ОВДЈЕ БАЛКАН МИРИСНИ ЦВЕТ - ТОТАЛНО НЕРАЗУМЉИВ ЗА ЦЕО СВЕТ.

Bajaga - Ovo je Balkan (BALKAN TUNES #171)

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Страшно је колико смо отупели и духовно запустели да заборавимо на Христове речи којим је он осудио лицемерје фарисејско када их је назвао "окреченим гробовима". Самим тим што је употребио тај термин да опише духовно стање фарисеја, сасвим је сигурно да је употребио јер ни по Његовој вољи нису да гробови буду окречени. Данас није ретко да и међу православним влада озрачије како је неопходно да гроб буде урађен "достојно", како би било видно обележн онај који је ту сахрањен. Тако се улажу силне паре и по неколико хиљада евра на скупе надгробне споменике, а тај новац би савим користио душни упокјенога на спасење ако би се тајно да некоме у милостињу.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest свештеник Иван

Не причамо о огромним скуповеним споменицима, капелама већ о чистоћи гробља. Данас сам прошао поред једног гробља, нисам знао да ли је шума или гробље, тек по негде вири споменичић. А свуда, на све стране разбацано ђубре, пластични венци, тањири, флаше. Лепше су уређене наше депоније него ли гробље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извињавам се на промашеном коментару, ја сам само хтјела да искоментаришм да не знам шта је страшније запуштено гробље или маузолеји са телевизорима, опростите на спаму.

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не причамо о огромним скуповеним споменицима, капелама већ о чистоћи гробља. Данас сам прошао поред једног гробља, нисам знао да ли је шума или гробље, тек по негде вири споменичић. А свуда, на све стране разбацано ђубре, пластични венци, тањири, флаше. Лепше су уређене наше депоније него ли гробље.

Па није згорег и то поменути јер је све то повезано. Неки толико посвећују пажње месту где је неко упокан, а нимало не чине потребне ствари да би помогли упокојеном као што је молтива и помињање на литургији, тако онда навлаче силен венце и свеће.

Иначе што се тиче саме чистоте гробља то има или нема нимало везе са вером, него са општим етичким понашањем, а са питањем вере управо има начин како се гробови уређују. Много што шта је запуштено нису само гробља.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Стицајем околности ,Црква у коју идем је на новом бежанијском гробљу(мислим да је највеће у Србији),и овде је све под конац,чисто, уредно,сређено...

Што се тиче обичаја , ту нема велике помоћи,пре свега што српски народ није Црквен,а и то мало што личи,је ствар традиције...

Сдруге стране,једини који може нешто мисионарити по том питању,је парохијски свештеник,којег већина народа види ,искључиво на сахранама,али ко може ожалошћенима сад причати о непотребности венаца...

Поред тога,добар део свештеничког примања је са сахрана (опела),и  бзв је узети 100-200 еврића,а при том причати о бацању пара за венце,јер испада,да је молитва много скупља...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам како је у Нишу, у Зајечару је чини ми се гробље под ''ингеренцијом'' Месне Заједнице! Тамо постоји нови део гробља који је заиста под контролом! Потребно је упослити пар људи који би бринули о чистоћи, одржавали и запуштене гробове, чупали коров, уклањали венце... Мислим да у Зајечару постоји таква екипа! Само треба да се све то организује, а људи вапију за послом...

apel.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Ја ћу дефинитивно своји критикама упућеним нашем менталитету испасти некакав србомрзац ил тако нешто,али заиста нисам то. Волим свој народ, зато га и критикујем. критике обично упућујем онима који ми значе, да се поправе...а исто тако примам и критике на свој рачун. Наиме, зашто су по мени наша гробља таква каква су?

Најпре, зато што се доноси све и свашта на гробове, тако да комуналци запослени на гробљу не могу ни да постигну да очисте, а друга ствар, ти исти комуналци су у већини случајева нерадници и већ у 6 ујутро мртви од ракије. Као и у сваком ЈП у Србији, битно је доћи на посао, седети, забушавати и чекати крај радног времена. Моји су запослени у једном ЈП,па знам како то иде. Наравно, част изузецима.

А треба имати и живаца и снаге, па покосити и очистити наша гробља која су се претворила у лавиринте, гробови јако близу један другоме, огромни споменици,костурнице,капеле итд...па одржавање тога је веома тешко...само покосити тримером те лавиринте је мука жива,па после покупити траву, разне кичеве са споменика, храну коју ако неко не покупи развуку керови,и то не само луталице(мој кер је био чест гост гробља док нисам оградио двориште, иако га редовно храним...)

Моја слика гробља 21.века је следећа-  Ако негде треба да никне гробље, треба да се праве искључиво мали споменици,највише 50 цм у висини,или плоче које су мало под косином издинуте једном страном.

Треба да буде мало већи размак између гробова,а не да се натрпава тик један уз други да би комунално предузеће зарадило што више на гробним парцелама.

радници запослени на гробљу да најредовније што могу чисте и односе све што се донесе у року од сат времена по доношењу, храну чувају за сиротињу,а остало у контејнер.

Са тим малим споменицима, било би много лакше одржавати гробље ,косити траву и сл.  А све то оградити бар високом жицом и капијом,да не улазе керови, врачаре и тако то.

ово је могућа и много јефтинија и пристојнија варијанта.

Ima ljudi koji ne nose brkove, nema ljudi koji nemaju dugove

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

Сређивање сеоског гробља у нашем селу:

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.2041486609292.108015.1608139166

Како су сеоска гроба под ингеренцијом Месних заједница, свештеник ту не може сам ништа да уради, али може да буде иницијатор и да буде неко ко ће да буде "подстрекач" на оваква дела.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Градска гробља су у надлежности града, у мом случају Града Београда. Планирана су Генералним урбанистичким планом. Приградска, мања гробља у надлежности су јавних предузећа општина на којима се гробље налазе и такође планирана. И град и јавна предузећа су надлежна за одржавање гробља али не и гробних места. Но, то никако не значи да не могу утицати да се гробна места одржавају јер, шта вреди што је приступ гробном месту сређен ако је сам гроб урушен, запуштен, прекривен коровом итд. Закупац гробног места плаћа на годишњем нивоу одређени износ, између осталог и за одржавање гробља. Постоје гробови које очигледно нико деценијама није посетио. У том случају би надлежни за гробље морали да провере да ли се редовно плаћа закуп за гробно место и према томе да поступе.

Што се кича тиче, тога има не само у Србији, виђала сам китњасте гробове и у развијеној Француској. То је већ ствар укуса и не треба никоме замерати. У граду сада нема могућности да се од гробног места праве собе као што је то могуће на селу. И не можемо рећи да је ожалошћенима само то важно, и да нису у молитви. Тешко је продрети у људску душу.

Старо градско гробље у Вараждину је постало туристичко место и на њему се одавно не врше сахране.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Видим да је тема доста стара, али хтедох да поделим са вама своја искуства. Баш јуче сам био на сахрани на римокатоличком (и евангеличком) гробљу у селу у којем сам некада живео. Могу приметити да није ништа боља ситуација у односу на наше православно гробље. Додуше било је пар жена које су водом и крпама прале надгробне споменике али је генерално гробље без ограде и са доста разбацаног смећа.

Својевремено је месни парох организовао чишћење православног гробља које је било потпуно зарасло у коров и исто тако без ограде. Одзив је био фантастичан, за два викенда је цело гробље сређено и сада мало лепше изгледа, у међувремену је постављена и ограда. Нажалост било је и овде проблема са парцелама па су покојници сахрањивани преко старих гробова а стари споменици су премештени на ивицу гробља и некако неуко окренути и забетонирани према путу тако да изгледају као нека "тараба".

Генерално је велики проблем са парцелама поготово на Новом гробљу у Новом Саду (било је у медијима о тој проблематици доста речи).

Какав став треба човек да има према чињеници да се дешава да се стари гробови прекопавају и на истим парцелама изнова сахрањују људи, због недостатка простора?

Не ваља свашта к срцу примати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...