Расрбљавање кроз Цркву

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Зар и то може? Моји пријатељи неки фини људи кажу: Нисмо ми срби ми смо хришћани, а ево то је сазрело и у текст њиховог духовника :

https://teologija.net/poreklo-hriscanskog-identiteta-beseda/

....

"Свети Сава је на овај свет дошао као Србин, а напустио га као хришћанин, јер су све овоземаљске одреднице (попут крви, тла или нације) људима његових размера преуске и претесне да би се у њих удобно сместили" ....             

...Па ако, по сведочењу Апостола Павла, у Христу нема ни мушког ни женског, ни Грка ни Јеврејина ...

Знам да можда дирам у свету краву, али ово су перверзије, јер овом логиком  излази такође, а код неких је и сазрело да се свети Сава родио као мушко, а умро као хришћанин!

а бити мушко (мачо, силиник, угњтавач жена) великим људума су преуско да би се...

 

[Панарет]

У чему видиш расрбљавање? Шта тај појам представља за тебе? 

[Драгана Милошевић]

Nema ni muškog ni ženskog... 

Ne vidim razlog za uzbunu 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 44 минута, Панарет рече

У чему видиш расрбљавање? Шта тај појам представља за тебе? 

Ако хоћеш да не видиш то је друго, да не отварам Зизијуласаов "Првенство и националзам", као проблем може да стоји Првенство и аутоефалија, е то су ти "фини радови", "мудрост".

Сад ово може да се претвори у тему о суштини српског идентита, али то свакако није крв и тло. Крв и тло је наци жвака, а чему жонглирање антиномијом српство-светстосавље-хришћанство, то је хармоничан низ.

Ако ми дођу пријатељи и саопште да нису срби, ту нема никаквог расбрљаваља? Иначе ја сам из Сарајева и два "друга" су ми се расрбила један у католоике - хрвате, а други у католике па у ислам. Није ми то ни било толико страшно, мислио сам наће неку срећу, нису. Страшно ми је било кад сам се неку ноћ пробудио и помислио да је увјек то тако, за сваки појединачни случај, само што сам ја гледао ова два. Е тад сам се препао. "Тек сада знам шта је страх".

пре 28 минута, Драгана Милошевић рече

Nema ni muškog ni ženskog... 

Ne vidim razlog za uzbunu 

Да, сад само то још упакуј у родно и полно разликовање и примаћеш плату.

[Драгана Милошевић]

Најпре сам православка па тек онда српкиња.. 

У Христу зар има мушког и женског; слободњака и роба; итд?

[Баба]

Свети Сава умро није док је Српства и Небеске Србије!

 

[dragisa]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

...мислио сам наће неку срећу, нису...

a ti... jesi našao sreću?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 26 минута, Драгана Милошевић рече

Најпре сам православка па тек онда српкиња.. 

У Христу зар има мушког и женског; слободњака и роба; итд?

Zavisi kako se tumače ti stihovi, može sito citata da se podesava po potrebi, ne lažem da je to ljepo, ali da li ti možeš da budeš hirotonisana za vladičicu, ili tu ipak ima žensko i muško, da li možes da se pričestiš ili prestaviš Gospodu kao muško Grk? Hoće li te primiti tako?

Uostalom za srbe ne srbe hrišćane imamo već imamo ime, i oni se opsesivno bave srbima, nije im pomoglo hrišćanstvo da se oslobode tog nevaznog identitea? Hoće li Bog pomoći onima koji su se rodili kao muškarci, pa su se udobno smjestili u žene, da budu žene?

E sad možemo valjanim tumačenjima ovih stihova, recimo kako se oni primjenjuju u monaštvu, gdje nisi muško ili žensko hrista radi, ili..

пре 16 минута, dragisa рече

a ti... jesi našao sreću?

Pa prihvatam sebe, i Hrista, i još ponekog... Moglo bi biti više sretanja-sretenja-srećenja...ali ima još da se radi- naravno ne u smislu promjene identiteta... ili ti misliš da ima i negdje drugo punoća?

[Баба]

Мислим да је проблем савремених кршћана у погрешном тумачењу Павлових речи да више "нема ни Јудејина ни Јелина".  Павле се обраћа у то време јеврејским хришћанима у синагогама у дијаспори. То су људи дијаспоре. Танка је код њих свакако разлика између Јудејина и Јелина. То су Јудеји који не знају матерњи језик или га врло слабо знају, пишу на грчком, живе по хеленској култури али су јудејске вере.

То је пре свега разлика међу самим Јудејима, онима који су тек дошли у дијаспору и који су још чврсто везани за обичаје и традицију отаџбине и оне који су као и сам Павле ко зна која генерација рођених у дијаспори. Није адекватно поређење али би могло да послужи за разумевање, као код нас другосрбијанци и првосрбијанци. Или рецимо четници из Чикага, који су пре свега Американци, само су вером православци и рецимо неки левичар из Србије који је за те четнике Србенда са дна каце.

Тек после долази до већег прилива правих Грка. Али прави Грци никад нису правили такве деобе као сами Јевреји што су чинили међусобом, зато се Павле овде обраћа пре свега Јудејима који имају две различите културе, два погледа на свет..

Друга ствар што православље никада не потире народе ни њихове посебности. Што данашњи теолози или намерно превиђају или заиста не разумеју. Наравно да у цркви сме да буде и Немаца и Италијана и Срба и Грка и Јудеја али им то не сме бити повод за деобе.

Као што у Цркви сме да буде и левичара и десничара и либералних и консервативно настројених људи али им то не сме бити повод за деобе.

Никад се нисам слагао са овим фанариотским поповима који негирају српско биће а ваздижу греческо. И није тачно то што каже Перишић да уласком у цркву народност појединцу престаје да даје идентитет. Поготово је то дебилно говорити за православно хришћанске народе који су  протеклих неколико хиљада година спојили свој народни и хришћански идентитет у једно. Некада је извор хришћанског идентитета потакнут народним а некада је народни потакнут хришћанским. Што би те две природе у Србину, или Грку морале да се потиру? Па није Хришћанство нека асимилаторска идеологија.

Перишић заправо нема појма о чему пише, сем ако му текст није поручен.

Српство је калемљено хришћанством, исто тако може бити и Швабство или Талијанство. Али заиста нема потребе брисати свој народни идентитет, то Христос од нас не тражи, нити је икад тражио. Оно што тражи јесте да не постављамо било шта земљаско као препреку на путу ка Царству. Ако мени моје српство није препрека на том путу, или пак ако ми је још и корисно на том путу, што бих га брисао? Због Перишића?

Треба ли да мењам пол да бих могао да се спасем? Или да се сви ушкопе јер је Павле рекао нема ни мушко ни женско?

Пол ипак даје идентитет човеку. Исто као и народност што даје идентитет. Ако пол престаје да даје идентитет човеку који је ушао у цркву, зашто онда жене не могу бити епископи? Зашто се црква труди да очува породичне вредности?

Перишић готово да улази у манихејство оваквим ставом.

Дакле, не, не престају те ствари да дају човеку идентитет, али му црква даје један апгред или апдејт, даје му нешто више, те ствари и у цркви имају своју употребну вредност, и служе сврси спасења, али је изнад свега Бог који је дао те различитости.

 

 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 6 минута, Жељко рече

Мислим да је проблем савремених кршћана у погрешном тумачењу Павлових речи да више "нема ни Јудејина ни Јелина".  Павле се обраћа у то време јеврејским хришћанима у синагогама у дијаспори. То су људи дијаспоре. Танка је код њих свакако разлика између Јудејина и Јелина. То су Јудеји који не знају матерњи језик или га врло слабо знају, пишу на грчком, живе по хеленској култури али су јудејске вере.

То је пре свега разлика међу самим Јудејима, онима који су тек дошли у дијаспору и који су још чврсто везани за обичаје и традицију отаџбине и оне који су као и сам павле ко зна која генерација рођених у дијаспори. Није адекватно поређење али би могло да послужи за разумевање, као код нас другосрбијанци и првосрбијанци. Или рецимо четници из Чикага, који су пре свега Американци, само су вером православци и рецимо неки левичар из Србије који је за те четнике Србенда са дна каце.

Тек после долази до већег прилива правих Грка. Али прави Грци никад нису правили такве деобе као сами Јевреји што су чинили међусобом.

Друга ствар што православље никада не потире народе ни њихове посебности. Што данашњи теолози или намерно превиђају или заиста не разумеју. Наравно да у цркви сме да буде и Немаца и Италијана и Срба и Грка и Јудеја али им то не сме бити повод за деобе.

Као што у Цркви сме да буде и левичара и десничара и либералних и консервативно настројених људи али им то не сме бити повод за деобе.

Никад се нисам слагао са овим фанариотским поповима који негирају српско биће а ваздижу греческо. И није тачно то што каже Перишић да уласком у цркву народност појединцу престаје да даје идентитет. Поготово је то дебилно говорити за православно хришћанске народе који су  протеклих неколико хиљада година спојили свој народни и хришћански идентитет у једно. Некада је извор хришћанског идентитета потакнут народним а некада је народни потакнут хришћанским. Што би те две природе у Србину, или Грку морале да се потиру? Па није Хришћанство нека асимилаторска идеологија.

Перишић заправо нема појма о чему пише, сем ако му текст није поручен.

Српство је калемљено хришћанством, исто тако може бити и Швабство или Талијанство. Али заиста нема потребе брисати свој народни идентитет, то Христос од нас не тражи, нити је икад тражио. Оно што тражи јесте да не постављамо било шта земљаско као препреку на путу ка Царству. Ако мени моје српство није препрека на том путу, или пак ако ми је још и корисно на том путу, што бих га брисао? Због Перишића?

Треба ли да мењам пол да бих могао да се спасем? Или да се сви ушкопе јер је Павле рекао нема ни мушко ни женско?

Пол ипак даје идентитет човеку. Исто као и народност што даје идентитет. Ако пол престаје да даје идентитет човеку који је ушао у цркву, зашто онда жене не могу бити епископи? Зашто се црква труди да очува породичне вредности?

Перишић готово да улази у манихејство оваквим ставом.

Дакле, не, не престају те ствари да дају човеку идентитет, али му црква даје један апгред или апдејт, даје му нешто више, те ствари и у цркви имају своју употребну вредност, и служе сврси спасења, али је изнад свега Бог који је дао те различитости.

 

 

 

Даје му пуноћу кроз: Народ - Народ Божији, Пол - Брачност, Очинство, Мајчинство, братство, да не набрајам даље упашћу у виц. Не мислим да је у питању пуко незнање.

[Зосима]

Ја не видим шта је спорно у тексту,наравно да је хришћански идентитет милион пута важнији од националног,овом првом, овај други уопште није потребан, док је овај други шлепајући се о првом, унаказио и обесмислио оба,кроз векова до дана данашњег  и то за хришћанство у целини.

Ево још један текст на ову тему истог аутора,са посебним освртом на бесмисао митског ложење на национални идентитет!

http://teologija.net/nacija-crkva/

 

[Баба]

пре 1 сат, Зосима рече

Ја не видим

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Жонглирање до бесвјести-нација одједном има заставу постаје држава, дефенише се као европска нација, све нације су исте природе, па се нама туђи проблеми: неспојивост европсих нација са демократијом ( слично као што се са европским морализмом разара наш здрав морал који је теологија образа-иконе),.

Одједном јудаизам није вјера него само нација, просто умарање да би се схавтило да бити србин (а све важи и за пол) није кул, није модерно, није изворно. Треба од тога да се одустане биће лакше. Ту је и отворен позив на расрбљавање.

А да је само то, било је раније духовници су за дебиле, па  је створио војску кетмана, који не знају гдје су и којима је не духовник него нешто што не знам како да назовем. Мислим, има ту чувених примјера који су на добром чокоту били, а сад туга...

Да не улазим у то да нема срба који нису православни, што доказује другачију природу у односу између нације и цркве, црквено-народни сабори.

Конкретно са оцем Владаном сам се разишао када је устврдио да благодат дјелује кроз државне институције! Која је пророда тога учења и гдје је то функционисало?

Док је свети народ старозавјетна форма и не смета новозавјетној.

Срби тренитно су слаби јер нису при себи (при своме идентитету) него им покушава то измјенити у гле  чуда - хришћане!

Који су то хришћани и гдје су до сада били, може ли се тако пред рецимо св. Василија Острошког?

 

[Desiderius Erasmus]

пре 13 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

"Свети Сава је на овај свет дошао као Србин, а напустио га као хришћанин, јер су све овоземаљске одреднице (попут крви, тла или нације) људима његових размера преуске и претесне да би се у њих удобно сместили" ....             

Ne vidim šta je ovde sporno. Hoće da kaže da je nacionalno sekundarno u odnosu na hrišćansko, kako i treba da bude.

[Панарет]

Текст је коректан. Пол, боја коже, национална припадност или сексуална оријентација не могу бити основа грађења идентитета у Цркви нити се хришћанин може кретати у оквиру ових категорија. Наведено су спољне, придодате наслаге нашег личносног идентитета, али никако не оно битно. Нажалост, у Православним Црквама, које творе Цркву Христову, дошло је до несхватљивог наглашавања националног идентитета, па и његовог поистовећивања са црквеним, односно хришћанским. На ово су упозоравали и оци наши, те тако св. Јустин Нови Ћелијски пише:

„Црква је васељенска, саборна, богочовечанска, вечна, зато је хула, неопростива хула на Христа и Духа Сватога, чинити од ње националну институцију, сужавати је до ситних, пролазних, времених националних циљева и метода… Време је, дванаести је час да поједини наши црквени представници престану бити искључиво слуге национализма и политике, свеједно које и чије, и постану првосвештеници и свештеници једне, свете, саборне и апостолске цркве“

и

" Узак је наш православни човек, узак као зрак, и зато богат мраком и бременит тамом, и родиће поноћ, иза које нема подне. Острастили су своје православље, не Христово, острастили су га страшћу својом омиљеном – национализмом. Помињем старе дане, помињем старе хришћане и једва се зна, а за многе се не зна, коме је народу припадао који Мученик или св. Отац, или Исповедник. Отаџбина је њихова небо, дом њихов Црква, отац њихов – Бог, а род њихов сви христољубиви верни. Нема Јеврејина ни Грка у правом Православљу, нема Србима ни Руса, већ смо „сви једно у Христу Исусу“ (Гал. 3, 28). А ви, ах ви – зар не поправљате Господа Христа, када Православље сводите на србизам? зар не карикирате Апостола Павла, када међама национализма омеђујете неомеђиву, јер вечну и апсолутну, јер свечовечанску и свебожанску, Истину Христову? Распарчавају живо тело богочовечанске истине, у име чега? О, да је бар у име Апостола Павла, или Петра, или Аполоса? – Није ли национализирано православље болест, и то болест на смрт, ако што пре не потражимо лека од Онога, Који има лекове за све болести, и за саму смрт? То је страшан сигнал, иза кога тутње страшне унутрашње катастрофе, које Православље трпи у нашој души. Замисли, шта би у њој нашао св. Атанасије Велики, или св. Златоуст Превелики, када би сунчану буктињу своје вере зарио у њену мрклу поноћ? Шта св. Павле? – Сузили смо православно чувство, сузили смо православно сазнање и идеологију; где је васељенскост, где саборност, где апостолност нашег православног сазнања, наше православне идеологије? Парализована је саборност, парализована васељенскост, парализована – национализмом."

итд.

Потребно нам је постепено, али одлучно отапање национализма у црквеним структурама и у православним душама, који је узрок и савремених проблема (нпр. румунска структура у Тимочкој Крајини и сл).

Излаз је у успостављању првенства...