Претражи Живе Речи Утехе

Тринаести "Шопен-фест" посвећен чувеном композитору Фредерику Шопену, биће одржан од 2. до 7. октобра у Београду и Новом Саду, а биће отворен вечерас у крипти цркве светог Марка на Ташмајдану. У првом делу вечери, од 18 часова, наступиће трио "Амон", који чине виолончелисткиња Катарина Станковић, виолинисткиња Селена Јаковљевић и пијанисткиња Дарја Самофалова, а од 19 сати и 30 минута наступиће пијаниста Динко Благојевић из Републике Српске. Сви су добродошли! Подсетимо да је управа храма св. Марка на београдском Ташмајдану пре неколико година набавила нови полу-концертни клавир марке "Бехштајн" - чувене и угледне фирме која се налази међу првих десет радионица клавира у свету. Клавир је наменски купљен за реновирани простор крипте, управо у жељи да се музички живот престонице обогати изузетним концертима пре свега младих уметника, на врхунском музичком инструменту. +++ У четвртак, 4. октобра, на програму је Подијум младих талената, у Градској кући у Новом Саду, са почетком у 18 сати. Наступиће Аљоша Кесеровић и Давуд Веснић, са делима Баха, Шопена и Листа. У петак, 5. октобра, у атријуму Народног музеја у Београду, у оквиру Подијума младих, у 18 сати, наступиће Игор Далагија и Вељко Милошевић, студенти Академије уметности у Новом Саду, са делима Шопена и Листа. Следи Концерт са посветом „За Ивану“, са почетком у 19 сати и 30 минута - сећање на Ивану Матијевић, која је као посвећени клавирски педагог, оснивач и уметнички директор Фестивала, током протекле деценије дала велики допринос подршци младим талентима и развоју културе у нашој средини. Шопенова дела извешће уметници – Иванине колеге и пријатељи. У суботу, 5. октобра, у Београдској филхармонији, наступа америчка пијанисткиња Кате Лиу. У недељу, 6. октобра, у Конаку Књегиње Љубице од 18 сати наступиће Душан Сретовић, са делима Мокрањца, Бетовена, Шопена и Листа. Након тога у 19.00 часова представиће се Филип Маџунков, са делима Бетовена и Шопена. У понедељак 7. октобра, Шопенове дане затвориће Вук Божиловић, реситалом „Апсолутно Шопен“, у новосадској Синагоги, са почетком у 19 сати. Фестивал ће бити заокружен концертом из циклуса "Одјеци", 28. октобра, у сали Нишког симфонијског оркестра. На концерту „Два лица Шопена“ представиће се Марија Ђукић и Невен Шобајић. Фестивал организује удружење "Креартива", уз подршку Амбасаде Републике Пољске, Пољског института за културу, Националног савета пољске националне мањине и Представништва Републике Српске у Србији. Извор: Радио "Слово љубве"

У суботу, 24. фебруара 2024. године, у Галерији Београдске тврђаве, од 16 часова, биће одржано отварање изложбе Јелене Хинић "Свети Сава - култ и контекст". Место одржавања изложбе ће бити Сахат капија, главни улаз у Горњи град. Аутор изложбе, Јелена Хинић, истакнути је сликар-иконописац и историчар уметности, са вишедеценијским искуством и успешним поставкама. Поставка ће бити отворена до 13. марта 2024. године, сваког дана осим понедељка, од 10 до 17 часова. slovoljubve.com

У среду, 27. децембра у 14 часова у Амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду биће одржано свечано представљање комплета пет књига под насловом „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“ у издаваштву Народне Библиотеке Србије и Музеја Српске Православне Цркве и отварање пратеће изложбе. Тим поводом, присутнима ће се обратити рецензент издања проф. др Томислав Јовановић, коаутор Љупка Васиљев, начелник Археографског одељења НБС др Владан Тријић и управник Музеја СПЦ јереј др Владимир Радовановић. Пројекат публиковања албума водених знакова, палеографског албума и описа рукописа Грујићеве збирке осмишљен је још почетком шездесетих година прошлог века, заслугом протојереја-ставрофора професора Владимира Алексијевича Мошина, оснивача Археографског одељења Народне Библиотеке Србије. Са првим археографским описима рукописне збирке из Оставине Радослава М. Грујића отпочето је у периоду 1962–1964. године. Професор Мошин је окупио младе сараднике и заједно са њима истраживао рукописе ове збирке током више деценија. За већину рукописа израдио је описе материјалног стања, писма, језика, садржине и записа, као и историјат. У настојању да се овај посао оконча после смрти проф. Мошина, потпуно опише збирка и овековечи рад претходника који је трајао више од седамдесет година, остварена је сарадња Музеја Српске Православне Цркве и Народне библиотеке Србије из које је произашло издање „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“. Заједничким снагама, ове две институције су у току последње деценије радиле на томе да се систематизују све белешке са описима рукописа проф. Мошина и његових сарадника, али и да се доврши оно што није било урађено. Љупка Васиљев, која је од почетка сарађивала са проф. Мошином на обради фонда рукописа збирке Радослава Грујића, обрадила је илуминацију, повез и водене знаке, касније додавши и комплетне описе више десетина неописаних рукописа, ради увида у потпуност збирке, те приредивши две свеске Палеографског албума. Димитрије Богдановић је проверио и допунио до тада урађене описе, оставивши и напомене о томе шта је потребно да се још предузме, а обрадио је и 25 раније необрађених, млађих књига. Најзад, Мирјана Гроздановић-Пајић проверила је, допунила и датовала водене знаке, припремивши и Филигранолошки албум. Крајњи резултат овог оствареног пројекта данас јесте преко 350 обрађених рукописа и пет публикованих књига: Филигранолошки албум водених знакова, два тома Описа рукописа и два Палеографска албума. Уз представљање петокњижног издања приређена је и пратећа изложба. *** Радослав М. Грујућ (1878–1955) Протојереј-ставрофор проф. др Радослав М. Грујић једна је од најистакнутијих личности српске науке и културе између два светска рата. Започео је своје образовање у родном Земуну, да би после стицања свештеничког чина (1899) једно време радио као вероучитељ у Бјеловару, а потом завршио Правни факултет (1908) и Философско-хисторички факултет у Загребу (1911). Био је професор Богословије Светог Саве у Београду од 1919. године, затим ванредни и редовни професор и декан Филозофског факултета у Скопљу и Теолошког факултета у Београду. На позицији председника Скопског научног друштва био је до 1937. године. Заслужан је за оснивање Историјско-археолошког музеја у Скопљу. Заједно са проф. Лазаром Мирковићем радио је на оснивању Музеја Српске Православне Цркве. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности и један од оснивача Археолошког и историјског института САНУ. Током свог живота Радослав Грујић успео је да спасе и прикупи преко 350 рукописних књига. Ова збирка рукописних књига представља један је од најзначајнијих и најобимнијих фондова рукописних књига у српском народу. Извор: Информативна служба СПЦ

Изложба „Милунка Савић и хероине Великог рата“ аутора Димитрија Вујадиновића биће одржана вечерас, 1. децембра 2022. године, у галерији ИК „Прометеј“ у Новом Саду, са почетком у 18 часова. На свечаном отварању говориће Батрић Ћаловић, председник Удружења „Обилић 1912–1918“, Зоран Колунџија, директор издавачке куће „Прометеј“ и уредник едиције „Србија 1914–1918“, др Видоје Голубовић аутор књиге „Милунка Савић - витез Карађорђеве звезде и Легије части“, др Гордана Петковић, виши кустос Музеја града Новог Сада и аутор изложбе Димитрије Вујадиновић. Изложба ће бити отворена до 7. децембра, а радно време галерије је од 7 до 15 часова радним данима. Реализацију изложбе подржала је Градска управа за културу и улаз за све посетиоце је бесплатан. Извор: Прометеј Нови Сад

Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије свечано је отворио новоформирани Музеј црквених старина Православне Епархије нишке, у присуству домаћина Преосвећеног Владике нишког Арсенија и уважених званица, током своје прве званичне посете Епархији нишког. Повезан садржај: Поздравно слово на отварању Музеја - Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније (Прилог Радија Глас) Поздравно слово на отварању Музеја - Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије (Прилог Радија Глас) Испред Министарства културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало оснивање Музеја, свечаности отварања присуствовао је господин др Дејан Масликовић. На почетку је Преосвећени Владика нишки Арсеније благословио почетак рада Музеја и поздравио високе званице, подсетивши присутне на славну историју Епархије нишке, о којој музејски предмети сведоче. Потом је Свјатјејши Патријарх свечано отворио Музеј, у коме ће од сада бити изложена и архијерејска одежда блаженопочившег Патријарха српског Г. Г. Иринеја, као и друге личне ствари које је Његова Светост Патријарх Порфирије даривао Музеју. Формирање Музеја црквених старина Епархије нишке започело је 2018. године, са благословом Преосвећеног Епископа нишког Господина Арсенија, а уз велику помоћ Министарства културе и информисања, које је у периоду од 2018. до 2021. године, кроз више пројеката подржало неколико важних фаза у формирању Музеја. Велики труд уложио је и протођакон Далибор Мидић, архивист Православне Епархије нишке, чијим је великим трудом и пожртвованошћу Музеј црквених старина Православне Епархије нишке поново основан након много времена. У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности. Изложени предмети воде посматраче кроз векове славне историје некада Митрополије, а данас Епископије нишке. Тешко је побројати све вредне артефакте, али свакако треба издвојити колекцију старих и ретких књига, од којих најстарија датира из 1592. године. Реч је о богослужбеној књизи „Општи Минеј за мај“. У музејском простору биће изложени и поклони којима је руски цар Николај II Александрович даривао нишки катедрални храм, као и лични предмети блаженопочивших славних нишких Митрополита и Епископа. У Музеју ће бити изложен и стари кивот у коме су чуване мошти Светог Георгија из прокупачког храма Светог Прокопија, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалија од изузетног значаја за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике. У богатом фонду Музеја свакако посебно место заузимају три значајна ликовна дела – две слике једног од наших најпознатијих сликара реалиста Ђорђа Крстића – Портрет Краља Милана из Ћурлинске цркве (1902. година) и Смрт кнеза Лазара (1885. година) и једно дело Стевана Тодоровића, који спада у најплодније српске сликаре романтичаре. Реч је о делу Портрет Светитеља из 1880. године. Извор: Радио Глас

У порти Саборне цркве у Зајечару Епископ Иларион је свечано отворио 4. Фестивал хришћанске културе. Госте је поздравио градоначелник Бошко Ничић, директор Фестивала духовног документарног филма Миљан Гогић и селектор Јован Марковић. Учествовали су и здружени хорови Дечјег црквеног хора и Црквеног хора из Зајечара. Извор: Епархија тимочка

Руска православна црква у Аустрији радује се рукоположењу новог свештеника. Наиме, архиепископ Антониje (Севрјук) рукоположио је 22. маја 2019. ђакона Георгија Рјашка за свештеника у Саборнојцркви Светог Николаја у Бечу. Рјашко је рођен 1992. године у западној Украјини, а богословске студије завршио је у Кијеву, а од 2013. једном делом у Бечу. Године 2017. рукоположио га је за ђакона тадашњи аустријски епископ Тихон (Зајцев) у Бечу. Нови свештеник ће пастирствовати у Аустрији. Тренутно при саборној цркви св. Николаја служи девет свештеника и три ђакона. Настојатељ Саборне цркве је протојереј Владимир Тисхук. Сматра се да је број руских православних верника у Аустрији око 40.000. Заједницу чине верници различитих националности, који углавном живе у Бечу. Епархија Руске православне епархије је основана 1962. године и званично призната 2013. године. Седиште епископа је Николајевска Саборна црква у трећем округу у Бечу. Друге правно признате руске православне парохије налазе се у Грацу и Линцу. Епархија је под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Од краја 2017. епископ Антоније (Севрјук) је епархијски архијереј Аустрије. Још једна руска православна црква постоји у Салцбургу. Она не припада Епархија бечкој и аустријској Московске Патријаршије, већ Епархији берлинској и немачкој Руске православне заграничне Цркве. У Бечу је 17. маја 2019.г. одржано свечано отварање Музичке школе "Сергеј Васиљевич Рахмањинов" при Руској православној саборној цркви Св. Николаја. Сама школа постоји од 2017. године, али до сада није имала редовне просторије. Сада су оне закупљене у Маркхофгасеу у трећем округу Беча. Осветио их је архиепископ Антоније; чину су присуствовали представници Руске и Белоруске амбасаде. Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)

Васељенски патријарх Вартоломеј и грчки премијер Алексис Ципрас изразили су у среду, 6.2.2019, наду да ће бити ускоро отворена Православна богословска академија на Халки, коју су турске власти затвориле 1971. године. Ципрас је захвалио патријарху Вартоломеју на томе што је имао прилику да разгледа школу (средња школа и богословска академија), у коју је Свјатјејши ишао са острва Имврос кад је имао 15 година да би се школовао за свештеника. Премијер и Свјатјеши су симболично засадили дрво у широким вртовима Богословске академије. 79-годишњи Патријарх васељенски узнео је молитву да усвом животу види поновно отварање те просветне установе. Богословска академија на Халки, званично позната као Богословска школа на Халки, основана је 1. октобра 1844. године на острву Халки (на турском: Хејбелијада), другом највећем острву међу Принчевским острвима на Мраморном мору. То је била главна школа богословља Православне Цркве Васељенске Патријаршије све док турски Парламент није донео закон којим се забрањују приватне установе средњег образовања 1971. године. Богословска школа се налази на врху брда Наде на овом острву, на месту манастира Свете Тројице из византијског доба. Просторије школе и даље одржава манастир и користе се за конференције. Извор: Српска Православна Црква