Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

[Александар Милојков]

Некада помислим да није онај несрећни информеровац Драган Ј. Вучићевић отворио налог на Поукама под Авиним именом.

 

 

 

[Бездомник]

Сви су изгледи да ствари стоје баш онако како их у својим анализама посложио отац Зоран. Међутим, све до евентуалне правосилне пресуде надлежног црквеног суда о учињеним преступима, ми смо дужни да до тог момента сачувамо неокрњену своју љубав према архијереју наше Цркве, митрополиту Амфилохију, верујући му као последње наивчине на овом свету да нас, на крају крајева неће издати и изневерити у Христу Господу.

[Александар Милојков]

пре 2 минута, Бездомник рече

Међутим, све до евентуалне правосилне пресуде надлежног црквеног суда о учињеним преступима, ми смо дужни да до тог момента сачувамо неокрњену своју љубав према архијереју наше Цркве, митрополиту Амфилохију,

А кад су га у`апсили? Ала сам ја неонабештен, човече!? Ко ми је крив кад не читам Информер.

[Бездомник]

Управо сада, Александар Милојков рече

А кад су га у`апсили? Ала сам ја неонабештен, човече!? Ко ми је крив кад не читам Информер.

Предмет је у предистражном поступку ? 

[Александар Милојков]

пре 20 минута, farisejski.bukvojed рече

zamenio ipostas sa prosopou, sto je jeres.

Ала ти лупаш... максим по дивизији ти није ни до колена... и тако незнавен држиш придике једном митрополиту...

Свети Јован Дамаскин о терминима ипостас и просопон:

Τὸ τῆς ὑποστάσεως ὄνομα δύο σημαίνει· ἁπλῶς μὲν γὰρ λεγόμενον σημαίνει τὴν ἁπλῶς οὐσίαν, ἡ δὲ καθ' ἑαυτὴν ὑπόστασις τὸ ἄτομον σημαίνει καὶ τὸ ἀφοριστικὸν πρόσωπον...[1]

 

Појам „ипостас“ означава две ствари: када се користи просто, означава просто суштину, док ипостас по себи означава јединку и одређену личност...[2]

 

---

[1] Πηγή γνώσεως 29;PG 94, 589

[2] Превод: С. Јакшић; Свети Јован Дамаскин, Источник знања, Београд-Никшић: Јасен, 2006, 90.

 

Πρόσωπόν ἐστιν, ὅπερ διὰ τῶν οἰκείων ἐνεργημάτων τε καὶ ἰδιωμάτων ἀρίδηλον καὶ περιωρισμένην τῶν ὁμοφυῶν αὐτοῦ παρέχεται ἡμῖν τὴν ἐμφάνειαν...

...καὶ ὁ Παῦλος ἐπὶ τῶν ἀναβαθμῶν δημηγορῶν, εἷς τῶν ἀνθρώπων ὤν, διὰ τῶν ἰδιωμάτων καὶ ἐνεργημάτων αὐτοῦ τῶν λοιπῶν ἀνθρώπων διεστέλλετο. Χρὴ δὲ γινώσκειν, ὡς οἱ ἅγιοι πατέρες ὑπόστασιν καὶ πρόσωπον καὶ ἄτομον τὸ αὐτὸ ἐκάλεσαν, τὸ καθ' ἑαυτὸ ἰδιοσυστάτως ἐξ οὐσίας καὶ συμβεβηκότων ὑφιστάμενον καὶ ἀριθμῷ διαφέρον καὶ τὸν τινὰ δηλοῦν οἷον Πέτρον, Παῦλον, τόνδε τὸν ἵππον. Εἴρηται δὲ ὑπόστασις παρὰ τὸ ὑφεστάναι.[1]

 

Личност је оно што нам својим делатностима и својствима пружа јасну и ограничену појаву онога што је једноприродно...

Тако се и Павле, проповедајући на степеништу, иако је један од људи, издвојио својим својствима и делатностима од осталих људи. Треба знати да су свети Оци за исту ствар користили изразе ипостас и личност и јединка, односно, за оно што постоји само по себи, самосастављено од суштине и акцидената (својстава), које се разликује по броју и показује неког (одређеног), на пример Петра или Павла или неког (одређеног) коња. Реч „ипостас“ је од речи ὑφεστάναι (=поставити се под нешто).[2]

 

---

[1] Πηγή γνώσεως 43; PG 94, 613.

[2] Превод: С. Јакшић; Свети Јован Дамаскин, Источник знања, 105. У преводу смо израз „пројавност“ заменилили изразом „акцидент“ односно „својство“.

[Александар Милојков]

Свети Григорије Богослов:

Θεοῦ δὲ ὅταν εἴπω, ἑνὶ φωτὶ περιαστράφθητε καὶ τρισί· τρισὶ μὲν, κατὰ τὰς ἰδιότητας, εἴτουν ὑποστάσεις, εἴ τινι φίλον καλεῖν, εἴτε πρόσωπα (οὐδὲν γὰρ περὶ τῶν ὀνομάτων ζυγομαχήσομεν, ἕως ἂν πρὸς τὴν αὐτὴν ἔννοιαν αἱ συλλαβαὶ φέρωσιν)...[1]

 

А кад говоримо о Богу, будите обасјани једном и трима светлостима. Трима, по својствима, или ипостасима, ако неко жели да их тако назива, или лицима (јер се нећемо спорити око имена, када изговорени слогови имају исто значење)...[2]

 

---

[1] Λόγος 39, 11; PG 36, 345C.

[2] Превод Атанасија Јевтића: Свети Григорије Богослов, Празничне беседе, Требиње-Врњачка Бања, 2001, стр. 75.

[Александар Милојков]

@farisejski.bukvojed 

Да ухватиш и да главом лупаш о ту букву и да говориш: Господе, милостив буди мени незнавеном а брбљивом!

[Ђорђе96]

Зар то још увијек постоји?

Послато са 6044D користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Goran Likić]

пре 2 часа, Дејан Мачковић рече

Пошто сам прозван да не испадне да ћутим..

Слажем се са идејом да је писмо писано у Цетињу, а дорађено на Фанару. Зато сам у осталом и објавио своја два писма. Сад видимо да се Грци хватају за сваку длаку и зарез, и мислим да ће нам се ове формулације обилато кориштене у Вартоломејевом писму Мили Ђ прије, или касније обити о главу. Само бих дао пар опсервација:

1.Будући да Фанар упорно избјегава да користи наш историјски назив Пећка Патријаршија, или СПЦ, него нас упорно назива Patriarchate of Serbia ili на сличан начин Orthodox Church in Montenegro нама једино преостаје да их називамо, по принципу тук на лук, док се не опамете, Патријаршија Турске или Православна Црква у Турској и Вартоломеја исто тако. Фанар својом терминологијом себи диже реп, а митрополита Карадага је свео на раван свог епигона Епифанија, још му само треба да напише да је по Цариградском диптиху Карадаг на 146. мјесту, као што је Епифанију написао.  Позивам све Србе да их упорно и константно називамо искључиво турски патријарх.. док се не опамете!

2. Идеја да Црна Гора никад није била аутокефална, нама звучи примамљиво, али она је само дјеломично тачна. У нашем Томосу из 1922, набројане су три области које се уједињују Краљевина Србија, Карловачка Митрополија и Црногорска црква. Ако Цг Црква није била аутокефална, како сад са Цетиња шапућу Вартломеју, то значи да је она била само привремено одметнута од Фанара од 1766. до 1920. и да Синод Фанара може повући свој благослов... бла бла бла, као што су то већ урадили Москви у Украјини, "тад су била друга времена, одлука је била само привремена... бла бла бла, Мајка Црква, океан љубави...". У том сценарију, ријечи Патријаршија Србије које сад изгледају случајно и бенигно, и Православна Црква у ЦГ коју неки тумаче као синоним за Митрополију цетињску, неће бити само неспретно срочени појмови него ће бити еклисиолошке цјелине и увријежена терминологија.

3. Немам појма нити ме искрено и занима, да ли већ остарјели Митрополит има сепаратистичке тежње, да ли ће да прави егзархат или архиепископију, уз помоћ Београда или Фанара. Како ће то да прода својим обожаваоцима, као чување Пећког Трона и имовине СПЦ на Косову, или као жељу своје бабе. Међутим, оно што знам и што ме забрињава јесте да он нема опозицију у својој Епархији. Он је тамо апослутни шампион, све и свја. Кадровском политиком 30 година, направио је покорну секту, alla artemiana, отјерао је било кога ко има два грама у глави, или било какав став. Систематски је рукополагао попове који немају никакву школу, немам ништа против тога. Не мислим да су попови који имају школу бољи него попови који немају. Али ако нико нема озбиљнију теолошку школу и образовање онда је то већ симптоматично и није случајно. Истовремено, многи његово монаштво описују као групу лудака, Јоиљи, Рафаили, Никодими Богуновићи и остали, који само чекају да он склопи окице, па да заврше на црквеном суду или психијатрији. У таквој ситуацији,  гдје је он једини који одлучује, без да му ико може рећи стани шта радиш, нећемо то јер их заправо све држи у шаци јер немају услове да буду у црквеним органима и управи, није нормално и није здраво. У таквој ситуацији, клика око Амфилохија може да га поведе, а и он сам, може да поведе Цркву у једном потпуно другачијем правцу. Амфилохије је бар познат по томе да преко ноћи мијења мишљење.

4. Руку на срце, Амфилохије не би био епископ ни у једној озбиљнојој секти, а камоли Цркви, попут Руске или Румунске ни пола дана, након ових последњих солистичких коцерата. У року од 3 мјесеца имао је три сусрета, која је покушао да сакрије: у априлу са Вартоломејем, у мају са Милом на броду код Будве и у јуну са  Епифанијевим владиком. Да је ово урадио Вартоломеју, сутра би био проглашен за мисионара у Исламској Држави и имао би 15 минута да се пресели тамо. Једино га СПЦ трпи, не знам зашто.

5. Ово све пишем не што мислим да ће се нешто промијенити,него зато само да се види да нисмо сви били луди.

 

 

 

Mačak me nije previše iznenadio ovim pismom ali me je ipak iznenadio. 

Mnogi ne žele da govore na ovu temu. Neće da se zameraju Amfilohiju, njegovim sledbenicima, a neki se boje i crnogorske mafije. 

Sad očekujem da će ljubitelji lika i dela mitropolita Amfilohija "objasniti" kako je Mačak jedan razočarani teolog, koji nije postao sveštenik i nije postao profesor pa zbog toga ovako govori. 

 

[Goran Likić]

пре 1 сат, feeble рече

Pavlu ili Irineju, ili obojici? Mislim, verujem da je moguce i pitam iz radoznalosti.

PS. Prvo sam mislio da ovo sve pisete iz licnih razloga netrpeljivosti ili sta vec. Onda kad sam video da su na istom fonu Vidovdan i Radun mislio sam da ih Vucic gura da naskode Amfilohiju. Ali, kako vreme prolazi a i Dejan Mackovic se izgleda slaze sve se vise plasim da je moguca ova Vasa verzija.

Previše čitaš Blic koji kontroliše ova druga ekipa preko Željke Jevtić. 

Oni su formirali sliku o crkvi proteklih 30 godina. 

[Goran Likić]

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Само мени нико нити нуди нити даје паре, а толико сам се био расписао по овим темама. Еееее.... Ваљда лоше пишем па неће да бацају паре на залудника. 

Što bi ti davali pare kad već svakako govoriš u njihovom interesu i to još na PINKU? 

[Александар Милојков]

пре 1 минут, Goran Likić рече

Što bi ti davali pare kad već svakako govoriš u njihovom interesu i to još na PINKU? 

Па ево прича се да паре пљуште на све стране, па ко велим што и мени мученику да не плате!? Нећу ни ја више џабака.

[Goran Likić]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

Па ево прича се да паре пљуште на све стране, па ко велим што и мени мученику да не плате!? Нећу ни ја више џабака.

Objasnio sam ti zašto. 

Ti ne praviš problem, ti ideš niz dlaku, zašto bi ti platili?

[Александар Милојков]

пре 20 минута, Goran Likić рече

Objasnio sam ti zašto. 

Ti ne praviš problem, ti ideš niz dlaku, zašto bi ti platili?

Па дижем им рејтинг и то још на Пинку. Еј!

[Zoran Đurović]

Ђе нестадоше подгорички тамбураши?