Jump to content

Црква као дом културе

Оцени ову тему


Препоручена порука

  On 5. 7. 2019. at 21:47, Родољуб Лазић рече

Pod  taj "prostor slobode" može se podvesti mnogo šta. 

 

Expand  

Зато је расуђивање много битан дар.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 4:21, dragisa рече
  On 5. 7. 2019. at 21:58, Bokisd рече

Pa, Dragisa .... nesto kao svetinja, telo kao hram sv.Duha,.... hram kao svetinja u kojoj je takodje sv.Duh koji i osvecuje sam hram i sve u hramu.

A, bre Dragisa, pa gde si video da nisam za sve ovo, nego nisam bas da to trazimo u hramu,..... e, ako tamo ne nadjemo sve ovo, necemo nigde... :D

Expand  

stvar je u tome što si se ti "pripremio" (termin i smisao iz teme Vaznesenje) da je svetinja nešto onostrano što je potpuno drugačije i strano svemu "ovome" (stvorenom svetu) a upravo je suština poruke (i prakse) vere da je "ovo" (stvoreno) jedna jedina scena na kojoj se sve odigrava, i da baš tu "scenu" sami Bog koji je njen i tvorac i producent i menadzer i promoter i gledaoc i kritičar želi da vidi kao svetinju. 

naravno uvek je lakše verovati u nešto 10., ali to su već visoke nauke u kojima nema puno zdrave pameti, mnogo mi je drago što sve ovo jasno vide i shvataju čak najprostiji i često nepismeni ljudi (seljaci, stočari, ribari, stolari...) jer oni vide život onkavim kakvim jeste, nema mnogo mašte i "pripremanja", niti imaju vremena za to niti im je to uopšte blisko. zdrava nauka.

Expand  

Dragisa sta ti je covece, nemoj da mi ucitavas nesto sto nisam uopste ni rekao :0201wink:...(ono za temu Vaznesenja  posebno cu da odgovorim :dedica:)

Ako sam rekao da je telo svetinja (kako kaze sam apostol Pavle) onda je to i nesto najrealnije sto postoji na ovom svetu jer treba da se brinemo o tom nasem telu na svaki dobar nacin i u skladu sa time sto je nase telo svetinja ako smo u crkvi (hram sv.Duha). Tako i hram je svetinja i svako od nas na svoj neki nacin odaje postovanje i brigu sa crkvu i hram..... vrlo jednostavna prica....

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 5. 7. 2019. at 14:17, Родољуб Лазић рече

 

А је ли олтар сам за себе, или је  у вези са бродом цркве?  Брод цркве је несвештен простор? Није богослужбени простор? Да ли је солеја богослужбени простор, који означава то -и - и на коме се ради то-и-то, и продужетак је олтара?

Expand  

Извини на овако исецканим цитирањима, просто морам да те питам.

Да ли је наш живот одвојен од литургије?

Како не капираш да ако је нешто што није у супротности са Јеванђељем нпр изложба и ако је то нешто као што је хришћанска култура, настало у хришћанству, потпуно сместиво у храм. Не стално и увек да се изгуби поента храма, што се не доводи у питање наравно.

Наш живот би требао да буде Литургија. Читав. Дакле све и пост и молитва и брачни односи и посао и одмор и култура и спор и јело....

пс: Читајте како је написано- а не како вам одговара. Нигде нисам рекао да треба недолично да се понашамо у храму!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 9:15, Вилер Текс рече

Ако је то неки нормални садржај, нешто из хришћанске културе са благословом свештеника тог храма у чему је проблем?

 

Expand  

Pa, jel bas mora u hramu, ima toliko drugih odgovarajucih mesta, to kazem kao svoje misljenje, nemam problema sa drugacijim misljenjem i nije mi problem ako se takve stvari desavaju i u hramu, ... necu da dizem revoluciju.... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 10:09, Bokisd рече

Pa, jel bas mora u hramu, ima toliko drugih odgovarajucih mesta,

Expand  

А јел баш мора ван храма?

Добро, кажеш као своје мишљење. Ајде образложи шта је ту лоше и богохулно ако се држи предавање о нпр Достојевском у храму или изложба фотографија у страдању Цркве у НДХ?

Није наравно проблем и да буде у пархојском дому.

А шта ако више људи може да види и чује у храму и шта ако има милион реалних разлога итд.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 10:09, Bokisd рече

Pa, jel bas mora u hramu, ima toliko drugih odgovarajucih mesta, to kazem kao svoje misljenje, nemam problema sa drugacijim misljenjem i nije mi problem ako se takve stvari desavaju i u hramu, ... necu da dizem revoluciju.... :D

Expand  

Па мора у храму, јер људи хоће у храму, и може им се, у дому Оца својега ! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 10:13, Вилер Текс рече

А јел баш мора ван храма?

Добро, кажеш као своје мишљење. Ајде образложи шта је ту лоше и богохулно ако се држив предавање о нпр Достојевском у храму или изложба фотографија у страдању Цркве у НДХ?

Није наравно проблем и да буде у пархојском дому.

 

Expand  

Pa, dobro, onda mozemo postaviti pitanje da li i ikonopisacke radionice i slicno  trebaju van hrama , komplikovano pitanje.

Pa, nije Viler bogohulno, to niko nije ni pomislio, nego eto, vec sam rekao, meni kada idem u hram je mesto samo za sluzbu i tako ga i dozivljavam, (kako sad recimo da se opustim i uzivam u nekoj promociji u hramu).....za sve ostalo ceo svet nam je na raspolaganju... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 10:19, Bokisd рече

(kako sad recimo da se opustim i uzivam u nekoj promociji u hramu).

Expand  

Па ниси ваљда напет на Литургији? 

Мислим да си овде лепо образложио разлог за тако крут став. 

Дисклејмер: Кад кажем опустити се не мислим бити раскалашан него бити усмерен ка Богу имати добро настројене мисли што каже Св. Пајсије Светогорац.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 10:24, Вилер Текс рече

Па ниси ваљда напет на Литургији? 

Мислим да си овде лепо образложио разлог за тако крут став. 

Дисклејмер: Кад кажем опустити се не мислим бити раскалашан него бити усмерен ка Богу имати добро настројене мисли што каже Св. Пајсије Светогорац.

Expand  

Ne, Viler, nisam to mislio (napetost) nego nesto u smislu da je atmosfera hrama za molitvu, ikone, svece, tamjan, i kako sad da se 'opustim' i uzivam i pratim promociju neke knjige, lakse je to u nekom drugom ambijentu.... upravo slicno ovo sto si naveo, kada sam na Liturgiji u hramu onda su sve misli usmerena ka tome, dok za promociju razmisljamo i opustamo se za tu promociju neke knjige ili koncerta....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 10:33, Bokisd рече

Ne, Viler, nisam to mislio (napetost) nego nesto u smislu da je atmosfera hrama za molitvu, ikone, svece, tamjan, i kako sad da se 'opustim' i uzivam i pratim promociju neke knjige, lakse je to u nekom drugom ambijentu.... upravo slicno ovo sto si naveo, kada sam na Liturgiji u hramu onda su sve misli usmerena ka tome, dok za promociju razmisljamo i opustamo se za tu promociju neke knjige ili koncerta....

Expand  

Брате, ако се говори о књизи са хришћанским садржајем или је у питању концерт духовне музике и све то говори о Богу не капирам шта је контрадикторно.

Нема везе одо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 10:37, Вилер Текс рече

Брате, ако се говори о књизи са хришћанским садржајем или је у питању концерт духовне музике и све то говори о Богу не капирам шта је контрадикторно.

Нема везе одо.

Expand  

(nije kontradiktorno, ... vec sam rekao u svim porukama sta je za mene hram i ne znam sta vise da kazem)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рецимо да неко напише неку веома добру и душекорисну књигу, рецимо аутобиографску о свом хришћанском животу и ту књигу прочита епископ и нека епархијска комисија од свештеника и теолога и он добије благослов и књига се одштампа.

(Јер, да је књига имала нешто богохулно онда тај не би добио благослов него епитимију да се не причешћује док се не покаје за то и да исправи у књизи па би тек онда добио разрешење и благослов да објави.)

Затим њега позову да у некој цркви чита делове књиге. Буде литургија, писац и остали се причесте, и онда читају из књиге.

И сад: како је он достојан да прими Тело Христово у храму а његова књига која има благослов, и која је, у ствари, његова својеврсна икона, није достојна за читање у том истом храму?

Јер: колико год да је књига канонски, теолошки, црквено исправна ипак је она његов лични доживљај, има његов печат, његов однос са Богом. А то исто важи и за иконе: колико год да су канонски исправне и уметнички квалитетне оне и даље представљају лични печат и доживљај иконописца у Цркви. Зато и разликујемо разне стилове и уметнике на фрескама и иконама. Хоћемо ли онда и иконе да избацимо? Јер, иако су иконописци достојни, њихова дела нису, она су нешто друго, нешто људско, и не могу да буду у храму.

А шта ћемо онда са проповедима са солеје и читањем посланица епископа? И то су лични печати и ту има и световних ствари и разних тема а још се износе и читају леђима окренутим олтару. Боље да укинемо проповеди и посланице, ипак је то нешто људски и није му место у храму.

А шта ћемо на крају са самим храмом? Јер су и архитекте и остали уметници радили то исто, уносили себе и свој хришћански живот у храм и у Цркву. Боље, ипак, да немамо ни храмове, то је исто нешто људско и недостојно богослужења...
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2019. at 12:01, Вилер Текс рече

Ово што Боки пише је нека врста манихејства. Без увреде али је баш дуалистично тј подељено.

Expand  

A sta je podeljeno ?

Ispada ko da ja ne volim cak i 'obicnu' knjizevnost, :D..... mislim Viler, stvarno nema veze sa stvarnoscu...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

  On 6. 7. 2019. at 10:03, Вилер Текс рече

Извини на овако исецканим цитирањима, просто морам да те питам.

Да ли је наш живот одвојен од литургије?

Како не капираш да ако је нешто што није у супротности са Јеванђељем нпр изложба и ако је то нешто као што је хришћанска култура, настало у хришћанству, потпуно сместиво у храм. Не стално и увек да се изгуби поента храма, што се не доводи у питање наравно.

Наш живот би требао да буде Литургија. Читав. Дакле све и пост и молитва и брачни односи и посао и одмор и култура и спор и јело....

пс: Читајте како је написано- а не како вам одговара. Нигде нисам рекао да треба недолично да се понашамо у храму!

Expand  

Не размем баш тачно шта значи да би живот требало да буде литургија. У смислу служења Богу у свему, и приношења целог живота Богу, да.

Но, ако је тако, и ако цео наш живот, у разним аспектима, може (треба?)  да се  "улије" у храм, да ли мислиш да би могли муж и жена да се љубе у храму? Брак је благословен, света је тајна. Да ли би деца и одрасли могли да доводе своје кућне љубимце у храм. Животиње су део нашег живота, било да су домаће животиње на селу или љубимци у граду. 

Ако је култури место у храму, као неком нашем животном приносу, као продужетку литургије,  да ли је још више место у храму  другим, специфичније црквеним активностима, који нису богослужење? Ако може да се одржи монодрама или изложба, утолико пре може да заседа црквени суд у храму. Црквениопштински одбор, који је самоуправно црквено тело, или епархијски одбор, који је такође црквено тело, који који брину о финансијским, организационим и другим питањима везаним за функционисање парохије и епархије у свету, такође треба да држе седнице у храму.Верско добротворно старатељство, црквени фондови и задужбине, који се баве добротворним и другимкорисним активностима и јесу најјаснији продужетак литургије у свету, треба свакако да држе састанке у храму. Зар не? Зашто мислиш да је састанак Верског добротворног старатељства мање важна активност  од промоције књиге о краљу Александру (у крипти је одржана промоција те књиге).Да ли су школе појања или иконописа мање важне од изложбе слика или фотографија, или моннодраме о Надежди Петровић? (коју, узгред буди речено, неизмерно волим и поштујем).Зашто се те школе не држе у храму? Има ли ишта Богу милије него спремати нове генерације које га славе појањем и сликањем? А веронаука? Па наравно, и веронаука. И она је литургија после литургије, поучавање народа Божјег вери и животу у Богу.

 А седнице светог архијерејског Сабора и Синода? Куд ћеш значајнијих ствари од њих?

  Али ништа од свега наведеног се не врши у храмовима, иако је врло битно за Цркву и јесте врло блиско везано за њено деловање,  како per se, тако и у односу са светом. И јесте литургија после литургије, много више од културних и уметничких приредби.  Зашто је тако? Једини логичан одговор је - зато што су храмови богослужбени простор. Свети Симеон Солунски говори о томе да је олтар небо над небесима, обиталиште Божје, а наос је преображено небо и земља, рајско обиталиште.  Припрата је област овоземаљског. Дакле, као што нико осим свештенослужитеља и њихових помагача не улази у олтар, и не чини ништа у олтару, и  као што нико, осим хора и чтечева не обитава на солеји, тако и нико осим народа Божјег, обједињеног у молитви ради сједињења са Богом у Исусу Христу не пребива у наосу. И као што се у олтару не ради ништа друго него свештеници обављају молитве, превасходно евхаријстијске, ради вршења Тајне, тако и у наосу народ учествује у служби. Све остале благословене, лепе и корисне људсаке активности све врше ОКО цркве - или у порти или у парохијском дому. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...