Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

[Zoran Đurović]

Порфирије: 

Pogledao sam ga sa radosnim izneneđenjem i rekao: „Starče, vrlo je lepo to što mi govorite; to mi pruža veći spokoj od onih pomisli koje sam maločas izrekao. Vaše reči kao da daju krila mome moralu, i pružaju mi veliku radost. Štaviše, podsećaju me na natpis na ulazu jednog svetogorskog manastira: „Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš”.

Kad je čuo te reči, Starac je bio ushićen, pa mi živahnim glasom veli: „Zapiši mi to, brzo, u moj telefonski imenik, na jednu praznu stranu”. Zapisao sam mu to; zatim sam mu naizust naveo dve misli svetog Jovana Lestvičnika na tu istu temu. Starcu se i one veoma dopadnu, te poviče: „Smesta mi i njih zapiši u telefonski imenik”. Poslušah ga i zapisah. Tada mi on zapovedi: „Uzmi jednu svesku, pa sve lepo što sretneš u Svetom Pismu i u svetootačkim knjigama koje izučavaš, zapiši i donesi da mi čitaš, da se i ja radujem. I ovo što ja govorim, zapisano je u Jevanđelju”. Sećam se da se taj naš susret pretvorio u pravi duhovni praznik. Starac je bio toliko ushićen da se ponašao poput deteta. Ličio je na svetitelje „jurodive Hrista radi”, koji su od nepodnošljive radosti božanske ljubavi bili opijeni „trezvenim pijanstvom” i doživljavali „mudri zanos”, koji su, posmatrani kroz kratkovide naočari logike, izgledali apsurdni i protivrečni.

[Zoran Đurović]

пре 9 минута, Вукашин рече

Evo Siluana 

Meni je ovo dovoljno, ne lupam glavu onim što mi nije na korist  Svedočim kao i Siluan, blagodat u Pravoslavnoj Crkvi, a sve ljude doživljavam kao braću. Ne teram neverujuće, ili one van Crkve u pakao, to rade pravoverni  

Ima drugo mesto kod Siluana, gde kaže kako zna čoveka, kome je Hristos rekao da će pomilovati svakog, ko Mu se bar jednom iskreno od srca obratio. Tu iz smirenja verovatno govori o sebi. 

Ниси баш најсрећније спојио ово. Не знају људи, али и теби изгледа нејасно.  

[Zoran Đurović]

Порф. Naime, Hristos kaže: „Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju, neće videti smrti vavek” (Jov. 9,51). Starac mi je podrobno bogoslovski protumačio ove reči i govorio o čoveku koji je preporođen, preobražen, usmrćen za greh, vaskrsao za Hrista; taj čovek već sada, u ovom životu, počinje da doživljava besmrtnost.

[Вукашин]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Ниси баш најсрећније спојио ово. Не знају људи, али и теби изгледа нејасно.  

Da, ovo pomilovati (drugi citat), ne znaci biti u Carstvu.

Htedoh reci da nemam potrebu da se bavim ovim pitanjem. Kad chovek dobije neke odgovore, prestane da se bavi ovakvim pitanjima. Bar je tako osecam. 

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Вукашин рече

Da, ovo pomilovati (drugi citat), ne znaci biti u Carstvu.

Htedoh reci da nemam potrebu da se bavim ovim pitanjem. Kad chovek dobije neke odgovore, prestane da se bavi ovakvim pitanjima. Bar je tako osecam. 

Ух, не разумеш ствари. Не бисмо се у цркви молили: Господи помилуј, да то не значи бити у Царству. Видим да си у овим стварима конфузан. Остави ово питање за годину дана... 

[Zoran Đurović]

Порф. 

– Zadržite ga! Ne dajte da starac ode! Dođi – povuče me opet, nemam vode. Hoću da mi pokažeš gde ima vode. Te ja pođoh.

– Eno tamo – rekoh.

– Pođimo zajedno – veli on. Pa me povede tamo.

– Ovde ima vode – rekoh ja – pokazavši na jedno mesto.

Oni stadoše kopati, i pronađoše mnogo vode, a to mesto nazvaše „starčev izvor”. Danas se, možda, na tom mestu nalazi selo.

U međuvremenu stiže autobus iz Lidorikija, te uđosmo unutra. Glas se beše proneo: ovaj kaluđer pronalazi vodu. Kondukter poče da me izigrava. Šta mi je tokom celog puta govorio, ne da se opisati... Neprekidno me je ismevao.

Ja sam se u sebi molio. Nisam se nimalo uznemirio. On, međutim, nije prestajao sa pogrdama...

– Bre, kaluđeru – govorio mi je – šta ovde vidiš?

Putnici su se smejali. Nisu, naravno, znali šta se zbivalo u selu... zato su se i smejali. Kad bi samo znali da su drugi plakali i ukazivali mi toliko poštovanje! No, nisu znali, i neprestano su se smejali. Kondukter nije prestajao sa zadirkivanjem.

Ja nisam odgovarao. I tako, stignemo do Svete Jefimije. Autobus se zaustavi kod neke kafane kako bi ljudi pili vode. Kad je trebalo da krenemo, kondukter mi priđe i kaže:

– Kaluđeru, idemo. Šta tražiš? Vodu?

– Dođi ovamo da ti nešto kažem – rekoh mu. – Hoćeš li me saslušati?

– Da. Saslušaću te – odgovovori on.

Ja uperih prst u donji deo njegovog tela, pa rekoh:

– Jesi li ozdravio od bolesti koju si ovde imao?

On vrlo pocrveni, pa kaže:

– Šta vidiš, oče? I oprosti mi, dobri moj Starče, za ono maločas!

Pa nastavi:

– Imao sam sifilis, i lekar mi je rekao da će sad proći. Šta ti veliš? – upita.

– Ne znam da li je prošlo, rekoh mu.

– Pa ipak, sad ne osećam ništa. Samo što imam strah od bolesti.

Ostavi me, pa potrča i pozva vozača, te i on priđe.

– Bre, ovaj je svetitelj – reče mu – a ja sam ga izrugivao čitavim putem. Sad mi je jako žao zbog toga. Zamisli, rekao mi je od čega patim.

Vozač me zamoli:

– Daj, kaži nešto i meni.

– Ne mogu – rekoh mu – nije red da Vam kažem.

Upitaše me gde živim, te im ja rekoh, i jednoga dana su zaista došli k meni i ja sam im rekao sve što su želeli da znaju.

Takvih događaja, poput ovih koje sam maločas ispričao, bilo je veoma mnogo u mom životu. Čitav moj život je ispunjen njima. Toliko ih je, međutim, da ne mogu ni da ih se setim. A ovo sam vam pričao da bismo proslavili Boga.”

Ја ове ствари нисам поверио сећању него Шећербегу. Копираће залудни... 

[Вукашин]

пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Ух, не разумеш ствари. Не бисмо се у цркви молили: Господи помилуј, да то не значи бити у Царству. Видим да си у овим стварима конфузан. Остави ово питање за годину дана... 

Nisam bio jasan.

Po sećanju, mislim da je Siluan govorio da će Hristos pomilovati i one van Crkve. O tome govorim. Šta to konkretno znači, ne znam. 

Naravno da u Crkvi živimo u Carstvu već sada, kakvi god da smo  Zato ti verujem kad pričaš o blaženstvu. Kosne se i mene ponekad mir i radost, ali ne volim da pričam o tome  Razumem i one kojima ovo o čemu pričamo može da izgleda kao ludilo. 

[Zoran Đurović]

Порф. 

– Dobro! – završi on. – Dakle, oče moj Mihajlo, sve je kako valja; sve je kako valja.

To me vrlo ožalosti. Pomislih da me, u svojoj bolesti, Starac nije dobro razumeo.

– Starče – rekoh mu – nisi dobro shvatio to što sam ti govorio.

– Razumeo sam ja – odgovori mi on ozbiljno. – No, jesi li ti shvatio da ti se ovoga trena ne obraća Porfirije?

– Pa ko mi se obraća? – upitah začuđeno.

– Sveti Duh – reče on, pa nastavi: – Došao si k meni da ti kažem istinu, je li tako? Zar ne tražiš to od mene?

– Da.

– Pa onda – reče Starac – ako ja smatram da je sve kako valja, kako drugačije da ti to saopštim? Objasniću ti da bi bolje razumeo – jer teško to prihvataš. Prvo: niko nije poludeo boreći se protiv Boga. Neće ni tebi ništa biti. Drugo: čak i da zariješ nož sebi u srce, on će se saviti. I to je uzalud. I treće: Mihajlo moj, kasno je tebi za devojku. Bilo pa prošlo.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Вукашин рече

Po sećanju, mislim da je Siluan govorio da će Hristos pomilovati i one van Crkve. O tome govorim. Šta to konkretno znači, ne znam. 

Не постоји треће. Или Царство или небиће/пакао. Прочитај мудре и луде невесте. Кад се врата закључају... 

[Zoran Đurović]

Порф.

Posle nekog vremena zdravlje mi se povratilo, te ja pođem u manastir Svetog Haralampija na Eviji. Tamo sam na čudesan način, nasuprot sveštenim kanonima, rukopoložen u sveštenički čin, iako sam tek bio napunio dvadeset godina. U dvadeset drugoj godini života dobio sam blagoslov da ispovedam vernike.

[Вукашин]

пре 18 минута, Zoran Đurović рече

Не постоји треће. Или Царство или небиће/пакао. Прочитај мудре и луде невесте. Кад се врата закључају... 

Jasno. Ali, ne bih se bavio putevima Promisla, ako me razumes? Mislim da mi nije na korist da se bavim time. Citao sam nedavno kod Antonija Bluma nesto na tu temu, pa sam ostavio na stranu : )

Za sada blagodarim na datom i ne pitam previse.

 

[Zoran Đurović]

пре 7 минута, Вукашин рече

Za sada blagodarim na datom i ne pitam previse.

Зато ти и рекох да одложиш ово питање за годину...

[Zoran Đurović]

Порф. 

U podvigu nije potrebna prisila. Lukavi demon se koristi tvojim energijama i uz njihovu pomoć te iskušava. No, kad te sile pretvoriš u ljubav prema Bogu, tada sva iskušenja nestaju. Kad se duša hrani velikom ljubavlju prema Hristu, satana je prinuđen da ustukne. Ja tako činim. Kad se obraćaš Hristu, koristi ljubavne reči – nemoj me pogrešno razumeti, jer govorim o božanskom erosu.

Tvoje opštenje sa Bogom treba da bude jednostavno – ne uz prisilu. Čitaj Avgustinove Ispovesti; to ja sad čitam. Mnogo mi se dopada.

Podvizavaj se podsticana ljubavlju prema Bogu. Kad je tvoj podvig usiljen, duh protivnosti to odmah oseti, i napada na tebe.

[dragisa]

mali off topic....ravi, od kako si počeo ca peglaš citatologiju mnogo lepše zvučiš...iako nemaju veze sa topic-om, al dobro nećemo ulaziti u motive

[Вукашин]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Зато ти и рекох да одложиш ово питање за годину...

Ne verujem da cu se i tada baviti time. Iskreno.