Поуке старца архимандрита Емилијана

[JESSY]

У за нама, мрачним и страшним тренуцима, у тренуцима у којима за мене нема Бог, Бог постоји. И када мислим да сам промашен, и када не видим никаквог плода у делима својим и чини ми се да ми године узалуд пролазе, Христос је Христос мој: Он је онај који ми је дао целога себе и стога није могуће да за мене постоји други промашај до само један једини: да престанем да (по)везујем себе са јединим који Јесте. Са мном остаје исти какав је био са Апостолима, Пророцима, Светитељима, ма колико мали, грешан, ништаван да сам.

[JESSY]

Искуство је у духовном животу драгоцено. Снага доживљаја је оно што нам даје храбрости да идемо напред. Тешко ономе ко нема духовних искустава. Унутрашњи доживљаји присуства, слушања Бога, молитве, радости коју нам пружа општење са Њим, драгоцени су чиниоци, јер од њих у великој мери зависи и наш успех у будућности. То је као да смо већ осетили васкрсење ка којем тежимо, као да предокушамо оно што желимо. Управо због тога и имамо снаге да се са великим стрпљењем суочавамо са тешкоћама. Наше хођење је хођење per crucem, крстом, - ad lucem, ка светлости. Али, православни корача ка светлости пошто је претходно већ окусио радост и заједницу са Богом.

[JESSY]

Први темељ грађевине човековог бића је радост. Црква жели да смо увек радосни, она не подноси смркнута лица, нити пружа олакшице за лажну тугу за Богом. Различита је ,,жалост по Богу'', добра и истинита туга, која је уздарје Духа, од наше туге која је последица наше одвојености од Бога. Доказ наше аутентичности јесу наша радост и мир. Атмосфера у којој душа може да се изграђује и да види Бога и наслађује се Њиме јесте радост, која је природна и духовна. Пошто прође кроз дар суза, она бива употпуњавана Духом Светим и постаје стална, непресушна и богомдана. Те сузе су танани бол душе што је пала и што је избачена на ову земљу, далеко од Раја, те сада треба да се врати: то је дакле, туга која душу окуша када стекне познање своје болести. Али, та туга и те сузе пружају весеље духу, наслађивање и нежност раја, не укидају радост. Радост се задржава као стално окружење. Као што човек не може да живи у загађеном окружењу, тако не може да живи ни без радости.

[JESSY]

Истину немојмо увек говорити директно. Други не може да је издржи. На пример, муж се вратио кући, а жена је направила неку грешку. Муж је онда нападне: „Погрешила си. То је истина. Треба говорити истину!“. То није истина. То је самољубље. То значи да не волиш своју жену, коју сваки дан грлиш, али пошто јој претходно задаш ударац у срце и главу. Како то двоје може ићи заједно? Исто важи и за жену у њеном односу са мужем.

[JESSY]

„Колико је природно да живим за Христа! Али, како се то постиже? Личност воли личност. Живот тражи живот. Светост, Царство Небеско, Црква, то да живим у Христу, да је живот мој у Христу, јесте нешто лично, а не неодређено. Замисли да ти кажем: „Воли правду.“ Веома хладна ствар. Кажем ти: „Воли ову девојку, ову душу, овога човека: има осећања, има срце, има нежност, има топлину, има све што ја имам.“ И стежем је у загрљају своме, волим је, уведем је у дом свој, учиним је супругом својом. Личност воли личност: личност се сједињује са личношћу“

(Архимандрит Емилијан Симонопетритски)

[JESSY]

Понекада у себи побркамо ствари и мислимо да је духован живот то да си добар човек, да не крадеш, да не убијаш, да не одлазиш на лоша места и са лошим пријатељима, да недељом идеш у Цркву, да будеш тамо када почне да се пева славословље, или бар на ,, Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа", да проучаваш духовне књиге.

Не, духовни живот није само то. Духован човек, истински хришћанин, јесте онај који је својим Крштењем, и после, када одрасте, и срцем својим Богу дао завет да ће свагда бити поред Њега и са Њим. Духован човек је подвижник који је изронио из живота, који се међу мноштвом људи истиче, и који свом брзином душе своје хита да би освојио Небо, и да би трудом могао задобити и зграбити Царство Небеско. Духован човек је онај ко је, светла погледа и права стаса, своје кормило лађе управио ка Небу и хита да се успне на њега. Није само "добар човек".

Старац Емилијан Симонопетритски

[JESSY]

Живот није провод, како мисле поједини који улазе у брак, па после падају са неба на земљу. Брак је једно широко море, не знаш шта ће изаћи из њега. Узимаш особу коју си са страхом и трепетом и уз велику пажњу изабрао, па након годину - две, пет откријеш превару.
Веровати да је брак пут којем треба да тражимо своју срећу, одрицање од Крста, јесте кривотворење брака. Радост брака је то да муж и жена, обоје потурају своја плећа и заједно иду навише уз стрмине живота. „Нисте патили? Нисте ни волели“, каже један песник. Само онај ко пати може истински волети. Због тога је мука неопходан састојак брака. „Брак“, каже неки древни песник и философ, „јесте један свет који нада улепшава, а несрећа оснажује“. Као што се челик показује у ватри, управо тако се и човек у браку, у огњу тешкоћа кали. Када издалека посматраш брак, све ти изгледа као мед и млеко, све ти се осмехује. Када се приближиш, онда ћеш видети колико тешких тренутака скрива.

 

[Милошшш]

Пре сат времена, JESSY рече

Живот није провод, како мисле поједини који улазе у брак, па после падају са неба на земљу. Брак је једно широко море, не знаш шта ће изаћи из њега. Узимаш особу коју си са страхом и трепетом и уз велику пажњу изабрао, па након годину - две, пет откријеш превару.
Веровати да је брак пут којем треба да тражимо своју срећу, одрицање од Крста, јесте кривотворење брака. Радост брака је то да муж и жена, обоје потурају своја плећа и заједно иду навише уз стрмине живота. „Нисте патили? Нисте ни волели“, каже један песник. Само онај ко пати може истински волети. Због тога је мука неопходан састојак брака. „Брак“, каже неки древни песник и философ, „јесте један свет који нада улепшава, а несрећа оснажује“. Као што се челик показује у ватри, управо тако се и човек у браку, у огњу тешкоћа кали. Када издалека посматраш брак, све ти изгледа као мед и млеко, све ти се осмехује. Када се приближиш, онда ћеш видети колико тешких тренутака скрива.

 

Његове поуке су такве некакве, све је разумео.

[Милошшш]

„Када ми покушавамо да се избавимо од онога, с чиме се морамо суочити у своме животу, када покушавамо да променимо саме себе и постанемо бољи, да би тек потом почели водити духовни живот, када ми желимо да променимо своје окружење, желимо да се измени природа, тада ми падамо у највећа искушења. И долазимо до краја живота, не остваривши тако ниједне своје жеље, не познавши ниједну тајну небеског живота. Проводећи тако свој живот, ми у ствари служимо своме „ја“, а не Господу“.

Старац Емилијан Симонопетритски

[JESSY]

Децо моја, погледајте како све почиње у простоти. У Цркви вас је само пар. Како ли се незначајним чини овај почетак. Ни птице из околине нису се још пробудиле. Толико је пусто! Ви неколицина млађаних душа, дошле сте да би започеле нови период у свом животу овде, на овако тесном месту, на месту које су многе сузе Светитеља залиле. Ко би знао колико је година прошло од када је боравио калуђер на овом месту. Колико ли само година овај манастирчић није примио посвећене душе! А сада долазите ви тако смирено и просто; и долазите, долазите...Ма, ко може замислити шта је могуће да данас започне у овој посве сиротој средини? Ко може да претпостави колико Светитељки је могуће да се изнедри из ваших трудова и напора, који почињу данас, и да се упише у каталог и уђе у хор Светих?

Претходно, пак желео бих да вам кажем како видим ваш нови живот од данас.

Ви нисте дошле овде да бисте побегле далеко од људи, него од онога што људи носе са собом. Нисте дошле да бисте се одвојиле од заједнице, него од сујете и пропадљивости. Но, нисте чак дошле ни само зато да бисте побегле од онога што људи носе са собом и од пропадљивости. То није довољно. Ви треба на овом новом месту да чините знамења и чуда невиђена. И ова ће вам бити знамења, да сте Његове ученице: да научите и да вежбате очи своје душе да гледају Бога, Који у тајни дела. Свој дух да обучите истраживањем дубина Божијих. Свети Дух ће свакодневно чинити Бога присутним међу вама. Верујте у ово дечице моја, и изгарајте са овим...Ви ћете зидати себе, а благодат ће зидати ваш манастир. Ви крчите путеве да Господ проходи њима.

Старац Емилијан сестринству манастира Ормилија

[JESSY]

Како да препознам да ли је у мени туга?

Када погледаш себе и видиш године да пролазе, и своје неуспехе и трауме, грехе и унутрашње ране, маловерје, руине свога бића, лешеве својих помисли срца, којих је био пун твој живот; када видиш колико пута си се покајао, и ништа ниси урадио – савлада те нека туга.

Та туга може да се јави још и инстинктивно из нас самих, то јест из нашег егоизма, преузношења, јер бисмо желели да будемо велики, да немамо помисли, да немамо неуспехе. Безброј неиспуњених жеља чине нас тужним. Боље је да паднеш у шаке лукавих демона, легеона демона, него да паднеш у руке туге, јер она се тешко превазилази.

Зато буди трезвен. Буди будан, да те туга не савлада. У супротном, питањe је да ли ћеш успети.

„Улов“: свака туга скрива неку заседу. Колико људи је постало улов демона туге, који своје заседе поставља свуда! Колико има људи, који са љубављу траже Бога, толико својих мрежа демон туге баца, и улов који хвата је неизбројив. Јер туга се скрива иза претварног смирења, иза лажног покајања, иза лажног доживљаја љубави Божје, иза безброј ствари, стога се човек, не бивајући свестан тога, оберучке ње прихвата, и постаје сасвим бескористан.

Туга је способна да уништи снагу у човеку. Не зауставља се све док те не онеспособи и учини сасвим немоћним за било шта. А најперфиднији начин који демон (=помисао) користи, јесте навођење речи Господње: Блажени који плачу. „Не“, каже нам авва Исаија, „не дајте се преварити. То је сатанско. То није од Бога“.

„Туга по Богу је радост, пошто видиш себе у вољи Божјој“, каже авва Исаија.

Претпоставимо да сам сагрешио као Преподобна Марија Египћанка, да сам све до сада живео (47 година) изопачено, и у овом часу кажем: „Сагреших, Господе, устаћу“. Како да препознам да ли је у мени туга? Ако настављам да мислим на свој грех, моја мисао је демонска.

Ако мислим на покајање, то значи да желим вољу Божју, и одмах имам радост предукуса воље Божје; одмах стављам себе међу невине, чисте, покајане; у сабор са свима Светима.

Не мешај, дакле, сатанску, демонску тугу са тугом по Богу. Туга по Богу је радост, јер пред собом видиш Бога, због Кога живи срце твоје, па стога у теби царује Господ Исус Христос. То је истинска, богоугодна туга!

[slovoA]

пре 7 часа, JESSY рече

„Туга по Богу је радост, пошто видиш себе у вољи Божјој“, каже авва Исаија.

Није баш да је радост, него те та туга наводи на познање по којем се отвараш за другог, па се тако и препознајеш у вољи Божијој, а не својој. Али свеједно, то не мијења смисао цитата. Овде си га баш набола. Читав текст стоји јасан ко суза.

[slovoA]

On 8.8.2021. at 18:06, JESSY рече

Ако мислим на покајање, то значи да желим вољу Божју, и одмах имам радост предукуса воље Божје...

И радост предукуса те воље, и предукус саме радости, то је то на шта сам мислио. Неке текстове заиста вриједи ишчитавати.

[JESSY]

Постоје људи који у себи имају чежњу за Богом, а да уопште нису знали за њу. Заиста, шта год да човек чини, испод сваког деловања његовог крије се чежња за Богом. Чак и у јелу, пићу и опијању постоји нека носталгија за Богом. И име које неком наденеш подсећа на имена која је Адам у Рају наметнуо биљкама и животињама. И дружење са животињама душу подсећа на Рај, јер душа није примила живот свој сада, него у Рају, стога се и сећа свега. То опомињање, сила и прапостојање људске природе у Рају у себи скривају сећање на место одакле је човек дошао, носталгију за Богом. Али, човек тога није свестан.

[JESSY]

Када не можеш да се молиш

Када неко згреши, због свог егоизма постаје самоме себи тежак.

Не може ни да чита, ни да се моли, јер му молитва изгледа тешка и велика као планина, нити може да клекне јер му се чини као да ће себи поломити бокове.

Ако дакле не можеш да се молиш, нити да бдиш, натерај самог себе да барем проучиш псалме...

Псалми изражавају молитвеност, покајање, славословље, захвалност, садрже осећања и искуства која могу да васкрсну и најслабијег човека.

Као када неко изгуби осећај и свест, дају му мало воде(течност) и он се поврати, тако се исто подиже и псалмима.

Читај дакле псалме и видећеш да ћеш се и ти сам усправити, повратити и васкрснути.