Jump to content

Свети архијерејски Сабор 2019.

Оцени ову тему


Препоручена порука

Прелепо...

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 294
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Хоћемо још.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Жичанин рече

Но.... зна ли неко зашто није био Митрополит Амфилохије?

То сам се и ја питао

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

POTVRĐENO PISANJE KURIRA: Filaret traži da bude rehabilitovan!

DRUŠTVO
09.05.2019. 18:00h

 

Umirovljeni vladika Filaret potvrdio je pisanje Kurira i rekao da veruje da će biti rehabilitovan!


Kurir je juče objavio da će na ovogodišnjem zasedanju Sabora SPC ponovo biti otvoreno pitanje povratka umirovljenog vladike Filareta, koji je je sa čela Mileševske eparhije smenjen 2015. godine. Filaret je za Kurir, preko svog advokata Dragoljuba Tomaševića, potvrdio tu informaciju.
- Vladika ne pravi nikome probleme, niti se bilo kome hvalio da će biti vraćen, a nije ni vršio zloupotrebe za šta ima dokaze. Vladika Filaret je pre nekoliko meseci tražio da bude rehabilitovan. Smatramo da je to što je razrešen bila pogrešna odluka. Sinod SPC i Sabor su dobili dokumentaciju, Filaret veruje da će biti rehabilitovan zbog istine, njegove posvećenosti i dugogodišne službe - rekao je Tomašević.

 

666267_filaret-vladika-filaret-spc-sabor-spc_ff.jpg?ver=1557416211FOTO: NEMANJA PANČIĆ
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

Papa zavadio srpske vladike!

PapaPapa, Foto: EPA

Jedan episkop predložio je da se Franja, kao dobar i pravičan čovek pozove u Srbiju, ali su ga pojedine kolege odmah oštro napale.

Noć uoči zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora SPC, koji je juče počeo prizivom Svetog Duha u Žiči, obeležila je diskusija patrijarha i episkopa o papi Franji i njegovom dolasku u Srbiju.

Direktan povod bio je to što je baš juče poglavar Rimokatoličke crkve na povratku iz posete Bugarskoj i Severnoj Makedoniji kazao da kardinala Alojzija Stepinca najverovatnije neće proglasiti za sveca i da mu je u otkrivanju istine o njemu mnogo pomogao poglavar SPC Irinej, za kog je rekao i da je mnogo dobar patrijarh.

SPC već godinama bije bitku s Hrvatima koji svim silama žele da kanonizuju zagrebačkog nadbiskupa iz vremena Drugog svetskog rata i Nezavisne Države Hrvatske, koji je za njih „blaženi“, a za nas zločinac koji je doprineo stravičnom stradanju Srba u tom periodu. Na inicijativu SPC formirana je mešovita komisija koja je dosta doprinela da se istina o Stepincu sazna...

- Episkopi i Irinej su u Žiču stigli u sredu popodne, kada se izjava pape o Stepincu uveliko zavrtela u medijima. Za vreme večere i dok su sedeli posle pričali su najvećim delom o papi i činjenici da Stepincu neće staviti oreol. Ustanovili su da su SPC i naročiti ljudi iz našeg dela komisije, postigli veliki uspeh i sprečili kanonizaciju zločinca. I dok su tu bili saglasni, žučna rasprava povela se nakon što je jedan od episkopa konstatovao da bi možda sada bilo pravo vreme da se papa Franja pozove u Srbiju. Većina njih, sa patrijarhom na čelu usprotivila se toj ideji, navodeći da „još nije vreme za to, da su naše rane zbog NDH i dalje sveže, da papa prvo mora da poseti Jasenovac i izvini se zbog zločina u kojima su učestvovali i klirici katoličke crkve“ - priča naš izvor. On dodaje da je uz vladiku koji je pokrenuo temu papinog dolaska u Srbiju odmah stao deo onih iz takozvanog mekšeg krila SPC.

Alozije StepinacAlojzije Stepinac, Foto: AP

- I oni su insistirali da bi poseta pape morala da se desi dok je na toj poziciji Franja, a ne kad dođe neko drugi. Argument im je bio da je Franja dokazao do sada više puta da je pravičan, dobar čovek i da mu, što je najvažnije, nikad nije palo na pamet da prizna Kosovo - otkrio je naš izvor.

 

Verski analitičar Željko Injac za „Alo!“ konstatuje da je trenutno najbolja prilika da papa dođe u Srbiju „jer je Francisko papa koji zaista razume srpski položaj i odnos Srba i Hrvata te je stoga i zakočio beatifikaciju Stepinca“.

- Mada će većina episkopa SPC i dalje biti protiv dolaska pape u Srbiju i očekivati da on prvo poseti Jasenovac i izvini se Srbima, pitanje je koliko je u ovom momentu tako tvrd stav u interesu i SPC i države Srbije. Veću opasnost za SPC trenutno predstavlja Carigrad nego Vatikan. Pretenzije Carigrada na srpske eparhije u dijaspori i verovatno u dogledno vreme u regionu su ozbiljan problem s kojim SPC mora računati - kaže Injac, navodeći da treba voditi mudru politiku, poput one koju su vodili Nemanjići, čas se oslanjajući na Istok, čas na Zapad, da bi se zaštitili sopstveni interesi.

- Ipak, taman da je papa i živi svetac i da očigledno pred kamerama čini čudesa, zaobilazeći Jasenovac ne može poboljšati odnose sa SPC. Ono što je Kosovo za državničku politiku, to je Jasenovac za versku - grdno sudilište - zaključuje on.

PapaPapa, Foto: AP

Hrvati ljuti na Franju zbog patrijarha?

Na izjavi pape o Stepincu, Hrvati su, naravno, burno reagovali, ali zanimljivo je da su ih više od Franjine izjave da Stepinac neće biti proglašen za sveca zabolele njegove pohvale na račun patrijarha Irineja.

„Znali smo da Franjo neće Stepinca proglasiti svecem, ali kako je mogao samo dan uoči Stepinčevog rođendana izreći tako birane reči o Irineju“, samo je jedan od naslova koji su juče osvanuli na hrvatskim portalima.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Концерт у храму Светог Саве у Краљеву

10. Мај 2019 - 9:19
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву

Упркос кишовитом времену необично хладног деветог мајског дана 2019. године Господње у Светосавском храму у Краљеву било је празнично свечано.

Повода је било више: навечерје празника Спаљивања моштију Светог Саве коме је дивни краљеваччки храм посвећен, гостовање Камерног хора Музичке академије Универзитета из Источног Сарајева, као и црквеног дечјег хора Свети архиђакон Стефан из Краљева.

Посебну радост и величанственост празнику дало је историјско присуство Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, домаћина Преосвећеног Епископа жичког г. Јустина, као и великог броја архијереја Српске Православне Цркве сабраних на Светом Архијерејском Сабору који је у јутарњим часовима отпочео литургијским свештенодејством у манастиру Жичи.

Публика жељна духовног укрепљена имала је прилику да ужива у композицијама Корнелија Станковића, М. Патерјајка, Сергеја Рахмањинова и других домаћих и страних аутора. За то се побринуо Камерни хор из Источног Сарајева под дирегентском палицом маестра Рада Радовића. У тренуцима предаха, те велике људе музичке сцене замењивала су деца из састава црквеног дечјег из Краљева, којим са посвећеношћу руководи дирегент Милена Стојановић из Краљева.

Програм је водио г. Радослав Премовић, који је изразито надахнутим и историјским освртима поетски казиваним чинио да историја Светог Саве и јубилеја који славимо буде јасно присутна и светла међу нама.

Велики број посетилаца је најбоље сведочанство жеље нашег народа да чује и нахрани се са извора духовности, који нас ове године посебно сабирају као верна чеда Светог Саве, одлучне да истрајемо на Путу Живота којим нас је овај дивни изданак рода нашег повео, а и даље нас ка Господу води.

протонамесник Александар Р. Јевтић

Извор: Епархија жичка

Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Концерт у храму Светог Саве у Краљеву
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, александар живаљев рече

- I oni su insistirali da bi poseta pape morala da se desi dok je na toj poziciji Franja, a ne kad dođe neko drugi. Argument im je bio da je Franja dokazao do sada više puta da je pravičan, dobar čovek i da mu, što je najvažnije, nikad nije palo na pamet da prizna Kosovo - otkrio je naš izvor.

  

Verski analitičar Željko Injac za „Alo!“ konstatuje da je trenutno najbolja prilika da papa dođe u Srbiju „jer je Francisko papa koji zaista razume srpski položaj i odnos Srba i Hrvata te je stoga i zakočio beatifikaciju Stepinca“.

 

Није искључено да би Папа Фрањо (Франческо, Франциско, Франтишек :) ) сада и сам радо на позив отишао у Јасеновац, а потом да га, не Србија, већ баш СПЦ  званично позове и у Србију. 

Верски аналитичар господин Жељко Ињац је све објаснио јасно и Ин медијас рес!   

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па чему сад драма. Требамо рационално сагледати своје интересе, и сарађивати са онима са којима имамо на чему да сарађујемо. Сабор се не може водити емоцијама. Папа је већ био у посјети СПЦ бар 5 пута, Бања Лука, Сарајево, Осијек, Сплит, сад Скопје итд. То су све митрополије СПЦ у којима је папа био и састао се са локалним епископима. Лудачки је мислити да је само Београд СПЦ. Тако да драма око посјете Папи Београду је најантисрпскија прича која постоји. Напротив, по мени Папа мора што прије да дође у Београд и да се нагласи да је то наставак претходних посјета.

Са друге стране, ми морамо добро да размислимо и анализирамо шта имамо од Папине посјете Јасеновцу, сем конкретног понижења Хрвата, практично не бисмо имали ништа. У самој Хрватској се ситуација не би промјенила ни за длаку. Било би нам значајније да Папа натјера Кардинала из Загреба ко год то да буде, да он дође тамо на конкретно и недвосмислено покајање и провинцијала фрањеваца, а да од Папе добијемо нешто друго, нешто конкретно опипљиво. Побољшање положаја Срба у Хрватској, већу подршку за Косово,  за Републику Српску итд.

Овако се вртимо у круг у коме се доживљавамо као неки побједници ниокочега, тако што се СПЦ доживљава као неки непријатељ Папе, а при томе држава се супер слаже са Ватиканом и у свакој прилици се понавља да је само захваљујући Папи и Ватикану спречен притисак Америке да Аргентина, Бразил и остали Латиноси не признају Косово и тако се пређе онај магични број од 120 земаља. Требамо се сабрати и поредати приоритете у животу.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја бих издржао бајалицу и Нострадамуса ако ће неко српско дијете у Ријеци од тога барем један дан живјети мало боље и неће имати проблема. 

Ово за њихову теологију која подржава злочине и нисам сигуран. 

Али одосмо од теме. 
Нека нам живе саборски оци, наше мудре главе на многаја љета!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 40 минута, farisejski.bukvojed рече

шта ако се испуни Нострадамусово пророчанство

viber-image.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како пишу данашње Вечерње новости, 10.5.2019. стр. 4, у суботу Сабор наставља рад у Београду, а за тај дан предвиђено је усвајање извештаја о радовима у Храму Светог Саве, као и помен ктиторима ове светиње. Потом се заседање наставља у понедељак.

Није јасно зашто овакве, елементарне и бенигне, информације о току САСабора, не стижу од службених црквених медија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Торжествена прослава славе храма Светог Саве у Краљеву

10. Мај 2019 - 16:36

p1090517-copy-2.jpg

Храм Светог Саве у Краљеву са свештенством и верним народом литургијске заједнице имао је 10. маја 2019. године несвакидашњу част да поводом храмовне славе Спаљивања моштију Светог Саве дочека Патријарха и велики број архијереја Српске Православне Цркве.

Литургијским слављем предстојао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећене господе Ми­тро­по­литâ цр­но­гор­ско-при­мор­ског Амфилохија, за­гре­бач­ко-љу­бљан­ског Порфирија и да­бро­бо­сан­ског Хризостома, Преосвећене господе Епископâ жичког Јустина, канадског Митрофана, шумадијског Јована, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила и захумско-херцеговачког Димитрија (фотогалерија у припреми).

Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), секретари у Епархији жичкој, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Љубинко Костић, Ненад Илић и Мирослав Јаковљевић, протојереји Иван Радовановић и Радоја Сандо, протонамесник Александар Јевтић, војни свештеник јереј Владимир Благојевић, протођакони Иван Гашић, Александар Грујовић и Андрија Јелић, као и ђакон Стефан Милошевски.

Молитвено су присуствали многобројни архијереји, узевши притом учешћа у светотајинском јединству и причешћивањем Часним Телом и Крвљу Христовом.

Присуство свештенства, монаштва, верног народа Божјег, међу којима и градоначелника Краљева г. Предрага Терзића, подсетило је на хагиографске описе средњовековних сабора који су у величанственој прошлости српског народа одржавани на просторима древне светосавске Епархије жичке. Торжествено појање Камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, под диригентском палицом маестра Рада Радовића, богато древним византијским као и каснијим напевима црквеног појања, значајно је улепшало историјски тренутак освећен приношењем Дарова благодарности Господу који вернима на уздарје освећење душа и тела дарују.

После причешћивања и јединства свих у Господу, приступило се освећењу славског жита и ломљењу славског колача у спомен светитеља Саве коме је дивни краљевачки храм посвећен. У беседи упућеној сабрању, представнику Војске Републике Србије пуковнику Саву Вучковићу (Друга копнена бригада) и представницима градских институција, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз васкршњи поздрав, је рекао:

-Ево нас, Богу хвала, у овом светом и предивном храму посвећеном дивном светитељу и просветитељу нашем Сави. Нека је благословено ово сабрање освештано благодаћу Духа Светог. Црква је дом Божји од кога нема места веће радости. Ова јубиларна година посвећена осам векова наше аутокефалности, подсећа на подвиг Светог Саве када је немањићка држава у пуном јединству благодати Божје процветала духовним и свим добрим вредностима. Држава је бранила народ, а Црква га учила путу Божјем. То је време које нам поставља узор, за заједничко деловање у старању за народ. Тако смо постали познати и признати у целом свету, настављајући се на византијску културну традицију. Ако желимо да у овоме свету имамо као народ неко место, уз подсећање на све бројне великане нашег рода познате у целом свету, требамо да будемо једно. То јединство се темељи у добру, јер у супротном није утемељено и не траје. Данас нам је оно потребно, уместо подела и свађа које охрабрују наше непријатеље. У томе је њихова моћ, а наша немоћ. Зато се молимо Господу да нам усади веру као темељ свих врлина. Без вере ми смо као појединци ништавни. Не само пред Богом, него и пред људима. Јединство се остварује кроз љубав, па се молимо Господу да нам ову врлину дарује у свету пуном дубоке мржње. Хлађење љубави према Богу има за последицу мржњу људи једних према другима.

-Црква је вековима са нашим народом делила и добро и зло. Помогла је да обновимо државност, са вером у Бога и долазак бољих дана. То је пут и позив који нам Црква упућује и данас. Долазећи Богу, долазимо ка себи. У Новом Завету постоји прича о блудном сину која нас поучава о пропасти оних који одступају од Бога. Тек када се блудни син сетио Оца свога, дошло је спасење. То је и нама данас потребно као једини истинити пут којим нас је Свети Сава позвао да идемо. То је једини сигуран пут, који не води у безнађе. Црква нас том путу учи. Постоје и многи други учитељи са својим учењима и путевима, али ми имамо примере великих угодника Божјих из нашег рода, кроз векове до најновије историје. Њихово страдање их је прославило, а нама су донели венац победе у Господу. Они су наши учитељи у Духу Светом. На њиховом путу нећемо бити изневерени. Зато све можемо саслушати, али само оно што Господ поручује је Истина за коју вреди живети, али и умрети ако такво време дође, поручио је Патријарх и наставио:.

-Наша тешка рана данас је Косово. Света српска земља које се не смемо одрћећи, јер ће нас стићи клетва Светог цара Лазара и осталих косовско-метохијских мученика. Проклеће нас историја и муке свих пострадалих на Косову. То не смемо по цену живота. Могу да нам отму Косово. Отели су и Турци, па смо после 500 година успели да га вратимо. Хвала Богу, у последње време та мисао о неодрицању од Косова се чује и од наших вођа. То нас радује, то радује наше светитеље и манастире на Косову. Не уздамо се много у помоћ светских моћника, већ у помоћ наших светитеља који су се на Косову и Метохији подвизавали. Они ће нам бити верни помоћници, ако се будемо трудили. На данашњи празник је спаљено тело светитеља Саве. Његова личност није спаљена. Она је и данас међу нама. Велики храм у Београду посвећен овом светитељу биће, надамо се, у потпуности завршен идуће године. То је велики догађај за који се спремамо. Нека је благослов Божји и светитеља Саве са свима нама.

У наставку, по благослову Епископа жичког г. Јустина, речи захвалности Патријарху српском упутио је старешина Светосавског храма у Краљеву протојереј Радоја Сандо. Он је заблагодарио Патријарху и Архијерејима на дивној служби којом су почаствовали наш храм, додајући:

-Благослов и благодат која нам нам исијава са Вашег лица, као некада у великог пророка Мојсија када је водио изабрани народ Божји, обасјала је и наша срца да данас кличемо: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља. У име нашег домаћина Епископа жичког г. Јустина, братства храма и верног народа, желимо да Вам упутимо на дар ово свето Јеванђеље да нас њиме просвећујете на многа лета.

Патријарх је узвратио речима захвалности на дару, истакавши да је ово највећи дар који је могао да добије на овај велики дан.

Уз појање многољетија Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и остали архијереји испраћени су од стране свештенства и верног народа на даље обавезе које су их очекивале на предстојећој радној седници у манастиру Жичи.

протонамесник Александар Р. Јевтић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...