Да ли је хришћански ићи на протесте?

[Поуке.орг инфо]

Апостол Павле нам даје заповест да се молимо за сваку власт и уверава нас да је свака власт од Бога. Ићи рушити било коју власт значило би да смо непослушни овој заповести. 

С друге стране када видимо како се власти односе према народу, колико је бахатости, неправде, репресије, не можемо да се правимо да смо мртви. 

Да ли постоји хришћански начин реаговања на неправду сем молитве? 
Да ли је хришћански подржати протесте? 

Видели смо из претходне српске историје да су поједини клирици подржавали протесте. Видели смо за време конкордатске кризе да је и сама црква организовала литију-протесте која је завршила крваво пребијањем свештенства и прекидањем литије. 27. мартовски пуч који су касније комунисти приписали себи заправо је био подржан од цркве а покренут од незадовољних делова управо државног апарата. 

Да ли се може све гледати црно-бело и пристати на поделу: МИ и ОНИ? 

Шта кажу светитељи о овој друштвеној појави, кажу ли ишта?
Можда гандијевски метод? 
Да ли је он успешан? 

Да ли смо мање хришћани ако учествујемо у протестима или нас баш то чини хришћанима?

[Милан Ракић]

У сразу са насловом теме - Јесте! 

[Bokisd]

Dobro pitanje, zaista.

Licno, nekako, nemam zelju da idem na proteste, nemam osecaj da nesto mogu promeniti ono sto mi se ne svidja kod vlasti i drugo, ne volim nesto nemir i graju i moguce fizicke sukobe i slicno. Vise mi odgovara da kritikujem vlast kroz pisanje za ono sto mislim da ne valja i da se ponudi neko  pozitivno resenje koje moze da popravi ekonomsko, politicko i duhovno stanje u nasoj drzavi.

Iako, setio sam se , sv.Antonije Veliki je izasao iz pustinje u kojoj je proveo skoro ceo zivot i otisao u Aleksandriju da pomogne hriscane u borbi sa Arijanskom jeresi kao kroz neki svoj licni protest koji je morao i javno u gradu da iskaze (ne samo u pustinji)

Valjda svako po savesti i uverenju treba da radi.

 

[АлександраВ]

пре 59 минута, Поуке.орг инфо рече

Да ли смо мање хришћани ако учествујемо у протестима или нас баш то чини хришћанима?

Ни једно ни друго. Лепо је то рекао отац Сава Јањић - Црква је та која нас сједињује, повезује, у Цркви нема и не може бити партија иако људи из Цркве, односно верници, свештенство, могу бити и чланови одређених партија као грађани, то није забрањено, могу да гласају као грађани, али та врста поделе не сме да постоји међу нама у Цркви, јер Црква је та која сабира људе око неких других вредности које нису од овога света и које далеко надилазе вредности овога света.   

[Рапсоди]

пре 15 часа, Поуке.орг инфо рече

Да ли постоји хришћански начин реаговања на неправду сем молитве? 

 

пре 15 часа, Поуке.орг инфо рече

Видели смо за време конкордатске кризе да је и сама црква организовала литију-протесте која је завршила крваво пребијањем свештенства и прекидањем литије.

Да ли треба патријарх да благосиља протесте(да да благослов ) и да ли је исти дат  ....да ли ишта треба да радимо (суштинско) без благослова  ?

[CutieBub]

Свети Павле је живео у друго време, сигурно није имао на уму државе које су демократске и где у бирању власти једнако право гласа имају и богаташ и просјак, и генерал и слуга.

Одговор на тему: хришћански је бити хришћанин пре свега, какав год политички став да имаш. А није хришћански смарати, вређати, подваљивати, друге називати погрдним именима и, на пример, хришћански форум затрпавати политичким темама и својим личним политичким ставовима, па свеједно да ли си администратор форума или обичан члан.

Многи ће приметити да се на форуму не оглашавам много, а и да то углавном чиним на оваквим темама. Разлог је што немам пуно да кажем о богословским питањима и питањима вере (осим свог личног искуства) и због тога и долазим на форум, како бих нешто могла да читам, а по потреби и некога нешто да питам. Не долазим овде да бих ја била та која причам, али, извините, о политичким темама смо сви овде равноправни саговорници и по питању политике једнако право мишљење и исказивање става имају и патријарх и обичан верник, као и овде на форуму Милан Ракић или Милан Николић. То право је у Србији загарантовано Уставом. 

И због тога скрећем разговор у те воде, јер чим у последње време имам оволико много порука, значи да се све више прича о свему другом осим о питањима вере. У реду је ћаскати о свему, поготово јер видим да су многи на форуму овде стари знанци, али чувајте се опасних тема, јер ма како вама чудно то деловало, у Христу брат или сестра може бити и гласач СНС ("сендвичар") и учесник протеста ("петомилиЈонаш") или неко сасвим аполитичан, чак и антиполитичан.

Питање је само колико ће кога политички ставови навести да застрани и то је оно где наше хришћанство долази на тест. Овде имамо ситуацију да теолози који су за шетаче (тачније, само један, али говорим уопштено) говори да према противницима "шетача" и неутралнима по том питању не треба примењивати хришћанску етику и да по том питању никога не треба да гризе савест. И таква порука није наишла ни на чију осуду, бар не јавну. Таква понашања се могу назвати нехришћанским и такви учесници протеста. Мени лично уопште није јасно шта Србина и православца може да натера да шета за Јеленом Анасоновић и браћом Трифуновић, осим ако му политика толика страст да све остало престаје да буде битно, али то што ми тако нешто није јасно, не мора да значи да на оне са којима се не слажемо треба да бацамо анатему.

То је отприлике мој став.

[JESSY]

Svako ko pristupa ispovesti, svako koga pokrivamo epitrahiljem, ima svoj odnos prema vlasti, partijama, političkim procesima koji teku oko nas. Pomenuti odnosi ne tiču se nečeg što se dešava daleko od nas, nečeg spoljašnjeg i nevažnog, radi se o sasvim realnim događajima, koji utiču na naš život, na blagostanje naše porodice, na budućnost naše dece. Ljudi imaju pravo izbora i pravo da putem svog glasačkog listića utiču na rezultat izbora, ali ne dao Bog da neki sveštenik ljudima priča za koga da glasaju. Svaki čovek na ovom svetu živi svoj život i kreće se stazom koja samo njemu pripada, stoga niko ne sme da ga liši prava na izbor.

Protojerej Aleksandar Avdjugin

*

Pitanje odnosa hrišćana prema politici je složeno i sporno. Pre svega, to pitanje vredi razmotriti. Mi, hrišćani, smo prinuđeni da odgovorimo na njega uzimajući u obzir činjenicu da politika, kao deo društvenog života, utiče na nas. Da li je to pitanje važno i za naš duhovni život? Mislim da jeste. U suprotnom, ova tema ne bi bila pomenuta u Svetom Pismu. Meni se čini da ovde treba da sprovedemo generalizaciju primera koje nalazimo u tekstu Novog Zaveta. Prvo na šta ukazuje reč Božija jeste da hrišćani ne treba da prenebregavaju svoje građanske dužnosti (vidi: Mk.12:13-17).

Sveštenik Roman Savčuk

*

Ne možemo izaći iz okvira ovoga sveta, zato nam ovaj pali svet i nameće učešće u političkim procesima. Ali ako svi vernici, pod obrazloženjem odricanja od strasti, napuste politiku, onda će tamo ostati sve sami bezbožnici. 

Sveštenik Sergije Begijan

*

Ma šta god probali, politika je nezaobilazna. Ona umnogome rešava sudbinu naše otadžbine, a znači i sudbinu nama bliskih ljudi, naše dece i potomaka. Zar mi možemo biti ravnodušni prema nečemu što očekuje naše srodnike u budućnosti?

Sveštenik Valerije Duhanjin

 

https://vidovdan.org/izdvajamo/da-li-hriscani-moraju-da-ucestvuju-u-politickom-zivotu/?script=lat