Највеће теолошко питање данашњице

[Milan Nikolic]

Зна ли неко које је највеће теолошко питање данашњица. Мени пада нешто на памет, али нисам сигуран да ли је могуће то објаснити.

Кључно питање је о првенству, међутим дискутабилно је да ли може то бити буквално теолошко питање.

Ја сам отишао корак даље, а повезано је са питањем првенства, али на начин који је тешко објашњив. 

Да ли је поредак СветеТројице чин ради стварања или је начин Њеног иманентног постојања?

Сматрам да је дилема око богословске и икономијке Тројице апсолвирана и превазиђена. Није то више питање.

Икономијска Тројица се разуме као догађај и деловање Оваплоћења Сина Божијег. А богословска Тројица као Њено иманентно постојање и независно од творевине.

Као што сам рекао, тешко ће се разумети ово питање, јер је реч о поретку који постоји - како ми видимо - од самог почетка творевине, који ће постојати вечно и који се тиче нивоа нестворених енергија.

 

[Задње Време]

Ако погледамо да свако од три Божанска лица има има свој делокруг у Божанском бићу, да чак имају и различато место где делују: намеће се да су сва три лица једнака по важности. Син кроз послушност, хвалу и понизност слави Оца и Св духа, Син је Ум Божији, Јер Логос може да се преведе и као УМ.

И у Њему је све постало што је постало, и без њега ништа није постало каже Писмо, Значи ум служи за маптање, смишљање, визуелизацију, планирање. и у машти је све створено још пре почетка времена. Бог Отац који је законодавац је све то преточио у законе који владају Свемиром као и у законе живота. Дух је све то довео у материју у постојање. У Јеванђељима видимо да је Бог прославио Сина и у сину је прославио себе. Св. Дух такође прославља Сина делујући у њему на славу Божију. Видимо да Три лица Божија међусобно славе једни друге и ни једно се не гура да буде господар него већма славе друга два лица. Зато нас и Христос учи да славимо Бога и да се не уздижемо а да ће Бог нас прославити ако будемо послушни њему. 

Ми својом послушношћу долазимо у ситуацију да Сво Божанско биће буде послушно нама и да нас слави, Од Бога господара мо добијемо Бога који нам служи као да је он нама слуга. Ако тако гледамо на ствар видимо да ни једно лице није важније од друга два, већ да су сва три подједнако неопродна за склад у Божанском бићу.

[Milan Nikolic]

Али неко се дрзнуо да сведе несводиво, а још се и буне када им се о томе говори.

Првенство Оца на божанском нивоу, али божанском и као надсуштинском нивоу, не само подразумевајући створену суштину него и нестворену, нема никаквог начина да се објасни а да човек остане колико толико жив.