Највеће трагедије Српског народ кроз историју

[uomo del Ve.Te.]

Постоје многобројне трагедије кроз које је прошао Српски народ кроз историју.... било би добро код би неко ( држава или Црква ) покушао колико је то могуће да сакупи метеријале и да се то одштампа у томовима....

Нажалост у нашој Српској историји постје многобројне трагедије, невоље, страдања кроз које је прошао наш  Српски народ....

 

Ево набројаћу неколико највећих трагедија хронолошки кроз које је пршао наш Срски народ кроз историју.....Углавном те трагедије и страдања су долазиле и биле су проузроковане са истока или запада....

1. Прва навећа трагедија је долазак агарјна/турака ( у питању је разбојник мухамед својом пророчком сабљом тј. посланик крвожедни отац куге)...када долази до унишавања свега онога што је стварано вијековима у Српском народу прије тога, турчење, днак у крви,  итд итд. итд итд итд. ... турци и потурице су чиниле 500 година геноцид над српским народом.....

2. Друга навјећа трагедија (а која се  истовремено преполеће кроз историју са првом трагедијом)  за Српски народ уназад вијековима је папа пресвети Отац Римски..... свети отац римски папа никад није одусато од наступања према истоку..... да споменем само успут.... рад ватикана преко Аустроугарске у покатоличавању Срба... улога  светог оца папе у покољу/ геноциду над Србима за вријеме другог св. Рата све је то папа из позадине кординисао, погледјте само улогу ватикана у покатоличавању  унишавању домородаца у Сјеверној и Јужној Америци....то је била стратегија мустра светог оца папе вијековима од чекга никад нису одустали а ни данас само су мало то све нашминкали ...па све до недавне улоге Ватикана у распаду бише Југославије... признавање безависности хрватске мећу првима су признали НДХ......

3. Трећа нејвећа трагедија је онај непомјаник из кумровца.... ни данас дан није јасно ко је он био.... једно је сигурно дошао је, послан је да уништи што више може српски народ...... наметнут је споља за воћу српског народа, а што нас је скупо скупо коштало...............

4. Четврта навећа трагедија која је задесила Српски народ у којој ми тренутно живиомо од 1990 године је окупација од стране нато паката следбеника луцифера......

Поред овог горе што сам спомену треба споменути први и други свјетски рат.....

Тешко је рећи ко је већа трагедија за Српски народ кроз историју: или свети отац римски папа или велики свети посланик (читај разбојник) мухамед или онај непомјаник из кумровца.....

Патријарх Павле је рекао једном приликом: нас су турчили и католичили ми нећемо никога да тјерамо унашу вјеру....

 

Ево горе сам споменуо само четири/неке велике трагедије Српско народа....

 

 

Ево горе што сам написао је само увод за главну тему, а то је Улога СПЦ (епископата и свештенства, монаштва) у ослобађању од окупатора кроз историју........на пример неспрна је чињеница да су добри наши Епскопи и Свештеници, и Монаси радили активно у солобађању од агарјана.... многи су зато страховито мучени и пострадали набијањем на коље или одсијецањем главе итд итд......

Дакле питање је колико и на који начин раде од 1990 године епсикопи СПЦ у ослобађању од нових окупатора нато пакта (тј. нових турака) ? и на који начин епископ СПЦ раде да заштите народ своје стадо? аааа?

 

 

Ево једног текста који пиказује како су епископи радили актвно непрестано у ослобађау од окупатора турака, да овога није било свега овог данас би и ми били вјероватно потурице......... али хвала нашим влики добрим епископима, вештеницима, мноасима из прошлости, захваљујући њима ми смо ово данс што јесмо.....

 

др Боривоје Милошевић1
Филозофски факултетБања Лука

Апстракт: У раду се анализира учешће православног свештенства у бунама и устанцима Срба у Босни (на простору Дабробосанске и Зворничко-тузланске епархије) од почетка XIX вијека до 1878. године.
Кључне ријечи: православно свештенство, Босна, Дабробосанска епархија, Зворничко-тузланска епархија, Јанчићева буна, буна Јовице Илића, Велика источна криза, фанариоти.
Османско царство је кроз цијели XIX вијек пролазило кроз дубоку политичку, војну и економску кризу коју нису битније зауставили ни бројни реформски акти које је доносила Порта. У рубним дијеловима царства, попут Босне и Херцеговине, појавио се низ муслиманских феудалаца који су настојали да се што више осамостале од централних власти. Хришћанско становништво налазило се између два жрвња – притиснуто високим порезима и неправилностима у њиховом прикупљању те самовољи локалних ага и бегова.
Учестале злоупотребе при закупу десетине биле су један од најважнијих повода сељачким устанцима уXIX вијеку.2Власти су користиле мучења и застрашивања сељака који нису били у стању измирити порезе. Закупци десетине били су и српски трговци који су због своје суровости у колективној народној свијести изједначавани са турским израбљивачима. Извори пружају обиље података о злоупотребама приликом прикупљања пореза.3 Порески притисак на хришћане био је нарочито изражен у Босанској Крајини па  је Иван Фрањо Јукић примјетио како „од све Босне у Крајини су најбогатији Турци, и зато најбјешњи и по рају најгори“.4 Православно свештенство је управо на простору Босанске Крајине чинило важан сегмент аустријске шпијунске мреже која је имала за циљ упознавање насељених мјеста и путних комуникација уочи планираног рата са Османским царством. За Беч су од великог значаја биле везе са свештенством у Моштаници због чињенице да се манастир налазио у непосредној близини аустријско-турске границе.5

Српско свештенство представљало је током XIX вијека у Босни и Херцеговини једног од носилаца борбе Срба за национално ослобођење ибило је дубоко уплетено у све оновремене устаничке покрете. Захваљујући православном свештенству национална свијест код Срба била је развијенија него код римокатолика и муслимана.6 Васо Пелагић је сматрао да су православни становници Босне и Херцеговине разборитији од римокатолика и муслимана јер „нису од својих мантијаша којекаквим лудоријама толико убијени у главу“.7 У вријеме Првог српског устанка турске власти будно су пратиле понашање Срба у Босни и Херцеговини унамјери да спријечењихово повезивање са Карађорђевим устаницима.8

Филип Вишњић је пјесмом поздрављао ријеку Дрину као племениту међу између Босне и Србије са надом да ће је Карађорђе прећи и Србима из Босне и Херцеговине донијети дуго сањану слободу.9У знак освете јер се један број Срба придружио Карађорђевим четама Али-паша Видајић попалио је манастир Тавну и више српских села у околини.10
Oтпор који су крајишки Срби пружили Турцима у вријеме Првог српског устанка може се посматрати кроз тзв. Прву машићку буну из 1806. и Јанчићеву буну из 1809. Догађаји из 1806. представљају Карађорђева настојања да преко својих повјереника побуни сјеверну Босну. Покрет су угушили Турци који су се у то вријеме враћали кућама након пораза на Мишару. Један дио устаника је побијен, други су умакли ка Козари да би се пребацили преко Саве, а неки су живи ухваћени.11У непосредној близини Бање Луке 17 заробљених Срба набијено је на коље и под стражом остављено да умре у мукама.12
Турски пораз на Мишару дао је крила надањима Срба из Крајине у скоро ослобођење које илуструју ријечи приједорског свештеника Димитрија Стојановића: „Трпељиво сам подносио турски јарам, као и сви православни надајући се да Карађорђе и нас ослободи и под своје правитељство прими”.13 У то доба по Босанској Крајини крстарио је сарајевски владика Бенедикт Краљевић који је са трговцем Јованом Јанчићем радио на организацији устанка. Краљевић јеу Босанску Крајину дошао у љето 1807. наводно да купи миро, а у ствари да припрема устанак.14 Важну улогу у агитацији међу народом имао је свештеник
Димитрије Стојановић.................  а шта  наше владике данас од 1995е раде.... ааааа????  јелте причају причице из подвижничке лахдовине......

наставак текста на вебстраници:

Српско свештенство и ослободилачки покрети Срба у Босни у посљедњем вијеку турске управе - СРБИ У БИХ

SRBIUBIH.COM

---

др Боривоје Милошевић1 Филозофски факултетБања Лука Апстракт: У раду се анализира учешће православног свештенства у бунама и устанцима Срба у Босни (на...