Монотеизам хришћанства

[Heraklit]

пре 4 минута, Milan Nikolic рече

Иницијатива Оца да све Три Ипостаси пређу из вечног сједињења у вечну односну делатност, не значи да је Отац начело једнобоштва. Та идеја потекла је од Зизјуласа,

Ne iako ne volim tog psihologizatora Boga,ideja da je Otac izvor i načelo božanstva je skroz svetootačka što ti kazuje i sam  1. član Simvole Vere.

Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

A to što on radi za vatikan i pokušava da progura papstvo je sasvim  druga pesma.

[Heraklit]

 

пре 22 минута, Milan Nikolic рече

Оца да све Три Ипостаси пређу из вечног сједињења у вечну односну делатност,

Nema toga i ne znam gde si to pročitao,to bi značilo da se u Bogu nešto menja i da je on bio neki monizam pa se iz njega emanirao u neki triteizam al to nema veze sa pravoslavnim učenjem o Bogu kao nadvečnoj Trojici.Delatnost i jedinstvo oduvek postoje u Bogu,jedinstvo se ogleda u prirodi koja je jedna,a deltanost kroz perihorezu među Ipostasima kao nosicioma te prirode.

[Justin Waters]

пре 57 минута, Бездомник рече

А што не би била (таква чињеница предмет иконописа)? Ако је већ (или, можда и није) извесна и потврђена у предањском сазнању Цркве?

Ikonopis ne služi za predstavljanje dogmata. Dogmati su isuviše komplikovani kako bi bili slikovno opisani, i kao takvi ne treba da se oslikavaju jer bi stvarali konfuzije. 

Hrišćanski pravoslavni ikonopis je jednostavan i jako lijep jer izobražava uglavnom svetopisamske događaje, kao i pojedince - svete ličnosti koje je Crkva proslavila. Osnovna komponenta ikonopisa je namjerno "iskrivljenje" stvarnosti prikazivanjem nepravilih geomterijskih oblika, i neproporcijalnih figura ljudi uz upotrebnu određenih nijansi boja kako bi se prikazala nama imanentna stvarnost koja je obožena. Dakle kada neko gleda u pravoslavnu ikonu, bez obzira što mu se može činiti da je na ikoni nekakav istorijski događaj, gleda kao kroz prozor u eshaton. 

[Bokisd]

Slucajno sam nasao knjigu na net - u, Преподобни Андреј Рубљов - Иконописац

https://pouke.org/forum/index.php?/files/file/1105-преподобни-андреј-рубљов-иконописац/

U vezi nacela Oca u Trojici, recimo pise :

" 4) Једноначалије (монархија као принцип - прим. прев.) Свете Тројице изражено je тиме што су главе десног и средњег анђела наклоњене y страну левог анђела (no учењу светих отаца ”корен и источник Сина и Светога Духа јесте Отац” 100). Овај покрет, нагињући ce y лево, следе чак и не- живе ствари: дрво и стена." ( 26. strana)

napomena 100 : Свети Василије Велики. Слово против Савелијанаца, Арија и Аномејаца

[Бездомник]

пре 24 минута, Bokisd рече

Slucajno sam nasao knjigu na net - u, Преподобни Андреј Рубљов - Иконописац

https://pouke.org/forum/index.php?/files/file/1105-преподобни-андреј-рубљов-иконописац/

U vezi nacela Oca u Trojici, recimo pise :

" 4) Једноначалије (монархија као принцип - прим. прев.) Свете Тројице изражено je тиме што су главе десног и средњег анђела наклоњене y страну левог анђела (no учењу светих отаца ”корен и источник Сина и Светога Духа јесте Отац” 100). Овај покрет, нагињући ce y лево, следе чак и не- живе ствари: дрво и стена." ( 26. strana)

napomena 100 : Свети Василије Велики. Слово против Савелијанаца, Арија и Аномејаца

Зизијулас, са своје стране, у свом есеју “Допринос кападокијских отаца хришћанском појму личности” није најсрећнији тим и таквим изразом монархије, којим се баш и не истиче превише преимућство Оца, па каже: “Drugim rečima, jedan Bog jeste Bog Otac. Sin i 
Sveti Duh postoje zato što su u Zajednici takvog Oca, sa Ocem. (Na ikoni Rubljova 
ovaj izraz nije baš sasvim dobro naglašen. Na njoj se vidi da je Zajednica Božija izraz 
sabornosti a ne da je Otac taj koji je garancija (zalog) Zajednice Božije.”

Не своди ли он овим Сина и Духа на равниште створења, обожених благодаћу заједнице са Оцем?

[Bokisd]

1 hour ago, Бездомник рече

Зизијулас, са своје стране, у свом есеју “Допринос кападокијских отаца хришћанском појму личности” није најсрећнији тим и таквим изразом монархије, којим се баш и не истиче превише преимућство Оца, па каже: “Drugim rečima, jedan Bog jeste Bog Otac. Sin i  Sveti Duh postoje zato što su u Zajednici takvog Oca, sa Ocem. (Na ikoni Rubljova  ovaj izraz nije baš sasvim dobro naglašen. Na njoj se vidi da je Zajednica Božija izraz  sabornosti a ne da je Otac taj koji je garancija (zalog) Zajednice Božije.”

Не своди ли он овим Сина и Духа на равниште створења, обожених благодаћу заједнице са Оцем?

(ovo u zagradi su tvoje ili Zizjulasove reci ?)

Uf, ne verujem da Zizjulas zeli da svede Sina i Duha na ravnu stvorenja, to bi bila 'suluda' stvar, mislim da svi znamo da su Sin i Duh jednake i iste prirode kao Otac, ....  ista Bozanska priroda u tri Lica, kako ispovedamo u simvolu vere.

Drugo je stvarm sta mozda impliciraju neki bogoslovski stavovi m.Zizjulasa, ...to je vec dosta klizav teren, po meni, treba procitati sve sto je pisao i govorio Zizjulas da bi mogli izvesti neki odgovarajuci zakljucak o tome sta i kako moze da bude na osnovu njegovih reci i pisanija....

Zizjulas , po mene' , pise onako, nekako za moj ukus dosta 'komplikovano' teoloski i moras da budes dobro potkovan u teologiji da bi nesto razumeo. Ja sam ranije dosta citao od Zizjulasa ali sam dosta pozaboravio......

[Бездомник]

Зизијуласове. Дословце!

[Milan Nikolic]

Ја вам кажем, да ће једноначалије Бога Оца, тумачено на модеран начин, довести до катастрофе.

Многи су већ опијени тим богословљем, тумеченог од Зизјуласа, да су се уплели у свођење аналогијом првенства Оца по узрочности на такву власт Цариграда, а може и Рима ако Ватикан прихвати тако засновану власт. А што не би прихватио? Томе се нада Цариград. Да заједно владају као два плућна крила, итд, итд. Мислим, све ћорава посла.

[Бездомник]

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Ја вам кажем, да ће једноначалије Бога Оца, тумачено на модеран начин, довести до катастрофе.

Многи су већ опијени тим богословљем, тумеченог од Зизјуласа, да су се уплели у свођење аналогијом првенства Оца по узрочности на такву власт Цариграда, а може и Рима ако Ватикан прихвати тако засновану власт. А што не би прихватио? Томе се нада Цариград. Да заједно владају као два плућна крила, итд, итд. Мислим, све ћорава посла.

Али, зар не вуче ову аналогију Зизијулас из своје теорије о онтологији (бићу) личности, која и не може да се уклопи у монотеизам хришћанства на било који други начин, а да притом не уплива у пантеизам, осим преко учитавања битијне неравноправности и субординације у унутартројичним односима и услед тога, и у јединству саме Цркве?

[Milan Nikolic]

Шта год желели или наумили, паламитска теологија сведочи о апофатичким, конкретно неопитивим и непримењивим, категоријама унутар САМОГ ПОЈМА ЛИЧНОСТИ код Бога, независно од суштине Божије. А тај паламитски став је најжустрија шиба која пече љубитеље неприкосновеног првенства Цариграда на темељу тријадологије.

Зизјулас је једном приликом изнео јасно и недвосмилено шта мисли и како мисли о граничним равнима суштине и Ипостаси Бога Оца. Јасно је изнео став да су суштина Божија и Ипостас Оца истоветна категорија када је реч о произвођењу друге Две Ипостаси. Ту се већ морала упалити лампица за упозорење. А не да слепо неки иду за таквом тријадологијом.

Није чудо што су неки пролупали због тога, попут бившег Артемија и његовог пулена Виловског који је покушавао објаснити о том сулудом залажењу у апофатичку раван личности на катафатички начин. Видело се да нешто није у реду за Зизјуласовом теологијом, али није било начина да се томе аргументовано супротстави, поготово одласком у раскол.

Сада нас очекују деценије, можда и векови, расправљања и указивања на теолошке заблуде Цариграда по овом питању. Битно је да ће на крају Бог победити, а да ће свака јерес пропасти као што је ова данашња од стране Цариграда.

[Milan Nikolic]

Знајући шта прија модерним теолозима, учење Зизјуласа је ипак довољно убедљиво да се осете понесеним. Али треба видети какав плод на крају доноси. Постоје нормалне ставке, али постоје и катастрофалне.

Као што рекох у претходној поруци, требаће нам године расправљања да бисмо превазишли неке критичне заблуде од Зизјуласа. Припремите се на мукотрпан рад.

[Milan Nikolic]

пре 7 минута, farisejski.bukvojed рече

Nece. Evo ti gore, tvrdim da je gornja Zizijeva tvrdnja nedokaziva. Sve u pravoslavlju je dokazivo, a Zizijeve fantazije su nedokazive. Kraj price.

 

Али треба објаснити недоказиво када су неки сами себи нешто доказали. Читајући историју васељенских Сабора можемо видети са каквим проблима су свети оци морали изаћи на крај. Тако је и данас, ни више ни мање.

[Milan Nikolic]

Бојим се да је цела прича замршенија, а да Фанар игра на ту карту. Од почетка тријадолошких спорова, свети оци су се трудили на једвите јаде да објасне монотеизам на исправан начин и никад довољно. Зато сада Зизјуласова теологија има слободног простора за разне експерименте, да не износим неке своје претпоставке од кога и зашто потакнуте.

[Milan Nikolic]

Па вера је недоказива, не знам зашто си запео са доказима. Одакле нам доказ да је Тројица један Бог?

Хришћани следе једно предање а не доказе, што се тиче вере у Тројицу. Иначе, Филиокве по себи није јерес, него је јерес због погрешног тумачења и примене од стране латина.

Зизјулас узрокује много сложенију опасност коју морамо превазиће на конкретан начин путем теологије. Свети оци су се борили против јереси конкретним аргументима.

[Milan Nikolic]

Једно је начело Тројице, а сасвим друго је начело божанства или начело једнобоштва.

Што се тиче Филиоквеа, лепо је свети Максим Исповедник објаснио да Филиокве по себи није погрешно учење. Даље, свети Григорије Ниски је изнео, а то сасвим јасно објаснио наш Атанасије Јевтић, да постоји нека унутартројична улога Сина Божијег у исхођењу Светога Духа, али тако да нема речи о узрочности од стране Сина Божијег, него некакво посредништво, без укидања непосредности између Оца и Светога Духа.

Једном речју, мора се рећи да Свети Дух исходи ,,КРОЗ'' Сина Божијег, ,,ИЗ'' Оца. Како то објаснити, бори се са тим али никако не можеш негирати улогу Сина Божијег у исхођењу Светога Духа у иманентном постојању Божијем. Није на начин како латини представљају, а то је лепо упозорио Исповедник, да до тада нису износили погрешно тумачење Филиоквеа али сада је ситуација таква каква јесте, Филиокве се појављује као јерес. Али није јерес сам по себи.