Оглашени и да ли има смисла да у освећењу причешћа учествују они који сматрају да нису достојни да се причесте

[JESSY]

cilj teme da se edukujemo, da se usavrsavamo, da rastemo, da saznajemo...ne mozemo stalno stajati u mestu i ne pokusati bilo sta promeniti u nasoj dosadasnjoj praksi...ima puno jako dobre literature na nasem sajtu, ali izgleda da se slabo cita, a jos manje primenjuje...

neka svako napravi korak prema svojim mogucnostima...nista ne ide preko noci...vazno je da shvatimo, da se trudimo...za ostalo ce se pobrinuti Gospod...

[Vladan :::.]

пре 20 минута, Milica Bajic рече

- Мени само није јасно да ли @Vladan :::.подразумеваш да се Бог од недеље до недеље истроши у нама?

- Стварно, шта ће они људи у селима где се, понављам, не практикује причест осим у посту и то оно 7 дана на води и сл? 

- Уопште не оспоравам значај причеста, напротив, чак сматрам да се спасио и ко се макар једном у животу причестио.

- Само мислим да је ипак боље прићи чаши припремљен како треба, колико год то трајало

- и некако себе више поштујем ако сам се тако причестила и топлије ми је око срца.

- Али никако не видим разлог да морам да се одвојим од освећења због тога што желим боље да се припремим  и, што ти кажеш, више приближим Богу кроз Литургију.

У једном од чланака које је @JESSY поставила св. Оци саветују и препоручују свакодневно причешћивање јер је Христос "истинско јело и истинско пиће". Нама то због околности није могуће али оно што нам је могуће у нашим срединама можемо да пробамо да искористимо колико можемо.

Једно је ја мислим у Божијим очима ако неко (на селу) хоће чешће да се причести а не може због околности а друго ако неко (у граду) може а неће.

Неки мученици се никада нису причестили па ни крстили па су се спасили, а неки вероватно и само једним причешћем. Али ван тих ванредних околности оци саветују да живимо искреним хришћанским животом и да се причешћујемо што чешће, а једно је условљено другим.

Шта коме значи припремљен како треба је индивидуално. За мене је на првом месту то да желим да будем са Богом, да примим лек против својих грехова и страсти, да се покајем, да се покренем на промену, да учиним све што могу да дођем на литургију. То не искључује и све остало али то све остало не сматрам као препреку ако имам оно прво.

Мени није толико на уму да поштујем себе и да ми буде топло око срца колико да поштујем Божије милосрђе према мојим гресима и да се смирим пред даровима и другим људима, јер сам захваљујући и њиховим молитвама добио то што имам.

Ово задње нисам добро разумео као наставак претходних реченица али се са њим потпуно слажем  

[Milica Bajic]

пре 9 минута, Vladan :::. рече

У једном од чланака које је @JESSY поставила св. Оци саветују 

Нисам прочитала, биће ми то домаћи за сутра

 

пре 9 минута, Vladan :::. рече

Ово задње нисам добро разумео као наставак претходних реченица али се са њим потпуно слажем  

То је, у ствари, био мој одговор на тему коју си поставио. Дакле, мислим да има смисла да учествују у освећењу сви они који који се припремају за причест, ако не на истој, онда на некој другој Литургији, јер причешћујемо се једним истим Христом сваки пут.

Има ми смисла да, као што се и каже - изиђите,  "изађу" стварно некрштени и они који су под ептимијом, али ептимијом свештеника или духовника. Значи не можемо ми сами себи давати такве ептимије или, још горе, једни другима.

Ето, то је мој неки осећај о томе свему, надам се да смо се разумели...

[Vladan :::.]

пре 3 минута, Milica Bajic рече

Нисам прочитала, биће ми то домаћи за сутра

Подужи су чланци, одвоји пола сата сат али вреди  

пре 4 минута, Milica Bajic рече

Дакле, мислим да има смисла да учествују у освећењу сви они који који се припремају за причест, ако не на истој, онда на некој другој Литургији, јер причешћујемо се једним истим Христом сваки пут.

Први пут чујем овакво размишљање  Литургија се служи да би се дарови принели, освештали и примили а не да би се ми припремили за неку другу литургију за коју не знамо ни да ли ћемо бити на њој нити да ли ћемо је дочекати. Осим тога обично имамо недељу дана да се припремимо за литургију па је мало нелогично да се на литургији за коју се нисмо спремили припремамо за неку следећу.

пре 10 минута, Milica Bajic рече

Значи не можемо ми сами себи давати такве ептимије или, још горе, једни другима.

Да, и то значи да ако ниси некрштена или под епитимијом можеш слободно да се причестиш на литругији на коју си дошла уместо да чекаш неку следећу. Јер ако тако не урадиш испада да си саму себе ставила под епитимију.

Иако оци не одобравају да сами себе одлучујемо од причешћа (поготово на дужи период) разумљиво ми је и да се неко не причести након неког (за њега) тешког преступа. Али би онда требало и што пре може да се исповеди да не би у таквом стању и остао.

[Vladan :::.]

On 4.10.2018. at 20:36, Плаво Небо рече

За ово нисам знао. Где се налази то Црквено правило или како се већ зове? Мислио сам да се само односи на некрштене да изађу као ''оглашени''.

[Плаво Небо]

Ова тема је врло, врло осетљива. Пре свега критиковати некога због чега се често причешћује или пак критиковати због тога што се често не причешћује може нас довести у ситуацију да будемо ни мање, а можда чак шта и више гордољубивији у односу на фарисеја у причи ''О фарисеју и царинику''. Добро, можда није критика, али, сам наслов говори као да тражимо некоме грех у томе што се не причешћује сваке Литургије. Не знамо ми какав је ко. Некоме ко се једном годишње причести може се у достојност више урачунати него некоме ко се причешћује сваке Литургије. Ето, у древна времена хришћани се јесу причешћивали чак и сваки дан, али, да ли смо ми као они? Да ли се Богу молимо онолико колико су се они молили? Добро, јесте да смо оптерећани разним бригама цивилизације, али, зар и они нису били оптерећенији питањем да ли ће јутро или вече дочекати због свакодневних прогона. И да не заборавим исто тако, зашто да у најсвечанијем тренутку Литургије не учествују и браћа и сестре који себе не сматрају тог тренутка достојним Свете Тајне Причешћа? Зашто да и они не саучествују у целом току Литургије ако је Црква установила правило да се након завршетка Службе и њима као и онима који су се причестили подели нафора (антидор - уместо дарова). Значи Црква дозвољава и њима да се освећују, не даровима, јер, нису се ни причестили, већ, нафором, нечим исто светим. 

[obi-wan]

On 3.10.2018. at 19:00, Vladan :::. рече

Ово питање је покренуто на теми о кашњењу на литургију тј. о литургијском реду.

Ја мислим да би, што се тиче литургијског реда, било боље да се уведе ред око оглашених. Поставља се питање: да ли има смисла да у освећењу причешћа учествују они који сматрају да нису достојни да се причесте? Јер ако је неко под епитимијом или сматра за себе да није достојан причешћа како онда уопште сматра да је достојан да са осталима освећује то исто причешће које неће или не сме да прими? Како неко стоји и на "пијте из ње сви" каже "амин" а после петнаестак минута када стигне причешће каже "нећу"?

Nemam vremena da se ukljucim u temu nesto mnogo, ali cela poenta je da najveci broj ljudi uopste ne zna i ne razume da oni koji budu u hramu na Liturgiji istovremeno (bi trebalo da) ucestvuju u osvecivanju Darova. To osvecivanje se kod te vecine razume prosto kao popovska obaveza, dok su oni mirni i dostojanstveni posmatraci tog procesa.

Takvo stanje i neznanje cesto podgrevaju i sami popovi ili lenjoscu da sve to priblize i pojasne ljudima, ili zeljom da ostanu izdvojeni od obicnog naroda (iz koga god razloga, ima ih vise), a takodje i dosta ljudi su tu po principu "dosao/la sam, sta vise `ocete od mene?"

Tu je, dakle, koren ovog problema.

E sad... strogo uzev, pravilno bi bilo da se i takvi odstrane sa Liturgije posle molitve za oglasene, i tu si temu dobro zapoceo, medjutim... "ziska koji tinja necu ugasiti", tako veli Domacin. To znaci da iz onih bitnih pastirskih razloga ne bi bilo dobro da se to sprovede tako u delo, a narocito je ocigledno da kod ljudi koji vec imaju tako veliko neznanje ne bi donelo nikakvog stvarnog poboljsanja i napretka, niti bi ih zagrejalo da se pokrenu dalje, napred ka Zivotu.

Tako da izlazi da je ipak bolje da se ostavi da svi koji zele dolaze, a da se pri tome istovremeno stalno radi na njihovom prosvecivanju. Sam dolazak u hram, i kad se neko ne pricescuje, ima itekako terapeutsko dejstvo na dusu, kao sto bi boravak u vazdusnoj banji imao na pluca i srce, makar se bolesnik i ne lecio ni na koji drugi nacin.

[obi-wan]

Da dodam: kod mene u crkvi, svestenik godinama haba usta pricajuci o ovome. Nije nesto mnogo potkovan, niti ima neku narocitu dubinu, ali prica stalno i bez odustajanja. I guess what... u skorije vreme pocele su neke zene da redovnije prilaze i pricescuju se. Tu je imala uticaj i rec popa, i gledanje drugih koji vec relativno redovno prilaze, i samo redovno dolazenje u hram.

Zamislite sad da je tim istim zenama jos pre neku godinu uskracen boravak na celoj Liturgiji... sasvim je sigurno - a sve ih licno znam da to mogu da tvrdim i kroz poznavanje karaktera - da do sad nijedna ne bi nasla za potrebno da redovno prilazi i pricescuje se, a veliko je pitanje koja bi od njih uopste i ostala da samo dolazi u hram kol`ko-tol`ko redovno.

Nase vreme nije bas takvo da dozvoljava rigorizam, nego naprotiv - najvise od svega nam priliici beskrajno strpljenje i prihvatanje svih koji osecaju ma i najmanju potrebu da uopste dodju u hram. I shodno svemu tome - neogranicena i nelazna ljubaznost uopste prema svima koji dolaze.

[Драгана Милошевић]

Лепо рече Оби. 

Кад се промени свест код клира онда можемо да причамо о изласку после литургије оглашених.

А да не причамо да је женама и даље забрањено у онее дане да прилазе Светињи.

[obi-wan]

пре 3 минута, Драгана Милошевић рече

Лепо реће Оби. 

Кад се промени свест код клира онда можемо да причамо о изласку после литургије оглашених.

I ne samo to, nego kad ljudi koji dolaze budu dobro verski opismenjeni (ako ikad).

[Milica Bajic]

пре 1 минут, obi-wan рече

I ne samo to, nego kad ljudi koji dolaze budu dobro verski opismenjeni (ako ikad).

А ти, @Vladan :::. и многи други на овом форуму нам помажете у томе и за то хвала од срца!

[obi-wan]

Управо сада, Milica Bajic рече

А ти, @Vladan :::. и многи други на овом форуму нам помажете у томе и за то хвала од срца!

`Fala Bogu sto nas trpi, da je po Njegovom lenjiru, potamanio bi nas odavno...

[Vladan :::.]

Браћо и сестре молим вас... ја нигде нисам рекао да неко треба да се избацује из храма или да се избацује са литургије (три пута сам то демантовао), да се објави проглас или реформа којом ће од тог дана било ко да се истера било где, да су они који се редовно причешћују бољи од било кога другог као ни да су они који се не причешћују редовно гори од било кога другог, да нико нема никакву корист од литургије ако се не причести, да било ко мора одмах све да схвати и прихвати, да овим треба да се баве почетници који су јуче научили прве молитве, нити сам некога критиковао због његовог начина живота у цркви, нити сам одређивао ко је и зашто достојан или недостојан причешћа нити ко би колико требало да се причешћује.

Ништа од овога ја нигде нисам тврдио а ако сам негде и ушао у нешто од овога то је везано за саму тему. А оно што јесам тврдио посведочено је текстом литургије, Јеванђељима, развојем богослужења, мишљењима отаца.

Можда су моја питања и ставови тврда храна и ја то разумем али то не значи да себи дозвољавам било шта од онога што сам горе набројао.

У једном од постова сам рекао да је сврха теме да се запитамо, преиспитамо, какав однос имамо према себи и Богу и шта (мислимо) да радимо.

Јер ако нам текст литургије и Јеванђеља говоре једно а ми радимо нешто друго малтене имамо дужност да послушамо ап. Павла и "све испитујемо а добра се држимо".

[Trifke]

On 4.10.2018. at 20:41, Vladan :::. рече

Стварно не знам давно је било... Можда се неко други од форумаша сети конкретно али мислим да сам читао у неким типицима.

Ima u Didahe a u raznim drugim kanonima. 

[Trifke]

пре 13 часа, Плаво Небо рече

Ова тема је врло, врло осетљива. Пре свега критиковати некога због чега се често причешћује или пак критиковати због тога што се често не причешћује може нас довести у ситуацију да будемо ни мање, а можда чак шта и више гордољубивији у односу на фарисеја у причи ''О фарисеју и царинику''. Добро, можда није критика, али, сам наслов говори као да тражимо некоме грех у томе што се не причешћује сваке Литургије. Не знамо ми какав је ко. Некоме ко се једном годишње причести може се у достојност више урачунати него некоме ко се причешћује сваке Литургије. Ето, у древна времена хришћани се јесу причешћивали чак и сваки дан, али, да ли смо ми као они? Да ли се Богу молимо онолико колико су се они молили? Добро, јесте да смо оптерећани разним бригама цивилизације, али, зар и они нису били оптерећенији питањем да ли ће јутро или вече дочекати због свакодневних прогона. И да не заборавим исто тако, зашто да у најсвечанијем тренутку Литургије не учествују и браћа и сестре који себе не сматрају тог тренутка достојним Свете Тајне Причешћа? Зашто да и они не саучествују у целом току Литургије ако је Црква установила правило да се након завршетка Службе и њима као и онима који су се причестили подели нафора (антидор - уместо дарова). Значи Црква дозвољава и њима да се освећују, не даровима, јер, нису се ни причестили, већ, нафором, нечим исто светим. 

U ove dve recenice koje sam podebljao i obojio crvenom bojom postoji jedna tragicna greska. NIKO NIKADA NECE BITI DOSTOJAN PRICESCA I NEMA TU VISE ILI MANJE DOSTOJAN. Niko se ne spasava zato sto se pricescuje ili radi ovo ili ono vec samo po milosti Bozjoj a dela su samo plod te milosti. Mi nemoramo da budemo kao i oni a moze biti da smo i bolji od njih. Pogledaj samo koje sve probleme ima crkva u Korintu npr. Nista nisu bolji od nas. To je samo jedno opste prihvaceno i nicim potvrdjeno razmisljanje.