Raskol se zahuktava

[Ведран*]

пре 23 минута, o. Miroljub рече

 

caption, please!

[srb_Lo]

пре 1 сат, Ведран* рече

Можеш ли о овоме више да кажеш?

Свети Сава није само тражио гаранције од цариградског патријарха него и од вара. Колико је мени познато када би број наших монаха пао испод 8 (нисам сигуран 6или8 )манастир би прешао у грчке руке стим да би га одмах вратили назад кад би послали толики број монаха . Код осталих ако једном падне у грчке руке ту је крај . Потези Св.Саве од пре 800 година показују његову мудрост и бригу о будућности наше нације

[o. Miroljub]

пре 18 часа, Ведран* рече

Аха! А историја се декретом проглашава за истину. 

Који си ти 'генијалац' 

 

Он се још отоич јасно декларисао као пропонент бугарашке идеологије. Вероватно отуда симпатије према укронацистима. Иначе, та идеологија је од 1915. до 1918., а потом као бугарашко-фашистичка, од 1941. до 1945. завила југ Србије у црно.

 

Нешто раније, у балканском рату, вођени истим лудилом, после пораза на Брегалници, 1913. срушили су до темеља цркву Спасовицу близу Ћустендила коју је свети Стефан Дечански подигао у захвалност подебе над Бугарима код Велбужда. Истог оног краља светитеља који је после битке сахранио у манастиру светог Ђорђа у Старом Нагоричану тело цара Шишмана.

 

За време Великог рата зверски су убили и мог прадеду, протојереја-ставрофора Онуфрија Поповића, у Власотинцу. Писао сам о томе овде:

 

 

 

Заборављени свештеномученици СПЦ

 

o. Miroljub

12.12.2014 04:31:50

Помаже Бог!


Користим ову прилику да приложим списак заборављених свештеномученика СПЦ зверски убијених и измасакрираних од једноверне браће током привремене окупације под Бугарима (1915-1918).


Ево једног примера мучеништва: Свеже одрану кожу са леђа мог прадеде, протојереја-ставрофора Онуфрија Поповића, намесника власотиначког, развукли су по таламбасу. Трупло су бацили у реку Власину а остатке искасапљеног тела су побацали по пољу породичног имања у Манастиришту код Власотинца. Касније су бачени у заједничку јаму. Моја прабаба по оцу, протиница Анастасија, остала је удова са тринаесторо деце.


Прота Онуфрије је одбио да на службама уместо краља Петра Првог и надлежног епископа Доситеја Васића помиње бугарског цара Фердинанда и окупационог епископа из Бугарске Православне Цркве. Зато је зверски мучен и убијен као и остали свештенослужитељи-новомученици српски чија имена прилажем.


Царство им Небеско!


“Врлим пастирима цркве а верним синовима отаџбине палим на стражи службе своје.


Овде почивају покупљени делови смртних остатака свештенослужилаца зверски од Бугара поубијаних 12 новембра 1915 године после поноћи, иза Беле Паланке у Јанкиној падини: Добросав Марковић оркужни прота нишки, Јеромонах Киријак, Хиландарац старешина метоха нишког, Лука Марјановић парох нишки, Јован 3. Поповић парох нишки, Марко Ђ. Јанковић парох нишки, Јанко Ђ. Јанковић Ј парох нишки, Сава Петровић парох ћићевачки, Богосав Стокић парох рогњевски, Стојан Станковић парох барбешки, Драгутин Пешић парох јаглички, Милан Миљковић парох малчански, Светозар Илић парох хумски, Алекса Јовановић - Занге, парох пиротски, Јован Ненчић, парох пиротски, Станко Костић, парох јеловскоизворски, Ђорђе Јовановић, парох раснички, Милан Поповић, парох завојски, Ђорђе Пешић, парох смрдански, Драгомир Јовановић, парох суковски, Илија Поповић, парох шпајски, Душан Поповић, парох клисурски, Милутин Милеиковић, парох бошњански, Јероним Јевтић, јеромонах.


18 новембра 1915 испод Нишке Јелашнице:


Аврам Миловановић, прота намесник алексиначки, Милета Стефановић, прота алексиначки, Ђорђе 3. Јовановић, парох алексиначки, Димитрије Станковић, парох рутевачки, Цветко Богдановић, члан нишког духовног суда, Илија Којић, члан нишког духовног суда, Милан Ђорђевић. парох суботиначки, Милутин Поповић, парох мозговски, Младен Динић, парох ћурлински, Милан Цветковић, парох зроњански, Јевтимије Чавдаревић, намесник овчепољски, Светозар Милеиковић, парох копаонички.


С њима заједно изгинули и у заједничку јаму закопани: Веселин Алексић, учитељ бобовишки, ВесаВелисав Миловановић, војно судски пуковник, Гојимир Несторовић,. артилеришки капетан, Милан И. Петровић, пешадиски капетан, Ђорђе Таса Ђорђевић, резервни пешадиски потпоручник. Поред ових светлих имена урезују се овде ради братског заједничког вечитог спомињања и имена ових првих свештенослужилаца Нишке Епархије а и из других који на злокобним местима њеним мученички од дивљих Бугара изгинуше: Стеван Комненовић, прота намесниклесковачки, Петар Вељковић, парох лесковачки, Трандафил Коцић, парох лесковачки, Михаило Игњатовић, парох рударски, Светолик Антонијевић, парох црнољевачки, Лука Миличковић, парох оштровички, Петар Цветковић, парох прекопчелички, Милоје Петковић, парох бојнички, Здравко Поповић, парох бабички, Јосиф Поповић, парох гркињски, Јовап Ђокић, парох грабовнички, Онуфрије Поповић, парох намесник власотиначки, Тодор Поповић, парох власотиначки, Димитрије Здравковић, парох крушевачки, Ранђел Станковић, парох орљански, Василије Антић, парох конџељски, Радивоје Вучинић, парох конџељски, Димитрије Димитријевић, парох гргурски, Павле Поповић, парох куршумлијски, Крста Поповић, парох кчмарски, Михаило Шундић, парох словљански, Јордап Милетић, парох рудноглавски, Јовица Јовановић, парох жаровнички, Аврам Јовановић, парох шиљеговачки, Младен Поповић, парох рибарски, Петар Маринковић, парох трњански, Ђорђе Чемерикић, прота нозрињски, Јован Антић, прота грејачки, Милош Миловановић, прота читлучки, Страшимир Булић, прота читлучки, архимандрит Јанићије Гугушевић, старешина манастира Сукова, јеромонах Серафим, старешина манастира Темског, Аксентије Митић, парох врањански, Манасије Поповић, парох себеврањски, Коста Поповић, парох бањски, Аксентије Стевановић, парох собињски, Стојан Јовавовић. парох луковски, Михаило Младеновић, парох првонечки, Сава Поповић, парох смиљевачки, Стаменко Стојковић, парох стубалски, Риста Поповић, парох јовачки, Димитрије Антанасијевић, парох аруглички, Илија Поповић, парох големоселски, Манојло Поиовић, парох давидовачки, Коста Поповић, парох сувојнички, Благоје Антоновић, парох Дупче, Коста Јовановић, прота округа призренског, Иконом Коста Поповић, намесник гњилански, Кошта Леваковић, парох пегровачки, Јосиф К. Севаковић, капелан петровачки, Ђорђе Поповић, парох ранилушки, Јанићије Поповић, парох кормињански, Ђорђе Поповић, парох доморовачки, Петар Јовановић, парох божевачки, Душан Трајковић, парох драголачки.


Споменимо имена и ове браће из Нишке Епархије, који у тешком и униженом ропству у Бугарској кости своје оставише:


Димитрије Петровић, бивши економ скопљански, Михаило Стојановић, парох кулински, Антоније Поповић, намесник пољанички, Димитрије Поповић, парох рапољски, Стојан Николић, парох |кијевски, Јован Поповић, парох рафунски, Јован Поповић, парох осмаковачки, Пахомије монах шуковачки, монах Архангел Хилендарац."

http://istorijanisa.wikidot.com/nis-za-vreme-svetskog-rata

о. Мирољуб

 

 

o. Miroljub

12.12.2014 20:01:33

Помаже Бог!


С времена на време епархија врањска се огласи у вези двапут поновљеног геноцида (на почетку и половином XX века) над јужносрбијанским православним живљем.


Не могу да разумем зашто наша помесна Црква и архијереји нерадо говоре о зверствима и нечувеном злочину Бугара над мученичким становништвом и виђенијим свештеницима и грађанима Јужне Србије (Власотинце, Сурдулица, Лебане, Црна Трава, Врање, Владичин Хан) у току Првог и Другог светског рата.


Зашто се прећуткује ово мучеништво нашег страдалног народа и свештенства са Југа Србије? Моји преци из Врања јесу носили чакшире, силав, доламу, димије, џубе, фес, чурк итд., али се Свете Православне Вере ни по цену живота одрицали нису.


Ево још једног прилога, овог пута из Сурдулице:


http://www.surdulica.org/cir/Siteview.asp?ID=800


о. Мирољуб

 

 

o. Miroljub

13.12.2014 05:40:50

Бог помогао!


Српски историчар, етнограф и књижевник (родом из Врања) Јован Хаџи-Васиљевић је после Првог рата прикупљао грађу и документацију на основу које је објавио чланке и једну књигу.


Брат од тетке моје баке по оцу, чика Сава М. Ђорђевић, публициста, 1930. године је у Споменици Арчибалду Рајсу објавио велики број форенсичких фотографија из тог тужног периода "када су живи завидели мртвима". Често смо разговарали о др. Рајсу кога је лично познавао и уложеном напору и невољама које је имао око прикупљања материјала у вези бугарског геноцида над Србима у Јужној Србији.


Имам и ја доста материјала на француском, па ако Бог да, почнемо са објављивањем библиографије и доступних спискова пострадалих.


У време смутно, док се краљ, регент, влада, црквени великодостојници и војска по напуштању Отаџбине повлаче преко албанских гудура, ови свештеномученици остају са својим православним српским народом и свесним мучеништвом укрепљују га у вери и у очувању српског имена и идентитета.


Грех је пред Богом да их црквена хијерархија, држава и свеколики српски народ забораве.


о. Мирољуб

 

 

o. Miroljub

15.12.2014 04:25:36

Помаже Бог!


Покретање процеса прослављења свештеномученика и до смрти мучеништвом измрцвареног српског народа из Јужне Србије требало је одавно покренути. У току моје прошлогодишње посете Отаџбини имао сам прилику да насамо проведем скоро читав сат у разговору са нашим Патријархом. Пре више од 35 година Његова Светост је као епископ нишки у власотиначкој цркви чинодејствовао на сахрани мог деде, протојереја-ставрофора Душана Он. Поповића, некадашњег старешине цркве Св. Марка у Београду. Иначе прота Душан је син свештеномученика Онуфрија Поповића из Власотинца о коме сам на почетку ове теме писао. Током нашег разговора патријарх Иринеј се сложио да би то требало учинити.

 

Као што знамо, злочини су почињени на територији садашње нишке и врањске епархије, као и на подручју некадашње скопске митрополије и бившим епархијама Охридске архиепископије које су по укидању Бугарског Егзархата присаједињене уједињеној СПЦ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У садашњим околностима иницијатива би требала да потекне од стране епископа нишког и епископа врањског.


Ево још једног важног момента. Исповедник Доситеј (Васић) је већ причислен календару светих наше помесне Цркве. Св. Доситеј је пре постављења за митрополита загребачког био епископ нишки од 25. маја 1913. године до интернације у Бугарску 1915. одакле се опет враћа у нишку епархију у којој остаје све до 1933. године. Прослављењем његових некадашњих верних свештеника и епархиота добили бисмо хеортолошку плирому у лику већ прослављеног епископа-исповедника и хору његових свештеномученика и епархиота, мученика и мученица, жртвама бугарског терора над православним српским живљем у периоду од 1915-1918. године.


Лично сматрам да је 2015. година најпогоднији тренутак. Следеће године обележавамо стогодишњицу објављивања рата Србији од стране Бугарске, тачније 1. октобра 1915. Бугари, који су нажалост током Првог и Другог светског рата били на страни терориста и завојевача, кукавички ударају на јужносрбијанску нејач у моменту када започиње Албанска голгота. 12. Октобар 1915. године је у српској историји с почетка 20. века забележен као датум када су почињена прва бугарска зверстава и злочини на подручју које је покривало територију од Ниша, Пирота, Власотинца, Лесковца, Лебана, Сурдулице, Владичиног Хана, Црне Траве, Власине, Пољаничког краја, Врањске Бање, Врања, Пчињског краја, па преко Нагоричана, Куманова и Скопља све до Велеса и Битоља.


Хору српских свештеномученика из тог краја треба такође причислити мученика Вићентија (Крџића), митрополита скопског и његовог верног ђакона Цветка који су убијени по налогу бугарског егзарха, митрополита Неофита скопског “вишег бугарског духовника”. Овај “виши духовник” је остао до своје смрти (1938.) на високим функцијама Синода бугарске православне Цркве. Када је 1918. године отишао из Скопља за Софију понео је са собом и покрадене личне ствари митрополита-мученика Вићентија чије је погубљење лично наредио.


Податке о криминалним радњама и активном злостављању српског православног свештенства и народа од стране епископа бугарског егзархата налазимо у Документу о кршењу Хашке конвенције и Извештају савезничких комисија о злочинима Бугара почињеним на територији окупиране Србије имеђу 1915-1918. године. (Опис злочина над мојим прадедом се налази на 366 страни под редним бројем 187). Као изразити бугарски шовинисти наводе се горепоменути Неофит митрополит скопски, Мелетије епископ велешки и Варлаам, викар софијског митрополита Партенија, управитељ нишке епархије кога мој прадеда, свештеномученик Онуфрије није признао за законитог епископа, већ је остао у послушности интернираном епископу нишком, Св. Доситеју.


Варлаам је после Првог светског рата изабран за левкијског епископа бугарске православне Цркве. Написао је и књигу о св. Јовану Рилском и Рилском манастиру. Књига је изашла из штампе 1929. године. Бугарска правослвна Црква га сматра једним од највећих рилских “стараца” 20. века.


Мелетије велешки је по нашим црквама у проповедима позивао српске жене и девојке да се драговољно дају бугарским војницима како би на своју иницијативу од истих остале у другом стању. Подржао је програм ширења венеричних обољења међу Српкињама када су из бугарских санаторијума довозили болеснике заражене сифилисом. По том програму само девојчице млађе од 12 година нису биле силоване. Бугари иначе Мелетија сматрају “великом духовником”. Сахрањен је 1924. године у дворишту бугарске православне цркве Св. Стефана у Истамбулу.


Ни “високи бугарски духовник”, ни знаменити “рилски старац”, ни “велики духовник” никада нису одговарали пред земаљским законима иако су њихова злодела описана у поменутом Извештају. Запрепашћујући је степен некротизоване савести ових бугарских православних архипастира који као да никада нису чули речи из Књиге Проповедника: “Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.” (12:13-14)


У ишчекивању покретања процеса прослављења свештеномученика са свим Србима мученицима и Српкињама мученицама под бугарском окупацијом од наше помесне Цркве, принесимо уз воштанице молитву: Са светима упокој, Христе, душe слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.


Амин!


о. Мирољуб 

 

[Ведран*]

пре 20 минута, srb_Lo рече

Свети Сава није само тражио гаранције од цариградског патријарха него и од вара. Колико је мени познато када би број наших монаха пао испод 8 (нисам сигуран 6или8 )манастир би прешао у грчке руке стим да би га одмах вратили назад кад би послали толики број монаха . Код осталих ако једном падне у грчке руке ту је крај . Потези Св.Саве од пре 800 година показују његову мудрост и бригу о будућности наше нације

Свети Сава је cool!!

 

 

[свештеник Александар]

@o. Miroljub Оче читам  Твоја писанија о страдањима српских Свештеника убијених по налогу бугарских владика.Не могу да спојим све то.Како су они прали своју савест и правдали се пред Богом,рецимо пред служење Литургије? Знам да је питање помало наивно али ми је апсурдно само кад покушам да се удубим у свест тих људи,налогодаваца, тзв владика.Невероватно.

[Ведран*]

пре 19 минута, o. Miroljub рече

Он се још отоич јасно декларисао као пропонент бугарашке идеологије.

Јесте. Већ једном раније је то промовисао.

[o. Miroljub]

пре 20 минута, свештеник Александар рече

@o. Miroljub Оче читам  Твоја писанија о страдањима српских Свештеника убијених по налогу бугарских владика.Не могу да спојим све то.Како су они прали своју савест и правдали се пред Богом,рецимо пред служење Литургије? Знам да је питање помало наивно али ми је апсурдно само кад покушам да се удубим у свест тих људи,налогодаваца, тзв владика.Невероватно.

 

Оче, ни мени није јасно. Да ли савест у срцима једноверног народа и њихових свештенослужитеља може толико бити спржена, мени је апсолутно непојмљиво?!?

Одрастајући у Врању, остала ми је још у дечачкој памети целивајућа икона Светог Саве из 17. века. У два налета, током Првог и Другог светског рата, бугарски окупациони свештеници гребали су поред имена Св. Саве придев "српски" и као на палимпсесту, додавали "бугарски". Дивљаштво без граница.

 

[Ведран*]

пре 14 минута, o. Miroljub рече

Дивљаштво без граница

Свако зло је у сржи глупо. То јест, једна од одлика зла је глупост. Мени се тако 'јавља'. 

[Ведран*]

Разбојници подржаваоци новоствореног уједињеног раскола у Украјини, под управом Цариградског Патријарха, провалили су у храм канонске Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата.

Пре неколико дана црквена општина је изгласала да остане у јединству са канонском Црквом.

 

В селе Кульчин сторонники ПЦУ демонтировали двери храма канонической Церкви

• 12 февраля 2019, 20:19
• Ольга Цвилий
• 724
• 7

За несколько дней до этого община храма проголосовала против изменения конфессиональной подчиненности

Сотрудники правоохранительных органов опечатали храм, однако рейдеры сорвали печати полиции.

Активисты ПЦУ сняли с петель двери Свято-Георгиевского храма села Кульчин Волынской области, сообщил в Facebook пресс-секретарь Волынской епархии протоиерей Олег Точинский.

Он рассказал, что демонтаж совершили после того, как община храма приняла решение оставаться верной УПЦ и ее Предстоятелю Блаженнейшему Митрополиту Киевскому и всея Украины Онуфрию.

«На видео сторонники ПЦУ демонтируют двери местного Свято-Георгиевского храма УПЦ, предварительно сорвав печати полиции, которыми правоохранители хотели уберечь объект от таких вот действий и перевести конфликт в юридическую плоскость», – описал происходящее протоиерей Олег.

Действия церковных рейдеров вызвали возмущение народа.

«Это же новый храм, в 1986 году там стояла церковь, которую превратили в какой-то склад. Люди построили новую, а теперь у них вырывают сердце», – написала Любовь Терешкович, которая работала в Кульчине воспитателем.

2 февраля 2019 года в селе Садов Волынской области сторонники ПЦУ заранее заготовленными инструментами сорвали замки и вскрыли двери храма в честь Казанской иконы Божьей Матери.

5 февраля 2019 года в селе Радомышль Волынской области глава сельсовета лично руководил срезанием замков с дверей Свято-Успенского храма.

Редакция СПЖ напоминает, в случае нарушения прав епископата, духовенства, мирян и учреждений Украинской Православной Церкви (препятствование совершению богослужений, захват храмов, совершение провокаций и давления, угрозы и т.п.) необходимо незамедлительно обратиться в Юридический отдел Украинской Православной Церкви по телефону: 097-537-55-96.

https://spzh.news/ru/news/60077-v-sele-kulychin-storonniki-pcu-demontirovali-dveri-khrama-kanonicheskoj-cerkvi

 

[o. Miroljub]

пре 2 часа, srb_Lo рече

Свети Сава није само тражио гаранције од цариградског патријарха него и од вара. Колико је мени познато када би број наших монаха пао испод 8 (нисам сигуран 6или8 )манастир би прешао у грчке руке стим да би га одмах вратили назад кад би послали толики број монаха . Код осталих ако једном падне у грчке руке ту је крај . Потези Св.Саве од пре 800 година показују његову мудрост и бригу о будућности наше нације

 

Не смемо да заборавимо ни књаза Милоша Обреновића, као ни краља Александра Обреновића. 

Године 1821. књаз Милош је од Турака откупио Тапију манастира Хиландара, зато што је крајем XVII века, као погранични манастир на Светој Гори, ман. Хиландар постао турска војна караула.

Априла 1896. краљ Александар Обреновић је исплатио све манастирске дугове и повратио ман. Хиландар у руке српских монаха, јер су до тада истим управљали Бугари. У знак захвалности братство манастира Хиландара дарује краља Александра и династију Обреновић Мирослављевим Јеванђељем.

У мајском преврату 1903. по свирепом убиству краља Александра и краљице Драге, завереници су опљачкали дворски сеф и том приликом украли Тапију ман. Хиландара и Мирослављево Јеванђеље. Касније је Тапија враћена Народној библиотеци, али не и Мирослављево Јеванђеље, које је укратко по избијању Првог светског рата пронађено код краља Петра I Карађорђевића. У то време Тапији се губи сваки траг.

 

 

 

 

[o. Miroljub]

пре 3 часа, Ведран* рече

caption, please!

 

Проглашење Душановог Законика, односно Крунисање Цара Душана

(око 1900) уље на платну, 238×157см (у Народном музеју у Београду)

 

Објашњење сликара Пајe Јовановићa: 
Wien VIII Laudongasse 67  
23.4.55

 "Поштовани Господин Стевчићу

 Ево журим да Вам одговорим на Ваше хитно писмо које ми је дошло као глас из прошлог века да ме потсети на младост-лудост на лудо Србовање и живог рада над хисториским Српским сликама. 
 Мене очи напуштају - са муком сам прочитао Ваше писмо, а додатак ће чекати док није ово писмо Вами упућено. Даћу Вам један хисторијат о постанку слике: “Крунисање Душаново” а извадите што Вам се чини за потребу.  
 “Крунисање Душаново” би поручено од Ср. Владе за Св. изложбу у Паризу - али сам у договору са Ст. Новаковићем сам решијо да напустим чин крунисања у цркви - већ израдити: Прокламацију Душановог Законика, на отвореном пољу пред црквом показујући војну и политичку снагу Младог Царства. 
 Према том програму сам морао да сакупим хисторијски и археолошки материјал да би слика што верније дјеиствовала. 
           У првом реду одела и оружије. То је тешко било јер у Душановој  Држави  није било, као  у других, једног народног одела и  наоружаља, већ је тај смели Реформатор узео све што му се добро чинило из туђих држава. 
            Двор - дворски људи као и Цар сам су носили Византиска одела. 
 То ми је било лако набавити. Према многобројним  виз. сликама ми је костумлијер Бечке опере Блашкер одличан мајстор за хисторијска одела израдијо од свиле и броката Царево и Царицино одело, па и сакоа Протовестијара Николе Бућа што на слици чита прокламацију. 
 Немачки најамници - царева немачка гарда под Палманом  носи гвоздену опрему немачког ритера 14 века. 
            Српску, властелинску коњицу је Цар наоружао из Млетачког арсенала. Стојан Новаковић је пронашао у Венецијанској архиви писма са којим Цар поручује 300 панцир опреме за своје Србе - И то је лако било реконструисати, а ја сам поручијо таково одело према Скалигер-Монументу у Верони. 
 У  том лепом  панциру се види млади Прељуб војвода на Турниркоњу (на првом плану слике). 
 Све ово је иако са великим трошком ишло лако - најтеже је било народно одело и наоружање самосталних Срба који - на степеницама клечећи - са испруженим мачевима - се Цару на веру заклињу. 
             Због тог дела слике сам обишао наше манастире у Жичи сам понешто  нашао  али ни из далека оно што сам тражијо. 
 За Хералдику у слици, сам сретним случајем наишао у Бечкој дворској библиотеци на једну велику руком писану и измоловану књигу од неизмерне вредности што су Аустријанци при окупацији Херцеговине из манастира Житомишлића узели и у Беч однели. 
 Књига садржава преко сто грба српских породица, почевши са грбом и цимиром Душановим, двоглавим белим орлом садржавајући у средини цимире свију земаља којима је владао. 
             Преко педесет тих грба у форми штита сам пресликао; најважнији се виде на фанијонима копља српске кољице, ту је Кобиловић - дед Милоша Обилића - три коњске главе - њега близо је Охмучевић - са лепим грбом “Крила” на штиту и фанијону,  отац Реље Крилатице - за Кастриоту прадеду Ђ. Скендербега је најлакше било, јер се сопствени шлем Скендербега као и његов силни дворучни мач  находе у Бечком музеју. Кастриота се познаје по шлему са козијом главом као цимир. 
           Мач и шлем су донесени из Босне. По праву би требало те ствари да се врате као и књига  из Житомишлића која се у ов. Библијотеци води под именом - “Армалиа Иллyрицорум”. 
 Све ми је било готово да почнем велику слику осим правог српског одела. Миша Ристић у посланству ме саветовао да одем видети Грачаницу, - “Међу оним лепим сликама ћете насигурно наћи шта Вам треба” ми рече он. Већ жеља да видим Косово ме нагонила да га послушам. 
            Снабдевен са мојим сликарским алатом ја стиго у Приштину где ме Света Симић наш Конзул дивно дочекао - ма да је његов положај међу  бунтијићим Арнаутима очајан био. Недавно су Арнаути убили на сред чаршије Српског Конзула - без икаквог повода већ чистог беснила. Света Симић је отважно ступијо на његово место готов и да погине - тек само да послужи својој држави. 
           Око њега сам нашао Србе Косовљане, па и владику - ваљаног човека којег су још те године Арнаути искасапили. Два каваза су бринули за сигурност у кући за одважу (вероватно одважну - примбдба П.С.) Госпођу Симић и двоје деце 4-6 године - млади Вице-конзул са женом су попунили малу кућу. 
          Већ сутрадан сам се одвозијо у Грачаницу. Калуђери већ извештени ме одма одвели у цркву и однели све што је потребно било да отпочнем рад. - Већ на први поглед ме Грачаница очарала. Слике Кр. Милутина и Симониде ме упркос изкопаних очију изненадиле  лепотом израде. Али фреске y Певницама - један низ Стратилата са сваке стране - као да је у ствари број портрета моћних људи, који су тим начином себи створили трајне споменике; сваки од тих слика носи обиљежије личног карактера - а одела и оружије је у сваког другчије и разликује се од свих што сам до онда видео. Сретан успехом сам их све преслико масним бојама. 
           Те слике Стратилата у певницама су тако изврсне да сам убеђен да представљају најбољи живопис на свету оног доба - равна су им само она два портрета у Лесновском манастиру Душана и Оливера Деспота Овчепољског. 
 Видео сам освећено Косово још више пита - Дивно! Пропевао је народ а божур у цвету о Видовом дну као да хоће да окити весеља, ал ко  није видео Косово за Турско време, утучен народ, од страха и срамоте, крваву турску силу и зверске Арнауте, - не зна шта је Косово..."

 

[Ведран*]

уторак, 12. фебруар 2019.
Ромфеа или Ромфејк

Јутрос рано, грчки портал Ромфеа је пласирао информацију о тобожњем саопштењу светогорске управе у коме се према њиховим наводима каже: "Света Гора је на страни Васељенске Патријаршије и нећемо никоме дозволити да је понижавају. Хеленизам и Васељенска Патријаршија имају примат у Православљу. Света Гора жели да сачува мир и јединство Цркве, али Светогорци неће дозволити да било ко унижава Хеленизам и Васељенску Патријаршију". Међутим, ово је лаж!

Свештена општина Свете Горе је заиста јуче имала своју редовну седницу, али се није бавила темом "ПЦУ". Дошли смо до сазнања да су манастири Филотеј и Каракал затражили сазивање такозваног Двоструког или дуплог сабора, који ће разматрати ову новонасталу проблематику у коју је против своје воље увучена и Света Гора. Дупли или како се још назива Двоструки сабор је највише законодавно Свете Горе и њега поред редовних чланова скупштине чине и свих двадесет светогорских игумана.

Света Гора није независна помесна црква те се и не може бавити признавањем нечије аутокефалности. Са друге стране, двадесет светогорских манастира су суверени и самим тим имају право на свој лични став, који су и показали тако што су неки примили а неки одбили делегацију "ПЦУ". Међутим, многи желе да виде Свету Гору на својој страни, како би њеним присуством дали легитимитет својим ставовима. Да би створили такву слику, не ретко прибегавају лансирању лажних информација позивајући се увек на анонимне изворе. Да ли због пуког новинарског сензационализма, или по директиви неке више инстанце која жели да смести Свету Гору у свој кош, портал "Ромфеа" је објавио лаж која је многе смутила. 

Од светогорских одлука не треба очекивати никакву сензацију, јер нам је историја њене дипломатије показала да је неће бити.

https://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/02/blog-post_82.html?m=1&fbclid=IwAR2vUbRBfBIfafyvvk2HvisSn5covD9GyL88slqKv3bpy9tXg468J5FYYhE

[Ведран*]

И за ово ће мајмуноглави рећи да је дело Кремља?

(Не)Правни прогон канонске Цркве (УПЦ - Московског Патријархата) за тобожње угрожавање верских слобода присталица ујдињеног раскола (под управом Цариграда), зато што су их канонски Архијереји позивали на покајање и подсећали на суд Божији, преко средстава комуникације. 

 

 

Прокуратура возбудила дело из-за призывов к покаянию в адрес клириков ПЦУ

•  13 февраля 2019, 09:13
•  
•  Екатерина Филатова
•  
• 176
• 1

В прокуратуре отметили, что нарушение прав граждан на вероисповедание является недопустимым.

Житомирская прокуратура начала расследование по факту оказания «давления» на «священников», перешедших в новую церковную структуру Украины. 

11 февраля 2019 года Житомирская местная прокуратура внесла в Единый реестр досудебных расследований сведения по признакам преступления, предусмотренного ч. 1 ст. 161 УК Украины – нарушение равноправия граждан в зависимости от их расовой, национальной принадлежности, религиозных убеждений. Речь идет об «смс-угрозах» с напоминанием о Суде Божием и призывом к покаянию, которые якобы получили клирики, перешедшие в раскол, от архиерея Украинской Православной Церкви. 

«Как установлено из публикаций в средствах массовой информации, священникам, которые перешли в Православную Церковь Украины, от представителей УПЦ Московского Патриархата поступают смс-сообщения с угрозами и призывами к покаянию и т.д.», – говорится в сообщении, опубликованном пресс-службой прокуратуры Житомирской области.

В прокуратуре отметили, что данный факт свидетельствует о нарушении прав граждан на вероисповедание, «что является недопустимым». 

«Сейчас в уголовном производстве проводятся необходимые следственные действия, проверяются обнародованные в прессе факты, устанавливается непосредственная причастность лиц к совершению уголовного преступления», – сообщили в Житомирской прокуратуре.

Как сообщал СПЖ, ранее члены «С14» и ВО «Свобода» угрожали расправой председателю Информационно-просветительского отдела УПЦ архиепископу Нежинскому и Прилуцкому Клименту (Вечере).

[MKD13]

пре 3 часа, Ведран* рече

И за ово ће мајмуноглави рећи да је дело Кремља?

(Не)Правни прогон канонске Цркве (УПЦ - Московског Патријархата) за тобожње угрожавање верских слобода присталица ујдињеног раскола (под управом Цариграда), зато што су их канонски Архијереји позивали на покајање и подсећали на суд Божији, преко средстава комуникације. 

 

 

Прокуратура возбудила дело из-за призывов к покаянию в адрес клириков ПЦУ

•  13 февраля 2019, 09:13
•  
•  Екатерина Филатова
•  
• 176
• 1

В прокуратуре отметили, что нарушение прав граждан на вероисповедание является недопустимым.

Житомирская прокуратура начала расследование по факту оказания «давления» на «священников», перешедших в новую церковную структуру Украины. 

11 февраля 2019 года Житомирская местная прокуратура внесла в Единый реестр досудебных расследований сведения по признакам преступления, предусмотренного ч. 1 ст. 161 УК Украины – нарушение равноправия граждан в зависимости от их расовой, национальной принадлежности, религиозных убеждений. Речь идет об «смс-угрозах» с напоминанием о Суде Божием и призывом к покаянию, которые якобы получили клирики, перешедшие в раскол, от архиерея Украинской Православной Церкви. 

«Как установлено из публикаций в средствах массовой информации, священникам, которые перешли в Православную Церковь Украины, от представителей УПЦ Московского Патриархата поступают смс-сообщения с угрозами и призывами к покаянию и т.д.», – говорится в сообщении, опубликованном пресс-службой прокуратуры Житомирской области.

В прокуратуре отметили, что данный факт свидетельствует о нарушении прав граждан на вероисповедание, «что является недопустимым». 

«Сейчас в уголовном производстве проводятся необходимые следственные действия, проверяются обнародованные в прессе факты, устанавливается непосредственная причастность лиц к совершению уголовного преступления», – сообщили в Житомирской прокуратуре.

Как сообщал СПЖ, ранее члены «С14» и ВО «Свобода» угрожали расправой председателю Информационно-просветительского отдела УПЦ архиепископу Нежинскому и Прилуцкому Клименту (Вечере).

Slusahaj, isto ono shto radis ti ovde, ispunjen gnjevom i mrznjom, rade na Ukraini pristalice MP. Kako da se odnosi prema vama ukrainska vlast?

Videcemo, ne daj Boze, ako Putin uge u Ukraini, shta ce biti sa PCU, i kakva verska sloboda imace tada. Sve ce biti ispozatvarani kao ekstremiste, shto Putin i radi sad u Rusiji sa Jehovnim svedocima i druge verske organizacije.

Nisam ja za nasilje, kako ces pokusati da me naklevetis, jer cu reci istinu, da istorija nam je puna nedostojnih pojava. Kao osleplivanje, zatvaranje, nasilno monashenje, mucenje i ubivanje jeretika i raskolnika...cesto svetitelji su stradale. Cesto cak i svetitelji su svoje ruke umacali u krv. I u Vizantiji i u Rusiji bilo je isto i crkva ne uvek dostojno se ponasala, uzmimo na primer kolko su postradale staroobredce od ruske crkve.

E sad da ne bi doslo do krvoproljica, treba naci kompromis. Ne moze da ti ne priznaes vlast, da si nastrani nekog ko je napao tvoju drzavu, i celo vreme izlazis iz gnjeva i plujes na Potroshenka, Ministre naciste, Epimafija, a sa drige strane velicas velikog Putina, i da ocekujes da ti ukrainska vlast darivati tebe cvece.

Sva ova napetost, mrznja, zlopisanje i zlodisanje samo provocira nasilje kao kontra efekt.

Isto i na crkvenom planu, sva mrznja i pluvanje na Vartolomeja i carigradske crkve je kontraproduktivna. Vartolomej jos ve trpi i ceka da se smirite, kad bi hteo ne samo Svetu Goru vec i pomesne crkve bi privoleo na svoju stranu... shto i ce da se desi ukoliko se ne opametite.

Mozes pljuvati Jadrane...

 

[Tumaralo.]

@o. Miroljub

Nije mi cilj da omalovažim značaj naših vladara. Ali ne želim ni da ih uzdižem.

Samo posmatram stvari sa načelnog nivoa i gledam nepristrasno.

Kakva god da su trvenja bila unutar Vizantijskog carstva to ne opravdava savez srpskih vladara sa katolicima protiv Vizantije.

Mogli su da intervenišu bez sklapanja saveza sa Đavolom.

Naše vladare, kao i sve vladare ikada, pokreće volja za moć.

A kada je o tome reč, uzeće krunu od pape, oženiće se unukom uništelja Carigrada (silovali su monahinje, oskrnavili svetinje, dovodili prostitutke da pevaju sa patrijarhovog prestola), oženiće se devojčicom od 5 godina, oslepeće sina, ubiti oca, brata i šta sve ne.

Crkva će ih proglasiti za svetitelje da bi bila u njihovoj milosti. 

Kao što danas patrijarh odlikuje političare- komuniste i što se slikaju freske sa likovima kriminalaca koji doniraju šekele.

Nema ničeg novog pod Suncem. A upravo je u toku nova islamska invazija.