Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

[Ведран*]

пре 16 минута, Bokisd рече

Ima i druga definicija za ove poduhvate,....kako rekose ( na Savetu za nacionalnu bezbednost ),.... agenturno delovanje politicara i svestenika,..... 

 

Марковић ће ту боље проћи, осим ако не лаже да није поп. 

А по Хадском УЗЕПЕву нико се не извуче. 

[Bokisd]

Vidim, da je o.Zoran pomenuo da se g.Tomas Torens bavio i delom sv.Atanasija Velikog, pa, sam nasao ( nije slucajno Vedrane  ) prevedeno na nas jezik delo, ... Tomas Torens - Hermeneutika Atanasija Aleksandrijskog.

https://www.academia.edu/7144389/Tomas_Torens_-_Hermeneutika_Atanasija_Aleksandrijskog

Nisam jos pogledao ( mozda ima nekih stvari u vezi sa samom temom )

[w.a.mozart]

пре 1 сат, Bokisd рече

O.Zorane ( i drugi ),...izgleda da ste malo zakasnili sa odredjenim primedbama,.... rok je isteko',....

па то ти је та икономија у СПЦ, завучеш му га (с опроштењем) ал сачекаш да прође рок, да се човек не цима

[Ведран*]

У целој овој причи и дебати на релацији Пено-Јефтић-Пено мислим да је битно разумети следеће. 

Аргументација quod licet Iovi, not licet bovi није валидна аргументација. У томе смислу није валидно рећи Андреј нема право, или, како се усуђује овај Андреј да критикује проф Пену, кад је он "балавац", кад му је докторска дисертација слаба, кад је запослен овако или онако, итд. итд.. Уопште није важно ко је Андреј. Осим ако не полазимо са позиције оцене личности, ко је какав. Да је питање личност Пене вс. личност Јефтића, или да је циљ доказати чији клан је јачи, онда би такав приступ био примерен циљу. Или да хоћемо да докажемо чији опус је већи (да је то централно питање) онда бисмо бројали странице објављених радова (а то је на жалост покушао да потенцира Пено у свом тексту). Међутим ништа од тога нису права питања. Оцењивање нечије личности или доказивање ко је јачи, је непримерено господи хришћанској. Зато мислим да то никоме није нити треба да буде циљ.

О чему онда можемо расправљати? О принципјелним стварима. Можемо расправљати о томе да ли је Јефтић био методолошки коректан (у праву) када је изложио своју критику Пене, и да ли је у свом одговору Јефтићу Пено био коректан.

Са друге стране, такође је сасвим легитимно поставити питања везана за Јефтићев докторат. Међутим, то су одвојена питања од ових везаних за Пенин текст. Ако нам је жеља да будемо непристрасни, та питања заиста јесу одвојена. И није ОК све то смућкати да се од силних препуцавања све банализује и сведе на то чији греси су већи. Тада опет оцењујемо личност, а не чињенице и конкретне поступке. 

Другим речима не могу се одбацити Јефтићеви валидни аргументи у вези Пениног текста само због тога што се истовремено постављају питања о Јефтићевом раду и делу. То је спиновање. 

Исто тако није легитимно одбацивање сваке могућности пропитивања Јефтићевог јавног рада само зато што је он дошао у жижу интересовања због сукоба са Пеном. 

На жалост, у нашем друштву је превише навијачког менталитета, и (само)сврставања у кланове. Људи су уопште склони томе, то није ништа ново и непознато. Али код нас је то додатно утврђено и дугогодишње промовисаним комунистичким вредностима али и посткомунистичким догађањима и прешло је у ниво једне опште друштвене патологије. Ако си у партији онда нешто вредиш, ако си изван партије онда си црни ђаво. Не постојиш више ти као личност него као члан. И у Црквеним круговима наилазимо на девијације у понашању где се људи више не ослањају на принципе, не осањају се на Христа и Његово јеванђеље него на одређене личности, гуруе, таборе, кланове, групе (секте). Па тако ако припадаш доминантној групи онда се осетиш важним. Ако мислиш као сви, онда нешто вредиш. А ако си изван обично си апатичан и беспомоћан јер ти сви, цело друштво, говори да је тако и да другачије не може бити. Зато нам се и појављују, више него икад, проблеми гуруизма међу духовништвом, проблеми раскола, улизништво, подаништво, слугарање. Престали смо да мислимо својом главом, престали смо да се надамо (да уз помоћ Божију може боље), престали смо да верујемо (да уз помоћ Божију можемо боље), а најзад престали смо и да љубимо, да поштујемо, да уважавамо, једни друге. Престали смо да ценимо своју слободу, којом нас је Бог обдарио као искром боголикости, али и слободу сваког нашег брата и сестре. И то боголико биће смо свели на један број на једну ставку на једног члана, партије, клана, групе. Једном речју изгубили смо људско достојанство, и као резултат свега влада општа апатија. Јер када се више ничему не надамо, ни у шта не верујемо, никога не волимо, онда ништа и не радимо да буде боље.  И док год је тако боље бити и неће, иако би могло. 

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Али ако је тема Јефтићево писање о Пеновом чланку

Није тема. То сам нагласио и у преамбули. Такође сам рекао да није текст о Јефтићевој тези, него да је реч о једној ноти, ономе што ми је одмах пало за око. 

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Ivan Marković рече

Мало појашњење. Овде се "он" односи на Торанса, па је могуће да је ову сумануту конструкцију изнео и Торанс (иако мало вероватно), али је Јефтић могао да нам покаже своје познавање логике тиме што би такву грешку исправио (макар у фусноти). Јер је то колосална глупост, а не мали пропуст, ко год да га је направио...

Где му је био ментор, В. Перишић, који је завршио филозофски? Хајде што није знао да га упозори на аутентична и неаутентична отачка дела, јер теологију није завршио, али је могао барем скрупулозно да прочита ову панораму која се назвала докторском тезом. Никаквих играрија у писању тезе не сме бити. Ево једног примера из моје, где показујем одакле се генерисао погрешан превод једне реченице из Назијанзина (нико није приметио, а први фаул је направио латински преводилац), који се понавља и у Морескинијевој школи, али који једноставно не стоји. Изнео сам како је Валсамон то прочитао, а показао и из саме граматике као и из других дела Григоријевих како је он замишљао кожне хаљине. Ништа се у науци не узима здраво за готово, а код Јефтића видесмо да је и оно што је Торенс исправно превео овај је погрешио...

  

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Ведран* рече

Са друге стране, такође је сасвим легитимно поставити питања везана за Јефтићев докторат. Међутим, то су одвојена питања од ових везаних за Пенин текст.

Сасвим си у праву. И овде није реч да ли је или није Јефтићева критика Пена утемељена, него сам се бавио његовим методом у писању сопствене тезе.

[Ведран*]

Може ли неко да ми каже како се тачно оцењује докторска дисертација у српском школском систему?

[Zoran Đurović]

пре 5 минута, Ведран* рече

Може ли неко да ми каже како се тачно оцењује докторска дисертација у српском школском систему?

Може, В. Перишић. Ако хоћеш, може већ и реферат да ти напише којим се промовишеш у дотура...

[Ведран*]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Може, В. Перишић. Ако хоћеш, може већ и реферат да ти напише којим се промовишеш у дотура...

Па већ сам и наслов предложио (на другој теми) и компатибилан је са моделом реферата 

Али озбиљно, да ли дисертација пролази само кроз ту комисију састављену од ментора и компаније, и онда се формално упути на одобравање за одбрану и то је то?

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Ведран* рече

Али озбиљно, да ли дисертација пролази само кроз ту комисију састављену од ментора и компаније, и онда се формално упути на одобравање за одбрану и то је то?

ваљда је тако... Милојков ти може више рећи... 

[Ведран*]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

ваљда је тако... Милојков ти може више рећи... 

Хајде, баш ме интересује. 

[Снежана]

пре 48 минута, Ведран* рече

Може ли неко да ми каже како се тачно оцењује докторска дисертација у српском школском систему?

чуј оцењује!?!  ако си друг члан, докторат ти је уставом загарантован, шта има ту ко да те оцењује, пошаљеш само генералије, чисто да  знају где да ти уруче диплому, евентуално, ако ти баш није цимање, дођеш на уручење диломе, сликаш неки селфи, да мајка може у кујни да га окачи, и то је то...за подручје Аустралије са океанијом фри шипинг

[Ведран*]

пре 13 минута, Снежана рече

чуј оцењује!?!  ако си друг члан, докторат ти је уставом загарантован, шта има ту ко да те оцењује, пошаљеш само генералије, чисто да  знају где да ти уруче диплому, евентуално, ако ти баш није цимање, дођеш на уручење диломе, сликаш неки селфи, да мајка може у кујни да га окачи, и то је то...за подручје Аустралије са океанијом фри шипинг

За све што си рекла био сам склон да ти поверујем,  али овим последњим речима си све довела у сумњу. То је просто хајли анлајкли. 

[Александар Милојков]

пре 2 часа, Ведран* рече

Хајде, баш ме интересује. 

Након што са ментором усагласиш коначну верзију (је то још увек радим), рад се штампа и предаје факултету. Затим се формира комисија за преглед дисертације (њих троје). Ако оцена дисертације буде поовољна, иста иде наставно научном већу са предлогом да се закаже јавна одбрана. Наставно научно веће заказује одбрану.