Jump to content

Срећа и инспирација

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, gothic88nika рече

@Milica Bajic Eh, da si blize, przim palacinke, za vince sam uvek! ;)

Али зато сви путеви кад тад воде кроз Београд, тако да ће и твој сигурно. Обавезно да јавиш :) ја набављам винце :pivo:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 37
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 4 минута, Milica Bajic рече

Ух ух ретки су они који умеју да се изразе а да не звуче патетично у болу. Није да ја сумњам у тебе, бритког си језика и врцавог ума :) али рецимо ја своје неке жврљотине из таквих периода никада не читам... Можда да поделиш са нама па да видимо?

Не пишем ја ништа нормално и смислено, нити читам касније, само кажем да је по мени бол већа инспирација од среће. Срећу живиш, бол гушиш у себи док не догори, а онда мораш некако да испољиш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Lady Godiva рече

 бол гушиш у себи док не догори, а онда мораш некако да испољиш.

Мени је проблем у томе што ми се чини да бих са њим тако одједном кад догори и ја догорела, боље рећи изгорела... Овако пустим понекад да процури помало, одмотам понеки филм, исплачем понеку слику, напишем понеко писмо (слично као ово сада теби / вама), поделим понеку успомену... Пустим да искапљу, онда се саберем, обамрем, вратим свакодневници, живим нормално...и тако се то развуче...у међувремену ништа креативно, ништа смислено што ти кажеш, само голи живот, као да је сан. Само ме понекад нека ситница подсети на себе...углавном свако има свој механизам, јако је битно умети изразити се некако, избацити из себе, поготово креативно ако си тај тип, иначе оде у болест.

Како ли само одосмо из среће, као теме, у несрећу, није ми јасно :)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Isto ko i ove devojke. Milice, ja prosto ne znam da se obuzdm u sreci. To je prevelika doza za mene. Tada me spuca hiperaktinost. Jedva se zaustavim. 

Tuga me tera da pisem. Tera da se borim, da smisljam...ali i ostavlja trag...primecujem.

Nekako je najbolje kada je sve mirno...svakidasnje...kada samo tece...

Mada, primecujem da sve manje vremena imam. . Za ono sto zelim i volim. Sve vise se dajem onome sto treba i moram....Cak mislim i da ne umem vise da uzivam kao ranije...da se opustim.Nemam pojma... 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Сања Т. рече

Cak mislim i da ne umem vise da uzivam kao ranije...da se opustim.Nemam pojma... 

рутина убија

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, у ствари и ја пишем о неком прошлом времену када је свака срећа хипер, када волиш и ту рутину, то што треба и што мора доживљаваш као - желим.

Али дође и време да се одрасте :) кад се мора научити још понешто да се пређе на следећи ниво. Мислим да је кључ баш у том што си рекла (@Сања Т. ) Сада нам је време да се научимо мирнијој срећи, а поготово да савладамо тај део о опуштању, ту ће бити фрке...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Снежана рече

рутина убија

Е то је уметност! Чак и рутину преточити у срећу и не дозволити јој да влада ни милиграм више него што је неопходно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Milica Bajic рече

Да, у ствари и ја пишем о неком прошлом времену када је свака срећа хипер, када волиш и ту рутину, то што треба и што мора доживљаваш као - желим

Ovo me vraca u prvu deceniju braka0507_music :sunce:      :smeh1: 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Fora je u tome sto, papir trpi sve. Kada napises na papir, osetis neko olaksanje. Prosto ostavis to na papir i tu je. Nije vise u srcu. Bukvalno, malo po malo i iscezne. Prosto imas osecaj kao da si se ispovedio.

A kada si lepo raspolozen i pises one lepe stvari, uvek se sa osmehom vratis na iste i citas i uzivas. 

Tako da je to jedna dobra terapija za smirenje i odstranjivanje losih misli...

 

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Liga Džentlmena рече

Fora je u tome sto, papir trpi sve. Kada napises na papir, osetis neko olaksanje. Prosto ostavis to na papir i tu je. Nije vise u srcu. Bukvalno, malo po malo i iscezne. Prosto imas osecaj kao da si se ispovedio.

A kada si lepo raspolozen i pises one lepe stvari, uvek se sa osmehom vratis na iste i citas i uzivas. 

Tako da je to jedna dobra terapija za smirenje i odstranjivanje losih misli...

 

Да, наравно, само што је писање само један од израза...мени се то некако подразумева у срећи или не, писање ме прати још од малих ногу. Сада ми је рецимо већи израз креативности одгајити врт цвећа, чак и башта нека и сл. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 58 минута, Milica Bajic рече

Да, наравно, само што је писање само један од израза...мени се то некако подразумева у срећи или не, писање ме прати још од малих ногу. Сада ми је рецимо већи израз креативности одгајити врт цвећа, чак и башта нека и сл. 

Pisanje, crtanje. Uzivanje u dobrim knjigama i filmovima. Caskanje sa dobrim prijateljima. Gledanje emisija o duhovnom napretku, vezbanje, voznja bajsa, besciljna voznja kolima. Felne, spojleri druzenje sa Bajkerima. Sve je to stvar kreativnosti i sazrevanja. ?

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Liga Džentlmena рече

Uzivanje u dobrim knjigama i filmovima. Caskanje sa dobrim prijateljima. Gledanje emisija o duhovnom napretku, vezbanje, voznja bajsa, besciljna voznja kolima. Felne, spojleri druzenje sa Bajkerima. Sve je to stvar kreativnosti i sazrevanja. ?

Хммм..морам ти рећи да ништа од овога не бих сврстала у креативне активности...

Да би нешто назвали креативним  морало би имати стваралачког духа, дакле не видим много везе ту са бесциљном вожњом колима...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...