Претражи Живе Речи Утехе

"Када је Радио-телевизија Србије крајем априла ове године премијерно приказала моју књигу "Тесла: Духовни лик", тада сам уредници Мреже српске дијаспоре, госпођи Мирјани Раичевић -Тасић, обећао да ће Јавни сервис Србије добити још једну премијерну објаву, везану за друштвену иницијативу у коју ће бити усмерен сав приход (ауторски и издавачки) од продаје поменуте књиге", каже презвитер др Оливер Суботић за РТС. Неколико дана после емитовања те емисије процес регистрације Задужбине „Петар Мандић" био је завршен - 26. априла 2021. године организација посвећена неговању успомене на Теслине претке, кроз циљеве који се изводе у савременом контексту, званично је почела са радом. Задужбина „Петар Мандић" је, у идејном смислу, пројектована средином 2020. године, током финалних радова на књизи Тесла: Духовни лик. Сасвим случајно (или, боље рећи, дубоко промисаоно) формирање Задужбине се десило тачно стотину година од рођења човека чије је име одабрано за њен назив. У питању је Петар Мандић, доајен послератне културне сцене Нове Вароши, и први и дугогодишњи директор нововарошког Дома културе. Овај човек је био једна од изразито племенитих личности које су обележиле другу половину 20. века нововарошког краја, а у професионалном смислу, особа која је пружила озбиљан културни допринос маленом граду подно планине Златар. Задужбина „Петар Мандић" је, дакле, непрофитна организација која има добротворне циљеве духовног, културног, научног, привредног, националног и општедруштвеног карактера. Оно што је специфично за њу јесте да је у сржи њене делатности афирмација лика и дела предакâ Николе Тесле, на начин који их користи као парадигму. Назив Задужбине, премда је везан за личност из другог временско-просторног контекста, у посредном смислу је повезан са Николом Теслом јер је име Теслиног ујака-свештеника, који је одиграо важну улогу у његовој младости, пре монашења било Петар Мандић. Истовремено, идеја стварања Задужбине поклопила се и са јубилејом од 180 година рођења тог изузетног свештенослужитеља Српске Православне Цркве. У том смислу, може се рећи да Задужбина „Петар Мандић" носи име по једном заслужном културном делатнику, а своје циљеве усмерава на основу лика и дела истоименог свештенослужитеља СПЦ. С обзиром на то да је рад Задужбине „Петар Мандић" усмерен на неговање успомене на Теслине претке - конкретно: фамилије Тесла, Мандић, Калинић и Будисављевић - њен оперативни циљ је подизање специјалног етно-музејског комплекса у селу Радоиња поред Нове Вароши, у непосредној близини једне од највећих трафостаница на Балкану, која је ове године изграђена у Суботића пољу, недалеко од Природног резервата „Увац". Тај етно-музејски комплекс би се подигао у славу Божију (због чега ће једно од кључних обележја бити велики Часни Крст), а у част предакâ Николе Тесле, који су махом били православни свештеници и/или војници-граничари у Аустријској империји. Свакој од наведених фамилија од којих Тесла води порекло биће посвећена посебна архитектонска целина у оквиру поменутог комплекса. У стратешком смислу, Задужбина има неколико циљева, који су засновани на животу и делу Теслиних предака који су имали велики утицај на највећег српског проналазача свих времена. Пре свега, реч је о Теслиним родитељима - оцу, протопрезвитеру Милутину Тесли, изузетном свештенику Српске Православне Цркве; и мајци, Георгини, свештеничкој ћерки пореклом од лозе Мандића која је Српској Цркви дала на десетине свештеника. Посебан фокус Задужбине је на афирмацији лика и дела Теслиног ујака, напред поменутог протопрезвитера Петра Мандића, потоњег митрополита дабробосанског Николаја. Примера ради, као што је ујак Теслу стипендирао на студијама када је овај остао без оца, а после студија и материјално помагао када је то било неопходно, тако и Задужбина „Петар Мандић" за један од циљева има стипендирање младих студената техничких и других наука, и то првенствено оних који имају добре оцене, а који су остали без једног или оба родитеља. Исто тако, имајући у виду значај ујака-свештеника који је Николу Теслу директно увео у Декартову философију (која је, подсетимо, кроз теорију етра била од темељног значаја за Теслин каснији проналазачки приступ), и Задужбина „Петар Мандић" има за циљ популаризацију квалитетног дијалога између религије, философије и науке у нашем друштву. Родитељски дом је био основ од ког је Тесла кренуо даље. Оно што је понео из куће било је незаменљиво и дало му је подстицај за развој, узевши у обзир родитељску љубав и пажњу, као и жеђ за стицањем знања које је стекао још у детињству, кроз богату очеву библиотеку. Зато ће Задужбина „Петар Мандић" радити на развоју школâ родитељства у Србији и подстицати пројекте образовања који се тичу развоја емотивне интелигенције код деце. Опет, по узору на оно што је Тесла усвојио од најмлађег узраста по угледу на најближе породично окружење, доминантно обликовано православним хришћанством и његовом узвишеном етиком која на диван начин спаја правду и милосрђе, Задужбина „Петар Мандић" ће радити на подизању друштвене свести у погледу уравнотеженог образовања, које подразумева пре свега формирање моралног лика младих нараштаја, чему ће природно следовати и стимулација њихових интелектуалних способности, према моделу који је свештеник Милутин Тесла покaзао у раду са својим сином док је још био дете, о чему је сам Никола Тесла оставио јасно сведочанство у својој аутобиографији. Поред наведених циљева, глобална афирмација оног најбољег што српски народ има у својој историји и традицији, и развијање добросуседских односа између православних Срба и осталих балканских народа, су додатни циљеви чијем ће испуњавању Задужбина бити посвећена. И то ће чинити по угледу на два велика миротворца, Теслиног оца и ујака, који су градили мостове поштовања и разумевања када је реч о односу према римокатолицима и муслиманима. Мото Задужбине „Петар Мандић" је ЗНАЊЕ, ПРАВИЧНОСТ И НЕСЕБИЧНОСТ, што су три врлине које је Никола Тесла описао као веома ретке, а веома потребне у нашем времену. Тај мото је истовремено и вредносни систем који Задужбина жели да пренесе пре свега младим нараштајима, на којима остаје задатак даљег обликовања савременог српског друштва. Сви који су до сада укључени у рад Задужбине „Петар Мандић" су нешто своје даровали или се нечега свог одрекли у њену корист, било да су то материјални ресурси, рад или личне способности. У времену дивљачког капитализма (никада ми неће бити јасно зашто га зову „либерални" - прим. О. С.) идеја да се нешто даје друштву (уместо да се од њега брутално и безобзирно отима, као што је све чешћи случај) кроз Задужбину „Петар Мандић" треба да добије додатни подстрек. Притом, оно што дајемо, дајемо од срца, а оне у које улажемо обавезујемо искључиво чашћу и савешћу. Тако ће, примера ради, обавеза студената који буду добили стипендије бити искључиво морална: да и сами, у мери којој могу, помогну неком ученику када заврше своје студије и постану финансијски способни да и друге подрже. Пред Задужбином „Петар Мандић" је дуг пут, а први кораци су, као и увек у животу, најтежи. Но као што је у случају проходавања кључна упорност и подршка околине, тако и ми имамо веру да ћемо уз подршку племенитих људи, а пре свега уз помоћ Божију, у годинама које су пред нама испунити своју мисију. А све људе добре воље који желе да нам се придруже у ширењу идеје и духа задужбинарства, алтруизма и пожртвованости, духа који је дубоко у генима српског народа и који нас је одржао све ове векове, од свег срца позивам да нам се у овом пројекту придруже! Аутор текста је свештеник при храму Светог Александра Невског у Београду и један од оснивача Задужбине „Петар Мандић". Извор: РТС / Ризница литургијског богословља и живота

На дан када молитвено прослављамо Светог равноапостолног цара Константина и његову Свету мати царицу Јелену, у четвртак, 3. јуна 2021. године, у трећем по величини храму под окриљем Српске Цркве, који је подигнут у част ових Божијих угодника, торжествено је прослављена слава града и слава овог Светог нишког храма. Звучни запис беседе Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, уз саслужење драгих гостији - Преосвећене Господе Епископа тимочког Илариона и аустралијско-новозеландског Силуана. Преосвећеном Владики саслуживали су и новоизабрани Епископ мохачки архимандрит Дамаскин (Грабеж), архимандрит Рафаило (Голушин) настојатељ манастира Височка Ржана, архимандрит Серафим (Мишић) настојатељ манастира Суково, протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић, ректор Богословије "Светих Кирила и Методија" у Нишу, Бранко Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу, Љубиша Марковић, парох други при храму Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, протосинђел Серафим (Живковић), игуман манастира Дивљане, протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки, протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки, протосинђел Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка, ђакон Ђорђе Филиповић и архиђакон Илија Јовановић. На Малом Входу Преосвећени Владика рукопроизвео је у чин протојереја-ставрофора протојереја Љубишу Марковића, пароха другог при овом храму. По читању Светог Јевађеља, надахнуту беседу произнео је Преосвећени Владика нишки Арсеније, изразивши радост што може да честита градску славу грађанима Ниша, данашњим свечарима и драгим гостима. Владика је поучио верни народ о празнику и Светитељима који се од 2001. године прослављају као заштитници Ниша, града који многи називају царским, јер је у њему рођен Свети цар Константин. "Црква је с разлогом у Светом цару Константину видела Богомданог поборника истините вере" истакао је Преосвећени и подсетио верне да је "коначно заустављање проливања хришћанске крви зауставио је цар Константин победом над Ликинијем 324. године. Константин је од тада постао једини владар Римске империје и његовом монархијом укинута је Диоклецијанова тетрархија. Овде је почетак, познат у Византији, сарадње власти Божије у Цркви и власти цареве у држави, што је био принцип и касније у српској Немањићкој држави, познат као симфонија Цркве и државе." "Позвани смо и данас да 17. векова касније чувамо Константиново наслеђе и наслеђе наших Светих предака, који се темеље на непролазим хришћанским вредностима" рекао је Владика Арсеније и подсетио нас да се религијска политика Светог цара Константина темељила на толеранцији, која по страни оставља истинитост нечије вере, већ је наш однос према другима који другачије мисле и верују. Хришћани су дужни, каже Епископ нишки у својој беседи, да дар познања истине који им је даровао Господ поделе са другима, али никако употребом силе. Лепоти службе допринело је појање Нишке црквене певачке дружине "Бранко." Света Литургија служена је у молитвеном присуству бројних свештенослужитеља Епархије нишке, а на велику радост, упркос томе што се слава прославља у радни дан, бројни верни народ узео је учешће у Светој Евхаристији, заблагодаривши Светим царевима Константину и Јелени, молитвеним заштитницима нашег града, као и Преподобној Јелени Дечанској, чији спомен вршимо у исти дан. Светој Литургији присуствовала је градоначелница Ниша госпођа Драгана Сотировски, представник Католичке цркве у Нишу, представници Војске Србије, Жандармерије, Полиције, као и председници градских општина, градски већници и представници других јавних и културних институција града Ниша. Након заамвоне молитве освећени су славски дарови и пререзан је славски колач. Домаћин славе била је госпођа Драгана Сотиросвски, градоначелница Ниша. По традицији сваке године је домаћин градске славе особа која предводи Град. Извор: Епархија нишка

Његово преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије се данас се поново обратио писмом предсједнику и одборницима СО Пљевља да стану у одбрану Манастира Свете Тројице и његове имовине, заклињући их Светом Тројицом и гробовима њихових славних предака. Раније данас, прије сједнице, владика је упутио молбу да из продаје Мотела „Водице“ изузму камену воденицу Манастира Свете Тројице која се налази на ријеци Брезници. Упркос молитвеним позивима владике Атанасија, Скупштинска већина пљеваљског парламента је усвојила данас одлуку о продаји Мотела „Водице“са воденицом која је стара 500 година и припада Манастиру Св. Тројице из 16. вијека. Писма владике Атанасије упућена предсједнику и одборницима СО Пљевља преносимо у цјелости: Владика Атанасије упутио ново писмо председнику и одборницима: Заклињем вас Светом Тројицом и гробовима предака да заштитите манастирску имовину Господине Председниче, Господо пљеваљски одборници, Захваљујем Вам се што сте са пажњом примили наше писмо и још једном молитвено позивам и апелујем на вашу савест да не изгласате продају манастирске воденице. Заклињем вас Светом Тројицом и гробовима ваших славних предака да данас станете у одбрану Манастира Свете Тројице и његове имовине. Учините то због своје деце. Усрдно се молећи Господу да у миру дочекамо и прославимо празник Свете Тројице шаљем вам Наш архијерејски благослов. Уочи Тројичиндана, 5. јуна 2020. Епископ милешевски Атанасије Писмо које је Епископ Атанасије раније данас упутио предсједнику и одборницима Oпштине Пљевља: Најљубазније молимо да не продајете манастирску воденицу Уважени Председниче, Поштовани народни одборници, У сазнању смо да Скупштина Општине Пљевља на својој седници заказаној за данас намерава у оквиру продаје Мотела „Водице“ огласити и продају камене воденице Манастира Свете Тројице која се налази на реци Брезници. Ми вас као ваш епархијски архипастир и искрени молитвеник пред Васкрслим Господом, најљубазније молимо да из поменуте продаје изузмете манастирску воденицу. Јер Општина Пљевља није њен стварни власник, већ Управа Манастира Свете Тројице. Надам се да вас, рођене Пљевљаке, не морам подсећати да је на реци Брезници било пет манастирских воденица. Четири воденице су одузете након Другог светског рата, док је поменута воденица једина остала у властиштву Манастира. Истина је да је манастирско земљиште на коме се данас налази нови дeо Средње стручне школе, градски стадион под Голубињом, спортска дворана „Ада“, ресторан „Милет башта“ и комплетан парк Водице, као и истоимени Мотел, шездесетих година прошлог вијека (у време управе игуманије Катарине Јовановић) одузето од манастира уз симболичну надокнаду. Манастир се са том насилном експропријацијом никада није сложио, али је Воденица тада остала у власништву Манастира и за њено одузимање Манастир никад од Општине није добио ни један динар. И након спроведене спорне експропријације, манастирска Управа је y њој млела брашно за своје потребе и убирала приход од ујма, мељући брашно тамошњем народу – све док је за тим било потребе. Наиме, камена Воденица на Брезници стара је колико и сам Манастир Свете Тројице и она је, као и Манастир, вековима уживала заштиту од турских власти, па чак и од самог султана. Свако зрно жита које су Турци у њој самлели, платили су Манастиру. Надам се да вас не морам подсећати колико је пљеваљске сиротиње, све од средњег века па до новијег времена, без икакве накнаде, нахрањено брашном самлевеним у овој Воденици. Камена Воденица на Брезници је обновљена и покривена тридесетих година прошлог века у време игумана Серафима (Џарића). Последњи пут Воденица је покривена у договору са Управом Мнастира Свете Тројице средствима Општине пре неколико година и то из разлога што су претходни, такорећи нови цреп који је поставила Управа Манастира, годинама ломили несавесни грађани, обурдавајући камење са оближње стрмине. Тај цреп који се тренутно налази на нашој Воденици је једино власништво Општине, све остало је, до последњег камена, саграђено средствима Манастира и био би греx манастиру одузети оно што је његово. Манастир Свете Тројице је доста дао овоме граду. У време Краљевине Југославије, као и Титове Југославије, Манастиру је одузето преко 800 хектара земље, шуме, бројни дућани, зграде и куће. Већином одузетог манастирског земљишта данас газдује управо Општина Пљевља. Ко је, када и с којим циљем укњижио воденицу на Општину, ми тренутно не знамо, али то није тешко утврдити. Оно што је сигурно – укњижба је извршена противзаконито. Ми, као духовни старешина града Пљеваља, желимо да, као и до сада, у духу обостраног поштовања и истинске братске љубави, са уваженим Председником и са свим представницима световне власти овога града сарађујемо на корист нашега народа. Стога вас још једном очински молим да одустанете од поменуте продаје и учините да се Воденица врати Манастиру Свете Тројице који поседује сву потребну документацију за власништво над њом. Не дао Бог да неко од Вас, баш уочи Тројичиндана, дигне своју руку и својим гласом Тројичкој лаври одузме Воденицу коју су ваши преци чували и из ње хлеба јели. Ако, не дај Боже, до тога дође, бићемо принуђени да покренемо судски поступак против вас (Што ми драге воље нећемо чинити!) и своја права заштитимо пред надлежним судом. Општина Пљевља нема и не може имати ни један доказ да је Воденица њена, јер од манастира никада није одузета. Са друге стране Манастир Свете Тројице поседује сву потребну документацију o власништву над овом Воденицом, па чак и o њеној градњи, обнови и новчаним издацима за њено одржавање. Уколико уважите нашу молбу, Ми изражавамо своју спремност да преко Управе Манастира Свете Тројице опет покренемо нашу Воденицу и y сарадњи са цењеном Општином и новим власником мотела „Водице“ учинимо све да допринесемо улепшању саме Воденице и простора око ње, што би истински употпунило туристичку понуду града Пљеваља. У нади да ћете ово наше писмо примити к знању и услишити Наше мољење, Ми вас очински поздрављамо, шаљући вам Наш архијерејски благослов и молећи се Пресветој Тројици. Пресвета Тројицa да вас и ваше домове сачува од сваког зла и искушења. Дано у Епархији милешевској уочи Тројичиндана, 5. јуна љета Господњег 2020. ЕПИСКОП МИЛЕШЕВСКИ АТАНАСИЈЕ Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије изјавио је вечерас у Српској кући у Подгорици да нема ништа да каже о разговорима с Владом и да они личе на разговоре наших предака у тешким временима са агама и беговима. „Хајде, ипак су то наши људи, али има ту много неповјерења и нису они одустали ни од чега. А то је као кад неко жели некоме да отме дом и кућу, само много теже. Он му узима достојанство, живот, част и све. То је више од материјалног богатства”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки током предавања о светосавском духовном наслеђу у Црној Гори Рекао је да литије и оно што се сада дешава у Црној Гори по много чему личе на саборе из Његошевог Горског вијенца о Тројичину дану и Малој Госпојини и на коло које пјева „из главе цијела народа”. „И на примјеру Црне Горе показало се да је духовност јача од генетике. И када се духовност нашла угрожена, онда се то распламсало и објединило народ као никада“, казао је он. Додао је да је сваки освајач и непријатељ вјековима покушавао да завади и разједини наш народ. „Аустроугарска монархија имала је званични план да завади Цетиње и Београд. Затим, ту су били планови да буде што већа Албанија и што мања Србија… Да ли је данас другачије? Ипак, наш народ није се још увијек потпуно раздијелио и на овим литијама дошло је до великог измирења”, казао је Епископ будимљанско-никшићки Владика је посебно нагласио да у литијама има нешто есхатолошко. „Ово није само историја, јер се у Црној Гори дешава нешто библијско и есхатолошко. Владика Теодосије, када је био на литији у Никшићу, рекао је да никада није имао љепши осјећај празника васкрсења. Увјерен сам да на литијама са нашом дјецом и нашим народом упоредо иду, невидљиво, и Божији анђели”, нагласио је Владика Јоаникије. Он је упозорио да власт намјерава, не само да отме светиње, већ да затре и вјеру и народ. „Нема никакве сумње да је то јадан зли наум. Међутим, ово је божански моменат који нас је сабрао. Ово је рефлекс из костију наших предака који су за вјеру живјели, страдали и крв проливали”, објаснио је он. Упозорио је да ипак ништа још није готово, да се наш народ и наша Црква налазе на Голготи, али да нас Господ кријепи и да се у литијама ових дана због тога осјећамо узвишено. Прокоментарисао је и ријечи предсједника ДПС-а Мила Ђукановића који мошти Светог Василија Острошког назива костима. „Овај наш необразовани предсједник и човјек – спаљена душа што се тиче духовности и културе, он је рекао кости. Наш народ, и вјерујући и невјерујући, ако је икада неког поштовао онда је то Свети Василије“, истакао је Владика. Поручио је да је Свети Василије Острошки живи светац који нас сигурно данас предводи. „Он нас је онако окупио у Никшићу, узео на себе оно зло вријеме. Сви су се сквасили до голе коже. Да су се негдје друго сквасили већина би се поразболијевала, али нико се није разболио и, колико ја знам, то је чак била као нека бања. А после нам је Бог послао лијепо вријеме и свечаности који су заиста Божји дар и благослов. И ове литије задивиле су, не само наш српски народ него и цио свијет”, казао је Владика будимљанско-никшићки. Владика Јоаникије је упозорио да само власт може на литијама нешто да подметне и да изазове инциденте. „Не треба се суздржавати и казати да једино, уколико би се догодили неки инциденти на литијама, то ће власт да исценира. Они су се томе извјештили свих ових претходних година”, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4.8.2019.) Свету Архијерејску Литургију у марковачком храму посвећеном Светом пророку Илији. Он се обратио присутним верницима рекавши да му је данас посебно тешко да говори, јер у овим данима који су страшни за све нас у Далмацији важе речи које се певају у црквеним песмама на Велику Суботу, а које кажу да би требала да ућути свака твар. Тада сви ми треба да пребивамо у молитви и молимо се, како за себе, тако и за све оне који су пострадали од Косовског боја, а нарочито у Олуји и након ње. „Ова песма се пева на Велику Суботу зато што се тада десио страшан догађај, када је Господ наш Исус Христос након што је био разапет, мучен и након што је пострадао на крсту, лежао у гробу. Толико је био страшан тај догађај, да је заћутала свака твар и нико није могао да проговори, јер сам Бог лежи у гробу зарад нас и нашега Спасења. Након тога је дошло Васкрсење које је основ вере за све нас и треба да буде центар наших живота. На ту прву жртву Господњу угледали су се апостоли који су први пострадали, мученици који су пострадали у првим вековима Цркве, а тако и мученици из нашега српског рода који су пострадали од Косова, па све до данас и сви они који су пострадали пре двадесет и више година на овим нашим просторима. Та вера наших славних предака нас је овде очувала као православне Србе и учинила да се сећамо и живимо онако како нам је Црква прописала“, рекао је Епископ далматински. Владика је нагласио да му је изузетно драго што је завршен фрескопис у овом дивном храму и што смо се данас у њему окупили окружени ликовима светих, као што ћемо бити и када наследимо Царство небеско. „Желим да вам свима честитам храмовну славу, драга браћо и сестре. Како се сада већ традиционално овде окупљамо да бисмо прославили Светог пророка Илију, тако треба да наставимо и ми који живимо у овом крају, а и сви ви који долазите из дијаспоре. Самим тим што нас нису заборавили наши ближњи који живе у туђини и што нас и даље посећују, ми знамо да нас ни Бог није заборавио и увек се посебно радујемо тим сусретима“, поручио је Епископ Никодим. Извор: Епархија далматинска

У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен Празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских, Видовдан. Свети кнез Лазар се слави као ктитор манастира Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој саборној цркви Св. краља Милутина. Служба је започела свеноћним бдењем а завршена је Светом литургијом, након које је уследила празнична трпеза. На литургији се освећују два кољива, једно празнично, а друго за парастос свим косовским јунацима од 1389. који се служи пре вечерње службе, на сам дан празника. Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска своноћна бдења, имао као и увек, додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице, који већ шесту годину за редом прослављају овај велики празник заједно са хиландарским братством. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Гости у Хиландару су били и свештенослужитељи, монаси и богослови из страдалне и мученичке Епархије далматинске Српске Православне Цркве. На празничној трпези хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије одржао је беседу o Светом Кнезу Лазару. Као ктитор Хиландара, подигао је припрату Саборног храма и устројио болницу за старце и болесну братију. Поред тога, Свети Кнез је био велики монахољубац који је у време пада Византијског царства под Турке, примао монахе из свих крајева. Из тог периода познати су монаси, ученици чувених Синаита са Свете горе Синаја, који су извршили снажан и дубок утицај на духовни живот Србије. Најпознатији међу њима су били Ромило Раванички, Григорије Горњачки, Зосима Тумански, Роман Ђунски и остали. На темељ тод духовног делања заснива се и опредељење Светог кнеза Лазара за Царско Небеско које је посведочио са својим саборцима на Косову Пољу 1389. године. На крају беседе, захвалио се и ученицима православне Богословије „Света Три Јерарха“ из Крке, који су отпевали химну своје школе. Игуман Методије им је пожелео да уз молитве Светог Кнеза Лазара и свих косовских мученика, Светог Саве и Преподобног Симеона Мироточивог, као и свих светитеља и мученика далматинских, добро изуче науку Божију и постану узорни свештенослужитељи. Честитајући имендан сабрату, монаху Лазару, који врши послушање секретара Манастира Хиландара, са жељом да му Свети кнез Лазар својим молитвама помогне у његовом монашком животу, игуман је предао реч Драгану Павловићу, председнику удружења „Чувари Христовог гроба“. Чување Христовог Гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства. Извор: Манастир Хиландар

У освит обележавања једног века од Првог светског рата и пробијања Солунског фронта 1918. године, ова генерација талентоване деце из Србије, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе наставља стопама славних предака као и претходних преко 300 њихових вршњака који су од 2012. године кроз овај пројекат боравили на Крфу и наћи се на местима где се историја догађала: Керкира, Видо, Агиос Матеос, Месонги, Гувија, Като Коракиана и тамо стварати нову. То ће бити првонаграђени ученици који су победили на конкурсу Светосавског звонца на тему Језик моје мајке, затим ђаци генерације Општине Стара Пазова, најбољи ђаци из веронауке у Републици Српској и Црног Гори. Ово наградно путовање има за циљ да се, оваквим гестом, пошаље порука да се препознаје залагање и рад вредних ученика, као позитиван пример у друштву и међу младима, као вид улагања у будућност и у генерације које ће ускоро бити важан фактор друштва у целини. Пројекат „Стопама наших предака“, представља јединствени концептуални пројекат са темом историје српског народа из периода Првог светског рата, током кога је тадашња Србија изгубила, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације. Идеја је да се деца која су награђена за свој труд и рад одморе, а у исто време и науче нешто из историје свога народа, да учествују у разним предвиђеним уметничким радионицама, размене знања из различитих области, итд. Предвиђено је да се у току боравка на Крфу обиђу знаменитости, историјске споменике и места везана за боравак Српске војске на Крфу у току Првог светског рата, као и да их очисте и среде и поставе нова спомен обележја. Острво Крф данас, седам година, од како је прва генерација одабраних најбољих ученика из основних школа из региона била на едукативном боравку на овом грчком острву, као резултат пројекта има бројна видљива обележја, која су њихово лично дело. Од поменутих нових обележја, на острву се могу срести: - Нова спомен плоча на згради хотела „Бела Венеција“ (Bella Venezia) – место где је званично, привремено у избеглиштву била смештена српска Влада и тадашњи државни апарат, - У луци Гувија – где се искрцала српска војска после преласка преко Албаније, подигнути су и постављени јарболи са грчким и српским заставама и пет тројезичних путоказа на различитим локацијама у близини, који су такође намењени посетиоцима и туристима. Обновљена је и плоча са посветом, која се налази спред спомен обележја, - У месту Агиос Матеос (Аgios Mateos), где је боравила Дринска дивизија – постављени су јарболи са српским и грчким заставама и два тројезична путоказа (грчки, спрски, енглески), као и две клупе за одмор, намењене за посетиоце и туристе, - У месту Като Коракиана (Káto Korakiána) – постављено је ново спомен обележје – споменик крајпуташ, који је исклесан од 2 тоне прилепског белог мермера, који је за ову потребу транспортован из Северне Македоније. Посао око израде је изведен у кампу где се борави на Крфу, - На истој локацији (Като Коракиана) постављена су 2 јарбола са заставама и три тројезична путоказа, као и мермерна плоча са исклесаном посветом и појашњењем испред самог споменика,м- После 98. година обновљено је излажење Српских новина, званичног гласила Србије од 1916. до 1918. године на Крфу. Обновљено издање Српских новина сведочи о корацима данашњих потомака и чланци су њихових руку дело. Обновељeне Српске новине, преносе вести, осећања и мисли данашњих генерација инспирисаних животом и делом славних предака на месту где се историја догађала пре једног века, на Крфу. А ове године, нова генерација од око 50 најбољих ученика из региона, између осталих активности које обухвата пројекат, припремиће и поставиће нових 14 путоказа широм Крфа, са информацијама о најважнијим локацијама које се везују за српску историју и тешке моменте кроз које је прошла српкса војска и држава. Такође, Трг пријатељства гршког и српског народа, који је основан прошле, 2017. године, биће адекватно обележен, као и сва друга поменута места. Још једанпут, нове генерације ићи ће „Стопама својих предака“ да би делом показали своју захвалност прецима. За сведочанство историји и будућим поколењима, уградиће још један камен у темеље пријатељства два народа, једног који је пружио братску топлину и доброчинство и другог који је то доброчинство примио са вечном и неизбрисивом захвалношћу, која траје и живи до данашњих дана. Извор: Светосавско звонце