КАКО ДА БОЖИДАРКА ПОСТАНЕ КЛЕИР ЏОУНС И ПОЈЕДЕ НЕШТО НА ЛЕТУ ЕР СРБИЈОМ (Air Serbia & Etihad Airways)?

[Милан Ракић]

У покушају да бар на тренутак, одагнам мисли са немилих и тешких догађаја који притискају наше суграђане на југу Србије, реших да вам испричам једну анегдоту са недавног путовања у Париз.

И поред тога што је ово путовање трајало само неколико дана, успело ми је да одлетим са једном иностраном компанијом која носи неки српско-франкештајнски назив Ер Србија, односно да отпутујем са београдског аеродрома Никола Тесла, а да се вратим и слетим на нечији туђи аеродром, ко зна које по реду иностране компаније која све зна, ради, може и уме боље од нас самих у нашој земљи, а која га је у међувремену преузела уз ко зна какав уговор и концесију.

Тако ова анегдота - скеч, који се одиграо у авиону, поприма у ствари елементе трагедије која траје и у континуитету проширује и продубљује наше туге и неверице, нашег, још једног у низу, сусрета са реалношћу, да смо постали странци у сопственој земљи, да ништа више није наше, да нам је држава маћеха а не мајка за коју су животе дали и наше путеве, земаљске и небеске, костима поплочали, милиони наших предака.

Неки су већ прочитали да сам пред полазак написала да плаћамо најскупљи авио превоз у Европи, а вероватно и шире, што значи да сам повратну карту Београд-Париз-Београд платила 45.000 динара. Већ по устаљеној навици, одмах сам са шифром карте покушала да резервишем вегански оброк (не само што се тако храним годинама већ и што смо ми Срби православци у сред најзначајнијег и најдужег поста), када је уследио наредни шок од информације да су оброци укинути на летовима осим на летовима за Њујорк. Та информација ми је онако прошла у полу магли, више као: добро ајде видећу на самом лету шта ће бити у понуди. Не иде у главу па не иде, да су СВИ оброци, односно да је СВЕ што на уста улази - УКИНУТО.

Звони телефон. "Где си другарице, колегинице с туризма, знаш шта има ново? Карта за Париз кошта 45.000 динара и укинути су оброци на летовима Ер Србије. Контај ти то?" "Па што ниси ишла из Будимпеште, платила би карту 100 и трансфер 40 евра и мирна Бачка, исплати се за пар сати више путовања до Пеште?" Ћутим ја, шта сад да објашњавам да ми се то не ради, шта треба неке махинације да изводим поред "наше" куће, да се довијам да уштедим? По ко зна који пут гледам бело, осећам се тупаво као на дну јаме, клопке, која нам је ревносно ископана да где год закорачимо у њу упаднемо чим помислимо да ће живот једном кренути "нормално".

Полетели смо уобичајено, време је било ведро и изнад нуле. Иза мене разговарају Божидарка и Сретен. Закључујем да су колеге на факултету на постдипломским, путују послом, Сретен је шеф неког пројекта а Божидарка један од оних награђиваних најбољих студената. Одједном, са оба краја авиона излетеше лепотице стјуардесе машући неким папирима у рукама. За њима је тутњао други пар лепотица гурајући колица за послужење. Убрзо смо схватили да су у питању листе путника и да оне оловкама, као флоретима, машу у круг по ваздуху у покушају да лоцирају персоне на одређеним седиштима. Бокте шта је ово, питали смо се у чуду и гледали у неверици, а чувено српско: Ко, јел ја, за добијање на времену макар тих двадесет секунди, нам је лебдело на уснама, док схватимо хоће ли бити избацивања из авиона и да ли ће избацивати оне заокружене на списку или оне друге? Овог пута они заокружени су добро прошли, њима је понуђен "сендвич", да, да, "сендвич" и вода или "кола". Спуштају се очни капци, сужавају се зенице, мук је свуда око нас, колективно нам се одмотава филм о резервацији карте од пре неки дан. А полако схватамо и три пута објављено упозорење да мењање седишта на летовима Ер Србијом није дозвољено.Није безбедност у питању него сендвичи, сунце ти пољубим.

Дакле, невера.

Сретен: "Шта је ово, Божидарка? Мој сточић је празан. Некако се чудно осећам. Заобишла ме рука судбине. Нисам навикао..."

Божидарка: "Па нова правила, штедња друже, нова времена."

Сретен: "Па како је ово могуће? Што нам ниси узела карту са сендвичем? Пошто је тај сендвич, мајку му?"

Божидарка: "Било је разних опција за доплату, за седиште, за ред, за торбе, за салон, за приоритет. За храну уопште нисам имала избор. Изгледа има нека квота, а и првенство имају имена која алгоритам препозна, она са еиј, ау, оу, уа и тако то. Оно, не зовемо се Клеир Џоунс. Јеби га друже."

Сретен: "Па шта то треба да значи, која је сад то фора?"

Божидарка: "Изгледа су увели неке тарифе, плаву и црвену."

Сретен: "Па видиш... И треба тако размишљати. Уштедети по сваку цену. Како се нису сетили да уведу изување у авиону? То би баш био фазон. Мислим, да уштеде на усисавању овог тепиха?"

Божидарка: "Да, а трагови мокрих чарапа и мириси?"

Сретен: "Па да, онда нам продају оне папирне, зелене медицинске натикаче, 2 долара комад, можеш да одскакућеш до седишта у једној, или да узмеш пар, 4 долара. Није лоше."

Са разгласа се чује: "Нашу нову услугу Елевате дели-бар, можете погледати у брошури у седишту испред вас. Плаћање можете извршити у динарима или еврима. Погледајте и специјалну понуду на акцији кафа+плазма (мала) за само 550 динара. Сви путници могу наручити воду по промотивној цени од 240 динара. Хвала и пријатно уз Елевате дели-бар."

Сретен себи у браду: "Где ли су се дели наши добри дани?"

Сретен дискретно приупита стјуардесу у пролазу: "Извините, када сте укинули оброке и пиће на летовима?"

Лепотица уз осмех опали као из топа: "То нам је нова услуга."

Сретен: "Божо, јел ово је робот, уштини ме?"

Божидарка отвара часопис Елевате: "Чекај, сад ћемо да видимо... Ево, каже директор Данкууаан Нееиијсмит да су увели четири нове тарифе. Ваљда су то те "нове" услуге. 
Бела тарифа ти је као клин чорба, без ишта, да путујеш с ручном торбицом. 
Плава је ако хоћеш на путу да промениш гаће, па мораш да понесеш кофер. 
Ааааа, црвена тарифа има оброк. 
Ево можеш и сребрни летач да будеш, да летиш једноставно и лако.
Шта год то значило."

Сретен: "Како су само креативни ти наши маркетинг менаџери, па ја сам очаран. Некако баш се потруде да се осећаш што горе. То им може бити нова крилатица-што је горе то је боље, летите најгоре са Ер Србијом"

Божидарка: "Па немој тако Срето, ево можеш и миље да упишеш, да скупљаш поене."

Сретен: "Да, да, уз Ер Србија миље, гарантујемо фит линију."

Божидарка: "На нашим летовима задржавате килажу 100%."

Сретен: "Не знам ни шта ће им више ту те кесе за повраћање. Немамо шта да повратимо. А могу да нам продају таблете против мучнине. Знаш оно кад те ухвати мука од глади? Како се тога нису сетили?"

Смејем се ја а и сви около полако почињу да се кикоћу.

Сретен: "Еј! А јел се наплаћује веце? Јесу увели бабасеру или је нека од ових лепотица на услузи?"

Божидарка: "Нису, али видиш да нико не иде у веце. Нема шта да их "потера"."

???

Божидарка: "Нешто слабо видим шта пише овде ситним словима у овој брошури."

Сретен: "Па ено ти горе, убаци новчић да упалиш светло. 1 евро 50 секунди светла."

Сретен: "Чекај бре. Ја сам мислио да се они шале. Мислим алоооо, даће нам воде?"

Божидарка: "Шта да ти дају? Имаш воду у дели-бару, 240 динџи."

Сретен: "Све ми је јасно осим ко ту шта дели?"

Божидарка: "Еј, јел ови дају фискалне рачуне за чипс од 600 динара?"

Сретен: "Нема фискалних рачуна у овом дели-бару, драга моја. Знаш ли ти пошто је фискална каса?"

Божидарка: "Шта мислиш, хоћемо ли имати кисеоника током целог лета или само првих сат времена? Могли би да продају кесе с кисеоником, то би исто била јединствена услуга."

Сретен: "Кисеоник стиже само у ванредним околностима."

Божидарка: "И то само за оне "по списку"."

Сретен: "Значи, овде нема више ништа џабе?"

Божидарка: "Има. Ево салвету би могао да добијеш за џабе. Једна салвета за седишта А, Б и Ц и једна за седишта Д, Е и Ф."

Сретен: "Па шта ћемо да радимо с једном салветом нас троје?"

Божидарка: "Па то је трослојна салвета. Поделимо, сваком по један слој."

????

Сретен: "Па то! И кад нам на излазу буду рекли: -Хвала што летите Ер Србијом, ми ћемо њима: -НЕМА НА ЧЕМУ... СТВАРНО!"

?????

Толико од мене драги моји.

Не треба да коментаришем даље.

А ви, ако имате још неку идеју како да помогнемо овој компанији да уштеди, јављајте.

Ми бар никад нисмо били циције, и овима ћемо бити добри домаћини, да се не осете да су вишак или да нису добродошли, а ми ћемо се већ некако снаћи.

Наше гостопримство је чувено а Српским домаћинима увек Бог помаже.

Издражаћемо.

#AirSerbia #EtihadAirways #Serbia #travel #Belgrade #News #Srbija#Beograd #turizam #Putovanja

 

 

[Lady Godiva]

пре 29 минута, Милан Ракић рече

Сретен дискретно приупита стјуардесу у пролазу: "Извините, када сте укинули оброке и пиће на летовима?"

Лепотица уз осмех опали као из топа: "То нам је нова услуга."

[Милан Ракић]

пре 1 минут, Lady Godiva рече

И мени најјачи део. Управо пред њим сам сркнуо кафу и после сам морао да бришем улепљени монитор

[Lady Godiva]

пре 8 минута, Милан Ракић рече

И мени најјачи део. Управо пред њим сам сркнуо кафу и после сам морао да бришем улепљени монитор

Оно кад вређа здрав разум, мораш се насмејати. 

[Grizzly Adams]

пре 12 минута, Милан Ракић рече

И мени најјачи део. Управо пред њим сам сркнуо кафу и после сам морао да бришем улепљени монитор

Е бре, видим нешто није у реду, а заборавио сам кафу од јутрос...

Поранила ова деменција...

[Avocado]

A super im je i fora da se plaća isključivo u kešu u dinarima ili evrima... naročito kad je primene na letu iz Londona za Beograd... (žalio mi se jedan klijent, koji je naravno imao samo funte).

[Juanito]

Да будемо ”фер”, чини ми се да већина компанија иде тим неким сличним путем. У Европи се још некако и држе, у Америци је ко зна од када вако ко код Теодоре и Сретена. Ми од Атланте до Порторика (четири и по сата) нисмо ништа добили за јело, само за пиће. Ни сендвич, буквално ништа.

Е сад, ова бела и плава тарифа ми делују као ”лоу коуст”. Само ми нешто говори да се плаћају ко ”сребрна” код визера и рајана... Ако ће драстично да оборе цене, онда су ”бела” и ”плава” тарифа по Европи за мене прихватљиве. Може се у фри шопу купити вода или сок и неки сендвич за десетак евра. Боље гладан летети до Шпаније за 30 евра, па тамо јести ко краљ, него бити у Амстердаму јер не можеш да платиш карту, те остати заувек гладан. 

[Juanito]

пре 1 минут, Juanito рече

Боље гладан летети до Шпаније 30 евра, па тамо јести ко краљ, него бити у Амстердаму јер не можеш да платиш карту, те остати заувек гладан. 

Кад смо код летења из Амстердама и краљева, може се десити да те вози краљ. 

[Милан Ракић]

Истине ради,  тарифни систем јесте најављиван пред увођење и проче. Али обичан конзумент није дужан да буде зракопловни фрик па да прати како је нпр. Дане Кондић пре само годину две рекламирао српске меније са све продимљеним животињским мишићима и производима на фону ускислог млека.  Уз сарме и пуњене паприке,  а сада је и сендвич па и вегански за Тању-гедора.

Такође,  имао сам прилику да видим више пута гомиле сендвича и тек начетих пића из кетеринга,  која се не бацају срећом,  но се поделе међу запосленима.  

Е сад колико ће мере штедње на сендвичима допринети стабилизацији нашоарапске компаније,  па ма и сендвичи били трансферовани другим и заслужнијим корисницима-видећемо.  Успут,  нису никакви.  Мсм.  сендвичи

[Милан Ракић]

пре 48 минута, Juanito рече

Кад смо код летења из Амстердама и краљева, може се десити да те вози краљ. 

Што Краљево малим словом?

 

[Branislav81]

Eh, a nekada su ovi naši delili šljiv-o-čok. Kako se to sve menja.

пре 2 часа, Juanito рече

Да будемо ”фер”, чини ми се да већина компанија иде тим неким сличним путем. У Европи се још некако и држе, у Америци је ко зна од када вако ко код Теодоре и Сретена.

Misliš da smo među prvima počeli da uvodimo američke standarde? Glupa Evropa, ostavićemo ih u prašini

[Вилер Текс]

пре 3 часа, Милан Ракић рече

Карта за Париз кошта 45.000 динара и укинути су оброци на летовима Ер Србије. Контај ти то?"

Ер Србија није уопште добра авио компанија. Компликују ствари са тим плавим, белим, црвеним тарифама.

Нисам веровао да је карта 45 000 динара, али сад проверих нека три датума и то је то 42000-44000...

Ајде цене карата иду стално горе и доле, код већине авио копманија ал да је овој што је писала чланак карта била 45.000 и мени мало мање који сам тражио карту између осталог за 1 мај а повратак 2 септембар ми је баш чудно. Ваздуплохови.