,,Пражњење'' ума на православан начин

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni je puno pomogla Isusova molitva, bez zamišljanja slika i bilo kakvih maštanja, koja vode tome, da se uzdižeš iznad drugih i da je tvoj trud veči te zaslužuješ veću nagradu.

Uz Isusovu molitvu, nekako stalno ide i bogomislije, te u tom domenu, opet primenjujem tehniku iz molitve.

Vremenom se misli razbistre a borba sa pomislima, je u svemu prepuštena Hristu, koji je tako stalno uz tebe.

Početak, početka svake pobede, je kad shvatiš, da se te pomisli ustvari bore proiv samog Hrista i borbu prepustiš Njemu. To je i početak usinovljenja.

Posle je svaka tehnika laka.

[Bokisd]

Mislim da je ovo stvarno vrhunska tema.

Koliko sam upoznat, malo kroz praksu, vise kroz citanje razne duhovne litelature, ,   postoji u nasoj veri borba sa mislima i pomislima, kroz molitvu i bogomislije i sozercanje Boga i njegovog delovanja kroz ljubav prema coveku i svetu.

Neiscrpna tema o kojoj su pricali i pisali najveci oci podviznici i bogoslovi crkve. Recimo, secam se jednog citata od nekog oca, da je vrhunac borbe sa pomislima, kada, se umom sidje u srce putem kratke molitve Bogu i kada ( parafraza ) covek deluje....kao kada se popne na visoko drvo i strazi i gleda iz daljine dolazak divljih zverova, tako covek i kada udje umom u srce, strazi nad mislenim 'zverovima' i vidi iz daljine sam zacetak strasnih misli i pomisli koje izlaze iz dubine srca i moze jos u tom njihovm zacetku da ih vidi i prekine njihovo delovanje na srce i volju covekovu.....

Za nas 'obicne' laike vernike, je ipak ovo previse daleko i uzivseno delanje i koliko sam upoznat, vise se savetuje, lagana koncetracija i stalna paznja usmerena na smisleno i jasno razumevanje reci molitve i na to' da nas Bog slusa i gleda.

[LogosAgape]

Oni koji primenjuju meditaciju i slično jesu beskrajno gladni za istinskom verom koja je njihovoj mentalnoj matrici (pa i okruženju) nedostupna. Tako da smo mi (ovde) bez izgovora. Da ne kažem, kome je više dato, više se i traži.

Misli često više lutaju upravo na liturgiji, što je valjda ona priča o gradu pustom od demona jer su svi u crkvi da one jedine koji se bore ometaju koliko mogu. Valjda treba da je ravnodušnost van crkve a prostodušnost u njoj. Komplikujemo ponajviše kad se osećamo nedovoljno povezani, bilo sa određenim osobama ili vrednostima. Priznanje nemoći je naše raspeće iz čega ne našim delom sledi vaskrsenje.

[Рапсоди]

Једино што је битно и што је постављач теме лепо и приметио и тако насловио тему, а то је да ум свакако треба празнити православним начинима, као исто тако битно не дозволити да остане празан после пражњења, већ у самом пражњењу пунити га исто тако  православним начинима.

[timjančica]

пре 4 часа, Juanito рече

Mindfulness и та медитација која се користи у психотерапији немају баш пуно везе с религиозном (источњачком) медитацијом. Тако да мислм да православље с тим не би требало да има више проблема него што има са осталим психотерапијама. Само је питање да ли то све ради или не ради. 

Изгледа да није баш сасвим неповезана са источњачком медитацијом (види опис видеа)...

Mindfulness приступ произлази из свјесне медитације - једне од главних будистичких медитативних традиција, која је овдје очигледно интегрисана у НЛП окултну технику. НЛП техника се настоји представити јавности као нешто из домена науке. Сам назив ове окултне праксе, већ је индикативан: Неуро – лингвистичко  програмирање. Дакле нека врста окултног програмирања ума и душе.. која у свом програму радо узима мало од једне окултне технике, мало од друге. У овом случају интегрише будистичку медитацију са хипнотичко окултним техникама. Mindfulness или Empty – Mind технике, своде се, иако то на први поглед противрјечно звучи, мање више на исто, а то је манипулацију ума и углавном стављања самог човјека у центар дешавања, било путем интроспекције или неког дргуог метода.

Из овог кратког примјера се то може јасно видјети:

4:00 - Kако се удубиш све више и више у осјећају себе успостави си намјеру да ћеш безувјетно прихватити све што пролази кроз твој ум....нећеш успоставити никакав отпор спрам свега шта се дешава, нити ћеш тражити да се нешто дешава (сугетивене грамтичке форумалиције у императиву)...

6:05 -  Облаци долазе и одлазе без да промјене небо (свијест). Они не науде небу, не деформирају га..

Водич овог видеа сугерише да се безусловно прихвати све што долази у стање свијести. На први поглед то је подударно са оним што тврде свети Оци у Православљу, а то је да ђаво може да нам шаље помисли, и покушава их убацити, и да ми то не можемо зауставити, као што не можемо зауставити вјетар када дува. Међутим, свети Оци говоре, да је то као кад птица лети изнад наше главе; то јој не можемо забранити, али не треба дозволити да направи гнијездо на нашој глави, односно да се те мисли угнијезде, или без икаквог реда и смисла прихвате. Ту дакле престаје свака сличност са овом медитативном техником, која све безусловно прихвата и нада се, да ће се све тако и само од себе расплинути, попут облака на небу.

 

Sri Chinmoy

Али у пракси, да ли то заиста тако и бива?

Предање и говори стражите.. дакле треба да будемо будни, али не потупуно опуштено и пасивно. Да ли војник на стражи може бити потупно опуштен и "празнити" свој ум?

Наш свети Јустин Ћелијски је управо о томе писао у свом дјелу „Монашки живот по светим Оцима", гдје у поглављу „О помислима" , говори управо о овој борби: „Тако и душу окружава читава шума помисли, нашаптаваних вражјом силом; зато је потребно велико прегалаштво и стражење ума, да би човек разликовао туђе помисли, нашаптаване вражјом силом. Треба сав свој напор уперити на помисли, и одсецати оно што служи као храна злим помислима, устремљивати мисао к Богу и не испуњавати жеље помисли, него кружеће помисли сабирати одасвуд у једно, разликујући природне помисли од злих.“

С друге стране, пражњење ума, значи развезаност ума с Богом, а ми треба да тежимо да смо увијек везани са Богом и да мислимо на Њега, да смо без брига, то да, али не да је ум потпуно испражњен у нихилистичком смислу, или неприродно везан са нашим противником.

Ми требамо у борби са помислима да се ослонимо на Бога и да од Њега тражимо помоћ ("Јер без мене не можете чинити ништа.“ Јн. 15, 5): „Но ти не противуречи помислима, јер беси то желе, и видећи противуречење они неће престати нападати, него се помоли Господу противу њих, простирући пред Њим немоћ своју, и Он их може не само одагнати, него и потпуно уништити.“

 

У борби са помислима свети Оци су развили и показали многе технике. Једна од њих је да када човјек прихвати неку ружну мисао која није од Бога и почне да је унутар себе "развија", схвативши то, одмах престане са тим и каже Господе опрости.

 

Постоје и молитве везане за борбе са помислима које можемо да читамо.

Можемо и неком кратком молитвом покушати одагнати такве мисли: „Свети Касијан Римљанин указује на три врсте помисли: од Бога, од природе и од ђавола, и подробно описује у својој књизи борбу са последњим. Бивају помисли које страховито смућују човека и нашаптавају му да он, поред свих својих напора и трудова, неће наследити спасење. Такве помисли треба, чим се појаве, одбацивати еванђелским речима: Верујем, Господе, помози моме неверју! (Мк. 9, 24), и бити чврсто уверен, да сви наши греси сачињавају, као прегршт песка пред океаном милосрђа Божија“.

[timjančica]

пре 15 минута, timjančica рече

Изгледа да није баш сасвим неповезана са источњачком медитацијом (види опис видеа)...

Mindfulness приступ произлази из свјесне медитације - једне од главних будистичких медитативних традиција, која је овдје очигледно интегрисана у НЛП окултну технику. НЛП техника се настоји представити јавности као нешто из домена науке. Сам назив ове окултне праксе, већ је индикативан: Неуро – лингвистичко  програмирање. Дакле нека врста окултног програмирања ума и душе.. која у свом програму радо узима мало од једне окултне технике, мало од друге. У овом случају интегрише будистичку медитацију са хипнотичко окултним техникама. Mindfulness или Empty – Mind технике, своде се, иако то на први поглед противрјечно звучи, мање више на исто, а то је манипулацију ума и углавном стављања самог човјека у центар дешавања, било путем интроспекције или неког дргуог метода.

Из овог кратког примјера се то може јасно видјети:

4:00 - Kако се удубиш све више и више у осјећају себе успостави си намјеру да ћеш безувјетно прихватити све што пролази кроз твој ум....нећеш успоставити никакав отпор спрам свега шта се дешава, нити ћеш тражити да се нешто дешава (сугетивене грамтичке форумалиције у императиву)...

6:05 -  Облаци долазе и одлазе без да промјене небо (свијест). Они не науде небу, не деформирају га..

Водич овог видеа сугерише да се безусловно прихвати све што долази у стање свијести. На први поглед то је подударно са оним што тврде свети Оци у Православљу, а то је да ђаво може да нам шаље помисли, и покушава их убацити, и да ми то не можемо зауставити, као што не можемо зауставити вјетар када дува. Међутим, свети Оци говоре, да је то као кад птица лети изнад наше главе; то јој не можемо забранити, али не треба дозволити да направи гнијездо на нашој глави, односно да се те мисли угнијезде, или без икаквог реда и смисла прихвате. Ту дакле престаје свака сличност са овом медитативном техником, која све безусловно прихвата и нада се, да ће се све тако и само од себе расплинути, попут облака на небу.

 

Sri Chinmoy

Али у пракси, да ли то заиста тако и бива?

Предање и говори стражите.. дакле треба да будемо будни, али не потупуно опуштено и пасивно. Да ли војник на стражи може бити потупно опуштен и "празнити" свој ум?

Наш свети Јустин Ћелијски је управо о томе писао у свом дјелу „Монашки живот по светим Оцима", гдје у поглављу „О помислима" , говори управо о овој борби: „Тако и душу окружава читава шума помисли, нашаптаваних вражјом силом; зато је потребно велико прегалаштво и стражење ума, да би човек разликовао туђе помисли, нашаптаване вражјом силом. Треба сав свој напор уперити на помисли, и одсецати оно што служи као храна злим помислима, устремљивати мисао к Богу и не испуњавати жеље помисли, него кружеће помисли сабирати одасвуд у једно, разликујући природне помисли од злих.“

С друге стране, пражњење ума, значи развезаност ума с Богом, а ми треба да тежимо да смо увијек везани са Богом и да мислимо на Њега, да смо без брига, то да, али не да је ум потпуно испражњен у нихилистичком смислу, или неприродно везан са нашим противником.

Ми требамо у борби са помислима да се ослонимо на Бога и да од Њега тражимо помоћ ("Јер без мене не можете чинити ништа.“ Јн. 15, 5): „Но ти не противуречи помислима, јер беси то желе, и видећи противуречење они неће престати нападати, него се помоли Господу противу њих, простирући пред Њим немоћ своју, и Он их може не само одагнати, него и потпуно уништити.“

У борби са помислима свети Оци су развили и показали многе технике. Једна од њих је да када човјек прихвати неку ружну мисао која није од Бога и почне да је унутар себе "развија", схвативши то, одмах престане са тим и каже Господе опрости.

Постоје и молитве везане за борбе са помислима које можемо да читамо.

Можемо и неком кратком молитвом покушати одагнати такве мисли: „Свети Касијан Римљанин указује на три врсте помисли: од Бога, од природе и од ђавола, и подробно описује у својој књизи борбу са последњим. Бивају помисли које страховито смућују човека и нашаптавају му да он, поред свих својих напора и трудова, неће наследити спасење. Такве помисли треба, чим се појаве, одбацивати еванђелским речима: Верујем, Господе, помози моме неверју! (Мк. 9, 24), и бити чврсто уверен, да сви наши греси сачињавају, као прегршт песка пред океаном милосрђа Божија“.

 

[Guest Гајић]

пре 46 минута, Рапсоди рече

Једино што је битно и што је постављач теме лепо и приметио и тако насловио тему, а то је да ум свакако треба празнити православним начинима, као исто тако битно не дозволити да остане празан после пражњења, већ у самом пражњењу пунити га исто тако  православним начинима.

Све о Уму је рекао Јован Лествичник овом реченицом: "Ум, то халапљиво псето!"

[Guest Гајић]

1 hour ago, Bokisd рече

lagana koncetracija i stalna paznja usmerena na smisleno i jasno razumevanje reci molitve i na to' da nas Bog slusa i gleda.

Ово је освешћивање, а Ум заиста може да ћути! Зато нас Господ упућује на пост! 

Ово што данас људи сматрају мислима не бих ни коментарисао, рацио је погубитељ и неверан је!

Но то ниси ни у директној преписци сконтао...

[goranger]

Imam ja jedno 12 metara drva pa ako hoće neko da se isprazni, dobrodošao je. Zagarantovan prekid  misli i sile vražije posle osmog metra, zadobivanje  blagodati posle 11og :-) 

[Guest Гајић]

пре 12 минута, goranger рече

Imam ja jedno 12 metara drva pa ako hoće neko da se isprazni, dobrodošao je. Zagarantovan prekid  misli i sile vražije posle osmog metra, zadobivanje  blagodati posle 11og :-) 

[Аристарх]

Нашао сам један текст, тј. оглед из упоредне религије на тему упоређивања Исихазма и неке Индијске медитације. Текст је објавио Етнографски Институт САНУ. http://www.etno-institut.co.rs/files/gei/56_2/hayden_gei56_2_rez.pdf

Углавном прочитао сам да Исихазам као заправо пракса молитве заснована на искуству великог низа генерација, наводи корисност одговарајућег физичког положаја тела при срчаној молитви, као и контролу даха због лакшег преласка пажње са линеарно-церебралног на ритмички систем даха (тј. срца). Такође се наводи да то није обавезно већ искључиво инструменталног карактера. Па се помиње разгоревање срца...

Дали је неко наишао на литературу гдје је ова тема мање обрађена кроз теолошки приступ, док је више обрађен , психолошки и практични део? Такође, ако неко познаје ову тему не у смислу теолошке већ са психолошко-практичне стране, каква све пракса постоји?

[Bokisd]

пре 2 часа, Mиљан Л. рече

Нашао сам један текст, тј. оглед из упоредне религије на тему упоређивања Исихазма и неке Индијске медитације. Текст је објавио Етнографски Институт САНУ. http://www.etno-institut.co.rs/files/gei/56_2/hayden_gei56_2_rez.pdf

Углавном прочитао сам да Исихазам као заправо пракса молитве заснована на искуству великог низа генерација, наводи корисност одговарајућег физичког положаја тела при срчаној молитви, као и контролу даха због лакшег преласка пажње са линеарно-церебралног на ритмички систем даха (тј. срца). Такође се наводи да то није обавезно већ искључиво инструменталног карактера. Па се помиње разгоревање срца...

Дали је неко наишао на литературу гдје је ова тема мање обрађена кроз теолошки приступ, док је више обрађен , психолошки и практични део? Такође, ако неко познаје ову тему не у смислу теолошке већ са психолошко-практичне стране, каква све пракса постоји?

Odavno sam citao o isihazmu i metodama koje su monasi primenjivali kod Isusove molitve. Ovaj tekst nije los kao uvod u tematiku. Ovi fizicki aspekti molitve su, kako se navodi u tekstu, samo spoljasnji instrumenti koji pomazu kod usredredjivanja na molitvu i na sabiranju misli, kako da kazem, u sto jaci impuls i osecaj i veru u toj kratkoj umnoj i srdacnoj molitvu koju upucujemo Bogu.

Sto se tice, psiholoskog i prakticnog dela isihazma, koliko se secam, postoji dosta tekstova i dela otaca ( o ovom aspektu molitve ), koji se nalaze na raznim mestima u njihovim knjigama ( ne secam se da ima bas skupljeno sve na jednom mestu ).

Mozda moze da se nadje, pod pojmom ....trezvenost uma, usredsredjenost , paznja.... itd

http://www.tebe-trazim.com/forum/viewtopic.php?t=1223

[Bokisd]

Daj, bre,  Gajicu,... ubaci i neki pozitivan lajk,... da se obradujem malo,.... 

[Grizzly Adams]

Техника "концентрисане пажње" (тј. mindfulness) мислим не само да је корисна, него и неопходна ствар у савременом свету. Толико смо растрзани свим овим медијима, информацијама, променама окружења, да је неопходно "враћати се" у неко природно стање. Иначе човек постане избезумљен тотално, а да не примети.

Сећам се добро да сам читао у некој веома лепој (православној, оф корс) књизи о молитви да аутор савременим верницима прво то саветује - седи негде у миру 20 минута и само диши. Да смириш живце. То је предуслов за молитву. Не сећам се тачно ко беше аутор, одавно је било, али нешто познато...

Иначе, трудим се да практикујем свакодневно. И помаже пуно.

[WiseMan]

Samo nemoj da radiš Yogu, jer to je druga religija. Mislim da je pravo rešenje čitanje Biblije, redovna molitva i Crkva. Naravno, pre svega da činiš dobra dela, jer ljubav je veća od molitve i posta. Lično verujem da sve dobro i loše što nam se dešava u životu, dešava se sa veoma dobrim razlogom i od dobrih i od loših stvari naučimo bitne lekcije koje nas prate tokom života. Tako prolazimo kroz ispit, Gospod "ocenjuje" čoveka da li Ga dovoljno volimo i ako ti je Bog presudio da se ti nešto u životu dogodi to će ti se i dogoditi, bilo dobro bilo loše, ali verujem da Gospod to čini kako bi nas usmerio na pravi put da bismo na kraju prebivali sa njim u večnom carstvu. Ali ono što je sigurno jeste da su sve nevolje prolazne, kao i sve na Zemlji, samo je duša večna.