ПОДЕЛА КОСОВА – најбоље решење или решење да нас проклињу поколења?

[Милан Ракић]

У албанској јавности и медијима се последњих месец дана све више могу прочитати наслови о озбиљним закулисним радњама између Србије, Албаније и Косова, и заједничкој дипломатској офанзиви о коначном решењу статуса Косова – подели Косова на српски и албански део. Колико се чини по млаким реакцијама, ни највећи део међународне заједнице не би имао ништа против таквог решења, које би им једном за свагда скинуо са дневног реда питање Косова и Метохије. Не једанпут се у нашој јавности чуло да је то најбоље решење ком можемо да се надамо.

КОРЕНИ ЗАБЛУДЕ

Корени заблуде да је подела Косова и Метохије најбоље решење вуку корене од Добрице Ћосића. У време када је он први пут изашао са тим предлогом, постојала је СФРЈ, са моћним службама које су радиле на томе да се КиМ у целости одвоје од Србије и тиме је ослабе. У тим тренуцима, ситуација је заиста била „дај шта даш“. Међутим, ситуација се од тада променила, а логика и реторика оних који то решење подржавају, остала је иста. Добрица Ћосић, иако носи мноштво несумњивих заслуга за српски народ, творац је и једне потенцијално врло погубне заблуде – да је решење поделе Косова и Метохије између Срба и Албанаца највише и најбоље што Република Србија икад може да добије.

Међутим, колико је то решење заиста добро за Србију и Србе који на КиМ живе? Да бисмо ствари сагледали до краја, морамо их погледати из три угла – албанског, међународне заједнице и српског угла.

АЛБАНСКИ УГАО

Албанци на Косову и Метохији су у потпуно хаотичном стању. Нема независности, макар не оне којој су се они надали, нема визне либерализације, полако пресушују и стране донације, а незапосленост је, према њиховим званичним статистикама, око шездесет процената. Демографија им је у катастрофалном паду, са тенденцијама да ће  се тако настави, а исељавање је и без визне либерализације масовно. Бројка од 1,8 милиона људи, колико их на КиМ никада није живело, је резултат огромних манипулација на попису из 2011. године, када су уписивани и људи који на КиМ одавно не живе или никад нису ни живели. Поред тога, та бројка, колико год да је увек била нереална, према садашњим мигрантским и демографским токовима међу Албанцима, делује као фантазија која се никада неће остварити.

Албанско друштво на КиМ је у предконфликтном стању. Изгубили су значајан део подршке међународне заједнице која их је видела као превртљиве, непоуздане и неспособне да изграде одрживе институције. Социјална ситуација их притиска и на површину избацује оне са радикалном реториком и настојањима. Због замршене структуре поделе власти на КиМ између формалне – централне, и реалне – власти на терену, институције не могу да функционишу, што је све очигледније. Замршена структура поделе власти је и један од разлога због којих се решења из Бриселског дијалога не спроводе уопште или се спроводе само парцијално, и један од разлога из ког се не може очекивати да нам ико може гарантовати спровођење било којих договора који се постигну.

То је друштво у опадању, чак и на средњи рок. Дугорочно, ради се о друштву које нема шанси за опстанак уколико се нешто драстично не промени, и то у наредних 5 година, за шта постоје изузетно мале шансе. Другим речима, ради се о друштву које није стабилно, нема снаге да спроведе ни оно што је већ договорено, а о неким дугорочним планирањима нема ни речи.

УГАО МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Међународна заједница, а посебно највећи део Европске Уније, је уморна од косовског питања. Поред умора, имају својих нагомиланих проблема, којих се неће ослободити у скорије време. Њима би у овој ситуацији одговарало било какво решење око ког се сагласе обе стране, па све и да је то решење да се у потпуности врати српски суверенитет на КиМ. После уложених двадесет година и огромних ресурса, нису успели да од КиМ направе иоле стабилно или одрживо друштво, и не желе да се ту задрже више него што би морали.

Са изузетком САД и донекле Немачке, које и даље имају снаге да се овим питањем баве, остале чланице међународне заједнице не би имале ништа против било каквог договора између представника Србије, Албаније и Косова. Све ово под условом да то не омета мир у региону, односно да тај договор нема последица на статус Босне и статус Македоније, јер не желе да се уместо једног отворе још два или више нових проблема у региону.

СРПСКИ УГАО

Српски политичари, највећи број интелектуалаца, а и велики део народа, сматрају поделу КиМ најбољим решењем које се може извући. Поред тога што би Србија поново успоставила суверенитет над севером КиМ, у преговорима би се обезбедиле гаранције за Србе и Српску Православну Цркву јужно од Ибра, а у игри је и отварање питања Републике Српске. Поред тога, Србија би била на убрзаном курсу ка ЕУ. Међутим, ово је све далеко од реалности и плод је краткорочног посматрања ствари, заблуда које корене вуку још из бивше Југославије, као и нереалног сагледавања тренутне ситуације.

На првом месту, питање Републике Српске би се отворило, али никако у пакету са решавањем ситуације на КиМ, јер је став међународне заједнице у том погледу кристално јасан. У тој ситуацији, када је ситуација са КиМ завршена, свако даље отварање питања Републике Српске би било у правцу унитаризације Босне и Херцеговине. Оправдање за недозвољавање нове промене граница би било једноставно: подела Косова би била резултат воље обе стране. Воље какве у БиХ не постоји.

Уколико би се косовско питање затворило, следеће на „европској агенди“ Србије, која је гарант Дејтонског споразума, би био „неодржив“ статус Републике Српске, која кочи напредак БиХ ка ЕУ и НАТО. Размена територија на целом Балкану не долази у обзир, јер међународна заједница неће да прихвати самосталну муслиманску БиХ, и неће, макар још увек, да отвара питање федерализације и распарчавања Македоније. Срби преко Дрине, од којих многи здушно гурају ову причу, не би од ње дочекали било шта добро, јер, макар за сада, не постоје шансе да се дозволи цепање БиХ.

Срби са Косова и Метохије би нестали. И они северно и они јужно од Ибра. Они јужно од Ибра би, заједно са СПЦ, били изложени новом кругу притисака, а када би једном питање Косова постало за међународну заједницу „решен проблем“, нико се више не би освртао на било какве гаранције које су дате у преговарачком процесу. За то имамо и пример Срба у Републици Хрватској, чија је судбина, поред гаранција из Ердутског споразума, позната. Једном када би Србија признала нове границе, изгубила би свако право да реагује било како, сем саопштењима и дипломатским нотама, на које се нико не би освртао.

Северно од Ибра, прво би нестали политичари и бизнисмени које тренутно подржава Република Србија, јер би у новим околностима њихов утицај био несразмеран важности територије на којој држе власт и моћ. Изгубили би се сви фондови намењени Србима северно од Ибра, и сва места северно од реке Ибар би постала варошице без икаквог реалног значаја. То би од тих места направило варошице без икакве економске перспективе, попут многих у Србији, што би даље довело до убрзаног исељавања људи који би своју срећу потражили другде. Све ово би, у неком периоду од двадесeтак година, довело до тога да на подељеном КиМ, и северно и јужно од Ибра, Срба више не буде, а да културна баштина Српске Православне Цркве буде у стању сталне угрожености, јер би гаранције за њен опстанак, као што је већ појашњено, остале мртво слово на папиру једном када се Косово изгуби из фокуса међународне заједнице.

На крају, шта би добили Београд и централна Србија? Добили би краткотрајно славље „историјског решења косовског чвора“, добили би хрпу обећања за бржи пут ка ЕУ, и то је све. Већ сутрадан, схватили би да нису добили никакве гаранције од стране Савета министара ЕУ, које је једино тело способно да такве гаранције пружи. Затим, суочили би се са тим да на путу ка ЕУ морају да се испуне и остала поглавља, пре свега поглавље 23, које ће нам улазак у ЕУ одложити макар за седам до осам година.

Даље би се суочили са чињеницом да у ЕУ не постоји реална жеља за проширењем у догледном периоду. Даља условљавања би се тицала статуса Републике Српске у БиХ, односа са Русијом, али и Кином, а комшије које су у ЕУ већ спремају подугачак списак захтева. На крају, Србија ће, са Косовом које је део Уједињених Нација (самостално или као део Албаније) сигурно моћи да очекује и тужбу за геноцид и још неке поступке који ће се против ње повести, што није ништа непознато, јер су косовски политичари и до сад тражили путеве да ту тужбу поднесу.

Подела Косова и Метохије, ма колико краткорочно била привлачна нашој страни, довела би само до поништења скоро целог двадесетог века, и свих жртава које смо дали. Иако тако на први поглед не изгледа, ради се о најгорем могућем решењу, које би значило не само крај Србије на Косову и Метохији, већ и крају постојања Срба на Косову и Метохији. Из те перспективе, чак и тренутни статус преговора око решавања техничких питања, са остављањем решења коначног статуса по страни, дугорочно је далеко боље решење. Упоредо са тим решењем, постоји и мноштво ствари које се у међувремену могу урадити, о чему можда неком другом приликом, и на другом месту.

Дејан ДAВИД

[александар живаљев]

  On 14. 2. 2018. at 21:33, Милан Ракић рече

Подела Косова и Метохије, ма колико краткорочно била привлачна нашој страни, довела би само до поништења скоро целог двадесетог века, и свих жртава које смо дали. Иако тако на први поглед не изгледа, ради се о најгорем могућем решењу, које би значило не само крај Србије на Косову и Метохији, већ и крају постојања Срба на Косову и Метохији.

Expand  

Кристално јасно, свима осим Добрици Ћосићу и његовим сљедбеницима.

[Плаво Небо]

Као да је бре то њихова бабовина..

[сведок]

још један текст на исту тему:

Александар Живковић: Како министар одбране Србије поклања Косово – Тирани

Режим у Србији коначно је изашао са својим „планом“, односно паничном излазном стратегијом за решавање питања Косова и Метохије. Уз петарде улазећи у ступицу прозвану „унутрашњи дијалог“, председник Вучић и његови сарадници нашли су се на брисаном простору између разнородних обећања даваних и светским центрима моћи и домаћој јавности, као и нараслих великоалбанских апетита.

У петак се у Печату огласио ауторским текстом министра одбране Александар Вулин.  Текст је насловљен „Војска Србије мора бити укључена у дијалог о КиМ“. Срећом испод овог бесмисленог наслова, најмање се говори о Војсци Србије, а много више о иницијативи председника Вучића која је „акт изузетне политичке и личне храбрости“. Штавише, продужава Вулин: „Могу слободно да кажем да у протекла два века нико није имао храбрости да тако дубоко уђе у суштину косметског проблема.“ Зато, наравно, председнику дугујемо захвалност и све оно што му дугује и министар Вулин.

Али, поставља се питање како Александар Вулин, изражава ту захвалност Великом Председнику? Тако што ставља на папир оно што председник жели – захтева трајно и сигурно разграничење између Срба и Албанаца, при чему наглашава да о Косову не водимо дијалог са Приштином већ са Тираном.  („Ми решење тражимо, бар сада, са Тираном.“) На тај начин доакаћемо идеји о „Великој“ „Природној“ Албанији, јер ћемо ми да је створимо, а новостворена држава са центром у Тирани ће указивањем пажње преосталим Србима, показати колико уважава државу Србију!

Да ово не пише неко ко је министар одбране једне земље, могло би да се схвати као кафанска доскочица политичких кибицера, вазда спремних да једним потезом уђу у „суштину проблема“ и реше га во вјеки вјеков. Таква решења некада се „утемељују“ на неком принципу, у случају министра одбране Вулина то је принцип да се дозволи „промена граница на Балкану после 1999.“, односно алузија на то да се Републици Српској дозволи прикључење Србији.

Ако је ово, а по свему судећи заиста јесте, излазна стратегија режима из ћорсокака названог „унутрашњи дијалог“ и „потреба нормализације“, логично би било да ју је изнео неки интелектуалац близак властима или нижерангирани функционер. Чињеница да ју је изнео министар одбране, вишеструко забрињава.

Најпре се поставља питање зашто Србија проглашава Тирану својим партнером у дијалогу? Хоће ли то Албанија, чланица НАТО-а, наградити попуштањем у питању „трајног и сигурног територијалног разграничења“, које би властима у Србији оставило простор за медијско маневрисање? Који је то победник у историји био толико великодушан да је имао разумевање за имиџ пораженог? И, најзад, о чему би Тирана имала да разговара са Београдом, кад јој овај путем сопственог ингениозног „унутрашњег дијалога“ уступа главнину српског становништва и културно-историјских споменика на Косову и Метохији?

Но то, је само једна од опасних заблуда министра Вулина, у којој руку на срце, неће бити усамљен у домаћој јавности. Можда је још промашеније нуђење трговине Западу „Космет за Српску“. Тиме се поништава самостална борба Срба у БиХ за државност, они постају, истовремено, и „голуб на грани“ званичног Београда  и талац Запада. Илузорно је очекивати да ће милошћу „западних демократија“ Република Српска икада добити право на самоопредељење. Сада када траје превентивни баражни удар на „тероризам у Републици Српској“, нуђење таквих решења није ништа друго него завођење за Голеш-планину.

Чак и да се привремено допусти „промена граница на Балкану после 1999“ то ће да доведе до отварања тешког вишегенерацијског конфликта између Бошњака и Срба, који може да има непредвидљив ток. Уместо са два тешка, али ипак замрзнута спора, на Косову и у БиХ, Срби ће се наћи између два отворена фронта: босанског и великоалбанског (којег нећемо пацификовати никаквим уступцима, напротив). У таквој ситуацији врло је извесно и отварање трећег, бугарског фронта у Македонији. Уместо обећаваних мира, сигурности и економског развоја, „наша деца“ ће постати мета за одстрел. И све то само да би се на медијима таламбасило да никад нико као Лидер није схватио „суштину проблема“.

Док медији у Србији скривају „стратегију Вулин“, косовски Шиптари се са њом играју: Тачи се не би изјашњавао, има ту нешто, Харадинај је против.

Главни саговорник – Тирана ћутке се смешка.

Хоће ли се Војска Србије постројити у „унутрашњем дијалогу“ онако како министар одбране Вулин од ње тражи?

https://stanjestvari.com/2018/02/14/zivkovic-vulin-kosovo-poklanja-tirani/

[Avocado]

  On 14. 2. 2018. at 21:33, Милан Ракић рече

КОРЕНИ ЗАБЛУДЕ

Корени заблуде да је подела Косова и Метохије најбоље решење вуку корене од Добрице Ћосића. У време када је он први пут изашао са тим предлогом, постојала је СФРЈ, са моћним службама које су радиле на томе да се КиМ у целости одвоје од Србије и тиме је ослабе. У тим тренуцима, ситуација је заиста била „дај шта даш“. Међутим, ситуација се од тада променила, а логика и реторика оних који то решење подржавају, остала је иста.

Expand  

Ako je i tačno da je Dobrica Ćosić prvi čovek kojem je tako nešto palo na pamet i prvi čovek koji je to izgovorio javno, u šta sumnjam... opet, ne vidim kako i zašto je to bitno i zašto bi se ta ideja vezivala za njega? Ne verujem da iko danas smatra da bi trebalo podeliti Kosovo samo zato što je tako rek'o Dobrica... a situacija se svakako promenila, ali ne naročito na bolje...

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

Добрица Ћосић, иако носи мноштво несумњивих заслуга за српски народ, творац је и једне потенцијално врло погубне заблуде – да је решење поделе Косова и Метохије између Срба и Албанаца највише и најбоље што Република Србија икад може да добије.

Expand  

Iz ovog zanimljivog uvoda bi se očekivalo da sledi ozbiljna analiza šta je to "više i bolje" što Republika Srbija realno može da dobije... međutim, autor je to vešto izbegao što je zapravo obesmislilo čitav tekst... 

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

АЛБАНСКИ УГАО

Албанци на Косову и Метохији су у потпуно хаотичном стању. Нема независности, макар не оне којој су се они надали, нема визне либерализације, полако пресушују и стране донације, а незапосленост је, према њиховим званичним статистикама, око шездесет процената. Демографија им је у катастрофалном паду, са тенденцијама да ће  се тако настави, а исељавање је и без визне либерализације масовно. Бројка од 1,8 милиона људи, колико их на КиМ никада није живело, је резултат огромних манипулација на попису из 2011. године, када су уписивани и људи који на КиМ одавно не живе или никад нису ни живели. Поред тога, та бројка, колико год да је увек била нереална, према садашњим мигрантским и демографским токовима међу Албанцима, делује као фантазија која се никада неће остварити.

Албанско друштво на КиМ је у предконфликтном стању. Изгубили су значајан део подршке међународне заједнице која их је видела као превртљиве, непоуздане и неспособне да изграде одрживе институције. Социјална ситуација их притиска и на површину избацује оне са радикалном реториком и настојањима. Због замршене структуре поделе власти на КиМ између формалне – централне, и реалне – власти на терену, институције не могу да функционишу, што је све очигледније. Замршена структура поделе власти је и један од разлога због којих се решења из Бриселског дијалога не спроводе уопште или се спроводе само парцијално, и један од разлога из ког се не може очекивати да нам ико може гарантовати спровођење било којих договора који се постигну.

То је друштво у опадању, чак и на средњи рок. Дугорочно, ради се о друштву које нема шанси за опстанак уколико се нешто драстично не промени, и то у наредних 5 година, за шта постоје изузетно мале шансе. Другим речима, ради се о друштву које није стабилно, нема снаге да спроведе ни оно што је већ договорено, а о неким дугорочним планирањима нема ни речи.

Expand  

I šta sa tim, sve i da je ovo potpuno tačno? Jel ovo nekako ukazuje na to da će Albanci da kažu: ok, probali smo i ne ide, evo vam nazad KiM, a mi idemo sa KiM da živimo u Albaniji i drugim državama?

Jel to društvo koje želimo da integrišemo u Srbiju? Ili ćemo nekom magijom da integrišemo samo šume, polja, rudnike i manastire bez tog društva?

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

УГАО МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Међународна заједница, а посебно највећи део Европске Уније, је уморна од косовског питања. Поред умора, имају својих нагомиланих проблема, којих се неће ослободити у скорије време. Њима би у овој ситуацији одговарало било какво решење око ког се сагласе обе стране, па све и да је то решење да се у потпуности врати српски суверенитет на КиМ.

Expand  

A šanse da se obe strane saglase oko toga da se KiM u potpunosti vrati srpski suverentitet na KiM su .... 0?

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

СРПСКИ УГАО

Српски политичари, највећи број интелектуалаца, а и велики део народа, сматрају поделу КиМ најбољим решењем које се може извући. Поред тога што би Србија поново успоставила суверенитет над севером КиМ, у преговорима би се обезбедиле гаранције за Србе и Српску Православну Цркву јужно од Ибра, а у игри је и отварање питања Републике Српске. Поред тога, Србија би била на убрзаном курсу ка ЕУ. Међутим, ово је све далеко од реалности и плод је краткорочног посматрања ствари, заблуда које корене вуку још из бивше Југославије, као и нереалног сагледавања тренутне ситуације.

На првом месту, питање Републике Српске би се отворило, али никако у пакету са решавањем ситуације на КиМ, јер је став међународне заједнице у том погледу кристално јасан. У тој ситуацији, када је ситуација са КиМ завршена, свако даље отварање питања Републике Српске би било у правцу унитаризације Босне и Херцеговине. Оправдање за недозвољавање нове промене граница би било једноставно: подела Косова би била резултат воље обе стране. Воље какве у БиХ не постоји.

Expand  

Pitanje R. Srpske je za njih svakako otvoreno i nije tajna da bi oni voleli svako rešenje koje ide ka unitarizaciji BiH, samo je nejasno kako bi podela Kosova imala negativan efekat na to... u najgorem slučaju stoji ovo što kaže u poslednje dve rečenice: oni bi se borili protiv toga da se taj princip podele primeni na BiH... ali to ne ugrožava Srpsku, samo joj ne pomaže...

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

Уколико би се косовско питање затворило, следеће на „европској агенди“ Србије, која је гарант Дејтонског споразума, би био „неодржив“ статус Републике Српске, која кочи напредак БиХ ка ЕУ и НАТО.

Expand  

Ovo je već potpuna besmislica. R. Srpska nije na "evropskoj agendi" Srbije, niti može da bude.

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

Срби са Косова и Метохије би нестали. И они северно и они јужно од Ибра.

Expand  

Kojom "logikom" Srbi severno od Ibra nestaju ako se sever KiM vrati u potpunosti pod suverenitet Srbije, a ne nestaju samo ako se ceo KiM vrati????

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

Они јужно од Ибра би, заједно са СПЦ, били изложени новом кругу притисака, а када би једном питање Косова постало за међународну заједницу „решен проблем“,

Expand  

A što bi se Albanci uopšte posebno bavili njima nakon što je "rešen problem"? Naravno da im zbog istorije, ondnosno, netrpeljivosti koja je stvorena neće biti lako, ali ne znam zašto bi ta netrpeljivost i pritisci bili jači nakon "rešenja" od sadašnjeg trenutka?

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

Северно од Ибра, прво би нестали политичари и бизнисмени које тренутно подржава Република Србија, јер би у новим околностима њихов утицај био несразмеран важности територије на којој држе власт и моћ. Изгубили би се сви фондови намењени Србима северно од Ибра, и сва места северно од реке Ибар би постала варошице без икаквог реалног значаја. То би од тих места направило варошице без икакве економске перспективе, попут многих у Србији, што би даље довело до убрзаног исељавања људи који би своју срећу потражили другде.

Expand  

Ako je ovo tačno, to bi značilo da je nerešen sadašnji status i fondovi jedino što sprečava Srbe severno od Ibra da odu negde drugde, pa je nejasno u kojoj opcije se to ne bi desilo? Ali kao što rekoh i na početku, autor ne nudi nikakve ozbiljne odgovore na temu koja je to bolja opcija od podele.

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

На крају, шта би добили Београд и централна Србија? Добили би краткотрајно славље „историјског решења косовског чвора“, добили би хрпу обећања за бржи пут ка ЕУ, и то је све.

Expand  

Dobili bi rešen problem dole... izeš EU... ne treba mi da rešavamo taj problem zbog EU, nego zbog sebe...

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

На крају, Србија ће, са Косовом које је део Уједињених Нација (самостално или као део Албаније) сигурно моћи да очекује и тужбу за геноцид и још неке поступке који ће се против ње повести, што није ништа непознато, јер су косовски политичари и до сад тражили путеве да ту тужбу поднесу.

Expand  

I sa tom tužbom mogu da obrišu stražnjicu...

 

  пре 14 часа, Милан Ракић рече

Подела Косова и Метохије, ма колико краткорочно била привлачна нашој страни, довела би само до поништења скоро целог двадесетог века, и свих жртава које смо дали.

Expand  

Ovo je tek posebna koještarija... kakvo crno "poništenje" vekova i žrtava... vekovi neumitno prolaze... to im je pos'o ... situacija se menja i samim tim i ciljevi... ne postoji ni jedna nacija koja nije neke žrtve dala uzalud, boreći se za nešto što je kasnije izgubila... kada bi svi imali tu ideju da se ni od jednog cilja ne sme odustati da neka žrtva ne bi bila uzaludna, ceo svet bi bio u konstantnom ratu, sa ogromnim novim žrtvama... ništa gluplje u životu nisam pročitao... zamišljati naciju kao tvrdoglavo nerazumno derište koje ni od čega ne može da odustane i još zamišljati da je to dobro...

 

[МилошБГ]

Најгоре што можемо да  урадимо да у овом тренутку ми сами тражимо коначно решење. Замрзнути уопште питање о коначном решењу и чекати.

Ако неко мисли да би поделом или препуштањем целог Косова и Метохије шиптарским терористима, аутоматски завладао мир, благостање, српска деца која живе у енклавама би аутоматски добила слободу, монахињама из Девича и других манастира не би више претили и слично, тај се грдно вара и у дебелој је заблуди.

Сачекати повољније време, просто времена се мењају, данас Америка заговара поделу Косова по неком свом параметру, јуче би нам отели и Ниш, сутра, ко то зна. Русија слаба, никаква, Јељцин амерички човек, пијаница, данас Русија велесила. Јуче Аустрија прва признала ткзв државу Косово, данас нам један од највећих политичара обећава кад дође на власт да ће то поништити.

Времена се мењају, те не видим журбу икакву да се реши то питање, некаквим коначним решењем, знам притискају, вуку за рукав, желе што пре, али једноставно истрпети и чекати.

[Grizzly Adams]

Не верујем да било ко уопште размишља о "подели Косова" осим владара у Београду који само смишљају нове бајке да замајавају народ.

[МилошБГ]

Не бих баш рекао да та идеја потиче само од владара из Београда...

[Grizzly Adams]

  On 15. 2. 2018. at 13:51, МилошБГ рече

Не бих баш рекао да та идеја потиче само од владара из Београда...

Expand  

Мени се чини да је то само још један њихов маневар да избегну да кажу оно што је већ свима очигледно - нема ништа од тога.

То је само стари феномен "царево ново одело" где сви виде да је цар го, ал нико не сме да каже...

[GeniusAtWork]

Да повратимо КиМ сигурно не можемо. Да га признамо је бесмислено, поготову јер га још увек многе државе нису признале, а и тим признањем ми не добијамо ништа. Подела има логике, али само ако се регулише статус оних који ће се после тога наћи у "погрешном" делу. Пошто ваљда никоме не требају нове сеобе и слични проблеми.

[сведок]

  On 15. 2. 2018. at 14:07, GeniusAtWork рече

Да повратимо КиМ сигурно не можемо. 

Expand  

То су 1910. мислили и Турци и Албанци и европска јавност и сигурно један број Срба и у Новој и у Старој Србији. И онда је 1912. Косово и Метохија опет постало део Србије, али зато што га се Србија никад није одрекла и помирила се са тим да је то део Турске, а ситуација је за Србе на КиМ била много тежа и безнадежнија него данас. То не значи да је рат решење, има других које може да донесе време, зашто да се жури. Косовско друштво је самостално неодрживо, аутор текста је то прилично добро описао и тога су свесни и највећи лобисти за Косово. Довољно је да ослаби подршка Америке и Квинте, или да се мало њихова позиција у међународним односима промени, па да Србија добије неочекивано другачије услове за преговоре са Приштином. Наравно, можда неким чудом дође и до промена на боље у српском преговарачком тиму (сигурно не за мање од две, две ипо године ). 

Сеоба Срба који би остали у признатом делу Косова би била сасвим извесна јер знају шта их чека. И не би се зауставили у Митровици, него или у Београду или у некој европској земљи. А остало би за њима највредније културно наслеђе које Србија има.

[Justin Waters]

  On 15. 2. 2018. at 14:53, сведок рече

То су 1910. мислили и Турци и Албанци и европска јавност и сигурно један број Срба и у Новој и у Старој Србији.

Expand  

Ni priblizno se ne mogu porediti prilike 1910 i 100g kasnije. 

[сведок]

  On 15. 2. 2018. at 16:52, Justin Waters рече

Ni priblizno se ne mogu porediti prilike 1910 i 100g kasnije. 

Expand  

Не могу да се изједначују, али могу да се пореде.

Нпр. са једне стране Срби су тада на Косову и Метохији били потпуно обесправљени и изложени отвореном насиљу од стране Албанаца, чега данас има у много мањој мери (пре свега захваљујући цивилизацијским променама за тих 100 година), али итекако има. Опет и поред најгорег насиља од којег су многи пребегли у слободну Србију било их је тада процентуално много више на КиМ него данас, што садашњим Србима не иде на руку.

С друге стране, Србија је ваљда имала много мање права да сматра својом територију која је пет векова била део друге државе, него што то има данас свега 10 година од насилног и нелегалног проглашења косовске независности. Да не поредимо тадашњу Отоманску империју са данашњом новоствореном косовском „државом“. Наравно да за наредних 50-100 година Америка и западноевропске земље могу да одржавају у животу Косовске институције, па на крају и да постане каква таква држава од тога, како се то десило са Албанијом створеном пре 100 година. Али питање је да ли у 21. веку имају баш толико времена. Јасно је да кад би данас Запад оставио Косово без протектората недељу дана, урушило би се као кула од карата, а да Срби прстом не мрдну.

Интересантно је још, кад поменух стварање Албаније, поређење подршке Запада Албанцима на рачун Србије због страха од утицаја Русије на Балкану, тада и сада.

Ево ова поређења су ми тренутно пала на памет.

[grigorije22]

Kosmet treba da vrnemo nazad uz pomoc saveznickih snaga.

[Перезвон]

Не због форума, више због историје. Најбоље за Косово и Метохију је да нестане Република Србија. Да се изгуби једно 100 година па да видимо после...