Да ли нас црквеност ослобађа?

[JESSY]

Црквеност би морала да ослобађа. Али, у њеном данашњем тону, “црквеност” не ослобађа, већ поробљује, сужава, осиромашује. човек почиње да се занима за “стари” и “нови” стил, за епископске сплетке и за свако улизиштво. И он почиње да схвата духовност као обавезу да чита књиге очајног квалитета, ужасне по њиховом сиромаштву и реторици, свакојаке брошуре о “чудесима” и “чудотворним иконама”, сваку сумњиву “поповштину”, као и да све време брбља на религијске теме. - А. Шмеман

 

морам признати да сам се на неки начин пронашла у овом цитату, а такође знам и мноштво других који осећају да их црквеност не ослобађа, већ напротив поробљује...

сведоци смо наведених ствари и на нашем форуму...

који је ваш став и мишљење...?

[JESSY]

"Уместо да учи човека да на свој лични начин сагледава свет и живот,Црква га учи да гледа само у њу. Уместо да на нов начин прихвати самога себе и свој живот, човек сматра да му је дужност да на себе навлачи безлични, до грла закопчани прслук такозване “побожности”, који се осећа на ужегло посно уље. Уместо да сазнаје шта је то радост, светлост, смисао и вечност, он постаје раздражљив, ускогруд, нетрпељив и врло често, напросто, озлобљен, и више се, чак, и не каје због тога, јер је све то, наводно, од “црквености”.

[Лапис Лазули]

Vremenom sam shvatila da sam ja ekstremno religiozna osiba. Znaci ne u istoj meri duhovna, posto postoje ljudi koji su visoko duhovni.ali nisu religiozni nesto preterano. Biti religiozan je forma.

U prevodu ja se u crkvi osecam kao kod kuce, mogla bi da zivim u crkvi opusteno, i sve vezano za religioznost me privlaci i osecam se tu kao riba u vodi da li je slikanje ikona zivopisa, pevanje u horu, rad u prodavnici, pomaganje ciscenje, svece, sluzbe, citanje za pevnicom , bukvalno sve sto mi.daju i dozvole mogla bih 24/7. Sto opet kazem veze nema sa mojom duhovnoscu, ali ja se jednostavno dobro osecam u toj prici crkva, zajednica, proslavljanje, sluzenje u hramu...tako da me definitivno afirmise i oslobadja. I generalno crkvenost dozivljavam kao izuzetnu privilegiju i cast hriscana. Osecam se privilegovano kada ucestvujem u tome. Ali sasvim mogu da razumem da neki ljudi prosto nisu za taj sistem i da se bolje i prirodnije osecaju u necem drugom da ih to sve davi.i gusi jer to jeste samo odredjena forma.

[Матусал]

пре 32 минута, JESSY рече

Црквеност би морала да ослобађа. Али, у њеном данашњем тону, “црквеност” не ослобађа, већ поробљује, сужава, осиромашује. човек почиње да се занима за “стари” и “нови” стил, за епископске сплетке и за свако улизиштво. И он почиње да схвата духовност као обавезу да чита књиге очајног квалитета, ужасне по њиховом сиромаштву и реторици, свакојаке брошуре о “чудесима” и “чудотворним иконама”, сваку сумњиву “поповштину”, као и да све време брбља на религијске теме. - А. Шмеман

 

морам признати да сам се на неки начин пронашла у овом цитату, а такође знам и мноштво других који осећају да их црквеност не ослобађа, већ напротив поробљује...

сведоци смо наведених ствари и на нашем форуму...

који је ваш став и мишљење...?

Зависи како гледате на црквеност? Све ово горе наведено нема везе са црквеношћу, црквеност подразумева учествовање у богослужбеном животу цркве и празновање где нам се у живом односу са светима и нашом браћом открива и даје благодат Духа, ми постајемо жива црква кроз облагодаћење енергијама божанства и храм Божији. Мислим да праћење црквених вести и токова као и форумашење немају везе са црквеношћу или пак могу имати само ако је њихов корен у литургији тј. Телу Христовом. Не треба се толико ослањати на књиге колико на живу реч, благодат и извори воде живе треба да потекну у нама и да наш ум почне да богослови, фарисеји су се чудили Христу ,, како овај зна писма када се није учио,, они нису знали да је човек књига у којој пише Дух Свети оно што ни у сами свет не би стало што је у књигама написаним.

[dragisa]

sa jedne strane mislim da nije to toliko do crkvenosti koja dovodi do navedenih "načina crkvenosti", već je to generalan problem života, kako živeti sa tim osećajem oslobodjenosti i neponovljivosti, ajmo reći sa ne prestanom ljubavlju u sebi, kada te realno okružuje milion kamenja o koje se čovek lako spotakne. Vrlo je teško zaobići svaku prepreku koja te čas posla uhvati a da nisi ni primetio...

sa druge strane tačno je da uobičajena crkvenost skoro pa da ništa osim uobičajene ritualne prakse ne dela na planu nadahnuća i propovedi koja bi prosečnog čoveka ohrabrila ka slobodnom načinu i pristupu životu. odnosno ne dela na planu ukazivanja činjenice da je Spasitelj tu i da je potreban samo jedan mali iskorak kojim se otvaraju ogromna vrata ljubavi, saosećajnosti, radosti, lakog praštanja...jednom reči vrata ogromne lepote i lakoće. 

rekao bi pojednostavljeno: naša crkvenost uopšte nije aktuelna svom smislu.

[Grizzly Adams]

Право у центар. Шмекс је био геније.

Ја се исто осећам као код куће. Можда се у цркви једино осећам као код куће, а кад одем у манастир не враћа ми се у свет уопште.

А тај неки "притисак" оних који се можда праве домаћини, а у ствари нису још пронашли себи кућу - човек мора једноставно да научи да игнорише. Нисам због њих дошао. Не занима ме.

[JESSY]

пре 11 минута, dragisa рече

sa druge strane tačno je da uobičajena crkvenost skoro pa da ništa osim uobičajene ritualne prakse ne dela na planu nadahnuća i propovedi koja bi prosečnog čoveka ohrabrila ka slobodnom načinu i pristupu životu. odnosno ne dela na planu ukazivanja činjenice da je Spasitelj tu i da je potreban samo jedan mali iskorak kojim se otvaraju ogromna vrata ljubavi, saosećajnosti, radosti, lakog praštanja...jednom reči vrata ogromne lepote i lakoće. 

[dragisa]

veliki je problem što uopšte ne postoji svest o tome da je cela priče o veri u stvari priča o "ovde i sada".

kada bi propoved ukazivala na to da je Spasenje ustvari pitanje ovde i sada (a ne da se "odlaže" za nešto buduće) drugačije bi ljudi razmišljali i živeli.

ne postoji uverenje da je naše trenutno stanje ustvari pitanje života i smrti. ali realno pitanje života i smrti. nego se sve pokriva nekim budućim dogadjajem, eto Bog je blag, biće sve uredu valjda meni grešnom...itd. a sve to je ustvari samo maska za ostajanje u onome u čemu si. odnosno bežanje od Života (koji je ustvari zaista život)

[Phoebe]

пре 7 минута, Grizzly Adams рече

Можда се у цркви једино осећам као код куће, а кад одем у манастир не враћа ми се у свет уопште.

Isto.

Dok sam odlazila u crkvu turistički, za Božić i Vaskrs, osećala sam se kao gost. Tek nakon odlaska u manastir, sve se promenilo. Kao da sam došla kući. Onaj osećaj kao malo dete koje je se pozledilo i došlo uplakano kod roditelja da se žali i dobije negu. Nešto neopisivo. I uvek isto, samo sa više pouzdanja i radosti. 

Zbog  tih "pritisaka" sam se pre osećala kao gost, a kad vidim popa kao smrt da sam videla. Međutim, sve se promenilo, hvala Bogu. Ni dan danas nemam pojma o crkvenoj hijerarhiji niti se opterećujem, niti me zanima ko je ko, svi smo isti pred Bogom, i deca.

 

[Драган άσημος :)]

Јесте ли доживјели Христа као онога који вас је ослободио? Од чега сте се осјетили ослобођени или од чега се сматрате ослобођени?

[JESSY]

пре 3 часа, Драган άσημος рече

од чега се сматрате ослобођени?

pre svega od nekih strahova...

od misljenja drugih ljudi...

od mnogih briga...

od velikih planiranja...

od nekih ocekivanja...

[Натан]

пре 3 часа, Драган άσημος рече

Јесте ли доживјели Христа као онога који вас је ослободио? Од чега сте се осјетили ослобођени или од чега се сматрате ослобођени?

Да, ослободио сам се страха од смрти, сад ми је свеједно.

[Bokisd]

Ah, Smeman, kako kazu, pravoslavac obucen u protestanta.... i njegovi 'problematicni' dnevnici (koje sam licno nije hteo da izadju u javnost, nego stampali posle njegove smrti).....

[Manja88]

пре 19 часа, Драган άσημος рече

Јесте ли доживјели Христа као онога који вас је ослободио? Од чега сте се осјетили ослобођени или од чега се сматрате ослобођени?

Oslobodjena od razmisljanja sta bi bilo kad bi bilo....

[ViktorijaV]

Potpuno od svega...