Бискуп Владо Кошић: Усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе

[Кратос]

пре 4 часа, Zayron рече

Onaj kome je Krist ostavio stado da ga pase.

Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce. 16 I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.

 

A što onda Hristos sebe naziva onda Pastirom dobrim?

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Кратос рече

A što onda Hristos sebe naziva onda Pastirom dobrim?

Зато што му Тело подједнако сачињава и папа римски и сељак из бабушнице. само још да сви укапирамо то.

[Кратос]

пре 12 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Зато што му Тело подједнако сачињава и папа римски и сељак из бабушнице. само још да сви укапирамо то.

Znači da je On pastir ai papa samo ovčica.

[Isusovo magare]

пре 20 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Зато што му Тело подједнако сачињава и папа римски и сељак из бабушнице. само још да сви укапирамо то.

Legendo!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Кратос рече

Znači da je On pastir ai papa samo ovčica.

Pa ako gledamo stih da treba privesti ovce njegove koje nisu u toru još, onda smo i Pastir dobri kao Telo Njegovo jer je On istinski Pastir a ujedno jer nam je on glava i mi smo te ovčice jer ne radimo ništa bez Pastira. Kad Pastir ulazi u tor na vrata ulazi i ovce ga prepoznaju.

Naravno da ne vredi da ijedan episkop bude dobar pastir ako su ostali u babušnici ili u rimu loši. Tako da smo svi prizvani da budemo Telo Pastira i da se prepoznajemo po časti a ne po vlasti, da saborno delujemo jer svaki ud Hristov (telo) ako nema istu vlast ne može da funkcioniše.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Isusovo magare рече

Legendo!

A ne papa mu je srce a seljak iz babušnice nokat.

E sad može li Hristos bez nokta ili bez srca?

Inače poznato je da su se na vaseljenskim saborima najviše isticali i najviše doprinosili dogmatima upravo, tamo neki mali djakončići a ne visoke glavešine što bi se dalo za očekivati ako bi gledali po vlasti

[Zayron]

пре 4 часа, Кратос рече

A što onda Hristos sebe naziva onda Pastirom dobrim?

Zato:

https://pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=26&chap=34

https://ncbsw.org/bible/croatian/ezekiel/34/

[Zayron]

пре 12 часа, Милан Ракић рече

Eto, da više ne bismo polemisali po tom pitanju, ako se slažeš... A ja potpisujem!

Već bismo i "našli" zajedničkoga jezika (a kao da smo različni), da svako sa svoje strane ima veličine i štuje teologe tipa Šagi-Bunića... Sa Vaše... Strane.. Ili Bigovića... Obojicu pokojnih.. Sa "naše" strane...

 

Josipe brate, nedostaje nam dijalogva i čestith ljudi koji bi promidžbu dijaloga vodili!!!

Valjda ce vam ova dva fragmenta malo više osvijetliti pozadinu svega toga i tih dogadjaja i vremena o čemu sam vam htio objasniti pa vam to nije izgledalo dosta jasno. Inače se o braci Šagi i sličnim sveštenicima i fratrima ili župnicima govorilo "crveni fratri" da ne spominjem sad i one pogrdnije i explicitnije nazive kao "udbaši" i sl. i kao takvi su bili samo tolerisani i trpljeni od crkvene hijerarhije i uz svu svoju erudiciju i doprinose teološkoj misli a sasvim razumljivo iz kojih razloga. O tom govori i kanonik mons. Zagorac i kad se ne bih petljao u autentičnost ostalih navoda u njegovim kontroverznim memoarima to o njima kao o "crvenim fratrima" i njihovim konfliktnim odnosima sa crkvenom hijerarhijom i konzervativnom crkvenom strujom predvodjenom isusovačkim redom gdje su imali najviše protivnika i oponenata mogu potvrditi da je to tako zaista bilo. Za njihove kontakte i navodnu saradnju sa udbom znam samo iz druge ruke i dosluha, tj. iz toga što su ih za tako nešto optuživali drugi biskupi i sveštenici. Naravno da mi se niko od njih nije "ispovijedao" i pričao mi bilo šta o tome niti ja imam nekakve dokaze o tome pa tu saradnju ne mogu ni potvrditi a ni opovrgnuti.. S tim vam hocu objasniti da je njihova pozicija u Crkvi i u to vrijeme bila vrlo nestandardna i nesvakidašnja, takva prije bi se reklo klimava i labava nego čvrsta i sigurna i da nikako nisu predstavljali "srednju struju", glavni tok ili prezentovali vecinsko raspoloženje u pomjesnoj katoličkoj hrvatskoj Crkvi tada. Bili su prije takvim rijetkim izuzetkom nego pravilom, koji je uveliko odskakao od svega ostalog što ih je okruživalo a bio ostvarljiv i moguc samo i zbog takve vrlo posebne konstelacije crkvenih, političkih i ostalih društvenih okolnosti i faktora i zahvaljujuci takvoj situaciji crkvenog moglo bi se reci skoro i "interregnuma" i djelomično kontrolovanog bezvladja i pomalo anarhije, kako bih najpribližnije opisao to stanje unutar Crkve i položaj Crkve i crkvene hijerarhije u odnosu na tadašnje društvo, društvena kretanja u Hrvatskoj i SFRJ kao državu. Ta situacija bila je tada takva unikatna i neponovljiva, nikad se više nece ponoviti a danas je opet sasvim drugačija koja s jedne strane omogucava mnogo toga dobrog što ni u njihovo vrijeme još nije bilo moguce i što su oni željeli ostvariti na polju dijaloga a mnogi od tih uspjeha i rezultata su ustvari plodovima najviše njihovog rada i zalaganja a sa druge strane je restriktivnija i ne mnogo friendly prema ljudima takvog kova kao što su bili oni. Njima se povelo za rukom ustvari taj dijalog uvesti u praksu Crkve i "institualizirati" ga u pozitivnom smislu te riječi ali danas kadrovski i karijerno na unutarcrkvenoj sceni takve podrške okoline i uspjeha ne bi imali. I onda su bili ustvari samo tolerisani i trpljeni a danas ne bi čak ni to. Niko ih se ne bi usudio tada cenzurisati, ograničavati ili nedaj Bože proganjati unutar Crkve a jasno je i zbog čega. No, danas teško da bi se ista takva situacija ponovila. Dvaput se nikad ne može uci u istu rijeku. U svakom slučaju bili su najznačajnijim pionirima i prokopnicima, promicateljima dijaloga kako unutar Crkve tako i izvan Crkve i mnogo toga su uradili na 2VK reformama..

https://www.jutarnji.hr/arhiva/kanonik-zagorac-ispricava-se-kardinalu-bozanicu/3254744/

https://www.vecernji.hr/vijesti/umro-kanonik-zagorac-autor-skandaloznih-memoara-871547

  

Tomislav Šagi-Bunić, Kršćanstvo i nacionalizam (1969)

Objavljeno 11/02/2016 - ivanlovr

- Ne može se poistovjećivati kršćanstvo i katolicizam s hrvatstvom, ne može se govoriti da je Katolička Crkva isto s hrvatskim narodom, da ne može biti Hrvat tko nije član Katoličke Crkve, ili pogotovo tko nije aktivan i praktičan katolik. To je tako očevidno da o tome ne bi trebalo ni govoriti, ali je među katolicima u Hrvatskoj bilo, na žalost, takvih brkanja u prošlosti, a možda ponekad tkogod od nas i danas ponovno upada u tu staru pogrešku koja nije koristila ni rascvatu živog i autentičnog katolicizma kao života s Kristom po vjeri ni istinskom napretku hrvatske nacije.

- A svi članovi te crkve moraju biti svjesni da ono što se naziva domovinom hrvatskog naroda sačinjavaju također vrednote i dobra nadahnuta drugim duhovnim zanosima koji su se na ovom tlu uspjeli ukorijeniti i koji su hrvatskoj narodnoj zajednici pridonijeli svoj prilog. Katolička Crkva ne bi mogla biti katolička, tj. sveopća, ako bi željela biti tako isključiva da ne bi htjela bar uvidjeti i uzeti u obzir postojanje svih tih drugih.

- Nacionalizam hipostazira na neki način svoju naciju (to je otprilike u istom smislu kao Hitlerov nacizam), bezobzirno želi zadominirati drugim nacijama smatrajući nacionalni egoizam i moć nacije dobrom koje se samo po sebi razumije i u ime kojega se mogu gaziti sva ostala dobra bilo svoga naroda, bilo drugih naroda.

- Naglašavam taj vid domovine (stvaranje ekonomske komponente domovinske zajednice kao preduvjeta slobode – op. ur.) i taj elemenat narodnog zajedništva poradi toga što bi kršćani bili skloni da to dovoljno ne vide, da to zapostave. Ako se i ne možemo možda do kraja složiti s time kakvo mjesto pripisuju tome faktoru marksisti, ipak ne smijemo ne vidjeti izvanredan prilog koji je time marksistička misao pridonijela čovječanstvu.

- Ako se ogleda­mo po svojoj povijesti, moramo reći da je u našoj hrvatskoj prošlosti bilo premalo te autentične hrvatske katoličke evanđeoske stvarnosti. Previše smo bili samo uvoznici. Teško je naći neki ozbiljan i dalekosežan, velik hrvatski kršćanski duhovni pokret. Naši su sveci s periferija ili su živjeli u tuđini. Naši teolozi ili nisu originalni ili su opet bili u tuđini, pisali na tuđim jezicima. Na tlu domovine nemamo nečega duboko svoga i duboko kršćanskoga što bi bilo oplodilo i nas i svijet.

(Glavne akcente izvukao I. L.)

Ostatak članka je ovdje:

http://ivanlovrenovic.com/2016/02/tomislav-sagi-bunic-krscanstvo-i-nacionalizam-1969/

VL: U memoarima spominjete Udbu i Teološko društvo Kršćanska sadašnjost te ih, na neki način, povezujete.

ZAGORAC:  Članovi tog udruženja nisu uživali naročit ugled ni kod vjernika ni kod svećenika. Mene je kroz čitav svećenički život progonila Udba, a htjeli su me uvući i u to svećeničko udruženje.

VL: Kakav je bio stav kardinala Kuharića o udruženju?

ZAGORAC:  Bio je apsolutno protiv udruženja. On je, međutim, bio dobar čovjek pa onima koji su bili u udruženju nije ničim naškodio. Kuharić ih je podnosio. Teološko udruženje Kršćanska sadašnjost, što treba razlikovati od izdavačke kuće Kršćanska sadašnjost koja je bila korisna, surađivalo je na neki način s Udbom.

VL: Surađivalo je s Udbom?

ZAGORAC:  Da.

VL: Možete li to malo objasniti?

ZAGORAC:  Udbaši koji su ispitivali i maltretirali svećenike nisu bili dovoljno informirani o teologiji. Onda su zamolili ove iz udruženja da njima, tim udbašima, održe tečajeve o teologiji. Međutim, udbaše nije zanimala vjera, nisu se oni htjeli obratiti na vjeru. Oni su se htjeli potkovati da mogu bolje raditi protiv Crkve i vjere.

VL: Tko je bio na čelu Teološkog udruženja Kršćanska sadašnjost?

ZAGORAC:  Tomislav Janko Šagi Bunić, a tu su bili i Bonaventura Duda te Josip Turčinović.

VL: Vi zapravo hoćete reći da su Šagi, Duda i Turčinović bili suradnici Udbe?

ZAGORAC:  Da. Ja sam u to uvjeren. Suradnja s Udbom bila je jedina svrha toga udruženja.

VL: Je li suradnja bila možda i ozbiljnija? Primjerice, jesu li neki svećenici pratili svoje kolege te o tome izvještavali Udbu? Dakle, klasična suradnja.

ZAGORAC:  To je teško reći.

Pročitajte više na:

https://www.vecernji.hr/vijesti/vladimir-zagorac-crkva-uzdrzava-djecu-svecenika-831838

[PravoslavljeHrvatska]

пре 22 часа, Ведран* рече

Будући да на овој теми има римокатолика претпостављам да више знате о ситуацији у Хрватској него ја. Зато сам хтео нешто да вас питам.

Да ли је Кошић толико незаобилазан да баш мора да буде у неком одбору? Можда он има неке незаобилазне квалитете па је међу најбољима у цркви у Хрвата, али ја искрен да будем само о њему знам по његовом проусташком агитпропу. Ако неко зна зашто је то тако воле бих да знам. 

(ево да прозовем и @Isusovo magare )

Види, Хрватска бискупска конференција увек има једнога између себе који говори уиме свих. Дакле, сви они мисле као Кошић, осим малог дела њих, а Кошић је нека врста портпарола. Пре Кошића ту улогу је имао војни ординариј Јурај Језеринац. Он је у својим наступима био толико агресиван, да му је тадашњи председник Месић запретио да ће му забранити улаз у војне објекте. Кошић је идеалан за такву улогу, јер је био жупник за време рата на Банији, и одатле је избегао са својим верницима, дакле, у очима људи има статус избеглице, ратног страдалника, а такви су у великом делу хрватске јавности неприкосновени ауторитети. Па када спојиш каризму ратног паћеника са домољубним бискупом, имаш, што би рекли на лутрији, добитну комбинацију.У последње време се мало умирио, након посете ватиканског државног секретара Загребу, што није случајно.

[Isusovo magare]

пре 15 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Зар не видиш да после тог питања љубиш ли ме више него ови, Исус поново поставља питање, овог пута у блажој форми, има само љубиш ли ме, па поново.

И после трећег узастопног питања Петар се ожалости и рече Ти знаш да те ја љубим.

Која би могла овде да буде поука.

Па онда следи даље кад му Исус каже ајде замном и крене са њима и ученик којег је Исус љубио, те се Петар копрцну како сад овај шта хоће овај откуд и овај да буде пастир кад сам ја само једна столица

Tumačenje:

Fra Tomislav Pervan

 

LJUBIŠ LI ME - JESI LI MI PRIJATELJ?

Iv 21,15-19

Sagledamo li svoj život u retrospektivi i zapitamo li se što smo učinili te koji je smisao svega onoga što smo u životu postigli, u čemu je bio smisao našega života, što smo bili i postali, postigli, otkrit ćemo kako je u svačijem životu bilo čvornih trenutaka i točaka u kojima se sve sažimalo i zgušnjavalo, ono bitno oko čega se život okretao. Takve čvornetočke redovito su trenutci u kojima smo bili stavljeni pred odluku i upitnik, tko smo i što smo, što je bit naše osobe, što je bitno u našemu životu. Koji je smisao života? Zatim je tu pitanje spram sposobnosti ljubiti i biti ljubljen. Poglavito pak kad nas sam Bog pita. Pitanja su to koja nam se danonoćno nameću, pitanja o kojima ovisi cijeli život. Pitanja spram ljubavi te odgovor u kome se poklapaju riječi i osoba, život i riječ. Tako otprilike postupa i Isus sa svojim učenicima, svojim prijateljima, napose s Petrom. Pita ga spram ljubavi, veće ljubavi.

Isus se treći put ukazuje svojima, ovaj put na Tiberijadskom moru. Nakon čudesna ribolova zajedno su za doručkom. Možemo samo predočiti sumornu šutnju koja vlada, ozračje u kome nitko ne izgovara ni riječi. Gospodin je opet među svojima, a oni posramljeni zbog svoga ponašanja za njegove muke, križnoga puta, razapinjanja, smrti i pokopa. Svi se razbježali, a i sada se vratili na svakodnevni posao. Ribari ostaju ribari.

U cijelom Novom zavjetu pronaći ćemo samo na dva mjesta riječ 'žeravica'. Jednom je to u dvoru Ane i Kaife gdje se Petar grijao na žeravici, uz vatru, a drugi je put kad im sam Gospodin pripravlja ribu za doručak. Petar je u nazočnosti sluškinja i slugu zatajio uz žeravicu Isusa tri puta, a ovdje, ponovno uz žeravicu i vatru, tri puta ga Isus pita spram ljubavi. Zadnji, duboki i odlučni razgovor dvojice, Učitelja i učenika, i pitanje spram ljubavi. Uz žeravicu zataja, uz žeravicu i očitovanje ljubavi. I povjeravanje stada Petru. Ova žeravica podsjeća na onu iz noći izdaje. Kao da mu Isus želi poručiti: Imaj na pameti onu večer, onu noć izdaje, onaj trenutak slabosti. Snagu ne (do)nosi čast ni funkcija, nego samo ljubav prema Isusu. Prva riječ koju Isus upućuje nositelju službe i vlasti jest riječ ljubavi. Nigdje tako zorno kao na ovome mjestu nije istaknuta ljubav prema Gospodinu.

Oslovljava Petra trokratno: 'Ljubiš li me? Voliš li me? Ljubiš li me?' Oslovljava ga njegovim imenom koje je dobio od oca: Šimune, sine Jonin! Ljubiš li me ljubavlju koja nadmašuje ljubav ostalih? Ljubiš li me više od ostalih! - Na ispitu je sav Petar, sve njegovo, cijelo njegovo biće, od očinske kuće. Stoga Isus i spominje očevo ime. Na ispitu je cijeli njegov život, sav prevaljeni životni put. Koliko je vjerodostojan, koliko ima u sebi osobne ljubavi za svoga Učitelja? Je li mu istinski prijatelj?

Petar odgovara bez okolišanja, nedvosmisleno: 'Da, Gospodine! Ti sve znaš!' "Ta ti si razlog i temelj svih mojih sposobnosti, i da ljubim, i da živim, i da osjećam kako mi je Bog Otac. Tebi zahvaljujem sve, Isuse. Kako da te ne ljubim, Gospodine?" Odgovor je krajnje zreo. Isus jest Petru obećao za zemaljskoga života da će biti glavom, Stijenom na kojoj će sagraditi svoje djelo u svijetu. Ali, želi li do kraja ispuniti svoju službu pastira i predvodnika, mora ljubiti. Ljubiti bezuvjetno, ljubiti cijelim bićem. Tek kad ga Isus pita po treći put spram ljubavi, shvaća Petar težinu odgovornosti koja mu se stavlja na leđa, spoznaje svoju vlastitu nedostojnost i nedostatnost.

Prepuna mreža riba bijaše već predznak za Crkvu koja će zahvaćati sve. Petrovo nije samo biti ribar, nego i pastir velikoga stada. Isus povjerava Petru koji ga je triput zatajio, ali i gorko oplakao svoj grijeh, prvenstvo među učenicima, a ne primjerice Ljubljenom učeniku, koji je ostao do kraja vjeran, pa i pod križem, gdje je preuzeo skrb i uzeo k srcu Mariju, Isusovu majku.

Kao da je Isus htio reći: Crkva jest Crkva grješnika, ne savršenih ljudi, ona je živa. Ona je prisutna i u najsiromašnijima i najbjednijima, ona se vuče kroz ovaj svijet, grješna i uprljana, čisteći se u ljubavi i ljubavlju prema Isusu. Ona čini pogrješke, ali ujedno i okajava svoje grijehe. Nije ona samo onaj prekrasni ornat, božanska liturgija, uzvišene katedrale, nego je ona i u tami, gdje s Petrom plače, rida i moli za oprost. I što čeka Petra na kraju? Mučeništvo. Križ kao i Gospodina. To je cijena ljubavi prema Isusu.

S toga je razloga dirljiv završni razgovor Isusov s Petrom spram ljubavi, spram veće ljubavi prema njemu. Kao da mu je htio ponovno posvijestiti ono što je Isus davno rekao: Nazvao sam vas svojim prijateljima jer vam priopćih sve što sam čuo od Oca svojega (usp. Iv 15,15). Upravo to očekuje u ovom trenutku od zbunjenog Petra, te ostalih što su u nedoumici. Jeste li moji prijatelji? Mogu li na vas računati u svijetu i kroz potonju povijest?

Petar je mogao navoditi primjere iz svog drugovanja s Isusom, dane privrženosti i odanosti, dane kad su bili jedno srce i jedna duša, ali je mogao navesti i sramotno zakazanje, utaju i izdaju i samoga sebe i Gospodina. Stoga u ovom trenutku može smo mucajući odgovoriti, kako Gospodin zna njegovu nutrinu, njegovo plaho srce, te kako Gospodin može računati s njim kao privrženikom i prijateljem. Neprestanim pitanjima Gospodin kao da želi Petra učiniti nesigurnim, kao da želi da izgubi tlo pod nogama, da ga učini malim djetetom. Istodobno ga želi učvrstiti u obećanju, nepokolebljivoj odanosti. I kao da mu želi reći da se ubuduće ne oslanja na svoje ljudske sile, ma koju vlast on obnašao među apostolima, bio on okrunjen tijarom, imao pod sobom nebrojeno podanika. Službu treba obnašati upravo sukladno s Gospodinovom voljom, kao onaj koji služi, a ne zapovijeda u moći. Na kraju će uvijek ostati važećom Petrova, kako je Gospodinu znano sve. I o njemu, i o meni, i o tebi, i o svakome čovjeku.

[Ведран*]

пре 5 минута, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Ама, нико овде не умањује љубав Светог Апостола Петра, али истичемо да су Га и остали Апостоли јако волели. Шта вама Римокатолицима није јасно у томе ?

Па мисле да ако је Петар рекао да га воли више онда је то неминовно тако. Јер Петар ваљда зна колико воли Христа, и то зна боље од самог Христа. Петар је још тад говорио екс катедра, зар не видиш, па је био непогрешив у својој процени да га воли више од осталих. 

Не може бити да Христос пита Петра због Петра, а не због себе. Како то може бити? Ма неее! А? А? Шта ти мислиш? Може ли то?  Ма не може. Петар зна најбоље. 

А Христос сигурно није чуо добро, била јака бура, па га је зато питао три пута, да буде сигуран.

[Isusovo magare]

пре 22 минута, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Ама, нико овде не умањује љубав Светог Апостола Петра, али истичемо да су Га и остали Апостоли јако волели. Шта вама Римокатолицима није јасно у томе ?

A šta je sv.Petar po vama??

[Ведран*]

пре 23 минута, Isusovo magare рече

A šta je sv.Petar po vama??

А шта ти мислиш?

Апостол. 

[Bokisd]

пре 27 минута, Isusovo magare рече

A šta je sv.Petar po vama??

Jedan od apostola Hristovih koji je bio zbog svog revnovanja za ( Hrista ) i veru bio, medju najcenjenijim, najuvazenijim i najpostovanijim ( apostolima).

[Isusovo magare]

пре 4 минута, Ведран* рече

А шта ти мислиш?

Апостол. 

A po vama nije poglavar sv.Crkve??Isto pitanje i za Bokisda!