Пад

[ГрешниСлуга]

Човек после више година се бори са неким грехом и Бог му помогне и успе да се избори са тим.

Шта радити када човек опет после пар година се врати истом греху ?

Поред тога да не сме да очајава и да се бори, шта треба још радити ?

[Џуманџи]

Да се не фокусира толико на то (на грех) и да служи другима. То је примарно. Јер Христос није толико позивао на борбе против греха, али јесте на служење другима.

[Жика]

Да се моли.

[Nenad C.]

Resenje koje imam je odgovor koji ne dolazi od mene vec ga sami Sveti Jovan Zlatousti pominje u svojim pokajnim besedama kada kaze " Тешко мени ја сам слушао, али нисам сачувао, па како да идем у Цркву, и са каквим образом још да слушам, рећи ће ко.

Баш зато што сачувао ниси дођи у Цркву, да би кад поново чујеш сачувао. Зар ти неће и лекар ако те првим мелемом не излечи, следећи дан ставити други мелем?

Па не узима ли дрвосеча, када жели да неко дрво посече, секиру и не удара ли њоме под корен? Па ако по првом ударцу то бесплодно дрво не падне, не удара ли и по други и по четврти и по десети пут? Па и ти тако поступај јер дуб је блудница, или оно бесплодно дрво које храну само за желуце безумних свиња доноси. Она се у срцу твом кроз дуго времена укоренила и у дрвену ограду савест ти затворила. Реч је моја секира и ти си је један дан слушао. Али како да за једа н дан падне оно што се кроз толико дуго времена укоренило? Јер и двапут и трипут и сто и хиљаду пута да си чуо, ништа чудно не би било, само да такву силну и велику ствар, као што је та зла навика, пресечеш. Ману су Јудеји јели па су опет мисирски лук тражили говорећи: “добро нам је у Мисиру било”. Тако је гнусна и худа ствар зла навика!

Ма да си и десет дана добродетељно живео, па и двадесет и тридесет, ја нећу бити уопште задовољан, нити ћу ти благодарити нити се с тобом зато побратимити, јер ја једно хоћу, а то је да не слабиш, да се стидиш и сам себе да осуђујеш.

Раније сам о љубави говорио, а ти си и после слушања, када си одавде изашао, отишао и ниси научено делом испунио. Но немој се пак, стидети да опет у Цркву дођеш. Или, стиди се, али при грешењу, а не при кајању. Гле шта ти је ђаво учинио! Двоје треба разумети: грех и покајање. Грех је рана а покајање је мелем. И као што је тело ранама и лековима изложено, тако је исто и душа гресима и покајању. Но грех носи са собом стид, а покајање благу наду на боље..."
Ovde i na mnogim drugim mestima Zlatousti pokazuje koliko je veliko Bozije milosrdje , ma koliko da si puta pao u greh ne prepustaj se ocajanju , ustani iz blata i ocist se , ispovescu i pokajanjem , zao duh zeli da padnes u ocaj misleci da ti Bog nece oprostiti i da ne mozes dobiti borbu , ali to je upravo ona pogresna misao tj zla. Ne treba ocajavati jer ocajanje dovodi do smrti.
Brate , preporucujem ti da citas pokajne besede Svetog Jovana Zlatousta , i mnoge druge , ali njegove besede su meni melem za dusu , one smiruju i uspokojavaju svacijd srce , daju nadu i veru ojacavaju.
Ne ocajavaj brate Bog je sa tobom

Послато са GT-I9060 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Денис]

ispitati zašto se vratio?

mislim da je dobro za nepadanje u stari greh znanje da bez Boga možemo uvek da padnemo opet, ili drugačije rečeno sećanje da

nas je Bog izvukao iz toga. Ako počnemo da gledamo sa visine na ljude koji pate od tog istog greha od kojeg smo manje ili više

izbavljeni greh se vraća (moje iskustvo). Zato mi se čini da bivši grešnik mora imati ljubavi prema onima koji sada greše tim grehom,

tu ne može biti osuđianja jer gledamo u njima sebe kakvi smo bili.

Ako nema te ljubavi i ako gledamo sa visine greh se vraća radi smirenja.

Ovo je jedan od razloga ima i drugih pa zatorekoh da valja ispitati.

[Иван Ивковић]

Небитно колико је времена прошло. Свако има склоност ка неком греху тј. више њих. Мислим да се искушења и падови дају по божјем допуштењу, да се не бисмо предавали забораву и преузношењу. Велика је ствар да увек устајемо и настављамо, ма колико пута падали. То једноставно да постане механичко понашање, образац, принцип. Постоји тачно испитан процес како долази до пада и ту је битна ставка примање недостојних помисли. На том плану треба истраживати, свети оци су доста писали о томе. Једно од средстава које треба применити у поменутом механизму јесу и кратке молитве... Исповест се подразумева али (сад причам о свом искуству, не уопштено) мало је глупо сваког часа трчати код свештеника и као папагај понављати шта си сагрешио. Мислим да је боље мало носити ту живу рану неисцељену, плакати над њом, приносити је Лекару. И после исповести плакати над њом јер и даље нисмо потпуно безбедни, а плач (вапај, не из очајања) је неизоставан ако хоћемо да напредујемо. И тако даље... Убацићу нека писанија на ову тему...

[Аристарх]

  On 8. 11. 2017. at 17:16, ГрешниСлуга рече

Шта радити када човек опет после пар година се врати истом греху ?

Поред тога да не сме да очајава и да се бори, шта треба још радити ?

Expand  

Покајање и исповест.

По мени битно је за схватити, да чак антибиотик ако претерано користимо постане неделотворан јер вирус еволуира. Грех такође, ако се поново врати да искушава човека како рече Христос, враћа се утростручен (модификован). Човек треба да гледа да не доживљава нервно растројство, већ треба да се рва мало са собом и преобликује негативну навику (коју углавном изазива грех) у позитивну (коју углавном изазива лична воља). Тако ја гледам на то питање. Наравно и молитва.

[Иван Ивковић]

 

  Цитат

Чак иако ниси онакав какав би требало да будеш не смеш да очајаваш. Већ је довољно лоше што си грешио. Зашто би се још огрешио и о Њега сматрајући Га, у свом незнању, немоћним? Да ли Он, Који је ради тебе све премудро створио, не може да спасе твоју душу? Уколико ова чињеница, као и Његово оваплоћење, само погоршава твоју осуду онда се покај. Он ће примити твоје покајање као што је примио и покајање блуднога сина (Лк. 15, 20) и блуднице (Лк. 7, 37-50). Међутим, ако не можеш да се покајеш те грешиш из навике, чак и онда када то не желиш, покажи цариникову кротост (Лк. 18, 13). То је довољно да осигура твоје спасење. Јер онај ко греши и не каје се али не очајава самим тим себе сматра најбеднијим и неће се дрзнути да осуди било кога. Пре ће се дивити милосрђу Божијем и благодарити своме Добротвору, а може примити и многе друге благослове. Чак иако је такав човек због својих грехова потчињен демону он ипак из страха Божијег неће послушати непријатеља који ће покушати да га баци у очајање. Због тога он има удела у вршењу богоугодног дела. Такав човек је благодаран, трпељив, има страха Божијега, не суди, па му се неће ни судити. Све су то значајне врлине.

Свети Петар Дамаскин

Expand  

 

[Денис]

  On 8. 11. 2017. at 21:12, Jace Jerimoth рече

Чак иако ниси онакав какав би требало да будеш не смеш да очајаваш

Expand  

Skoro sam baš o tome čitao, o uzrocima očajanja...

Uzroci koje sam zapamtio su: 1. gordost (kako meni da se desi) 2. neverovanje u milost i ljubav Božiju nakon pada (neverovanje da postoji oprost za naš greh)

[Иван Ивковић]

Гордост (нездраво самољубље) је први и основни разлог, неверовање, заборав, гнев (нездрав) и др. су већ последице... Међу последњима телесни падови у виду блуда и "утеха" у храни и пићу, цигаретама, наркотицима.

Имам о'ђе писанија на тему очајања која сматрам интересантним. Препоручујем пошто је првенствено важно за ову тему. Јер, како рекоше оци, поредак борбе са страстима је такав да се боримо са оном која се појави, па макар на "хоризонту".

Дакле, очајање: https://podviznickaslova.wordpress.com/category/страсти/униније/

Кад себе препознамо као својевољно удаљене од Бога имамо повољан услов да променимо смер кретања: https://podviznickaslova.wordpress.com/category/подвизи/преумљење/

[Bokisd]

  On 8. 11. 2017. at 17:16, ГрешниСлуга рече

Човек после више година се бори са неким грехом и Бог му помогне и успе да се избори са тим.

Шта радити када човек опет после пар година се врати истом греху ?

Поред тога да не сме да очајава и да се бори, шта треба још радити ?

Expand  

Ovo , da ocajava i da se bori, je mozda u tom trenutku, najvaznije.

Moje misljenje je, da sve zavisi i od toga , koji greh je u pitanju.

Pa, recimo, koliko se secam, oci kazu, svaki greh ima protiv vrlinu, i trebalo bi sto vise ciniti, ono sto je suprotno grehu. Ne znam, skrtica si, trudi se da dajes , ( koliko toliko ), lenj si , ustani i radi ( bilo sta ) itd.

Svaka negativa ima i poztivu. 

Tako nekako.

[Денис]

Sad sam se setio reče jedan sjajan pesnik: "ne očajavaj nego ojačavaj"

[Иван Ивковић]

Треба знати и да је човек по својој природи склон очајању, те искористити овај потенцијал на најбољи могући начин: https://deprofundisweb.wordpress.com/2017/02/13/covek-je-bice-koje-ocajava/

[ГрешниСлуга]

Да ли та опасност очајања може довести до тога да се: 

Пас се враћа на своју бљувотину, и: Свиња се окупала па се у блату ваља

 

[Иван Ивковић]

  On 8. 11. 2017. at 22:56, ГрешниСлуга рече

Да ли та опасност очајања може довести до тога да се: 

Пас се враћа на своју бљувотину, и: Свиња се окупала па се у блату ваља

Expand  

Наравно, увек је присутна та могућност. Ако већ ниси и ако хоћеш покушај да се мало осамљујеш, удаљаваш од светске таштине, исфилтрираш сувишне информације. Тада би требало да лакше пониреш у себе али тада постајеш и свеснији колики је пад, нарочито кад из понора крену да допиру гласови и кад те зграбе невидљиве канџе...

  Цитат

Нисам оно што сам дужан бити, бојим се изобличења на Суду. Подај покајање и силу (4, 25)

Зашто ме доводи у заблуду лик који сам узео на себе, када сам стран врлини, и пред Богом, који све види, ја толико лошег чиним?

С правом су фарисеји претрпели изобличење од Христа Спаситеља, који њихово држање назива лицемерним. И ја све више заслужујем такав прекор, али изобличен савешћу негодујем, јер горка је истина за оне који желе да се покажу, али не и буду.

Ваистину, ако се открије моја унутрашњост, указаће се црви; ако ли се уклони покров од креча, они који ме виде схватиће да лежим у гробу. И ако се то и не открије овде, - свакако ће огњем бити испитано на Суду какав сам.

Тешко мени, како ћу тада поднети изобличење безаконих мојих дела и помисли!... Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по обиљу милосрђа Твога, очисти безакоње моје. Услиши ме по благости Твојој, Владико, и не одбаци мољење моје, као што не одбацујеш молбе оних који се истинито кају.

Правда моја и покајање моје није чисто, јер се један дан кајем, а два Те гневим. Зато ниспошљи у срце моје страх Твој, и утврди душу моју на камену искреног покајања. Светлост благодати Твоје нека надвлада таму која је у мени.

Приклони се мољењу моме, благи Господе, не ради правде моје, јер нема у мени ничег доброг, већ по милости Твојој и по великој и неизрецивој благости Твојој. Подигни удове моје сокрушене грехом, просвети срце моје помрачено лукавим жељама, спаси ме од греховне навике да ме непријатељ не сруши до краја.

https://pouke.org/forum/topic/32751-преподобни-јефрем-сирин-псалтир

Expand