Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Ведран*]

пре 39 минута, Матусал рече

Госпон' докторе може ли од овога да се полуди? Ја када пишем и читам овде на форуму осећам како се умарам и после када узмем свете оце имам утисак да ми се ум сабира и враћа на своје место. Ја иначе не волим да филозофирам па се плашим за своје ментално здравље??? 

Дадох ти души лека. А сад и телу.

Имаш ли ти чоколаде? Узми мало пре читања форума. Једну коцкицу. То ће ти помоћи. Овај ВСБ само ждере чоколаду ко луд, немој као он.

И немој да се дрогираш њоме. Кад дође пост обавезно да апстинираш. Иначе ћеш запатити другу муку. Будући да једеш чоколаду кад читаш форум, а не кад читаш Оце на помисао на форум ћеш почети да слиниш, као пси Павлова.

[Ведран*]

пре 26 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

@Ведран* doktore pomaži!!

Коме треба помоћ? 

Не потежи узалуд име моје!

[Матусал]

пре 15 минута, Ведран* рече

Бејаше некакав човек који је по форуму ловио дивље звери, па угледа аву Зорана како се шали са браћом и не саблазни се.

Хотећи да му покаже како ту и тамо не треба читати баш сваку баљезгарију, старац му каже: – Стави стрелу у свој лук и затегни га. Овај учини тако. Вели му затим: – Затегни га још. Овај га затегне. А старац му опет вели: – Још га затегни. Одговори му ловац: – Ако га затегнем преко мере, лук ће се сломити. Старац му вели: –

Тако је и са форумом; ако преко мере затегнемо читајући сваку баљезгарију, брзо ћемо бити скрхани. Потребно је, дакле, да се ту и тамо нашалимо са браћом. Чувши то, ловац се одушеви тим речима и оде стекавши велику корист од старца. А браћа, пошто се укрепише, пођу ка својим профилима.

 

Добро говориш, благо утроби које те родила и грудима које су те дојиле...

него ја мислих да беседим са Христовим јагањцима оно испадоше зверови љути.....

 

 

[Ведран*]

пре 3 минута, Матусал рече

Добро говориш, благо утроби које те родила и грудима које су те дојиле...

него ја мислих да беседим са Христовим јагањцима оно испадоше зверови љути.....

Ради кротости твоје избави те Господ из чељусти њихових. Рука Његова незнабожце сатре. 

[Матусал]

пре 13 минута, Ведран* рече

Дадох ти души лека. А сад и телу.

Имаш ли ти чоколаде? Узми мало пре читања форума. Једну коцкицу. То ће ти помоћи. Овај ВСБ само ждере чоколаду ко луд, немој као он.

И немој да се дрогираш њоме. Кад дође пост обавезно да апстинираш. Иначе ћеш запатити другу муку. Будући да једеш чоколаду кад читаш форум, а не кад читаш Оце на помисао на форум ћеш почети да слиниш, као пси Павлова.

То упражњавам редовно само крадем од синовца из пакетића (стално је код мене брат живи изнад), а жене кад видим имам исту реакцију као на форум само ту знадох да је у питању стара змија жељна крви светих дуг рат ратовасмо 

[Ведран*]

пре 50 минута, Milan Nikolic рече

То промунђај св.Палами:

"Његова божанска сила je просијала попут светлости виђене кроз стакло, то јест кроз Господње тело, које je Он због нас примио, и озарила оне са чистим очима срца".

Ево ти Палама да те промунђа. И да те звекне, све кроз стакло. 

...Заиста, Христос не само да ће бити такав у вечности, већ je Он био такав и пре узласка на Гору. [Авином методом ћу вам жвакати, или као птица да вам сварим пре него испљунем да вас накљукам. Само зините. Значи, Христос је био такав као на Тавору и пре него се попео на Гору и преобразио се.] Почуј богомудрог светог Јована Дамаскина: " Преобразивши се, Христос није придодао себи нешто више од онога што je Он био [пре него се попео на Гору], нити се променио у нешто што Он раније није био [није постао ништа ново], него je Својим ученицима открио оно што je Он заиста био [ученици доживљавају промену, не Христос], отварајући им очи и чинећи да слепи прогледају [до тада су ученици били слепи а тада су прогледали, јер слеп не види ствари онакве какве јесу, он може да их замишља, али их не види, тако и ви не видите шта вам Јеванђеље и Оци говоре, зато сте приморани да замишљате. Присиљени сте да замишљате, али сте добровољно слепи.]. Лично пак остајући оно што  je претходно био [нема промене], Он се видљиво открио Својим ученицима [опет и опет, Он је оно што јесте и што је био и што ће бити, а ученици виде нешто ново, јер га не видеше као таквог раније. И ви би видели нешто ново да отворите очи], јер je Сам истинита светлост, Сам видљива красота славе" [сав, туто комплето је истинита светлост, видљива красота славе, не божанство, не човечанство, него он САМ, туто комплето].

[Идемо даље] Василије Велики то исто сведочи [дакле душо, ово што си навео јесу речи Василијеве, а ти рече Палама каже, а Палама наводи Василија као додатну потврду Дамаскинових речи да је Христос који се преобразио исти као и онај који се на гору попео, да је Он истинита светлост и видљива красота славе, чак и кад не светли на Тавору, то јест, кад су очи Апостолима затворене. Чак и ако ја и ти слепујемо, Он светли]: "Његова божанска сила je просијала попут светлости виђене кроз стакло [Зашто је просијао? Зато што је Бог. Не каже, тело му је стакло, тело му није сијало него је пропуштало светлост, како ти накарадно читаш], то јест кроз Господње тело, које je Он због нас примио [захваљујући телу, оваплоћењу Господњем, којег гледају, они могу да виде неизрециву славу Његову. Јер да није Тела Господњег они га не би могли видети. Због нас га је примио], и озарила оне са чистим очима срца". [требају нам чисте очи срца да би прогледали, чиста љубав] Не потврђују ли и празничне химне Цркве, што се певају сваке године, да "то што je било телом сакривено, и што се сада пројавило" [телом сакривено и телом се појавило!], и опет, да "првообразна и надсветлосна красота, сада откривена", не могу бити сматрани другачијим до вечнопостојећим? [Чујеш ли то душо? Вечнопостојећим! Оно што је телом сакривено, и што је телом откривено, јесте првоообразна и надсветлосна красота, САДА откривена и да је вечнопостојећа]

[идемо даље] ....Христос je био такав и раније, само што je тада Он очима Својих Апостола даровао божанску силу да прогледају и да виде. [Ово Палам опет понавља, јер је и у његово време било људи који су мало отврдли па не схвате из прве]. Ова светлост не беше никакво привиђење, него ће вечно постојати, као што и од почетка беше. [чујеш ли? Ово Смедеревац да чује, не беше привиђење! Него од почетка беше такав и увек ће бити такав. А ко?] AKO Христос беше и ако ће заувек бити такав, онда je Он и сада такав. [Чуј то! Не рече Логос је такав одувек, а Христос је Логос, па је онда од сада па надаље Христос исто такав. Него вели да је ХРИСТОС одувек такав и да је заувек такав. Сад се ви пушите ко димна бомба и то уклавирите у ваш мозак. ХРИСТОС беше такав и заувек је такав]. Заиста би врхунац неумесности [овај св Григорије није као имењак му Богослов. Тај би рекао врхунац глупости би...]  било веровање да je Он током најбожанственијег јављања на Тавору, као и у будућем веку, био такав, али да ce у међувремену, обустављањем те славе, Он променио [Видиш ли то? Врхунац безумља је рећи да се Он променио. А ви хоћете да уведете промену и у вечност. Палама говори о обустављању славе, да је неумесност, а ви о томе да је Бог доживео колосалну промену у вечности као "добар дан"]

Велики Дионисије тврди готово исто када велича узвишене чинове наднебесних умова: Они не само да созерцавају тројичну славу и да су њени причесници, каже он, него су то и у вези ca Исусовом фотофанијом или светлојављањем. [Са Исусовом фотофанијом! Одакле им Исус, кад се он родио у вителејему, а пре рођења је био преднацрт? И одакле им преображење на Гори како су га гледали и созерцавали пре него што је било и након тога?]

И свети Макарије слично говори ... : " Смеса наше људске природе, Нестворсна слава коју je Господ узео, засела je одеснују Величанства на висинама. [Ма шта нам наприча овај Макарије? "Смеса наше људске природе"? Ха? Није он био теолог иманентне тројице као Милан па да би познавао тајне Божанске. Смеса села одеснују Величанства. ] испунивши ce славом не само лицем попут Мојсија, него и целим телом [Ма шта нам каже? Ајде! Не рече кроз стакло сијала него вели да се цело тело испунило славом. Ушла светлсот у стакло и више не знаш шта је стакло а шта светлост.]

Према томе, Христос има ову вечно непроменљиву светлост; штавише, увек ју je имао, и увек ће je имати ca Собом. Ако je она увек била, акојесше и ако ће бити, онда светлост којом je Господ просијао на Гори није била никакво привиђење, нити просто неипостасни (непостојећи) символ. [Ако светлост Његова није символ, како је онда символ Онај који светли? То ви у свом безумљу говорите. Вама је преображење филм на платну, будућа слава, предназначено, предвиђено, предсаветовано, предодређено, бла, бла бла. А Палама каже да то није тако него је ипостасна стварност]

[Хајде још мало да заједно читамо]

AKO неко каже да је ова светлост самостална, одвојена од природе Означенога, и опет од Онога чији je она само употребни символ - нека тај неко онда noкаже где je и како je то она самостална [А Милан баљезга о енергијама, логосима, итд, као о ентитетима који имају своје суштине које излазе из суштине Божије, и томе сличне тлапње. Уводећи тако сложеност у Бога. А Палама вели, да та светлост није самостални ентитет. У Милановој глави када чита ону Василијеву слику са стаклом је као да постоје најмање три ентитета, први божанство, други светлост божанства, и трећи човечанство (стакло), све ваљда са својим суштинама (гаћама). И по његовом систему триадо-тлапње је то неопходно, јер како би другачије градио гаћесловље без, како сам каже, "разликовања категорија у Божанском". Мрзост опустошења] нека посведочи опитом како ce она показала недоступном очима ("Ученици ничице падоше на земљу"), a затим и како je она заслепљујуће зрачила од лица и тела Достојног поклоњења. Осим тога, када би она била символ из врсте самостално постојећих бића [чујеш ли то категоризаторе Божанства!], a ми знамо да ће она бити непрекидно сапостојећа Христу у наступајућим вековима, тада би Христос имао три природе и три суштине: човечанску, божанску и ону која потиче од те светлости [а за Милана има још и више, из енергија, из логоса, из жеље, из воље, јер све то по њему има своју суштину која је из суштине!]. Очигледно je и јасно показано да Преображењска светлост не постоји самостално, нити као разлучена од божанства. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

U mene deca sama donose cokoladu, mali su još i slatki i svi im dadu a oni potrce pa me poje, na radost sam im sav.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Ведран* hvala doktore.

[Milan Nikolic]

И свети Макарије слично говори ... : " Смеса наше људске природе, Нестворсна слава коју je Господ узео, засела je одеснују Величанства на висинама. 

Избаци ово ,,Нестворена слава" што си убацио, срам те било. Све си погрешно разумео и изопачио.

[Ведран*]

пре 13 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

@Ведран* hvala doktore.

Чуо сам да у Србији носе нешто у кесама када иду код доктора, али не и када иду од доктора. ж

Ја хоћу чоколаде. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Ведран* рече

Чуо сам да у Србији носе нешто у кесама када иду код доктора, али не и када иду од доктора. ж

Ја хоћу чоколаде. 

Moraćeš da laskas i deci kad ih budes video onda..ipak su oni šefovi.

[Guest Гајић]

пре 32 минута, Ведран* рече

Ево ти Палама да те промунђа. И да те звекне, све кроз стакло. 

...Заиста, Христос не само да ће бити такав у вечности, већ je Он био такав и пре узласка на Гору. [Авином методом ћу вам жвакати, или као птица да вам сварим пре него испљунем да вас накљукам. Само зините. Значи, Христос је био такав као на Тавору и пре него се попео на Гору и преобразио се.] Почуј богомудрог светог Јована Дамаскина: " Преобразивши се, Христос није придодао себи нешто више од онога што je Он био [пре него се попео на Гору], нити се променио у нешто што Он раније није био [није постао ништа ново], него je Својим ученицима открио оно што je Он заиста био [ученици доживљавају промену, не Христос], отварајући им очи и чинећи да слепи прогледају [до тада су ученици били слепи а тада су прогледали, јер слеп не види ствари онакве какве јесу, он може да их замишља, али их не види, тако и ви не видите шта вам Јеванђеље и Оци говоре, зато сте приморани да замишљате. Присиљени сте да замишљате, али сте добровољно слепи.]. Лично пак остајући оно што  je претходно био [нема промене], Он се видљиво открио Својим ученицима [опет и опет, Он је оно што јесте и што је био и што ће бити, а ученици виде нешто ново, јер га не видеше као таквог раније. И ви би видели нешто ново да отворите очи], јер je Сам истинита светлост, Сам видљива красота славе" [сав, туто комплето је истинита светлост, видљива красота славе, не божанство, не човечанство, него он САМ, туто комплето].

[Идемо даље] Василије Велики то исто сведочи [дакле душо, ово што си навео јесу речи Василијеве, а ти рече Палама каже, а Палама наводи Василија као додатну потврду Дамаскинових речи да је Христос који се преобразио исти као и онај који се на гору попео, да је Он истинита светлост и видљива красота славе, чак и кад не светли на Тавору, то јест, кад су очи Апостолима затворене. Чак и ако ја и ти слепујемо, Он светли]: "Његова божанска сила je просијала попут светлости виђене кроз стакло [Зашто је просијао? Зато што је Бог. Не каже, тело му је стакло, тело му није сијало него је пропуштало светлост, како ти накарадно читаш], то јест кроз Господње тело, које je Он због нас примио [захваљујући телу, оваплоћењу Господњем, којег гледају, они могу да виде неизрециву славу Његову. Јер да није Тела Господњег они га не би могли видети. Због нас га је примио], и озарила оне са чистим очима срца". [требају нам чисте очи срца да би прогледали, чиста љубав] Не потврђују ли и празничне химне Цркве, што се певају сваке године, да "то што je било телом сакривено, и што се сада пројавило" [телом сакривено и телом се појавило!], и опет, да "првообразна и надсветлосна красота, сада откривена", не могу бити сматрани другачијим до вечнопостојећим? [Чујеш ли то душо? Вечнопостојећим! Оно што је телом сакривено, и што је телом откривено, јесте првоообразна и надсветлосна красота, САДА откривена и да је вечнопостојећа]

[идемо даље] ....Христос je био такав и раније, само што je тада Он очима Својих Апостола даровао божанску силу да прогледају и да виде. [Ово Палам опет понавља, јер је и у његово време било људи који су мало отврдли па не схвате из прве]. Ова светлост не беше никакво привиђење, него ће вечно постојати, као што и од почетка беше. [чујеш ли? Ово Смедеревац да чује, не беше привиђење! Него од почетка беше такав и увек ће бити такав. А ко?] AKO Христос беше и ако ће заувек бити такав, онда je Он и сада такав. [Чуј то! Не рече Логос је такав одувек, а Христос је Логос, па је онда од сада па надаље Христос исто такав. Него вели да је ХРИСТОС одувек такав и да је заувек такав. Сад се ви пушите ко димна бомба и то уклавирите у ваш мозак. ХРИСТОС беше такав и заувек је такав]. Заиста би врхунац неумесности [овај св Григорије није као имењак му Богослов. Тај би рекао врхунац глупости би...]  било веровање да je Он током најбожанственијег јављања на Тавору, као и у будућем веку, био такав, али да ce у међувремену, обустављањем те славе, Он променио [Видиш ли то? Врхунац безумља је рећи да се Он променио. А ви хоћете да уведете промену и у вечност. Палама говори о обустављању славе, да је неумесност, а ви о томе да је Бог доживео колосалну промену у вечности као "добар дан"]

Велики Дионисије тврди готово исто када велича узвишене чинове наднебесних умова: Они не само да созерцавају тројичну славу и да су њени причесници, каже он, него су то и у вези ca Исусовом фотофанијом или светлојављањем. [Са Исусовом фотофанијом! Одакле им Исус, кад се он родио у вителејему, а пре рођења је био преднацрт? И одакле им преображење на Гори како су га гледали и созерцавали пре него што је било и након тога?]

И свети Макарије слично говори ... : " Смеса наше људске природе, Нестворсна слава коју je Господ узео, засела je одеснују Величанства на висинама. [Ма шта нам наприча овај Макарије? "Смеса наше људске природе"? Ха? Није он био теолог иманентне тројице као Милан па да би познавао тајне Божанске. Смеса села одеснују Величанства. ] испунивши ce славом не само лицем попут Мојсија, него и целим телом [Ма шта нам каже? Ајде! Не рече кроз стакло сијала него вели да се цело тело испунило славом. Ушла светлсот у стакло и више не знаш шта је стакло а шта светлост.]

Према томе, Христос има ову вечно непроменљиву светлост; штавише, увек ју je имао, и увек ће je имати ca Собом. Ако je она увек била, акојесше и ако ће бити, онда светлост којом je Господ просијао на Гори није била никакво привиђење, нити просто неипостасни (непостојећи) символ. [Ако светлост Његова није символ, како је онда символ Онај који светли? То ви у свом безумљу говорите. Вама је преображење филм на платну, будућа слава, предназначено, предвиђено, предсаветовано, предодређено, бла, бла бла. А Палама каже да то није тако него је ипостасна стварност]

[Хајде још мало да заједно читамо]

AKO неко каже да је ова светлост самостална, одвојена од природе Означенога, и опет од Онога чији je она само употребни символ - нека тај неко онда noкаже где je и како je то она самостална [А Милан баљезга о енергијама, логосима, итд, као о ентитетима који имају своје суштине које излазе из суштине Божије, и томе сличне тлапње. Уводећи тако сложеност у Бога. А Палама вели, да та светлост није самостални ентитет. У Милановој глави када чита ону Василијеву слику са стаклом је као да постоје најмање три ентитета, први божанство, други светлост божанства, и трећи човечанство (стакло), све ваљда са својим суштинама (гаћама). И по његовом систему триадо-тлапње је то неопходно, јер како би другачије градио гаћесловље без, како сам каже, "разликовања категорија у Божанском". Мрзост опустошења] нека посведочи опитом како ce она показала недоступном очима ("Ученици ничице падоше на земљу"), a затим и како je она заслепљујуће зрачила од лица и тела Достојног поклоњења. Осим тога, када би она била символ из врсте самостално постојећих бића [чујеш ли то категоризаторе Божанства!], a ми знамо да ће она бити непрекидно сапостојећа Христу у наступајућим вековима, тада би Христос имао три природе и три суштине: човечанску, божанску и ону која потиче од те светлости [а за Милана има још и више, из енергија, из логоса, из жеље, из воље, јер све то по њему има своју суштину која је из суштине!]. Очигледно je и јасно показано да Преображењска светлост не постоји самостално, нити као разлучена од божанства. 

Хвала Ти!

[Ведран*]

пре 2 минута, Milan Nikolic рече

Избаци ово ,,Нестворена слава"

Благодарим! 

Молим Администрацију да исправи у горњем тексту и избирише речи "нестворена слава". Речи су се копирале са хедера документа из кога сам копирао. Треба да стоји "Смеса наше људске природе, коју је Господ узео, засела је одеснују Величанства на висинама".

[Milan Nikolic]

,,Смеса наше људске природе, коју je Господ узео, засела je одеснију Величанства на висинама, испунивши ce славом не само лицем попут Мојсија, него и целим телом" [Ма шта нам каже? Ајде! Не рече кроз стакло сијала него вели да се цело тело испунило славом. Ушла светлост у стакло и више не знаш шта је стакло а шта светлост.]

Богме дебело си забраздио у помахниталу заблуду. Како ниси стао са том безумношћу само пасус касније, који следи након тога што наводиш из Паламиних Тријада:
,,Ако је ова светлост, којом сијаше Спаситељ на Гори, природан символ, онда се то не односи на Његове две природе, јер се њихове природне карактеристике међусобно разликују. Ова светлост не може припадати Његовој човечанској природи, јер наша природа није светлост, поготово не као она. Господ није узишао на Таворску Гору узевши са Собом изабране ученике, еда би им показао да је Он човек. (...) Он се успео са њима да би им показао, како је речено у песмопјенију, ,,да је он Очев одсјај". У том погледу, нико не би могао да каже да је Преображенска светлост символ његове човечанске природе, него божанске."
Драги Ведране, замолио бих те да се помириш са тим да ниси добро разумео шта је поента отачких навођења о нествореним енергијама. Оне треба да сијају кроз тебе као кроз сасуд, а не да се сам изгубиш у нестворености.
Треба да постанеш слава божанска, а не да се градиш беспочетним на начин на који не можеш бити.

[Ведран*]

Драги мој Милане, погубљени у времену и простору, а сад и у мраку, нисам ни помислио да ћеш правилно схватити моје речи, будући да ни Оце не схваташ правилно. 

А исти Св. Григорије Палама те учи. Слао сам ово раније, зато одчепи уши.

"Ha делу, ова светлост ce очитује у светлости, и онај ко je види такође ce налази у сличној светлости [као Апостоли што су били преображени, што ти раније наведох, а давно давно ти је ово Ава наводио па сте исто шиздили], будући да ce ова способност другачије не пројављује. [не можеш је созерцавати другачије, без учешћа у њој самој, то јест. Њему самом, и то није пасивно учешће, као светлост кроз стакло него активно учешће, преображавајуће, животвореће и синергијско јер тражи и човека активног, а не препарирану мумију]. Одвојивши ce од свих осталих бића, она сама сва постаје светлост и стапа ce ca оним што види [замисли! стапа се! Хоћеш ли и Палами рећи да је забраздио? Он не говори, а ни ја, то што ми нечовечно спочитаваш да се "губимо у нестворености" на начин како ти то безбожно разумеш, али свеједно говори да се стапамо, не губимо се, не престајемо бити створење, а блистамо, не остајемо само земљани сасуди, стакла и бурићи, како ти свираш], или пре, сједињује ce ca тим, али без мешања [чујеш ли га? стапамо се без мешања, да ли те подсећа на нешто овакав језик?], будући да je сама светлост и да гледа светлост посредством светлости. [Са чиме Апостоли гледају? Са светлошћу! Шта гледају? Светлост! И како онда разазнају шта је светлост а шта није? Не разазнају више! Само једно знају.] Погледа ли на себе, види светлост; посматра ли неки објекат, и то je светлост; и ако гледа у оно помоћу чега види, и то je светлост. [Чујеш ли глуви! Светлост је све, и објекти су тада светлост! А теби је људска природа тада и даље само земљана чинија. А шта се преображавају Апостоли? Ако могу да остану земљана чинија? Чему обожење и спасење кад само Бог треба да нас рендгенски прозрачи као стакло ништа код нас не мењајући. Шта се ПРЕОБРАЖАВА кад је све исто?] Одлика јединства или заједнице je таква да je све једно, тако да онај који гледа не може да разликује ни чула, ни објекат, нити његову природу, [Чујеш ли слепче! Ни чула не разликује. Ни природу не разликује! А ти цепкаш ли цепкаш чак и Божанске категорије! Иди у першун па тамо сецкај својим секирчетом!] него je само свестан да je постао светлост и да види светлост, другачију од сваке твари. [Само једно зна, и шта му друго треба? Сигурно не гаћологија ни твоје схоластичке категоризације]