Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Bokisd]

пре 38 минута, Матусал рече

Па ти мени цитираш оце као да ја не познајем те списе па си ми ти сада указао на њих, срећа што доста тога још не знате јер ко зна како би их тумачили. Невероватна упорност са твоје стране да ми објашњаваш нешто што савршено разумем али сада није прича о томе, промашио си тему. Питам те да ли Бог познаје бића само у нацрту а реално тек када их створи, само да или не???

Evo, ovako.

....Питам те да ли Бог познаје бића само у нацрту а реално тек када их створи, само да или не???....

Ovo tvoje pitanje je kjucno. Ja bih ga malo dopunio.

Da li Bog poznaje bica samo u nacrtu, a, realno tek kada ih stvori,...i, ( moja dopuna ) da li bica, ako ih Bog poznaje realno u nacrtu,....da li bica i tada realno postoje ili samo kada ih stvara u vremenu ?

 

Mislim, da Bog bica realno poznaje, i pre vremena, ali, da bica nemaju svoju sustinu i postojanje , sve dok se u vremenu ne stvore.

Vrlo je prosto, na taj nacin izbegavamo sa - postojanje naseg realnog postojanja sa postojanjem Bozijim, sto je osnovna postavka stvari u ovoj prici. Na tom temelju trebamo da gradimo nasa rasudjivanj, da ostanemo u tom okviru i da ne predjemo granicu izmedju Tvorca i stvorenja,....koju mozemo ( granicu ) da , nekako 'ublazimo' i pridjemo maksimalno blizu Bogu kroz blagodat i zajednicarenje i  kroz dar Boziji da budemo slicni i podobni Njemu, bogovi po blagodati.

Moram da citiram Niskog :

",Сва бића нису створена из неке претходне материје и приведена у видљиво постојање, него је Божанска воља постала материјал и суштина творевине (PG 44, 1312). Сам покрет Божанске воље, када хоће, постаје дело, и осуштињује се воља постајући одмах природа, по власти Свемогућега, када то Он премудро и уметнички захте, а не као да воља Његова остаје неостварена. Привођење воље у стварност и јесте суштина''

Kako da kazem, opet, kao neki logicki paradoks.

Postojimo u Bogu kao realno postojeci za Njega, kroz Njegovu volju, koja je, ...postala nas materijal i sustina pre vremena. 

Ali, ta Bozija volja u kojoj postojimo,....osustinjuje se , postajuci odmah priroda ( dobijamo nase realno bice i postojanje i prirodu ), u vremenu... 

Ovo je mozda kljucno, ....Привођење воље у стварност и јесте суштина....kako kaze Niski. Privodjenje i, 'aktualizacija' Bozije volje, u nasoj stvarnosti i u vremenu , dobijamo sustinu naseg bica i postojanja kao coveka.

[Ведран*]

пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Дајте више одговор о проблему небића у вашој теорији. Или зачепите.

Теоретичару! Дефиниши небиће. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Bokisd рече

Da li Bog poznaje bica samo u nacrtu, a, realno kada ih stvori,...i, da li bica, ako ih Bog poznaje realno u nacrtu,....da li bica i tada realno postoje ili samo kada ih stvara u vremenu ?

Ti si prolupao ajde nadji mi biće van Boga?

[Bokisd]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ti si prolupao ajde nadji mi biće van Boga?

Pa, ne postoji.

 

[Матусал]

пре 33 минута, Milan Nikolic рече

Можеш ли ти да одговориш на питање које сам вам вишеструко постављао? Како ћете решити проблем небића у вашој теорији преегистенције?

Ако је Христос у телу пре времена, како год да је стигао у ту преегзистенцију, како може бити да Он ствара оно што већ има као постојеће, једном речју, где је ту стварање из небића? Ако ти није јасно питање поставићу ти јасније.

Не да ми није јасно него немам појма о чему говориш, небиће је ништа оно је непостојеће. Бог ствара ни из чега приводећи нас из небића у биће а не ствара из небића. Јустин ти је мало појаснио ко гради на небићу ....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Bokisd рече

Pa, ne postoji.

 

Pa ne postoji zato ih ti ne vidiš sve jer nisi Bog a kad postaneš bog po blagodati tada ćeš svako biće poznavati.

[Bokisd]

пре 15 минута, Матусал рече

Све што постаде са божанским циљем постаде, јер све Богом Логосом постаде. Нема ничег случајног у Божијем овету; најмање је случај створио ишта у овоме свету. Нема случаја, нема ниечг случајног, јер има Бога Логоса, који је и Свемудрост и Свелогика, и Свесила овега постојећег, и усто: Свепромислитељ, јер је Свестворитељ.

  .... ( izvini, ....  )

 

[Milan Nikolic]

пре 5 минута, Матусал рече

Зато што се Христово тело као твар не посматра засебно јер је оно природа тј. суштина неодвојива од личности, јер не постоји ниједна људска природа изван личности а овде је та личност Бога Логоса а не човека и није могуће ту природу посматрати одвојено јер тако нешто не постоји тј. не постоји голо тело у које нека личност може да се обуче тим пре што људка природа није само тело него и дух са свим својим особинама тј. својствима.

Мало си избркао категорије. МИ не можемо да постојимо као личности без створене природе, а ЛОГОС као личност итекако може постојати без те наше природе.

Али моје питање је било о телесној природи која настаје из небића. Ако је телесна природа, човечанска природа Исуса Христа постојала пре стварања света, како онда разумети почетак те природе из небића? Да ли можда хоћете рећи да је човечанска природа Исуса Христа потекла другачије него из небића, а ако ипак јесте из небића, да ли је онда то небиће у самом наднебесном постајању, односно да ли небиће преегзистира по тој вашој теорији?

Ако је човечанска природа Христова потекла другачије него из небића, шта онда може изједначити ту природу са нашом природом која је из небића? Да ли у том случају можемо и даље говорити о Христу који је једнак са нама? Као да ту имамо Христа који је једноприродан, ако не декларативно, онда је тако по сили самих природа. Управо то потенцира о.Зоран када допушта мешање наше и Божије природе (само да то не буде опет реторички).

Али код св.Паламе имамо сасвим јасно објашњење како човечанска природа Исуса Христа учествује у просијавању Божанских енергија. Иако цело то тело Христово, као и наша тела ако се удостојимо тог учествовања, просијава Божије енергије као стакло које пропушта светлост, то не значи да је наша природа та која дејствује ту светлост, него искључиво Божија природа - то Палама толико наглашава.

Како таква наша природа коју је Христос понео на Себе, може да преегзистира самом постојању света, ако је то природа као свих нас, настала из небића? Где ту углавити небиће, односно како разумети небиће из кога настаје наша природа, па вашој теорији?

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Bokisd рече

  .... ( izvini, ....  )

Jupiii možeš ti I bez Tela I Krvi Hristove juhuuuuuu.....

[Milan Nikolic]

пре 34 минута, Матусал рече

пре 35 минута, Milan Nikolic рече

Бог познаје логосе бића увек на истоветан начин. Међутим, логоси бића имају два стања, о чему прича св.Максим. Једно је стање пре остварења тих логоса као ОСТВАРЕЊА воље Божије, а сасвим друго је када ти логоси бића још увек НИСУ ОСТВАРЕНИ као воља Божија о творевини.

 

ајд сад настави даље да ли их он превечно познаје као остварене или не

Па управо због проблема претпостојања творевине, св.Максим уводи такво учење. У самој вечности има пре и после, у смислу ПРЕ ОСТВАРЕЊА и ПОСЛЕ ОСТВАРЕЊА воље Божије о творевини. Не можеш ту имати никакву рокаду, никакво обртање. Није то глобус, па да једним правцем дођемо испред полазне тачке.

[Матусал]

пре 9 минута, Bokisd рече

  .... ( izvini, ....  )

 

па радуј се он објашњава да је све постало кроз Исуса Христа

[Ведран*]

пре 11 минута, Матусал рече

Не да ми није јасно него немам појма о чему говориш, небиће је ништа оно је непостојеће. Бог ствара ни из чега приводећи нас из небића у биће а не ствара из небића. Јустин ти је мало појаснио ко гради на небићу ....

Сад ће да нам објасни СУШТИНУ небића! 

[Milan Nikolic]

пре 22 минута, Матусал рече

овде могу само навести Јустина из тимачења прве главе Јовановог јевањђеља, мало бокисд-овог метода.

Све што постаде са божанским циљем постаде, јер све Богом Логосом постаде. Нема ничег случајног у Божијем овету; најмање је случај створио ишта у овоме свету. Нема случаја, нема ниечг случајног, јер има Бога Логоса, који је и Свемудрост и Свелогика, и Свесила овега постојећег, и усто: Свепромислитељ, јер је Свестворитељ.
А ђаво? Зар је и он „Њиме постао„? Да, само је Бог Логос створио њега као светог и светлог анђела. Он је ушао у такво постојање. Ђаволом је постао, јер је, вођен и завоћен својим гордим самољубљем, зажелео да потисне Бога, и сам постане Бог. Тако је он злоупотребом своје слободне воље, својим гордим самољубљем претворио себе из светог и светлог анђела у ђавола: у биће противбожно, зло, грешно и свемрачно.
У ствари, ђаво зида себе на небићу, на сенкама свога уображења да је он нешто велико и огромно. Но он и јесте тиме ђаво, и тиме лудило, што хоће да царство свога постојања, свога бића заснује не на Богу Логосу, већ на својој фантастичној гордости и безразложном самољубљу. Суштина је ђаволове трагедије у томе, што на небићу хоће да заснује своје биће.
У томе је трагедија и ђаволовог зла и ђаволовог греха, па и људског зла и људског грвха: хоће да заснује своје биће, своје постојање на нечему што нема у себи Бога Логоса, што нема истинитог Бога. А то значи: што хоће своје биће да заснује на небићу. А у томе је прва ђаволова лудост, у томе и све ћаволско лудило људско, које у својој грозници држи природу људску која се добровољно определила за грех и зло.
Богомудра мисао Светог Григорија Ниског казује ову тајну зла и философије греха. Ево ње: „зло има своје биће у небићу“.

Па сад, није ти фора. Не знаш поенту, па цитираш нешто у сасвим другом смислу. Наравно да наш циљ није небиће. Наш проблем је управо у томе што смо се окренули од Бога, и кренули натраг ка небићу. То је посебна прича.

[Ведран*]

пре 12 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa ne postoji zato ih ti ne vidiš sve jer nisi Bog a kad postaneš bog po blagodati tada ćeš svako biće poznavati.

... као потпуно завршено (биће).

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Али моје питање је било о телесној природи која настаје из небића. Ако је телесна природа, човечанска природа Исуса Христа постојала пре стварања света, како онда разумети почетак те природе из небића? Да ли можда хоћете рећи да је човечанска природа Исуса Христа потекла другачије него из небића, а ако ипак јесте из небића, да ли је онда то небиће у самом наднебесном постајању, односно да ли небиће преегзистира по тој вашој теорији?

Juhuuuu......

Idemo stvaranje, ponovo......

Gde su anatemice?

Pa što pišemo ovih 474 strane da bi objasnili kako se Logos ovaplotio od Svetoga Duha I Marije Djeve I došao kao Bogočovek, koji je preobražen u tom veku I koji dožive stradanje I smrt na Krstu I Vaskrsenje atemporalno, što sve nas čini bespočetnim I nestvorenim energijama Njegovim, te kao Takav može biti u bilo kom delu starog zaveta, sve do postanja I koji govori sa Ocem u Svetome Duhu, da  načinimo čoveka.... I Koji rukama svojim sazda starog adama od zemlje, te udahne mu duh životni....