Jump to content

Србија је пљачкана вековима: Ево где се данас налазе највеће српске драгоцености!


Снежана

Препоручена порука

Србија је пљачкана вековима: Ево где се данас налазе највеће српске драгоцености!

 
Screenshot_1-13-640x468.jpg

Почев од 19. века, приоритетни задатак свих западњака је у нападу на Србију био да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига, због чега се они сада налазе широм света. За сада нема изгледа да се врате тамо где припадају – у Србију. Истражујемо зашто…

Да теорије о украденој и кривотвореној српској историји нису само пуке јадиковке српских националиста, говори и податак да је незнани број древних рукописа и књига украден и однет из Србије, те се сада чува по белосветским библиотекама и сефовима, без икакве намере да буду враћени тамо где и припадају – Србији.

Да би уопште могли да се баве српском историјом и да је мењају према својим плановима, западни моћници морали су да је познају. Због тога је, почев од XIX века, приоритетни задатак свих завојевача који су нападали Србију био увек исти, да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига.

Сви они су добро обавили свој задатак – небројени српски рукописи и књиге украдени су, првенствено из српских манастира и однети из Србије, без икакве намере да икада буду враћени.

b0992-minhenski-dnevne20x350-600x339.jpg

Материјално највредније дело које је украдено из Србије је Српски псалтир, који на свакој страници има икону од чистог злата и налази се у Немачкој. Због његове лепоте, уметничког и историјског значаја, Немци су урадили копије, а да би ми урадили те исте копије, траже да платимо “њихова” ауторска права.

 

 за8fac8-sinai-tarnanidis_catalogue.jpg?w=2

Да би “запушили уста” све гласнијим захтевима да се ова српска реликвија врати Србији, Баварска државна библиотека, где се чува ово украдено дело, је прошле године “даровала” факсимил Српског псалтира Музеју у Смедереву. То је у нашој јавности дочекано са великом помпом и уз неизмерну захвалност немачкој амбасади и Баварској библиотеци, што су нам послали слике нашег украденог дела.

Да зло буде веће, Немци ово дело зову онако како и треба – Српски псалтир, а наши историчари и званичници га зову Минхенски (српски) псалтир.

Никољско јеванђеље (XIV век) налази се у Даблину у Ирској. Пролог стиховни за летњу половину године из 1566. године (древни Српски календар годину дели на зимску и летњу половину), налази се у Лајбаху. Пролог стихови за сепмтебар-децембар 15945. године такође је у Лајбаху.

d3583-lukino-jevandjelje.jpg?w=237&h=322

Збирка српских рукописа из манастира Свете Катарине и Православне грчке патријаршије у Јерусалиму, где је недавно пронађен илуминирани рукопис “Поклоник смерног Гаврила Тадића” из 1662. године.

Повеља краља Милутина из 1302. године налази се у Филаделфији. Лукино јеванђеље из времена цара Душана, налази се у Британској библиотеци. Псалтир “принтед ин Венице ин 1638 сецонд едитион оф тхе Изобразхение орузхии иллирицхеских”, такође у Британској библиотеци.
Савина књига, рукопис монаха Саве с почетка XI века налази се у Русији. Радослављево јеванђеље из треће деценије XВ века, похрањено је у рукописној збирци Руске народне библиотеке Санкт-Петербургу.

ceb13-prolog-stihovni-za-sep-dec-1594-la

Веома је значајан Студенички типик који је Свети Сава написао на молбу свог брата Стефана. Ово је буквално црквени устав тј. правнилник о богослужењу и животу монаха у манастирима, ово дело је главна основа за устав Српске православне цркве, а чува се у Националном музеју у Прагу под ширфом IX Х 8 – Ш 10.

За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је преко 50 српских средњевековних књига, које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину.

Стари српски рукописи и књиге нису само покрадене и расуте по свету, многе су и заувек уништене. У пожару који је избио након бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу 6. априла 1941. године, ватра је прогутала више од 1.400 српских ћириличних рукописа и повеља.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Original Studeničkog tipika ne postoji - u Pragu se nalazi samo njegov prepis od 1619.g. predan Šafariku. However there is its transcript from1619 contained in the collection of 187 sheets given to Pavle J. Šafarik by deakon in Sremski Karlovci, later on Patriarch Samuilo Maširević to anal y se them. 

With Studenica Typicon St. Sava materialized his idea on independent Serbian Church. There are many similarities between Typicon of Hilandar and Typicon of Studenica. It is believed that this resulted from the same source – Typicon of Eurgetis Monastery in Constantinopole dedicated to Holy Virgin Benefactress (Eurgetis). The original manuscript was not preserved. However there is its transcript from1619 contained in the collection of 187 sheets given to Pavle J. Šafarik by deakon in Sremski Karlovci, later on Patriarch Samuilo Maširević to anal y se them. Afterwards this collection was taken from Šafarik's library to the National Museum in Prague where it is still kept.

http://www.tipometar.org/katalog/Rekonstrukcije/IndexEng.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Studenica_Typicon

008.jpg

Typicon of Studenica, 1619, (life of St. Simeon by St. Sava), National Museum, Prague

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Zayron рече

Original Studeničkog tipika ne postoji - u Pragu se nalazi samo njegov prepis od 1619.g. predan Šafariku. However there is its transcript from1619 contained in the collection of 187 sheets given to Pavle J. Šafarik by deakon in Sremski Karlovci, later on Patriarch Samuilo Maširević to anal y se them. 

With Studenica Typicon St. Sava materialized his idea on independent Serbian Church. There are many similarities between Typicon of Hilandar and Typicon of Studenica. It is believed that this resulted from the same source – Typicon of Eurgetis Monastery in Constantinopole dedicated to Holy Virgin Benefactress (Eurgetis). The original manuscript was not preserved. However there is its transcript from1619 contained in the collection of 187 sheets given to Pavle J. Šafarik by deakon in Sremski Karlovci, later on Patriarch Samuilo Maširević to anal y se them. Afterwards this collection was taken from Šafarik's library to the National Museum in Prague where it is still kept.

http://www.tipometar.org/katalog/Rekonstrukcije/IndexEng.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Studenica_Typicon

008.jpg

Typicon of Studenica, 1619, (life of St. Simeon by St. Sava), National Museum, Prague

Izgleda da je to direktna i čudesna intervencija "odozgor" da se taj rukopis nadje 6.4.1941. u Pragu.

Inače bi završio u pepelu zajedno sa onih ostalih 1400 rukopisa. A bolje onda Prag nego negdje  drugo.

http://www.katolik.cz/kalendar/kalendar.asp?d=14&m=1&r=2017v

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...