Зашто календар Милутина Миланковића још увијек није прихваћен

[александар живаљев]

Напомјена: бољи познаваоци треба да одговоре аутору да ли је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. прихваћен Миланковићев или грегоријански календар? Мени је то питање остало нејасно, иако сам читао много текстова на тему црквеног календара.

Зашто календар Милутина Миланковића још увијек није прихваћен

Од ИН4С-30 септембар, 2017

 

 

 

Пише: Драган Антић

Ниједан календарски систем није савршен. Чак и данашњи Грегоријански календар има недостатака. Међутим, унапређени Јулијански календар, који је представио наш истакнути научник Милутин Миланковић, је много прецизнији. Сазнајте како функционише и зашто није у употреби.

Прослава празника и разлика у календарима

Једна од највећих посљедица разлике у календарима је касније славље Божића и Нове године у односу на већину земаља. Међутим, ми не славимо Божић седмог јануара, а Православну или Стару Нову годину или најпознатију као Српску, 13. јануара.

Ми славимо Божић 25. децембра, а дочек Нове године 1. јануара. Само што наши датуми у прерачуну на званични Грегоријански календар касне 13 дана.

Позадина иза славља Српске Нове године је веома занимљива, а заправо нема везе са православљем како многи мисле, већ представља отпор Срба према државној пропаганди и вољи богаташа. Али то је прича за неки други пут, ево на који још догађај утиче различит обрачун времена.

Не трпе само прославе због календарске разлике. Један од најзначајнијих догађаја у српској историји такође пати због календарске збрке. Косовска битка се ни по једном календарском систему није догодила 28. јуна 1389. године.

Јесте да Бој на Косову обележавамо на Видовдан, али је у 15. вијеку тај дан је по грегоријанском календару падао 23. јуна. Временом се годишњица битке због разлике у обрачуну померала, да би данас била 28. јуна. Међутим, 2100. године ће годишњица бити 29. јуна, а 2300. године ће Видовдан бити обележаван на 1. јул.

Миланковићев календар је 10 пута прецизнији

Унапређени Миланковићев Јулијански календар је један од најпрецизнијих календарских система икада осмишљених. Заснива се на дужини тропске године – вријеме које треба Земљи да заврши читаву орбиту око сунца – са грешком од само двије секунде по години.

Остали календарски систему су много мање прецизни. Чак и Грегоријански календар који данас користимо има грешку од 27 секунди по години. Тајна тачности овог календара лежи у начину на који се обрачунавају преступне године.

Зашто не користимо Миланковићев календар?

Прије свега, не би имало велике разлике. Неподударност између Грегоријанског и унапријеђеног Јулијанског календара је занемарљива за мноштво генерација које слиједе. Ова два система ће бити синхронизована до 2800. године, која је преступна година по Грегоријанском, али није по Миланковићевом.

Другим ријечима, 29. фебруар 2800. по Грегоријанском календару ће бити 1. март 2800. по Миланковићевом календару.

Међутим, главни разлог зашто не користимо Миланковићев календар је зато што његово доношење никада није било са намјером да постане грађански календар. Осмишљен је како би се реформисао обрачун времена у Православној цркви.

Календар је прихваћен на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, на иницијативу васељенског патријахра Мелетија. Ипак, само су неке православне цркаве испоштовале ову директиву: цариградска, грчка, александријска, румунска, антиохијска, кипарска, пољска и бугарска.

Није прихваћен од стране јерусалимске, руске, српске, грузинске и грчке старокалендарске.

Зашто је српска православна црвка одбила да прихвати српски календар остаје мистерија. Миланковић је својевремено записао да је календар заправо усвојен, али је његово спровођење предвиђено када га све остале православне цркве усвоје.

Није у потпуности Миланковићев календар

Иако је календар познат као Миланковићев, овакав назив није у потпуности тачан. Наиме, календар је првобитно осмислио професор матетамике у средњој школи – Максим Трпковић, а Миланковић је само унаприједио постојеће прорачуне. Можемо слободно рећи да је назив календара Миланковићев – Трпковићев, а у крајњем случају – Српски календар.

Сви постојећи календари ће бити употребљиви вијековима који следе, али не заувијек. Јулијански календар губи један дан на сваких 128 година. Грегоријански календар касни на сваких 3300 година. Српски календар ће изгубити један дан тек након 43.000 година.

Упркос томе што је препознат као најпрецизнији, календар и даље чека нека боља времена када ће цијели свијет користити јединствени календар.

[Аристарх]

Ја стварно нисам експерт нити познаваоц те теме. И мене баш интересује резултат вашег питања!

Цела Хришћанска васељена има проблеме са појмом времена. Скоро сам читао дебату американаца на тему различитих повезивања догађаја и времена у јеванђељима, тј. да су апостоли исте приче стављали у друго време и правили разлике од пар година сваки за себе. Од самог датума рођења Исуса Христа... Писало је да је Папа за то рекао да је неслагање времена у текстовима доказ да су Апостоли били живи сведоци и самим тим доказ аутентичности текстова који нису догматски наштимовани и доказ личног апостолског познавања догађаја. А онда након апостола имамо јулијански и грегоријански календар што значи да неко цело време греши, уколико Хришћанство ритуале и светковине заснива на егзактним датумима и космичким појавама од самог изласка сунца на истоку па до тачних датума као типа недеља-субота... Не доводим у питање одлуке васељенских сабора, већ наиђох на ова неслагања