San kao unutrasnji dijagnosticar

[Sanja Т.]

Док сви нормални људи сањају да су на Алпима, или тако нешто већ...ја после 20 дана реновирања и сређивања за мајсторима сањам сређену терасу.

Можете мислити моЈега разочарења, када сам устала и видела да је и даље у хаосу!   

                                         

[Дијана.]

пре 1 сат, Сања Т. рече

Док сви нормални људи сањају да су на Алпима, или тако нешто већ...ја после 20 дана реновирања и сређивања за мајсторима сањам сређену терасу.

Можете мислити моЈега разочарења, када сам устала и видела да је и даље у хаосу!   

                                         

 San je ispunjenje želje, kaže čika Frojd, i to najjednostavniji, dječiji san, Sanjče... Dijete sanja kolač a umorna domaćica sređenu terasu...

Ali definitivno ti treba odmor od toga, rekao bi čika Jung, nešto kao, kad vojnici sanjaju front, dam im opravdanje s ratišta... dakle mužića pod ruku pa na Alpe/Avalu 

[Sanja Т.]

пре 11 минута, Дијана. рече

dakle mužića pod ruku pa na Alpe/Avalu

Предлог прихваћен! 

...чек само да заврнем рукаве, да се обрачунам са терасом   

[JESSY]

10 zanimljivih činjenica o snovima

Zbog čega se nekih snova sećamo, a druge zaboravljamo? Koji deo mozga je zadužen za kontrolu snova? Koje je značenje snova? I još mnogo toga saznajte u nastavku!

1. Zbog čega pamtimo snove?

Neke osobe sećaju se većine svojih snova, dok druge ne mogu da se prisete nijednog. Zbog čega postoji ta razlika?

Jedan od razloga zbog čega neke osobe mogu da se sete većine svojih snova jeste taj što se bude u toku noći, makar i samo na trenutak. Da bi snovi prešli u dugoročnu memoriju potrebno je da budemo budni, inače oni će biti zauvek zaboravljeni.

2. Centar za kontrolu snova

Da li ćete upamtiti svoje snove zavisi od toga da li imate „lak“ ili čvrst san.

Istraživanje koje se bavilo snimanjem mozga, pokazalo je da kod osoba koje se sećaju većine svojih snova postoji velika aktivnost u medijalnom prefrontalnom korteksu (Eichenlaub et al., 2014). Takođe, javlja se i povećana aktivnost i na temporalno-parijetalnom spoju – delu mozga zaduženom za pažnju usmerenu ka spoljašnjem svetu. Ove dve oblasti zajedno veoma su značajne za upamćivanje snova.

Jedan od autora istražvanja, Perin Rubi (Perrine Ruby) objašnjava:

„Ovaj podatak pokazuje da su osobe koje se sećaju većine svojih snova reaktivnije na spoljašnje stimuluse, češće se bude i zbog toga bolje kodiraju snove u dugoročnu memoriju od osoba koje se uglavnom ne sećaju svojih snova. Zaista, mozak koji spava nije u mogućnosti da upamti novu informaciju; potrebno je da bude budan da bi to uradio.“

3. Sanjarenje takođe spada u snove

Prelaz između stanja budnosti i sna, glavna je tema filma „Matriks”. Ukoliko izostavimo naučnu fantastiku, ovaj film postavlja jako važno pitanje: kada smo budni, da li smo zaista budni ili je to samo još jedan san?

U pravu ste, filozofsko je pitanje, ali ipak, u njemu postoji deo neurobiološke istine.

Neuronaučnici su pronašli da su delovi mozga zaduženi za dnevno sanjarenje, takođe odgovorni i za snove prilikom spavanja. Neuralni centar odgovoran za sanjarenje može biti podsistem koji je odgovoran za naše budno stanje.

„Snovi se mogu smatrati kognitivnom simulacijom, zbog toga što su veoma složeni, uključuju živopisne čulne nadražaje, odvijaju se u trajanju od nekoliko minuta do pola sata i često se doživljavaju kao da su stvarni.“ (Domhoff, 2011).

4. Neke osobe ne mogu da sanjaju

Često čujete od ljudi da nisu ništa sanjali. Svakako da jesu, samo se ne sećaju zbog toga što imaju čvrst san. Međutim, ipak postoje ljudi koji zaista ne mogu da sanjaju.

Često kao posledica povrede mozga ili moždanog udara neke osobe ostaju bez mogućnosti da sanjaju. Čak i kada ih nekoliko puta probudite u toku noći i pitate o snovima, oni će vam i dalje govoriti da ne sanjaju (Bischof & Bassetti, 2004).

5. Smisao snova

Naravno, još uvek ne znamo čemu snovi služe.

Može biti da oni nemaju nikakvu svrhu, da nastaju kao rezultat gubitka svesnosti usled uspavljivanja. Ipak, biti čovek znači tragati za objašnjenjima, te stoga postoji gomila teorija o tome čemu snovi služe. Neki smatraju da služe za testiranje ideja; drugi da služe za integraciju i slaganje informacija; da nam omogućavaju da rešavamo probleme dok spavamo ili pak da se preko njih oslobađamo svih emocija koje su se nakupile u nama u toku dana.

U koju od njih ćete vi poverovati zavisi samo od vaših ličnih preferencija i nema nikakve veze sa naukom. Dakle, verujte u ono što vam život čini zabavnijim.

[JESSY]

6. Mit: Snovi se dešavaju samo za vreme REM faze spavanja

Od 1950tih veruje se da su snovi povezani samo sa takozvanom REM fazom (rapid eye movement – faza brzih pokreta očiju), koja čini 20-25% ukupnog spavanja.

Danas se ova ideja preispituje.

Istraživanja su pokazala da neke osobe ne mogu da se sete snova čak i onda kada ih probudite iz REM faze. S druge strane, ponekad osobe koje se probude iz ne-REM faze govore o snovima i sećaju ih se (Nielsen, 2000).

Iako se većina naših snova dešava za vreme REM faze spavanja, neki deo se verovatno dešava i u ne-REM fazi.

7. Ljudi širom sveta sanjaju o istim stvarima

Američki psiholog Kelvin S. Hal (Calvin S. Hall), zajedno sa svojim kolegama, ispitao je izveštaje 50 000 snova i pronašao značajne sličnosti u načinu na koji ljudi sanjaju širom sveta:

• Snovi su poput halucinacija: ljudi, mesta, događaji i objekti kao da su spojeni u jedno i pomešani.
• Najčešće osećanje u snu je anksioznost. Negativne emocije češće su od pozitivnih.
• Većina ljudi sanja u boji. Veću verovatnoću da sanjaju crno-belo imaju osobe koje su gledale crno-belu televizuju u detinjstvu.
• Samo 10% snova je seksualne prirode, a taj procenat je nešto veći kod adolecenata.

8. Šta snovi znače?

Ništa.

Ja lično ne verujem da snovi išta znače, bar ne na način na koji većina ljudi to očekuje, ali ja sam u manjini. U jednom istraživanju dobijeno je da 56% Amerikanaca prihvata Frojdovo gledište snova – da oni predstavljaju duboku psihološku istinu o nama samima (Morewedge & Norton, 2009). Zapravo, ovo istraživanje možda i potcenjuje koliko ljudi veruju u snove. Ovi autori su takođe pronašli da većina ljudi smatra da njihovi snovi imaju uticaja na njihov život u stanju budnosti, čak i više nego mislite.

Dakle, izgleda nisam u pravu: snovi mnogo znače ljudima, čak iako je to samo zbog važnosti koju im ljudi pripisuju.

9. Snimanje lucidnih (svesnih) snova

Snimanje šta se dešava u mozgu za vreme nekog sna je veoma teško. Možete staviti ljude unutar skenera dok spavaju i nakon toga ih upitati šta su sanjali, ali problem je što oni ne znaju kada su to sanjali, te postaje teško povezati slike mozga sa određenim snom.

Jedno od rešenja je korišćenje lucidnih snova. Osobe koje imaju ove snove, istrenirale su sebe da budu svesne u toku sna i imaju kontrolu nad svojim snovima.

Skorašnje istraživanje koje je koristilo ovaj pristup pronašlo je značajna preklapanja u aktivnosti mozga za vreme budnosti i spavanja (Dresler et al., 2011). Autor istraživanja objašnjava:

„Naši snovi nisu spavajući bioskop, u kome smo mi samo pasivni posmatrači, već uključuju aktivnosti u regionima mozga koji su značajni za sadržaj snova.“

10. Da li slepi ljudi vide u svojim snovima?

Da li ste se ikada pitali da li slepi ljudi vide u svojim snovima? Slepe osobe često slušaju ova pitanja. U nastavku vam pokazujemo snimak YouTube zvezde i „slepog filmskog kritičara“ Tomija Edisona, koji odgovara na ovo pitanje.

 

Istraživanja potvrđuju njegov odgovor da slepe osobe koje nikad nisu videle ili koje su izgubile vid pre pete godine ne sanjaju vizuelno i ne vide u svojim snovima.

 

http://www.psihoverzum.com/10-zanimljivih-cinjenica-o-snovima/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

[JESSY]

Snovi su najčistiji proizvod ljudske psihe i kao takvi ukazuju na mnoge elemente psihičkog života, a onima koju tu poruku žele da čuju pomažu da poboljšaju svoje celokupno psihičko funkcionisanje. Na ovoj hipotezi se zasnivaju sva učenja o snovima, bez obzira na njihova različita gledišta o funkciji snova i načinu tumačenja. I dok se većina istraživača slaže da snovi imaju veliki psihički značaj, mali broj njih se bavio tendencijom snova da rano ukažu na telesne bolesti.

Savremena istraživanja potvrđuju mišljenja očeva zapadne medicine. Istraživači uočavaju da nije dovoljno lečiti telo, već i psihu i da uključivanje psihoterapijskih postupaka u lečenje daje dobre rezultate u kombinaciji sa drugim vidovima terapije. Sporadično se u medicinskim časopisima pojavljuju članci koji se bave upotrebom snova u anamnezi. Ova istraživanja su tek počela da se sprovode, ali već prvi rezultati studija daju rezultate koji svedoče o povezanosti telesnih simptoma i slika u snovima. Kardiolog Robert Smit sa Univerziteta u Mičigenu je uočio korelaciju između poremećaja krvnog pritiska i sadržaja snova. Očekuje se da ova istraživanja daju svoje pune rezultate u skorijoj budućnosti, kada uzorak bude veći.

[JESSY]

Pažnju na važnost snova u dijagnostikovanju telesnih oboljenja nedavno su skrenuli i stručnjaci sa poznate klinike Mejo. Njihova ispitivanja su pokazala da simboli u snovima mogu da predvide realne zdravstvene probleme. Osim toga, košmarni snovi mogu ujutru skrenuti pažnju snevaču na telesne simptome koje ne želi da vidi, kao što su, na primer, groznice. Košmarni snovi mogu ukazati i na pad šećera u krvi, a iako ljudi koji boluju od dijabetesa umeju da simptome prepoznaju i pre nego što se pojave košmarni snovi, oni kojima bolest još uvek nije dijagnostikovana mogu da dobiju korisnu informaciju iz ovakvih snova. Ukoliko se, kod žena pojavi veći broj snova koji su življi nego obično, vrlo je moguće da ovi snovi ukazuju na trudnoću.

Koliko jasno i sadržajno mogu da se izražavaju snovi kada hoće da upozore na telesno oboljenje, pokazao je poznati hirurg Berni Zigel, specijalista onkologije i autor knjige Ljubav, medicina i čuda (prevedena i kod nas). On je na Prvoj konferenciji Društva za proučavanje snova predstavio nekoliko primera koji su bili od prvorazrednog značaja za dijagnostikovanje telesnih bolesti.

[JESSY]

San broj 1 – U ovom snu je pacijentkinja sa rakom dojke sanjala da joj na obrijanoj glavi piše „karcinom“, nakon čega se probudila sa spoznajom da ima metastaze u mozgu. Telesnih simptoma nije bilo kada je sanjan san, ali je dijagnoza potvrđena nakon tri nedelje.

San broj 2 – U sledećem snu je pacijentkinja sanjala da se otvara školjka i da iz nje izlazi crv, posle čega jedna starica upire prstom na tog crva i kaže: „Evo šta ne valja sa tobom.“ Pacijentkinji još uvek nije bila postavljena dijagnoza, ali se probudila sa saznanjem da boluje od hepatitisa, što je kasnije potvrđeno.

San Broj 3 – Treći san je san dr Zigela koji je sanjan u vreme kada je imao nejasne telesne simptome koji se mogu pripisati raku. U snu mu se pojavila grupa ljudi u kojoj su svi bolovali od raka, a on je bio isključen iz grupe jer ga nije imao. Probudio se sa saznanjem da zaista ne boluje od raka, što je kasnije potvrđeno testovima.

[JESSY]

I naša iskustva pokazuju da san teži da ukaže na telesno oboljenje mnogo pre nego što smo u mogućnosti da ga medicinski dijagnostikujemo. Moja koleginica dr Mirjana Đurđević, analitičar snova je u svojoj praksi imala klijentkinju koje je sanjala da u stomaku ima strašnu vatru. Ovaj je san tumačen na nivou subjekta i vatra je shvaćena kao nagomilavanje snažnih emocija besa i ljutnje, što je odgovaralo stvarnoj životnoj situaciji snevačice. Iako ovaj san nije pogrešno protumačen, desilo se da je ubrzo snevačica imala upalu žučne kese, koju je morala da operiše. San je, izgleda, pre svega, upozorio na stvarnu vatru, tj. upalu koja se spremala u telu snevačice. Psihosomatski orijentisani lekari, kao Ridiger Dalke, autor knjige Bolest kao put do izlečenja (prevedeno kod nas) smatra da je žučna kesa mesto u kome se nakuplja agresivnost, da je sam kamen u žuči okamenjena agresivnost, odnosno u psihološkom smislu, ona benigna agresivnost (termin Eriha Froma) koja je neophodna za naše funkcionisanje prelazi u malignu agresivnost i okreće se ka unutra jer nije adekvatno ispoljena i koči životne tokove. I sam jezik nam ukazuje da je žučno ono što je agresivno i puno besa. Dalke još dodaje i da se kamen u žuči i upala žučne kese najčešće javljaju kod udatih žena koje imaju porodicu, jer, po svemu sudeći, porodična situacija deluje na većinu njih kao stega koja onemogućava da energija neometano teče i traži svoj izraz u simptomima bolesti koji se teže mogu negirati. Uputno je na ovom mestu primetiti i da samo odstranjenje žučne kese neće izlečiti uzrok već samo posledicu, a da ravnoteža u organizmu može da se uspostavi tek nakon otklanjanja unutarnjih konflikata koji su i doveli do nakupljanja agresivnosti. Zbog ovoga je veoma važno da je san protumačen i psihološki, kao putokaz za dalje funkcionisanje.

[JESSY]

Na ovom mestu treba ukazati i na to da je neophodno prvo obratiti pažnju da li neki od sadržaja sna  može da ukazuje na telesne simptome. Snovi se najčešće mogu tumačiti na više nivoa, pa je važno uzeti u obzir mogućnost ukazivanja na telesno oboljenje i napraviti rutinski pregled kako bi se otklonila svaka sumnja. Ovo pravilo svakako ne dovodi u pitanje i psihološki nivo, odnosno nivoe tumačenja, koje isto treba istražiti.

Jedan jednostavan san iz moje prakse ukazuje na to koliko je važno da lekari, pre svih, budu edukovani za razumevanje snova kako bi mogli da postavljaju ispravne i pravovremene dijagnoze. Jedna moja klijentkinja iz Osijeka je dugo imala problema sa bolovima u kičmi. Odlazila je više puta kod različitih ortopeda, ali nijedan nije uspeo da ustanovi u čemu je uzrok bolova. U toku tih ispitivanja sanjala je kratak san u kome je hodala ulicom i to jednom nogom idući po kolovozu, a drugom po ivičnjaku trotoara. Klijentkinja nije shvatila značenje svog sna sve dok nije došla do jednog starog, iskusnog ortopeda koji je zamolio da skine odeću i da ispred njega prošeta do kraja ordinacije i nazad. Tom prilikom je ustanovio da joj je jedna noga kraća od druge za nekoliko centimetara. Ova telesna anomalija bila je nadoknađena položajem ostalih delova tela i nije se primećivala dok je pacijentkinja bila odevena. Dugom dijagnostičkom postupku doprinelo je i to što je stari ortoped bio prvi koji je pregledao bez odeće, iako je to obično neophodno za proveru stanja kičme. Možemo samo da pretpostavimo koliko bi ceo postupak bio olakšan, a terapija ubrzana da je neko od lekara koji su je pregledali umeo da pročita poruku iz sna.

[JESSY]

Ne možemo očekivati od snova da ukažu na svaki, pa i najmanji nedostatak u telu, ali su zato oni prvorazredno dijagnostičko sredstvo kod ozbiljnih telesnih oboljenja, u prvom redu kod raznih oblika karcinoma. Upravo je rano otkrivanje ovih bolesti jedan od najvažnijih činilaca za uspešno lečenje, a kako su snovi u tome daleko ispred svih savremenih dijagnostičkih tehnologija, nadam se da će ih u skorijoj budućnosti lekari shvatiti ozbiljno i da će naučiti da ih koriste za dobrobit svojih pacijenata.

 

https://psihologijasnova.wordpress.com/tekstovi/san-kao-unutrasnji-dijagnosticar/

[JESSY]

 

[WiseMan]

Ja sam imao jedan sanovnik. Nedavno sam ga bacio jer sam shvatio da je to veštičarenje i ne može ništa dobro doneti. Konstatno sam iščekivao stvari koje se nisu dogodile. Kasnije sam pročitao u Bibliji da su takve stvari, kao što su veštičarenje/tumačenje snova, čist satanizam, isto kao i gatari.

[RYLAH]

 

[Биљана]

пре 8 часа, WiseMan рече

Konstatno sam iščekivao stvari koje se nisu dogodile.

A zašto misliš da su trebale da se dogode? Možda su se već dogodile, a snovi su samo refleksija tih događaja.