Доситеј Обрадовић: епископ Георгије о месу и женидби епископа

[Хајдук]

Доситеј Обрадовић

Из Живота и прикљученија ....

 

Ови, частећи једанпут нашега тадашњега епископа Георгија Поповича, ја, имајући познанство с слугама дома, помешао сам се с њима. Као под именом да ћy што послужити, пошао сам гледати владику на части. Између прочи[х] разни[х] разговора, при концу обеда по случају уведе се ови знаменити разговор кога сам врло слушао и упамтио; и, заисто, достојан је да га овде опишем. Епископ: „Мене многи осуђују што ја публично месо једем; но, ја волим да ме људи за своју простоту осуждавају, него да ме моја совест обличава и осуждава кад би[х] потајно и крадом јео. Христос и апостоли јели су месо; зашто, дакле, епископи да не једу? Или се, зар, xoћe да смо ми бољи од апостола? У време апостола, и триста и више година после њи[х], епископи су били мирски поглавити свештеници и имали су своје жене. Видимо да, по првом Никејском собору, отац светога Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога Василија, тако свети Спиридон и многи други. Апостол Павел јавно учи да епископ, презвитер и дијакон мора бити ожењен и томе придодаје узрок, говорећи: „Ко није кадар својим домом и фамилијом управљати, како ће он бити вредан церквом и народом управљати?" Види се да су епископи први поглавити мирски свештеници. Епископ ништа друго не значи него надзиратељ; а архијереј ћe peћи — начални Јереј. А после, кад су се калуђери почели множити и архијерејска достојинства примати, мало-помало увео се обичај да епископ мора бити монах, против јавне науке апостолске, по којој науци и по правој правици и суду здравога разума епископ не може нипошто бити монах. Он није одређен да у пустињи живи, него у миру у градови и у сели међу људ'ма и женама; и човек, будући од тела и крви, како га је Бог створио, ако није ожењен, у великом бедствованију находи се. Монах ће рећи „сам", илити „јединац" и „саможивац", ком је место - пустиња, планина, уједињеније и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ' ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи, које су пуне магнета и кадре су најсувјем телу живот и движеније дати." На ове речи доброг и простосрдечног епископа, сви који су били при трапези почели су се крепко смијати.

[obi-wan]

Nista, samo da se prijavim na temu...

[Desiderius Erasmus]

Ја много волим Доситеја, премда се не може порећи да је он прихватио одређене протестантске идеје у земљама у којима је боравио. Ипак, многе ствари које је писао су добре и корисне.

[obi-wan]

Inace, da dodam - sve je odlicno Dositej objasnio, bar sto se mene tice...

[елТорнеро]

 

"Позната негативна размишљања Доситејева о калуђерима и калуђерском животу, ослоњена на сопствено искуство, иако оправдана, нису православна размишљања о монаштву и значају монаштва у историји хришћанске цркве."

(Владета Јеротић)

[obi-wan]

пре 1 сат, елТорнеро рече

"Позната негативна размишљања Доситејева о калуђерима и калуђерском животу, ослоњена на сопствено искуство, иако оправдана, нису православна размишљања о монаштву и значају монаштва у историји хришћанске цркве."

(Владета Јеротић)

Pa nisu kaludjeri nepogresni da ne smeju da se podvrgnu razumnoj kritici...

[Bokisd]

Koliko znam ( i secam se,  sto sam citao ), episkopsko sluzenje u monaskom cinu, ima svoje predanjske i duhovne osnove.

Na pocetku su bili i zenjeni episkopi, radi crkvene situacije u kojoj se nalazila crkva u prvim vekovima hriscanstva.  Ali,  sasvim je logicno, bilo je i nezenjenih, po duhovnom i unutrasnjom nastrojenju. Kasnije su u crkvenoj praksi, ostali episkopi samo u monaskom cinu.

Inace, pobude Dositelja, da pise nesto ovako, nisu bas najcistije i fer prema crkvi. Meni se on ne svidja, kao licnost . Ajd, prihvatio je ideje prosvetiteljstva i racionalizma, ali, sto ih je primenjivao i na crkvu, nikako mi nije bas jasno. 
 

[Bokisd]

Управо сада, ana čarnojević рече

šta si čitao od njega?

Samo neke delove njegovog pisanja, narocito u vezi teme crkve i vere.
 

[Bokisd]

пре 8 минута, ana čarnojević рече

kad ga čitaš ono što naročito osvoji i ozari je upravo njegova ličnost.

ako bi npr promenio stav i čitao bez opterećenja njegovim stavovima vezanim za crkvu drugačije bi ga doživeo.

Pa, sta znam. Covek je celosna i jedinstvena licnost, ne znam, kako da odvajamo Dositelja na dve strane, drzavnu i crkvenu. Mozda i moze, samo ja ne znam kako ?

Sta mu je trebalo, da na takav nacin pise o crkvi. Mozda su i njegovi zivotni recidivi u pitanju ( ono, bio je neuspesan u monastvu ), ali, ako je covek bio racionalista, zasto nije malo vise isao razumom i logikom, a, manje emocijom.

Tako nesto, vidim ovu stvar.
 

[obi-wan]

пре 39 минута, Bokisd рече

Koliko znam ( i secam se,  sto sam citao ), episkopsko sluzenje u monaskom cinu, ima svoje predanjske i duhovne osnove.

Iz cega izlazi da prvobitni zenjeni episkopat nema predanjske i duhovne osnove?

[Bokisd]

пре 8 минута, obi-wan рече

Iz cega izlazi da prvobitni zenjeni episkopat nema predanjske i duhovne osnove?

Pa, u tom delu crkvene istorije, bilo je takvo predanje, kasnije kada se promenila situacija,  menjalo se postepeno,  i gledanje na sluzbu eposkopsku u crkvi.

Mislim, da ima kod e.Nikodima Milasa u kanonskom pravu objasnjenje.
 

[obi-wan]

пре 13 минута, Bokisd рече

Pa, u tom delu crkvene istorije, bilo je takvo predanje, kasnije kada se promenila situacija,  menjalo se postepeno,  i gledanje na sluzbu eposkopsku u crkvi.

Mislim, da ima kod e.Nikodima Milasa u kanonskom pravu objasnjenje.

Znaci, ti u stvari kazes da su kasniji Oci bez pardona negirali nikog drugog nego same Apostole i njihove Ustave o Crkvi? To izlazi iz ovog napisanog.

Jer, ako je nesto dobro - zasto bi ga menjali? Ako nije dobro, onda zasto nije dobro?

E sad, ima kod Tase jos i sire objasnjenje u njegovim "Svestenim kanonima Crkve" (nego to kod Milasa), ali za moj pojam - sve to nekako razudjeno i nedovoljno jasno. Po principu - moz` i tako, a i ne mora.

Medjutim, o tome mozemo kasnije na temi, kad ti prvo obrazlozis ove svoje tvrdnje, jer razgovor podrazumeva da to na sta se pozivas izneses ovde direktno, sa pozivanjem na odgovarajuci izvor. Pa onda ti iznosis argumente "za", a mi neki drugi argumente "protiv", i tako se razgovor odvija temeljno i razborito. A ne ovako - "ima tamo negde neko objasnjenje (mislim)".

Znaci, izvoli, iznesi svoje argumente pa da pricamo dalje. Osporio si ovaj Dositejev stav, red je da to i obrazlozis.

[obi-wan]

пре 11 минута, Bokisd рече

Pa, u tom delu crkvene istorije, bilo je takvo predanje, kasnije kada se promenila situacija,  menjalo se postepeno,  i gledanje na sluzbu eposkopsku u crkvi.

A ova recenica ti je, sto bi rek`o pesnik - magla i mecava... 

[Desiderius Erasmus]

Imam u kući komplet Dositejevih dela (6 velikih knjiga), i maltene nema nijedne strane gde ne piše o Bogu i Hrišćanstvu. Čovek je bio hrišćanin svim srcem, o čemu bi trebalo obavestiti drugosrbijance, koji mu se izgleda dive. E, sad, istina je i to da je on zaista više bio protestantski nego pravoslavni hrišćanin. Naprosto je prihvatio ono sa čim se susreo u Nemačkoj i Engleskoj (mada je poricao da je "lutoran"). Čak je i preveo delo jednog protestantskog teologa (koji mu je bio prijatelj): "Slovo poučitelno gospodina Georgija Joakima Colikofera". Mada, sam spis je opštehrišćanski, govori o onom biblijskom stihu: "ko u reči ne pogrešuje, taj je savršeni čovek Božiji". Ali zato, kada se pročita središnji deo njegovih "Života i priključenija", u kom opisuje razgovor sa jednim svojim prijateljem (kog je u knjizi nazvao Zilotije), to je prosto pravi-pravcati manifest protestantizma. No, i pored toga, nema razloga da pravoslavni osećaju prema njemu neku gorčinu. Bio je to veliki čovek i veliki rodoljub, koji ništa nije pisao iz zle namere. Treba, po meni, da se potrudimo da prihvatimo one njegove savete koji su dobri i korisni.

[Trifke]

Da se samo vratim na pocetak tj. na ono sto je pricao taj vladika. Vladika je rekao pravu stvar. U jednom trenutku istorije crkva je promenila pravilo i od tada seepiskopi ne zene. Treba primetiti da tu ima vise razloga zasto je to uradjeno. Slicno se desilo kod Rimo katolika! Mozda je to u to vreme bila i dobra odluka. O tome se moze raspravljati ali se pokazalo i mnogo problema iz te odluke i licno mislim da je doslo vreme da se ta odluka promeni. Kada budem imao vise vremena napisacu i zasto.