О тексту Зорана Миливојевића подигла се велика медијска прашина!

[елТорнеро]

On 17.7.2017. at 23:51, Bogdan01 рече

Шта ви мислите?

Мислим да треба бити крајње опрезан и селективан код читања, почети са одбацивањем штетне литературе од најгрубље ( попут "Курира"), па надаље.

[Bokisha]

пре 7 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Eto to je rekao a vi njegovi botovi kako hoćete.

биће да има  ботова са друге стране

[Bokisha]

куд ли ћемо са толиком острашћеношћу?ц ц ц ц ц...тешко нама

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Bokisha рече

биће да има  ботова са друге стране

aha da rilski je zaista bio u pravu vas ni ne zanima istina vi bi da se bijete.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 6 минута, Bokisha рече

куд ли ћемо са толиком острашћеношћу?ц ц ц ц ц...тешко нама

Jeste eto ostrašćeno kritikujem jedan bezazlen rad kojeg su pročitali svi nasilnici u srbiji uz osmeh nade da će neko ipak uspeti da ih opravda i razumeva.

I tako ubrzati proces do nekog mrtvila u kom će zaboraviti na savest i krenuti u pohod na nove žrtve.

A sada vi koji niste ostrašćeni, da li biste bili ljubazni da navedete ime jednog jedinog psihologa ili pedagoga u našoj zemlji Srbiji koji se oglasio i rekao, ne razumem napade na Milivojevićev tekst, on je potpuno jasan i razumljiv a napadi na njega su istrgnuti iz konteksta i ne služe na čast i inteligenciju napadača?

Ajde jednog mi nadjite botovi.

[Bokisha]

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

aha da rilski je zaista bio u pravu vas ni ne zanima istina vi bi da se bijete.

опрости брале,мен се чини да ти насрћеш редом,на овој теми од почетка....можда ти је прејак лични доживљај и текста и свега осталог.

ја сам схватио тему као анализу текста самог ,а не психолошку анализу аутора  и његових намера на коју се ти колко ми се чини базираш.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Bokisha рече

опрости брале,мен се чини да ти насрћеш редом,на овој теми од почетка....можда ти је прејак лични доживљај и текста и свега осталог.

ја сам схватио тему као анализу текста самог ,а не психолошку анализу аутора  и његових намера на коју се ти колко ми се чини базираш.

Pa dobro mislio sam da će to biti prihvatljivije nego da govorim kako je nestručan a?

Ipak nije toliko nestručan, dakle motiv bi bio druge vrste.

[Bokisha]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa dobro mislio sam da će to biti prihvatljivije nego da govorim kako je nestručan a?

Ipak nije toliko nestručan, dakle motiv bi bio druge vrste.

а за кога прихватљивије?за твој став и мишљење? престао си да уважаваш саговорнике на теми називајући их којекако(ботовима)?

нема смисла...а може се квалификовати и као насилништво

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako je neko želeo u Srbiji da preko Milivojevića uvede javnu debatu i osluhne građane Srbije, da li su građani Srbije za to da se dokazanim nasilnicima koji su osuđeni ili osumnjičeni za porodično nasilje oduzmu sva roditeljska prava ili ne, onda takvima i Milivojeviću poručujem da je ovo prava bljuvotina i odmah se ograđujem od učešća u takvim mnjenjima.

[Ћириличар]

On 7/18/2017 at 17:42, Volim_Sina_Bozjeg рече

Razmisli.

Размислио и одатле ми дилема. Обије опције су реалне, али му је реченица таква идиотна да је сасвим реално и да је кривицу пребацивао на њу. Ако је пребацивао кривицу на њу, дебил је. Ако није, него је хтјео да анализира и објашњава - дебил је јер то не зна кад и како урадити. Једино што је мени сигурно овдје јесте да је реакција на његов текст претјерана.

[Ћириличар]

On 7/18/2017 at 18:08, Paradoksologija рече

Не знам, мени је ово аналогно са следећим:

Разумемо механизам по коме насилник одлепи кад изгуби контролу над жртвом. Разумемо да је жртва под шест пута већим ризиком да буде убијена непосредно након што напусти насилника. Разумемо да су неки људи спремни и да убију друго људско биће ако му не могу имати приступ. И онда кажемо за једну конкретну жртву: можда не би била убијена да га није оставила. Па није логично. 

Изоставила си Медејин комплекс који је он поставио у тексту. Са њим на уму, логично је. Неукусно и бесмислено у овом случају - јер је сада свима јасно да је човјек хтјео да их убије; али логично.

[Bogdan011]

Zoran Milivojević za Telegraf, posle brutalnih napada na njega: Ne branim ubicu, zašto imate otpor da pročitate istinu?

Sve je počelo njegovom analizom dvostrukog ubistva u Rakovici, a pretvorilo se u online raspravu o kompetenciji ovog psihoterapeuta, navodnom pravdanju nasilnika i šikaniranju žrtve.

 

Ptinskrin: Youtube/Život sa Aromom, Telegraf

Od momenta kada je u dnevnom listu Politika psihoterapeut Zoran Milivojević izneo svoj stav u kolumni naslovljenoj sa "Medejina osveta", u kojoj analizira pojam mržnje kroz primer dvostrukog ubistva žene i deteta ispred Centra za socijalni rad Rakovica, na društvenim mrežama, ali i drugim medijima, traje pravi mali rat na temu njegovog viđenja nasilja u porodici, ali i ličnih kompetencija.

Nekoliko hiljada ljudi imalo je potrebu da odreaguje na objavljenu kolumnu, a više stotina korisnika društvenih mreža učestvovalo je u negativnom komentarisanju njegovih stavova, kako kod onih koji su pokušali da stanu u njegovu odbranu, tako i na stranicama onih koji smatraju da je omašio poentu (Biljana Srbljanović). Za portal Telegraf.rs detaljno je objasnio sve o slučaju ubistava u Srbiji, a poslao je i jaku poruku svima koji su istrgli njegoviu rečenicu iz konteksta.

LJUDI IMAJU OTPOR PREMA ČITANJU TEŠKIH TEMA

Neverovatni komentari na vest o ubijanju žene i deteta koji stižu ceo dan (FOTO)

- Tekst je bio o mržnji, dakle o pojavi, a samo u dve rečenice sam se referirao na nedavno dvostruko ubistvo. To je nedeljna kolumna za Politiku u kojoj sam bio ograničen brojem karaktera.

- Mislim da je većina dobro shvatila tekst, ali ima i velikog broja onih koji su mi pripisali da okrivljujem majku, da opravdavam zločinca, monstruma, da je to što radim monstruozno, da treba da me je sramota, da su me nekada poštovali, ali da su sada razočarani, da sam degenerik, fašista itd.

Da li je krajnje vreme za smrtnu kaznu?

- I ti koji su bili iziritirani, ne samim tekstom, već svojim “čitanjem” teksta, su komentarisali.

- Svako ko je pažljivo pročitao tekst mogao je da vidi da je on krajnje dobronameran, da opisuje činjenice, daje analizu i ukazuje šta treba promeniti.

- Ali mnogi nisu ni čitali tekst, jer ljudi imaju otpor prema čitanju tako teških tema, već su komentarisali na osnovu tuđih komentara. To se onda nekontrolisano raširilo po socijalnim mrežama u stilu: borba protiv nasilja je borba protiv Zorana Milivojevića. Živimo u vreme “post-istine” kada ljudima uopšte nije važno šta zaista piše, već samo to kako su doživeli tekst. Ljudi su na osnovu prvih informacija i spinova stvorili neku sliku, i onda ih iritira sve što se u nju ne uklapa - objašnjava na početku razgovora Milivojević za Telegraf.rs.

Dalje, on pruža dodatno pojašnjenje teza koje je izneo u "Medejinom komleksu" koji se koristi da bi označio slepu mržnju, užasnu mržnju, koja do te mere pomuti razum roditelja.

- Naime, u antičkom mitu o Medeji, ona se sveti svom bivšem mužu Jasonu koji je ostavlja zbog druge žene, tako što ubija dvoje zajedničke dece. Fokus je dakle, na mržnji, jer ni ljutnja, ni bes, ni prezir nisu ona osećanja zbog kojih se nekome oduzima život - mržnja je ono osećanje koje pokreće na ubistvo. To je tekst o mržnji, tačnije obostranoj mržnji, omrazi, koja često karakteriše savremene razvode. Ubijanje sopstvenog deteta je mnogima potpuno nepojmljiv postupak, naročito kada je to način osvete drugom roditelju. Povod za tekst je bilo brutalno ubistvo, u kome su nastradali dete i bivša žena. To se desilo i to ne možemo da promenimo. Ali iz takvih strašnih događaja možemo nešto naučiti, kao društvo, kao zajednica, da se tako nešto ne ponovi.

- U glavi onoga ko čini ubistvo, ono je opravdano, jer ubija osobu koja je, po njemu, toliko zla da ne zaslužuje da živi, da treba da pati, da umre u patnji. Upravo je takva, najsnažnija mržnja ono što sam video u postupku pomahnitalog Marka Nikolića koji brutalno baca na beton prethodno zadavljenog zajedničkog sina Mihaila, da bi nakon toga sa desetinom uboda nožem ubio Maju Đorđević. I sada se možemo zapitati odakle takva mržnja, toliko užasnog stepena, između dvoje ljudi koji su se voleli, živeli zajedno i odlučili da imaju zajedničko dete.

Foto: Telegraf

- Rečenica koja je poslužila mnogima da me simbolično i profesionalno linčuju na socijalnim mrežama i u nekim novinama jeste ta u kojoj sam napisao da se sve to MOŽDA ne bi desilo da je pokojna Maja poštovala sudske odluke prema kojima je Milan imao pravo da viđa dete.

- Koliko sam informisan, ona je zbog toga čak pet puta kažnjena sa ukupno skoro 5.000 evra. To ukazuje koliko su njihovi odnosi bili poremećeni, puni mržnje i koliko je taj razvod bio komplikovan.

- Sudovi postoje da presude u sporovima u kojima ljudi ne mogu da se dogovore. Ali to ima smisla samo ako se sudske odluke poštuju. Ako nije zadovoljan presudom, ide na višu sudsku instancu. Ako neko ne poštuje sudsku odluku, on uzima pravdu u svoje ruke. A to onda provocira drugu stranu da i ona takođe uzme “pravdu” u svoje ruke.

- A onda se vraćamo u kameno doba.

- Stavite se u ulogu nekoga kome je sud dozvolio da viđa dete, ali ga ne viđa godinu dana jer druga strana ignoriše sudsku odluku i plaća kazne, ali ne daje dete na viđanje. To jeste razlog za snažno neprijateljstvo i mržnju. Ako je taj odranije bio sklon agresivnosti, to samo “doliva ulje na vatru”.Ovaj par je ušao u međusobnu spiralu mržnje, koja se završila tako tragično kako se završila.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Ono što su meni zamerili jeste odbijanje da satanizujem “monstruma”.

- Često radim sa parovima i imam sposobnost da priču sagledam sa obe strane, pa i sa strane onih koji učine neko veliko nedelo. Razumeti unutrašnju, subjektivnu logiku onoga ko je izvršio neko nedelo, nikako ne znači odobravati to nedelo ili opravdavati izvršioca, već otkriti kako ovi ljudi razmišljaju, kako bismo mogli u nekom budućem slučaju da utičemo na neku drugu osobu da odustane od takvog razmišljanja.

- Ako iz ovih tragedija nešto naučimo kao zajednica, kao inteligentna zajednica koja uči, možda ćemo moći da sprečimo nešto slično u našoj mikrosredini. Tome sam posvećen jer već sedam godina svake subote pišem, inače potpuno besplatno, kolumne za Politiku, kako bih povećao stepen emocionalne pismenosti onih koji ih čitaju.

- Poslednjih godina je veliki broj žena nastradao od bivših muževa ili partnera i dobro je što su se i država i društvo pokrenuli u tom pravcu i povukli čitav niz veoma dobrih koraka. Nadam se da će novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici uticati da se smanji broj tragedija. Ali istovremeno upozoravam da nikakvi zakoni, nikakve kazne ne mogu zaštiti nekoga od fanatične mržnje druge strane - pojašnjava on.

Foto: Srpski telegraf

ZNATE ONU "ODROBIJAĆU TE"...

- Mnoga od ubistava bivših i sadašnjih supruga su praćena samoubistvom počinioca. Koji zakon, koja sankcija to može da spreči? Ili, znate onu zlokobnu pretnju: Odrobijaću te! – koja ukazuje da je taj spreman da počini zlo i da ga odrobija. I zato se vraćamo na mržnju kao motiv i uzrok ovih događaja. Smatram da je upravo smanjenje ili bar neizazivanje još veće mržnje ono što ljudi mogu da urade da bi pomogli samima sebi i smanjili rizike u teškim razvodima.

- Ljudi treba da nauče da se civilizovano razvode, da iako se možda mrze, ne ugrožavaju prava one druge strane, jer to samo podstiče uzvratnu mržnju. Ako hoćemo da smanjimo broj ovakvih ubistava, treba upravo da sprečavamo njihovu međusobnu mržnju. Ako je druga strana emocionalno nestabilna, poremećena ličnost, tada treba biti posebno mudar i pažljiv. To ne znači da joj treba u svemu udovoljavati, ali je ne treba ugrožavati u njenim pravima. I zato se odluke suda moraju poštovati, a ako neko nije zadovoljan presudom, uvek postoji viša instanca.

- Da bi sistem povratio verodostojnost i autoritet u ovim stvarima, mora da ima integritet. Ne sme biti apriori na strani majke, ni na strani oca, mora biti neutralan ili tačnije na strani svih, mora da traži ono rešenje koje je najmanje loše za sve, pogotovo za decu - dodaje.

"Malo je poznat podatak da se kod nas u 90% slučajeva deca dodeljuju majkama, dok je evropski prosek 53%, a u susednoj Hrvatskoj je samo 45%. Zašto je kod nas tako, to tek treba istražiti i objasniti", pita se Zoran Milivojević.

Foto-ilustracija: Profimedia, Alamy

- Izjavama političara, promenama zakona, medijskom podrškom borbi protiv nasilja, stvara se opasna iluzija da će sistem moći da zaštiti svaku ženu. Sistem može da se popravi, crna statistika može da se smanji, ali i najuređenijim državama se dešavaju ovakvi zločini.

- Uzmimo za primer onaj drugi nedavni slučaj, kada je Milan Lovrić ubio udarcima kamena u glavu Olgu Lovrić i to pred troje dece i posle počinio samoubistvo.

- Milan je pre toga bio 2 godine u zatvoru zbog porodičnog nasilja. Olgu su pre godinu ipo kao žrtvu nasilja posetili lično ministar i direktor policije, pa ni to nije sprečilo tragediju.

Foto: Telegraf

- I Marka Nikolića je čekalo suđenje i verovatno kazna za porodično nasilje, pa ni to nije delovalo preventivno, već je možda bilo okidač.

- Oba roditelja imaju pravo na dete i dete ima pravo na oba roditelja. Nikako ne odobravam da jedan roditelj prkosi odluci suda o viđanju (ne mislim samo na ovaj slučaj) i da drugog roditelja “kažnjava” sprečavajući viđanje sa detetom.

- U teoriji se takav roditelj naziva otuđujući roditelj jer on već u srednjem vremenskom periodu po pravilu postiže da se dete emotivno otuđi od onog drugog roditelja. U tome je njegova osveta. Ali osveta jedne strane, može da rodi uzvratnu osvetu druge strane, i eto nas opet u opasnoj spirali mržnje.

- Čitajući komentare na socijalnim mrežama na moju rečenicu koja je istrgnuta iz konteksta, video sam da velika većina odobrava postupak pokojne Maje Đorđević da ne dozvoli viđanje sa takvim ocem, kakav se on ispostavio na kraju. Ljudi veruju da je ona “predosetila” šta se može desiti detetu, i da zato nije davala dete, da bi ga zaštitila od takvog oca.

- O tome možemo razmišljati: možda je to tako, ali možda je i drukčije. Meni je logičnije upravo obrnuto da je takvim postupkom doprinela daljem kvarenju odnosa i zaoštravanju spirale mržnje.

- To nikako ne znači da je ona kriva za to što je ubijena, kako su neki pogrešno shvatili. Za počinjeno dvostruko ubistvo odgovoran i kriv je isključivo Marko. Čak i ako se mrze, ljudi su dužni da to izražavaju na socijalno prihvatljive načine - navodi on.

Ptinskrin: Youtube/Život sa Aromom, Telegraf

NAPADAJU KAO RULJA TAMO GDE SAM NAJJAČI. OVDE SE HRABROST KAŽNJAVA

Što se njegovog profesionalnog integriteta tiče, Milivojević kaže da je zasnovan na stručnosti.

- Kada napadaju moju stručnost, napadaju me tamo gde sam najjači. Ne pišem ono što ljudi žele da čuju, već ono što mislim da je stručno, tačno i korisno. A kako često dajem izjave za medije, kako neke moje teze ljudima provokativne, kako je Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta vodilo organizovanu harangu protiv mene, kako me na svojim predavanjima profesori ismevaju pred studentima, postoji jedna velika grupa koju konstantno iritiram i koja jedva čeka da me u nečemu “uhvati”.

- Na socijalnim mrežama je puno ljudi koji o sebi misle visoko i koji su spremni da vas, ako se ne slažu sa nekim vašim mišljenjem, napadnu kao osobu i najružnije diskvalifikuju. Njihova logika je da ako napišu da ja ne vredim, da su dokazali da oni vrede. Ako neko napiše da sam ja fašista, to zapravo govori o njegovom fašizmu, a ne o meni. Mene svakih nekoliko godina pokušavaju da profesionalno linčuju zbog nekih mojih stavova, koje inače uvek dobro stručno argumentujem.

- U nedostatku suprotnih argumenata, idu na diskvalifikaciju ličnosti. Napadati nekoga kao ličnost, i to kao rulja, jeste jedan oblik nasilja, sajber nasilja, a to čine upravo oni koji se navodno bore protiv nasilja. Polarizacija je užasna, jer mnogo ljudi misli: ako ne misliš kao ja, onda si fašista. A na socijalim mrežama je često sociodinamika stada koju je lako usmeriti u ovom ili onom negativnom pravcu.

Ali šta ćete, to je izgleda sudbina intelektualca u Srbiji koji misli svojom glavom. Ovde se hrabrost kažnjava, zato mnogi i ćute da ne bi prošli kao ja - zaključio je naš sagovornik.

http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2879656-zoran-milivojevic-za-telegraf-posle-brutalnih-napada-na-njega-ne-branim-ubicu-zasto-imate-otpor-da-procitate-istinu

[Iulianus]

Ne čitajte toaletoide, čitajte šta pišu (pogotovo kako se sprdaju) razumni ljudi.

Pisma čitalaca: Nismo Politika, ali možemo da pokušamo

Photo: medicaldaily.com

Za Zorana Milivojevića i našu decu

Odabrala: Sandra Dančetović

"Kao forenzički psihijatar i psihijatrijski forenzičar nisam mogao ostati imun na pisanje svog kolege iz Beograda Zorana Milivojevića. Premda on nije forenzički psihijatar, a prema nekim istraživanjima ni psihijatar uopšte, ogroman talenat koji ispoljava kada je reč o psihijatriji i psihologiji nije zanemarljiv. Zoran Milivojević je u svom jezgrovitom tekstu 'Medejina osveta' objavljenom u uglednom listu Politika, koji čitam radije od bilo kog britanskog, sažeto i psihijatrijski potentno izneo tvrdnje iza kojih bi čitava struka stala i koje su verifikovane zahvaljujući brojnim istraživanjima koje u Centru za femicid, ovde u Redingu, sprovodimo", piše nam Dževad Aličić

Elektronsko poštansko sanduče redakcije XXZ magazina usijalo se prethodnih nekoliko dana. Isprva smo pomislili da je reč o čitaocima-donatorima koji se javljaju povodom dobrovoljne pretplate ili o timskim igračima koji dobro funkcionišu pod pritiskom, uvek spremni za nove izazove (a.k.a. marketing menadžerima koje tražimo). Iako se prvi javljaju i hvala im na tome, a drugih ni od korova (a posla ima), inbox su nam ipak napunila pisma stručnjaka i uglednih ljudi iz inostranstva, budući da smo upravo u dijaspori najčitaniji. U toku je svojevrsni priliv mozgova srpskog, balkanskog, jugoslovenskog, regionalnog porekla. Naši vrsni stručnjaci još jednom su dokazali da nisu zaboravili sopstvene korene. Znanje i iskustvo koje su stekli u inostranstvu na prestižnim fakultetima i institutima rado dele s nama, vraćajući intelektualni dug zemlji koja ih je othranila.

XXZ magazin vam, kao najmlađi ne-list na Balkanu, donosi u nastavku samo neka od pisama koja nisu ispunila samo naš inbox, već i naša srca. Izabrali smo dva mejla koja su se istakla svojim jedinstvenim pogledima na svet i naročito na situaciju u Srbiji, a međusobno se razlikuju po tonu, pristupu, sadržaju i, naravno, polu, jer je ravnopravnost važna. Ono što im je zajedničko je neupitna stručnost i ljubav prema Srbiji i Balkanu.

*Anđela Jovanović Smith, saradnica Instituta za istraživanje porodičnih pitanja i međunarodnih odnosa iz Otave, Ontarija, Kanade poslala nam je dirljivo lično pismo:

 

Anđela Jovanović Smith: Spasite našu decu

Photo: Rex features (mirror.co.uk)

Kao ženu, majku, humanitarku i intelektualku, jako me pogađa sve što se dešava u Srbiji, u vezi sa Srbijom i našom decom. Da, sve su to naša deca, od Zakintosa do Otave, u kojoj živim. Kao državljanka Kanade poreklom iz Srbije, trudim se da održavam tesne veze sa rodnom zemljom. Nisam je videla više od dvadeset godina, ali osećam tu bliskost i povezanost sa zemljom u kojoj su tradicionalne, porodične i nacionalne vrednosti iznad svega. Toga u Kanadi nema, niti će ikada biti, naročito ne dok premijer Džastin Trido vitla homoseksualnom zastavom u duginim bojama i prima muslimanske izbeglice na kanadsko tlo. Da se razumemo, nisam rasista i imam mnogo prijatelja koji nisu belci, ali oni se jednostavno u kanadsko kristalno belo okruženje ne mogu uklopiti.

Premda se sama sjajno uklapam u okruženje, znam da Kanada nije idealna za mene, jer od strune koja iz srca vuče ka Srbiji ne mogu pobeći. Ipak, ostajem ovde u nadi i uverenju da svojoj zemlji najbolje pomažem izdaleka, dok se žrtvujem za nju stičući neprijatna inostrana iskustva. Baš takvo iskustvo imala su naša deca na Zakintosu pre nekoliko dana, kada su, ni kriva ni dužna, ubila mladog Amerikanca zbog nezajažljive Srpkinje. Želju da desetak dana provedu na odmoru bez briga pokvarila im je srpska hostesa koja se druži i fotografiše sa Amerikancima. Poslala je tako ne samo ružnu sliku o sebi kao devojci koja ne poštuje svoje sunarodnike, već i o svim srpskim devojkama koje bi radije produžile vrstu sa Afroamerikancem nego sa dečkom iz Srbije. Da se nije slikala sa sinovima onih koji su nam 1999. bombardovali zemlju, možda do tragedije u kafiću ne bi ni došlo.

Zna to dobro srpski narod koji po portalima ostavlja komentare o toj devojci, pa i sami novinari koji su se dali u potragu za identitetom hostese, rešeni da se takva tragedija našim momcima više nikada ne dogodi. Rado čitam srpske portale, kanadske gotovo i da ne otvaram, niti se sa Kanađanima družim. Naša mala srpska zajednica ovde se drži zajedno i nikome na pamet ne pada da se ponaša kao hostesa sa Zakintosa. Možda ona nikoga nije svojom rukom ubila, ali je rukom koja slika selfie sa Amerikancima i te kako izazvala da se pesnice naših dečaka instinktivno stegnu. Zato, drage Srpkinje, ja vam kao žena, majka i naučnica poručujem da se držite podalje od stranaca, da ne provocirate naše momke i ne zavijate Žitorađu u crno dok se slikate sa crncem.

 

Vikipedija laže: Na slici je Petar Veličković, forenzički psihijatar iz Montreala

Photo: Screenshot

*Dževad Aličić, forenzički psihijatar u Centru za femicid pri studijama roda Univerziteta u Redingu, Berkširu, Velikoj Britaniji, poslao je našem magazinu stručnu analizu ubistava žena i dece od strane supruga i očeva u centrima za socijalni rad u Rakovici i Novom Beogradu:

Kao forenzički psihijatar i psihijatrijski forenzičar nisam mogao ostati imun na pisanje svog kolege iz Beograda Zorana Milivojevića. Premda on nije forenzički psihijatar, a prema nekim istraživanjima ni psihijatar uopšte, ogroman talenat koji ispoljava kada je reč o psihijatriji i psihologiji nije zanemarljiv. Zoran Milivojević je u svom jezgrovitom tekstu „Medejina osveta“ objavljenom u uglednom listu Politika, koji čitam radije od bilo kog britanskog, sažeto i psihijatrijski potentno izneo tvrdnje iza kojih bi čitava struka stala i koje su verifikovane zahvaljujući brojnim istraživanjima koje u Centru za femicid, ovde u Redingu, sprovodimo.

 

Dževad Aličić: Sve počinje od štekera, podrška za Zorana M.

Photo: www.celebitchy.com

Stoga sam, kao i kolega Petar Veličković, rešen da stanem u odbranu vrsnog stručnjaka Milivojevića koji ovakve napade javnosti nije zaslužio. Ista ta javnost podržavala ga je kada se pre nekoliko godina pojavio u prestižnom Utisku nedelje i izašao iz anonimnosti u koju neki sada pokušavaju da ga nasilno vrate. Njegove revolucionarne tvrdnje o fizičkom kažnjavanju dece nisu podržale samo kvazinezavisne nevladine organizacije koje se tobož bave pravima žena i dece, dok primaju novac iz inostranstva za intelektualno trovanje medijskog prostora i, što je daleko gore – naše dece. Srećom, građani su u najvećem broju podržali kolegu Milivojevića, dok su se na strani militantnih feministkinja našle malobrojne frustrirane neudate ili razvedene žene neprijatne spoljašnjosti.

Građani su tada razumeli Milivojevićevu misiju i rešenje problema koji je decenijama mučio naše porodice – šta ako dete gura prste u šteker. Lupiti ga blago, otvorenom rukom po istoj toj ruci koju gura u šteker ili po guzi ukoliko pravi neke druge probleme – to je bio odgovor koji smo svi znali, ali smo se bojali da ga kažemo. Bojali smo se zbog istih tih radikalnih feministkinja koje bi, ionako navikle na čedomorstva, samo slegle ramenima kada bi im dete guralo prste u šteker. No takve su žene retko blagoslovljene decom, a još ređe muževima, što zbog svoje nakaradne seksualne orijentacije, što zbog izbora muškaraca koji će teško pasti na njih.

Danas smo pak svedoci najpogubnijeg talasa feminizma kojem se više ne priklanjaju samo ružne žene, već i manekenke, glumice, estradne zvezde, urednice ženskih časopisa, bjuti blogerke.

 

Podrška struke: Veličković za Milivojevića u tekstu u Politici

Photo: Screenshot

Upravo je tu početak kraja društva kakvog poznajemo, uveliko urušenog ne samo na Zapadu, već i na Balkanu. Upravo tu leži odgovor na pitanje zašto izostaje podrška javnosti u Srbiji Zoranu Milivojeviću i zašto se u raspravu moramo ukljućiti mi, stručnjaci iz inostranstva, koji nakaradne pojave gledamo oko sebe decenijama.

Zašto se ne vratimo, verovatno se pitaju mnogi. Rado ću vam odgovoriti, kontrapitanjem. Gde da se vratimo? Na Balkan, među ljude koji ne veruju statističkim podacima da najviše čedomorstava čine žene? U zemlju koja donosi onako radikalan zakon o sprečavanju nasilja u porodici, po ugledu na zapadne zemlje, davno skliznule u provaliju? Najzad, u zemlju u kojoj je predsednica vlade lezbejka? U zemlju čija je premijerka žena kojoj ne možemo odrediti niti izmeriti dužinu suknje i visinu štikle, jer ih i ne nosi?

Zapamtite, sve počinje od štekera. Počnite da tučete svoju decu čim primetite da guraju prste tamo gde ne treba.

*Pisma čitalaca i psihijatara predstavljaju njihov lični stav i ne odražavaju stavove i uređivačku politiku XXZ magazina

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

Ovaj je barem pošten. Milivojević bi ipak našao istu osobu kao i on i tukao to na vreme da se ne desi najgore.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, ana čarnojević рече

nisam sad ulazila u to. nego ozbiljnost :referenci: na internetu.

npr njegova stranica ima linkove koji imaju Domain authority i do 66. to ovi nemaju.  

Primetio sam, zato te nisam citirao.

Nego ja tvrdoglavo, sve što može ličiti van mog stava, više ne ulazim u rasprave nego samo dopunjujem moje

Razumem da će neki pomisliti nešto tipa kao sam protiv svih ali istina je da nije tako, možda samo ja od velike većine koja misli kao i ja imam dovoljno energije da postujem

U principu imam na to pravo, ovo nije glasanje jedan čovek jedan glas

Poz sister