Jump to content

Препоручена порука

пре 41 минута, florenntina рече

Nekako mi se cini da je mozda stvar vise u nekom naivnom verovanju da ce taj neki idealizovani duhovnik da nas vodi do spasenja a nase je samo da ga pratimo i slusamo. Kao neka infatilna potreba da se nadje roditelj a mi vratimo u bezbriznu ulogu radoznalog deteta.

Циљ сваког правог духовника би требао да буде да од верника створи слободно,разумно и самосвесно биће које ће бити способно да оствари свој лични однос са Богом и духовни опит и сам да доноси одлуке и одговара за своје поступке, који ће бити кадар и друге поучити.То је успех једног свештеника .Не разумем духовнике који имају жељу да своје духовно чедо стално држе у зависности од себе и у потчињености. У таквом односу нешто не штима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 159
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 5 минута, Матусал рече

Не разумем духовнике који имају жељу да своје духовно чедо стално држе у зависности од себе и у потчињености. У таквом односу нешто не штима.

Naravno da ne štima, našle se dve patologije da hrane jedna drugu, sujetan duhovnik i infatilan pratilac.

Ljudi često traže nešto spektakularno, sad će da dođe neko i otkrije im sve tajne vere, Univerzuma, Boga i da sve im da im na tacni. Šta je spektakularnije od toga da je živ Bog sišao na Zemlju i iskupio naše grehe? Vala ništa, you can't top that :smeh1:

U tim monasima po nekim zabitima vide ništa više do spektakla, sad su oni otišli od sveta mora da im se otkrilo nešto veliko i važno, pa da i ja to saznam. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, ana čarnojević рече

 svoju decu je zvao telefonom da ih upozori da ne cine nesto.

Al je dokon :smeh1:.

Nadam se da se niko neće uvrediti, al se fino namestilo.  

пре 3 минута, ana čarnojević рече

ojedini duhovnici sa Atosa rukovode citavim porodicama. 

:0426_feel:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Grizzly Adams рече

Проблем је у томе што се мешају појмови. Духовник и послушање су монашки појмови. Пошто монаси живе један посебан живот, онда имају и нека посебна правила. Јер су се потпуно одрекли света, материјалних ствари и своје воље. Ко то жели - правац манастир.

За мирјане постоји паралелна ствар, али они не треба да имитирају монашки живот јер је то погрешно. Наш духовник је свештеник, а наше послушање је да држимо правила Цркве која се тичу поста, молитве, богослужења и сл. Али ми живимо у свету, имамо своје обавезе, послове, имање, породице, децу... О свему томе доносимо одлуке по својим плановима и жељама. Не може свештеник да руководи нечијим животом.

када се помиње реч духовник,можда би требало некима напоменути и истаћи разлике између монашког и мирјанског духовног руковођења пре свега .Мало је збуњујуће са тврдњама мирјанима није потребан духовник,а сад лепо кажеш да је свештеник духовник...значи духовника има и ван монашког реда,као што јесте...људима који су почели да улазе у црквени и духовни живот без искуства икаквог то може да дезоријентише начисто са ионако већ заглављеним компасом.

по мом мишљењу некога које поприлично залутао својевремено и ко још увек лута духовници су свима итекако потребни...немамо сви иста сазнања о Богу,о православљу ,немамо сви исти дар вере пре свега,као ни дар расуђивања и поимања тих ствари,те нам је зато и потребан духовник из тих разлога-као што рече Матусал...то нема везе дал је неко монах ван света или пак мирјанин са животом и обавезама у свету...

осим поста молитве и богослужби постоји нешто много битније што је потребно стећи ,да би се остало на уском путу спасења,а са свакодневним искушењима која наилазе у неким случајевима као у ,,Зони сумрака``.То је практично немогуће без духовног руковођења....наравно реч руковођење је потребно схватити у ширем а не дословном смислу 

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, Матусал рече

Нису ми у овој причи јасни свештеници који немају времена. Какве они то обавезе могу да имају па да не стижу да врше своју примарну функцију а то је проповедање и духовно руковођење пастве. Која је ствар битнија од ове? Немати времена за живу душу која ти је дошла на ноге тражећи Господа и очекујући кроз твој чин његову реч и благослов је неразумљиво и у потпуној супротности са свештеничким пастирским призивом. Нема изговора за ову ствар. Времена за овакве ствари су налазили и највећи свети оци на великим епископским катедрама и ниједног човека нису одбијали нити се изговарали својим обавезама. После када народ одлази у манастире и тражи духовнике, поуке и савете онда се сете православне еклисиологије и јерархијског јурисдикционог устројства које треба да буде за сваког крштеног члана при парохијској цркви, а поједине духовнике који носе туђе бреме а то нису дужни неоправдано прогањају.

и опет и опет....:D....добро је што нисам једини који заборавља...то нам је својствено већини изгледа да од дрвета испред носа  не видимо шуму.

Па и свештеници су само људи,са свим манама и недостацима и великим разликама у датим им талентима...што у саосећајности, што у духовном расуђивању,што у искуству ,што у снази не саблазнити се ситуацијом дошавшим невољницима...не може сваки свештеник као ни сваки монах бити духовник...али жетве је много јер је ситуација катастрофална са духовним настројењем људи,а пак посленика мало(истинских духовника)...вероватно због недовољног броја парохијских свештеника који имају дар духовништва,као и њихових чиновничких обавеза невољници и хрле тамо амо тражећи сламку спаса.

Мој парохијски свештеник има велике обавезе као храмовни благајник па је прилично заузет.Када сам ја начисто строваљен и обезглављен дошао на разговор и савет,нисмо имали простора за прави разговор због његових обавеза како он рече.Могуће веома да је и мој случај и моје катастрофално стање било превелик залогај за њега или просто није одолео да се не саблазни мојим проблемом.

И шта ћу вероватно Божјим промислом бивам поведен даље да  трагам ,ко ће ме умирити пре свега и рећи на добром си  или лошем путу...приђи Богу овако а не тако...и слично...и Богу хвала  и тада и потом на свему

  • Волим 1

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hteo bih reci nesto. Postoje neke kontradiktornosti a samim tim jako tesko objasnjive. Vidite kad kazu da mirjanima ne treba dati Isusovu molitvu, to je receno ne zbog toga sto on bez nadzora to ispravno ne moze odraditi, nego zbog jako niskog nivoa duhovnosti danas medju mirjanima. Lako ce upasti u prelest i probleme.

Evo dokaza: Sveti Grigorije Palama je u svoje vreme blagoslovio Isusovu molitvu i monasima i mirjanima, siromasima, seljacima, bogatasima, bednicima, vojnicima, ...svima, ... Pogledajte to u knjizi Pravoslavlje i mistika svetlosti posvecenu Grigoriji Palami.

U srednjem veku je duhovnost bila veca te je stoga bila manja opasnost od prelesti, ali je postojala (filozof Varlam). To vam je kao kad danas stvaite klinca iz omladinskog pogona u seniorski tim FK Hajduk Lion. Logicno je da ce on slabo napredovati zbog niskog kvaliteta fudbala tamo a ako ga stavite u seniorski tim zvezde i partizana tamo gde je vise kvalitetnih igraca oko njega, on ce vise napredovati. Naravno zavisi i od njegovog truda. Gde ce danas medju mirjanima da se napreduje?

 

E sad se te stvari reflektuju na nivo duhovnistva. Slabija(cak i bolesna ) duhovnost kod mirjana i "uvek jaka" duhovnost kod monastva. Na toj razini dolazi do nesporazuma, dok je ranije ta relacija bila:  solidna duhovnost kod mirjana - jaka duhovnost kod monastva.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Bokisha рече

Мој парохијски свештеник има велике обавезе као храмовни благајник па је прилично заузет.Када сам ја начисто строваљен и обезглављен дошао на разговор и савет,нисмо имали простора за прави разговор због његових обавеза како он рече.Могуће веома да је и мој случај и моје катастрофално стање било превелик залогај за њега или просто није одолео да се не саблазни мојим проблемом.

ха,ха. нема човек времена мора да броји паре....:). Значи свештеник може бити и занатлија који само обавља обреде без да се разуме у духовништво? Па он је постављен на апостолску службу и носи благодат свештенсва да дреши и свезује и врши тајне. Ако он нема благодатне дарове за вршење своје службе шта га онда разликује од било ког мирјанина. Ако кажеш благодат свештенства онда је у том случају свако подобан за ту службу, али неће бити тако, него кандидат за свештенство мора имати и потребне особине. Апостол Павле каже не полажи руке на на кога брзо, оци пишу детаљније кога треба рукополагати и какав треба да буде свештеник. Сада испадне да он може бити било који човек са својим врлинама и манама, да опуштено живи у својој благодатној служби, ужива у животу,прима плату да га зову господине а све то без да се разуме у своју службу. Прочитај Златоустог и његово расуђивање о томе у ,, шест књига о свештенству,,.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Lore рече

Hteo bih reci nesto. Postoje neke kontradiktornosti a samim tim jako tesko objasnjive. Vidite kad kazu da mirjanima ne treba dati Isusovu molitvu, to je receno ne zbog toga sto on bez nadzora to ispravno ne moze odraditi, nego zbog jako niskog nivoa duhovnosti danas medju mirjanima. Lako ce upasti u prelest i probleme.

Свет је драстично променио свој амбијент у последњем веку. Трка, фрка, стрес, нервоза,технологија, аутомоболи,телефони, компјутери, капиталистичко-материјалистичко друштво, фабрике, канцеларије, бирократија и администрација, школство......Човек је претрпан информацијама а саблазни на сваком кораку, ум страшно оптерећен и искушаван са свих страна а грех никада доступнији, систем и метод живљења наметнут. Тешко је творити умну молитву у таквој ситуацији, једва да ико успева да испуни и заповести. Притисак на свакога кога не носи бујица времена неиздржив. За умну молитву је потребна тишина,мир и сабраност.У Паламино време није био никакав проблем осамити се и творити молитву а да такво стање не буде препрека за основну егзистенцију. Мислим да због ових околности ипак треба озбиљан духовни надзор и руководство и да се из тих разлога монаси по том питању данас издвајају, мада се и они жале на генералну раслабљеност човека као бића и на немогућност опонашања дела великих отаца Цркве.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Lore рече

Hteo bih reci nesto. Postoje neke kontradiktornosti a samim tim jako tesko objasnjive. Vidite kad kazu da mirjanima ne treba dati Isusovu molitvu, to je receno ne zbog toga sto on bez nadzora to ispravno ne moze odraditi, nego zbog jako niskog nivoa duhovnosti danas medju mirjanima. Lako ce upasti u prelest i probleme.

Evo dokaza: Sveti Grigorije Palama je u svoje vreme blagoslovio Isusovu molitvu i monasima i mirjanima, siromasima, seljacima, bogatasima, bednicima, vojnicima, ...svima, ... Pogledajte to u knjizi Pravoslavlje i mistika svetlosti posvecenu Grigoriji Palami.

U srednjem veku je duhovnost bila veca te je stoga bila manja opasnost od prelesti, ali je postojala (filozof Varlam). To vam je kao kad danas stvaite klinca iz omladinskog pogona u seniorski tim FK Hajduk Lion. Logicno je da ce on slabo napredovati zbog niskog kvaliteta fudbala tamo a ako ga stavite u seniorski tim zvezde i partizana tamo gde je vise kvalitetnih igraca oko njega, on ce vise napredovati. Naravno zavisi i od njegovog truda. Gde ce danas medju mirjanima da se napreduje?

 

E sad se te stvari reflektuju na nivo duhovnistva. Slabija(cak i bolesna ) duhovnost kod mirjana i "uvek jaka" duhovnost kod monastva. Na toj razini dolazi do nesporazuma, dok je ranije ta relacija bila:  solidna duhovnost kod mirjana - jaka duhovnost kod monastva.

мени рече мој духовник када сам био у истој недоумици:,,само зови и призивај  Исуса колко можеш кроз Исусову молитву и не размишљај о дисањима стања срца и не препуштај се маштањима кроз молитву...држи пажњу на речи и не размишљај о томе шта је  све писано о тој молитви`` у смислу молитвених  стања (сузе ,топлину срца,узвишено стање)описаних светим оцима као и анализи промена код себе применом молитве...

не може призивање тог најсветијег имена зло донети,него само добро...та молитва па и у најкраћем облику,,Господе помилуј`` је једини начин да се молимо стално као што каже апостол Павле,а и нема бољег ни важнијег дела од сталног контакта са Богом кроз молитву као што кажу свети оци.

у једној од светоотачких поука чак каже да и у стању раслабљености  расејаности пажње при налету искушења треба се упрети па макар молитву као насумично бачено камење изговарати и да ће помоћи.

 

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Матусал рече

Свет је драстично променио свој амбијент у последњем веку. Трка, фрка, стрес, нервоза,технологија, аутомоболи,телефони, компјутери, капиталистичко-материјалистичко друштво, фабрике, канцеларије, бирократија и администрација, школство......Човек је претрпан информацијама а саблазни на сваком кораку, ум страшно оптерећен и искушаван са свих страна а грех никада доступнији, систем и метод живљења наметнут. Тешко је творити умну молитву у таквој ситуацији, једва да ико успева да испуни и заповести. Притисак на свакога кога не носи бујица времена неиздржив. За умну молитву је потребна тишина,мир и сабраност.У Паламино време није био никакав проблем осамити се и творити молитву а да такво стање не буде препрека за основну егзистенцију. Мислим да због ових околности ипак треба озбиљан духовни надзор и руководство и да се из тих разлога монаси по том питању данас издвајају, мада се и они жале на генералну раслабљеност човека као бића и на немогућност опонашања дела великих отаца Цркве.

претпостављам да ситуација не би требало да нас спречава да се молимо,ај да будем прецизнији да покушамо да творимо умну молитву,баш да би се спасли од горе наведених ситуација модерног света?

кад кажем умну, мислим пре свега ону изговорену ,,у себи``па како не била она ни слична са умном по светим оцима.

Оптино кажу појединци да баш са ето таком никаквом молитвом ,али упорном,као са бацњем камења, успевају да прођу кроз стресне ситуације неозлеђени и да остају у свеопштем животном лудилу.

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jedino sto se sa nekima ovde ne slazem sa pitanjem racionalnosti. Vidite Arije je verovao u "racionalnog Boga" pa je tvrdio da je prvo postojao Otac pa tek onda Sin. Imao je i mnogo sledbenika jer su hteli racionalnoscu se voditi. Naravno ovo je ektreman primer. E sad druga je stvar sto o visokim teoloskim pitanjima se bavi monastvo a ne mirjani. Ali na kraju ipak dodje na svoje jer kad se desi raskol kao u slucaju Arija, narod(mirjani) je opet trebao da odluci na koju ce stranu. Narod je naravno poslusao sabor ali bilo je mnogo onih koji su slusali svoj "racionalni sklop". Ali se slazem sa nekima da te "visoke teme" nisu za pocetnike :). Umeju te stvari da daju zaista smućenja i neprijatnih situacija te se verovatno zbog toga narodu savetuje da izbegavaju te stvari.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Матусал рече

Циљ сваког правог духовника би требао да буде да од верника створи слободно,разумно и самосвесно биће које ће бити способно да оствари свој лични однос са Богом и духовни опит и сам да доноси одлуке и одговара за своје поступке, који ће бити кадар и друге поучити.

:skidamkapu:

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 52 минута, Bokisha рече

претпостављам да ситуација не би требало да нас спречава да се молимо,ај да будем прецизнији да покушамо да творимо умну молитву,баш да би се спасли од горе наведених ситуација модерног света?

кад кажем умну, мислим пре свега ону изговорену ,,у себи``па како не била она ни слична са умном по светим оцима.

Оптино кажу појединци да баш са ето таком никаквом молитвом ,али упорном,као са бацњем камења, успевају да прођу кроз стресне ситуације неозлеђени и да остају у свеопштем животном лудилу.

Наравно да се треба молити непрестано,али је потребно имати неког искусног поред себе. Прво креће појачана осетљивост и интуиција која обично прети да се претвори у манију гоњења, промена става према људима и непријатељски однос, неслагање са друштвом и околином а потом постепена изолација, стварање свог света и тумачење стварности кроз ту своју унутрашњу перспективу. Притисак подвига,напетост и строгост, немар ка животним обавезама и запостављање истих, мешање баба и жаба, греха и животних околности. Сви који су сами покушали су застранили, годину две издрже и потом колапс, не сналазе се више у друштву и свету све виде кроз грех и не налазе места за себе у таквом свету. Све је то последица гордости,сујете и непослушања тј. недостатак љубави и истинског трпљења итд.....Као што си рекао треба творити молитву спонтано без неких писебних циљева и техника па прихватити оно шта нам Бог да и на који нас пут одведе....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ха, говорите о умној молитви, а ја не могу да саберем мисли док обављам просто правило-

Даклем, бацам се камењем једнако и пролазим и ја и моја породица,

Мислим да кад имате намеру и жељу у срцу, то је то.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...