Духовништво

[Жика]

пре 8 минута, МилошБГ рече

Па ту се слажем ми ни не можемо по том питању достићи меру отаца. 

 

Можда неко и може. Неки кажу да су старац Порфирије, Пајсије, Софроније итд. равни Оцима четвртог века.

[Матусал]

пре 24 минута, Жика рече

Можда неко и може. Неки кажу да су старац Порфирије, Пајсије, Софроније итд. равни Оцима четвртог века.

Али они си били монаси, о томе се и ради. Светост је свима доступна али је начин тј. пут другачији. Они су и говорили да је безмолвије у свету скоро немогуће.

[Жика]

пре 59 минута, Матусал рече

Али они си били монаси, о томе се и ради. Светост је свима доступна али је начин тј. пут другачији. Они су и говорили да је безмолвије у свету скоро немогуће.

Нисам писао да ми треба да тежимо да превазиђемо Оце, нису ни они то помишљали већ су се подвизавали због Христа, али сам навео неке примере. Преподобни Пајсије је помињао и неке светле примере у свету на пример човека који се помолио за упокојеног таста и Бог га је васкрсао и младића који је постио без хране 27 или 28 дана.

[Bokisd]

Sto se tice Isusove molitve i njenog upraznjavanja, mislim, da je uzrocno posledicno spojena i sa izborom dobrog i iskusnog duhovnika.

Jer, samo onaj duhovnik koji teorijski i prakticno poznaje umno - srdacnu molitvu , moze i preneti tu vrstu molitve na druge hriscane. Logicno je , zar ne ? 

Drugo, sto hocu da kazem. Sto kaze brat Matusal,  'bolje malo napraviti strasno', radi neke opreznosti. Valja se. 

Duhonosni oci koji su se bavili bas tom molitvom, kazu, da mnogi polaze na taj put, ali, da samo jedan u celom pokoljenju ljudi, dostigne do pravilnog upraznjavanja ove molitve. I, to je bilo u 4. i 5. veku, ....zlatnim vekovima hriscanstva. Koliko takvih ima danas ? 

Zbog svega toga, oci su svim hriscanima savetovali, prvo praktikovanje glasne molitve , koja se cita. Bilo u crkvi, bilo u kuci. Kasnije se moze preci na neku vrstu pazljivije unutrasnjo - spoljasnje molitve, pa, molitve srca, i na kraju tek , mozda i probati tu umno - srdacnu molitvu.

I, to samo, pod duhovnim rukovodjenjem opitnih staraca . Samostalno bavljenje ovom molitvom je strogo zabranjeno. itd.
 

[Матусал]

пре 2 часа, Жика рече

Нисам писао да ми треба да тежимо да превазиђемо Оце, нису ни они то помишљали већ су се подвизавали због Христа, али сам навео неке примере. Преподобни Пајсије је помињао и неке светле примере у свету на пример човека који се помолио за упокојеног таста и Бог га је васкрсао и младића који је постио без хране 27 или 28 дана.

И опасност од Исусове молитве као и манију гоњења је такође спомињао Пајсије у своме разговору са једним духовним чедом, када му се овај пожалио да откада је почео творити чешће молитве има утисак да га сви нападају . А виђао сам и у пракси такве случајеве, а и људе које су на себе ставили окове које не могу носити па прсли и сада пију лекове, а живели беспрекорно, додуше нису слушали, радили су на своју руку. Ја не измишљам када нешто напишем, или је из праксе или од отаца.

[МилошБГ]

пре 9 минута, Матусал рече

И опасност од Исусове молитве као и манију гоњења је такође спомињао Пајсије у своме разговору са једним духовним чедом, када му се овај пожалио да откада је почео творити чешће молитве има утисак да га сви нападају . А виђао сам и у пракси такве случајеве, а и људе које су на себе ставили окове које не могу носити па прсли и сада пију лекове, а живели беспрекорно, додуше нису слушали, радили су на своју руку. Ја не измишљам када нешто напишем, или је из праксе или од отаца.

Занима ме како су они упражњавали Исусову молитву, како их та молитва довела у ту манију гоњења и то да су прсли...није ми јасно. Како молитва сама по себи може да буде опасна и окидач за те ствари...

[Давор73]

пре 2 минута, МилошБГ рече

Занима ме како су они упражњавали Исусову молитву, како их та молитва довела у ту манију гоњења и то да су прсли...није ми јасно. Како молитва сама по себи може да буде опасна и окидач за те ствари...

Можда нешто слично читању лествице или самосталном тумачењу апокалипсе. Може човек на много поља да фејлује .

[Матусал]

пре 7 минута, МилошБГ рече

Занима ме како су они упражњавали Исусову молитву, како их та молитва довела у ту манију гоњења и то да су прсли...није ми јасно. Како молитва сама по себи може да буде опасна и окидач за те ствари...

Ево ти пример који знам лично. Млада девојка, наследни шећераш. У цркви од основне школе. Моли се Богу, држи заповести.....Дође пубертет, другарице излазе у град и дискотеке, имају момке, живе овосветски. Она се тешко сналази, хормони поремећени због болести. Кажеш јој да се опусти да мало изађе са другарицама, да се дружи....Она не жели, оне су грешне, она је изнад њих....Губи социјалност, остаје временом сама, свако отишао на своју страну, све теже се сналази, време протиче, животне проблеме не решава у манастир не иде, никог не слуша, покушаваш да јој помогнеш она одбија. Почиње полако да се губи, халуцинира, почиње да прави глупости и да има испаде и то такве да саблажњава народ и на крају заврши на психијатрији. Па у неке манастире својевремено када сам ишао све пацијент до пацијента са оваквим симптомима.

Неки покушавају да творе Исусову молитву а раде на прометним местима и комуницирају са људима па почну да се губе, они би се молили а не могу од посла па почињу трипови, упадају са свим колегама на послу у конфликт. Имају свој свет и нико их не схвата, мешају унутрашњост са реалношћу.

Такође је честа ствар код неких што не могу да нађу спој између молитве и мушко женских односа. Не могу да се оријентишу, вуче их молитва а мами их страст, не знају где ће а то се обично заврши са нигде.

Обавезу ка раду и зарађивање новаца почињу да гледају као среброљубље па се повлаче од таквог живота и касније упадају у егзистенцијалне проблеме, некада не могу да се остваре у животу а некада изгубе и оно што су имали.

То је једноставно молитва која нагиње монаштву и они који нису стамени и ментално јаки почињу да се губе између молитве и света, за мирјане је потребна ширина у овим стварима, они су више искушавани кроз однос са другима а не кроз своју унутрашњост, и гледајући дубоко у себе почињу да се греше о друге.

Ја јесам велики заступник Исусове молитве али само кроз постепен напредак и надзор духовника а све усклађено са својом животном ситуацијом.

 

[Кратос]

пре 7 часа, МилошБГ рече

Ово и Мирољуб Петровић говори.

Наравно, понављам нажалост немам духовника, додуше вероватно се нисам довољно ни молио Господу Богу за њега, али ако огледаш појам духовника кроз призму мучења тела и слично онда безвезе.

Ако Господ потенцира искључиво интиман однос, онда је Литургија против његовог учења том истом логиком... наравно да није.  Апостоле је он окупљао и заједно су боравили, молили се, није их остављао у својим местима посебно да они сваки засебно интимно заснива однос са Господом Богом.

Nisi mi razumeo ako postoji intimni odnos sa Bogom,Ličnosni kako i uči pravoslavlje,šta će mi onda tumač tog odnosa i iskustva ako ga imamo?Ja ne kažem da je isključivo taj ali ako imamo taj odnos sa Bogom valjda od njega kao Nebeskog Oca možemo da dobijemo najbolje smernice za život?

 

[МилошБГ]

пре 36 минута, Матусал рече

Ево ти пример који знам лично. Млада девојка, наследни шећераш. У цркви од основне школе. Моли се Богу, држи заповести.....Дође пубертет, другарице излазе у град и дискотеке, имају момке, живе овосветски. Она се тешко сналази, хормони поремећени због болести. Кажеш јој да се опусти да мало изађе са другарицама, да се дружи....Она не жели, оне су грешне, она је изнад њих....Губи социјалност, остаје временом сама, свако отишао на своју страну, све теже се сналази, време протиче, животне проблеме не решава у манастир не иде, никог не слуша, покушаваш да јој помогнеш она одбија. Почиње полако да се губи, халуцинира, почиње да прави глупости и да има испаде и то такве да саблажњава народ и на крају заврши на психијатрији. Па у неке манастире својевремено када сам ишао све пацијент до пацијента са оваквим симптомима.

Неки покушавају да творе Исусову молитву а раде на прометним местима и комуницирају са људима па почну да се губе, они би се молили а не могу од посла па почињу трипови, упадају са свим колегама на послу у конфликт. Имају свој свет и нико их не схвата, мешају унутрашњост са реалношћу.

Такође је честа ствар код неких што не могу да нађу спој између молитве и мушко женских односа. Не могу да се оријентишу, вуче их молитва а мами их страст, не знају где ће а то се обично заврши са нигде.

Обавезу ка раду и зарађивање новаца почињу да гледају као среброљубље па се повлаче од таквог живота и касније упадају у егзистенцијалне проблеме, некада не могу да се остваре у животу а некада изгубе и оно што су имали.

То је једноставно молитва која нагиње монаштву и они који нису стамени и ментално јаки почињу да се губе између молитве и света, за мирјане је потребна ширина у овим стварима, они су више искушавани кроз однос са другима а не кроз своју унутрашњост, и гледајући дубоко у себе почињу да се греше о друге.

Ја јесам велики заступник Исусове молитве али само кроз постепен напредак и надзор духовника а све усклађено са својом животном ситуацијом.

 

Па ок али како да ти кажем не видим узрок у томе у Исусовој молитви...што си сигуран да је узрок у њој

[МилошБГ]

пре 24 минута, Кратос рече

Nisi mi razumeo ako postoji intimni odnos sa Bogom,Ličnosni kako i uči pravoslavlje,šta će mi onda tumač tog odnosa i iskustva ako ga imamo?Ja ne kažem da je isključivo taj ali ako imamo taj odnos sa Bogom valjda od njega kao Nebeskog Oca možemo da dobijemo najbolje smernice za život?

 

Па некад ми сами не умемо да растумачимо које нам је смернице Господ дао, па нам треба тумач...

[Матусал]

пре 14 минута, МилошБГ рече

Па ок али како да ти кажем не видим узрок у томе у Исусовој молитви...што си сигуран да је узрок у њој

Па нисам ни рекао нигде да је узрок у самој молитви, та молитва је по себи најузвишеније хришћанско делање.

[Bokisd]

пре 46 минута, МилошБГ рече

Па ок али како да ти кажем не видим узрок у томе у Исусовој молитви...што си сигуран да је узрок у њој

Vec sam dosta i pozaboravio, sta pisu oci, koje su opasnosti od pogresnog bavljenja umnom molitvom ?

Ali, recimo, ( onoliko koliko se nesto secam ), moze se desiti upravo suprotna stvar od one koje ocekujemo. Da, dolazi neocekivanog 'bujanja' razlicitih vrsta telesnih  i dusevnih strasti. Ili, do povredjivanja uma i normalnog, psihickog i dusevnog funkcionisanja coveka. Ili, do povredjivanja osecajne strane coveka. Ili, do preterane vizualizacije i interpretacije zivotnih stvari  koji se dogadjaju oko nas, ( u odnosu na ljude ili na same dogadjaje  ).

Ili, do nekog oblika prefinjene prelesti, gde mozemo pomisliti , da smo odradili neku veliku stvar, da vec imamo spasenje duse, da smo dostigli visok nivo duhovnosti i slicno. I, jos mnogo,  ko zna kakvih opasnih nus posledica pogresnog bavljenja molitvom.

Imam utisak, da svi mi jos uvek ne znamo i ne shvatamo, sta je umna molitva, sta donosi, koliko je velika i savrsena, ali, i koliko je zbog svega toga, ....vrlo specificna i trazi dodatna znanja i napore , da bi se upraznjavala. Kao ono, svi mozemo u vojsci da budemo regularni vojnici, ali, samo mali broj njih, mogu da budu i u specijalnim jedinicama , za specijalne zadatke. Tako nekako, gledam na ovu stvar.
 

[МилошБГ]

Шта знам, понављам та опасност постоји и код оног ко иде редовно на Литургије и код оног који пости и код оног који чита духовне књиге и код других молитви...увек смо на прагу гордости и тога да мислимо да смо урадили велику ствар и да смо заслужили спасење или да пак почнемо да свет посматрамо чуднијим очима да видимо туђе грехе и да се осамљујемо. По томе се Исусова молитва ништа не разликује од других духовних ствари које се практикују. Ниси ме убедио у њену опасност, јер тим аргументима је све опасно, а опет то све зависи конкретно од човека до човека.

[Bokisd]

пре 9 минута, МилошБГ рече

Шта знам, понављам та опасност постоји и код оног ко иде редовно на Литургије и код оног који пости и код оног који чита духовне књиге и код других молитви...увек смо на прагу гордости и тога да мислимо да смо урадили велику ствар и да смо заслужили спасење или да пак почнемо да свет посматрамо чуднијим очима да видимо туђе грехе и да се осамљујемо. По томе се Исусова молитва ништа не разликује од других духовних ствари које се практикују. Ниси ме убедио у њену опасност, јер тима аргументима је све опасно, што опет зависи од човека.

Ali , koliko se secam ( iz onoga sto sam citao ), iz svih ovih situacija, postoji velika mogucnost da se ponovo vratimo u normalan kolosek, dok kod skretanja kod bavljenja umnom molitvom, dubina ponora u koji upadamo je veca i tesko izleciva.

Recimo, neki monasi su zavrsavali tragicno, jer, su pomislili, da ce im Bog biti u pomocu, kada prelaze ledeno jezero, ( a ono pukne ) ili kada skoce sa visokog brda, jer ce ih andjeli docekati i poneti na zemlju. Vrlo je specificno. Mislili su,  da su dostigli veliku duhovnost i bliskost Bogu, samo bavljenjem ovom molitvom. itd.