Занемаривање осећања као друштвено одобрен начин самоубиства

[АлександраВ]

Када игноришете ваша осећања, ви игноришете себе. Зашто? Зато што се човек састоји од осећања. Ви сваки дан осећате да одређене емоције утичу на доношење одлука у вашем животу. То је та покретачка сила која стоји иза сваког вашег корака. Занемарити своја осећања – исто је као и одрицати дисање, одрицати свој живот.

Најтужније је то што се људи не рађају с таквим умећем, деца слободно изражавају радост, тугу, страх или незадовољство. И вама просто у тамо неком мементу говоре, да не би требали да осећате то што тренутно осећате, да сте „просто“ сувише осетљиви, да само нешто „измишљате“, причињава вам се. У том моменту они ваша осећања игноришу, осуђују вас. И тако постепено почињете да верујете, да вам се „чини“ да осећате, постајете „пријатни“ представник друштва, престајете да штитите своје границе када их нарушавају и наносе вам бол, више не вриштите када вас психички унизе или погазе. Ваша осећања у том моменту нису препозната. А ако, не дао Бог, будете протествовали и говорили о својим осећањима (преживаљавањима) осудиће вас, назваће вас „слабићем“, зато што се то сматра неприличним, нешто горе него ли разголитити се пред људима.

То представља фундаментални проблем насиља – не обраћање пажње на осећања. Када ваша осећања не признају, вас искоришћавају као ствар. А одбацивање својих сопствених осећања јесте насиље горе од свих. Правити се као да се ништа није десило, одрицати свој бол, убијати способност да осећамо значи – не живети свој живот.

Када вас васпитавају да не осећате тада вас присиљавају на негирање својих сопствених искустава. То буквално води у лудило – сам факт да осећате је реалан и стваран, а вама говоре да то не постоји. И што је психа осетљивија то снажнија искуства има. Игнорисање ваше реалности руши вашу самоувереност, а она опет руши ваш осећај личне вредности. То може да постане најстрашнији преступ који неки човек можа да учини против другог а да притом није ни прстом мрднуо. То се чак и не сматра за нешто противзаконито или неморално. Физичко насиље – је нешто ужасно, но тело ће се исцелити, а одрицање осећања, „убиство душе“ – то је прекршај против човечности, а да притом и не представља нарушавање закона.

Одричући дан за даном своју реалност и своја осећања, живећи као да се ништа није догодило, ви издајете своје биће (суштину). Да, с вама је пријатно, с вама се може радити што угодно, али поставите себи питање – да ли је вама пријатно када дозвољавате неком да вам наређује како треба да се осећате? То није слабост, признати другом своја преживљавања. На самом делу, само снажан човек може да се сретне с интензивним осећањем, да га свесно прихвати, проживи, испита и искористи у виду ресурса, који ће му побољшати квалитет живота.

Свесно испратити своја осећања, појаснити узрок њиховог појављивања, и искористити их да би даље дејствовао, захтева истинску храброст. Дозволите себи да проживите то што осећате и не губите сувише времена на оне који се још увек боје суза.

 

Елена Ракитова, психолог

 

извор

[AnaLaz]

Зато мушкарци живе краће у односу на жене, јер не испољавају "наглас" своју тугу, бол... 

[Goku]

пре 1 сат, AnaLaz рече

 

Зато мушкарци живе краће у односу на жене

 

Жене су, у ствари, јечи пол, одувијек сам тврдио.

[Juanito]

пре 2 часа, AnaLaz рече

Зато мушкарци живе краће у односу на жене

Жене живе дуже зато што немају жене.

[Juanito]

пре 10 часа, АлександраВ рече

Када игноришете ваша осећања, ви игноришете себе. Зашто? Зато што се човек састоји од осећања.

@Grizzly Adams

!!!

[AnaLaz]

Мушкарци имају жене и увек могу да побегну од њих. А жена  не може да побегне од саме себе. Мислим ,хоће она то понекад, ал слабо напредује.  Једино што је забрињавајуће је кад  човек не може да се уздржи од  честог показивања осећања, то је онда незрелост, кад превише бурно реагује било којим осећањем. Тако нешто тврди Јеротић, ако се добро сећам. Човек треба да исказује своја осећања,али не баш пречесто...у свакој ситуацији. Треба се понекад уздржавати.

[Снежана]

пре 1 сат, Goku рече

Жене су, у ствари, јечи пол, одувијек сам тврдио.

А зашто су мушкарци слабији пол, па управо зато што их од малена, нарочито на овим просторима, уче како је срамота да мушкарац показује осећања, али човек је то, не може се доживотно гушити  и скупљати у себи у јер као балон пренадувани временом пукне, до душе неки не показују осећања зато што и немају шта да покажу

[JESSY]

[Juanito]

пре 2 минута, Снежана рече

А зашто су мушкарци слабији пол, па управо зато што их од малена, нарочито на овим просторима, уче како је срамота да мушкарац показује осећања, али човек је то, не може се доживотно гушити  и скупљати у себи у јер као балон пренадувани временом пукне, до душе неки не показују осећања зато што и немају шта да покажу

Па пази, ситуација није баш бајна скоро нигде. У друштвима попут нашег је срамота да мушкарци покзују одређен тип осећања. У друштвима попут северних калвинистичких је друштвено неприхватљиво да било ко, независно од пола, јавно показује било каква осећања. Ми источни барем имамо севдах и слично уз које можемо да се исплачемо без да нас прогласе за слабиће. 

[JESSY]

показивање осећања се учи...учи се у породици у којој дете одраста, тако што ће сами родитељи исказивати своја осећања...

[Снежана]

пре 8 минута, Juanito рече

Па пази, ситуација није баш бајна скоро нигде. У друштвима попут нашег је срамота да мушкарци покзују одређен тип осећања. У друштвима попут северних калвинистичких је друштвено неприхватљиво да било ко, независно од пола, јавно показује било каква осећања. Ми источни барем имамо севдах и слично уз које можемо да се исплачемо без да нас прогласе за слабиће. 

Јесте то лепо с ваше стране, али опет погрешно усмерене емоције, уместо жени да кажеш волим те ти одеш у кафану и опијаш се уз Тому, или уместо да се расправиш са пријатељем, шефом, колегом, женом ти дођеш на интернет и хејтујеш све редом...Колико год то нама разбарушено, боемски и емотивно деловало није решење

Уз напомену да немам ништа повременог дерта у кафани 

[Juanito]

пре 9 минута, Снежана рече

Јесте то лепо с ваше стране, али опет погрешно усмерене емоције, уместо жени да кажеш волим те ти одеш у кафану и опијаш се уз Тому, или уместо да се расправиш са пријатељем, шефом, колегом, женом ти дођеш на интернет и хејтујеш све редом...Колико год то нама разбарушено, боемски и емотивно деловало није решење

Уз напомену да немам ништа повременог дерта у кафани 

Мислим да се то погрешно схвата.

Не може жена да те изнервира, па ти онда одеш да се напијеш уз Тому. То је погрешно и не решава ништа, ко што рече.

Колико ја то искуствено капирам, Тома служи да ти из душе искристалише муку како би онда могао да делујеш. Прво се напијеш уз Тому, па онда кажеш жени да је волиш.  

[Аурор]

пре 25 минута, Снежана рече

А зашто су мушкарци слабији пол, па управо зато што их од малена, нарочито на овим просторима, уче како је срамота да мушкарац показује осећања

Zavisi za šta...

Sramota je "plačljiva javna predstava" kojoj su neke žene sklone i što neretko koriste kao sredstvo za manipulaciju. Inače suze ne moraju da budu sramota.

[Аурор]

пре 4 минута, Аурор рече

 suze ne moraju da budu sramota.

Ali zato patetika uvek mora.

[Снежана]

пре 9 минута, Juanito рече

па онда кажеш жени да је волиш.  

Ево сад озбиљно питам, је л стварно тешко рећи жени да је волиш када си у трезном стању? Мени некако незрело, неозбиљно делује слање љубавних порука из кафане