Претражи Живе Речи Утехе

Постоји пет основних осећања, то су срећа, туга, љутња, брига и страх. Да се приметити да је само једно од наведених осећања пријатно, остала су непријатна. С разлогом их не називам позитивним или негативним јер осећања су врло корисна, па стога не могу бити негативна. Она имају адаптивну функцију. То значи да нам осећања пре разума говоре о ситуацији у којој се налазимо. Прилично су аутоматизована како би штедели енергију и време. Говорићу о непријатним осећањима јер осећање среће углавном није спорно, мада ни то није правило. Но, о томе ћу неки други пут. Брига је с друге стане иако непријатно осећање, приично подржавана јер људи сматрају да ће бригом успети да реше неки проблем или да ће унапред предупредити настанак проблема. Али и о бризи ћу неком другом приликом. Различити су начини и разлози због којих смо себи могли забранити непријатна осећања, то може бити под видом не показивања или чак и не осећања, а како не осећање није могуће заправо је реч о потискивању. Туга је сама по себи врло непријатна за особу која је тужна. Ако на тугу у најранијем детињству нисмо добили адекватну реакцију у виду загрљаја или саосећања постоји могућност да ћемо је се одрећи будући да нам није донела добит. Дечацима људи из окружења често сузе не одобравају, сматрајући је слабошћу која за мушки пол није дозвољена. Осећање туге је присутно када нешто изгубимо, када након више упорних покушаја у нечему не успемо, или када изгубимо неку драгу особу. Оно нам служи како бисмо се привикли на реалност да то што желимо не можемо имати, или да то што смо имали више немамо. Кроз тугу се развезујемо од свега што је наше или сматрамо да нам припада а више немамо. Љутња је осећање којим се заузимамо за себе. Када нам нешто смета, када се осећамо оштећеним наљутићемо се на особу чије нам понашање смета или нас на било који начин угрожава. Можемо се наљутити и на себе када сматрамо да смо урадили нешто што није требало, себи или другима. Љутњу деце околина или родитељи понекад не узимају за озбиљно. Неретко родитељ на ког се дете наљутило уме да одговори још већом љутњом, а као највећа казна може се јавити игнорисање детета. Ни други ауторитети, као што су надређени на послу, не гледају на љутњу запослених са одобравањем. Потискивање овог осећања или његово не испољавање значи да ће особа тешко успети да се избори за себе и своја права. Страх је вероватно прво осећање које човек осети од момента свог рођења. У пренатални период не бих овом приликом залазио, мада можемо претпоставити да беба у стомаку своје мајке може осетити сва њена осећања, као и да је бебино доминантно осећање среће, што и не чуди будући да се заиста налази на најбезбрижнијем месту на свету. Осећање страха је изузетно важно јер омогућује човеку да се заштити. Онога покреће да се попне на дрво уколико га нападне чопор паса, или да се супротстави уколико је у некој мање опасној ситуацији а верује да је снажнији. Као и туга, страх најчешће није пожељан за дечаке који би требало да делују неустрашиво. Страх је врло моћно осећање које по правилу увек мотивише на акцију, осим ако није тако снажан да је паралишућ, али тада можемо говорити о патологији осећања страха јер као такво нема позитивну функцију. Да резимирам, сва набројана осећања су урођена и вишеструко корисна. Била она пријатна или непријатна служе нам да се адаптирамо на ситуацију у којој смо, прихватимо је и спрам тога одредимо своје даље поступке. Не осећати или не испољити осећања сигуран је знак не усклађености човека са средином у којој је. аутор: Филип Стојковић извор