СОЛИДАРНОСТ ВЕРУЈУЋИХ

[АлександраВ]

Оно што покушавамо на форуму у одељку Хуманитарна делатност јесте управо оно што отац Ненад Илић говори на свом ФБ статусу. Молим вас прочитајте. Хајде да се повежено, ојачамо, будемо ту једни за друге. Потребно је тако мало за тако велике потезе, за нешто што заиста јесте љубав према ближњем, за нешто што ми заиста јесмо једни другима - браћа и сестре. Није ниједна тужна прича овде постављена да бисмо промишљали о тежини живота и уз неко заиста искрено саосећање помислили "о, туга..." и остали само на томе. Делајмо! Учинимо нешто. Можемо то, само ако желимо. Не може нико да ме убеди да сто динара месечно не може да одвоји за било ког потребитог. Не може нико да ме убеди да не може да учествује у дељењу и/или креирању апела на друштвеним мрежама, као и да се укључи у активну делатност реализације прикупљања помоћи. Има толико начина и могућности да помогнемо једни другима.

Активности на форуму могу бити разноврсне и плодоносне по питању хуманитарне делатности. Имамо и веома актуелне теме, у којима активно, реално учествује запањујуће мали број форумаша. Мили моји, драги моји, хајде да деламо. Укључите се, оживите ове теме, апеле, хајде да се договарамо како можемо помоћи. А можемо, верујем у то.

Имамо пуно тема. Неке од њих су

Молим вас, прочитајте текст оца Ненада Илића.

СОЛИДАРНОСТ ВЕРУЈУЋИХ

Црква је заједница. Требало би да буде чврста као породица. Или макар као фамилија. Заједница у којој, осим што се заједно молимо и делимо заједничке вредности, помажемо једни другима. Ако то понекад и радимо, радимо то стидљиво и далеко "блеђе" него, рецимо, у фамилији.

Верни у парохијама често ни сами нису у прилици да финансијски или некако друго могу озбиљније да помогну црквеној браћи и сестрама. Научени у модерним временима да очекујемо могућа решења проблема из неких апстрактних фондова, нисмо развили механизме да помажемо црквеној браћи и сестрама из других парохија.
Проблем са нејасним границама цркве и света иначе изазива и одређену нелагодност ако би приоритет требало да укажемо онима малобројнима који су литургијско језгро цркве.
Али ако ни у том језгру не успевамо да покажемо како би заиста Црква требало да изгледа - није добро.

Добре људе често је срамота да се прогурају у први ред оних који имају потребу за помоћи. Утолико би било добро кад би се у догледно време направила нека организација за помоћ онима из редова литургијских хришћана којима је помоћ повремено неопходна. Без тог малог броја верних не би било Литургије! За цркву они су важни као и свештенство.

У међувремену, а ето можда и да обележимо почетак петровског поста можемо да проверимо да ли метод симболичне помоћи и малих уплата може да помогне у једном конкретном случају.

Дејан и Нина су црквени људи, из литургијске заједнице на Топчидерском гробљу у Београду, још и наши пријатељи са Фејсбука. https://www.facebook.com/astrofizicar?fref=ts

Школовани и незапослени. Као многи у Србији. Имају троје деце. Зимус су преживели пожар из кога су извукли живе главе, а од ствари само иконе. Пола године не успевају да испливају из дугова направљених због последица пожара.
Имамо прилику да помогнемо овим скромним људима и да почнемо пост на хришћански начин. Да се нечег, макар и малог, одрекнемо из љубави према нашој црквеној породици.

Понекад нас обесхрабре огромне суме потребне за лечење деце или одраслих сународника којих нам је искрено жао. Љути смо на државу која је у потпуности затајила. Понеко од њих има срећу да додирне емоције великог броја људи, а другима нажалост не стижемо да се бавимо.
Овде се ради о црквеним људима који без сталног посла, после несреће, само треба да наставе да живе, да се ослободе дугова које не могу да плате и за то им је потребно 4000 евра (или сад већ нешто мање, помаже по неко и из њихове парохије и шире). Тако нешто може затребати свакоме од нас.

Ово је Дејан написао на свом профилу:
"Драга браћо и сестре, часни оци, добри људи!! Помозите колико је ко у могућности. Нечије мало - нама значи много! Молим вас! И, поделите овај апел на својим зидовима да види још људи.
Рећи ћу вам још једну ствар. Уопште није лако изговорити и написати све ово и објавити. Али, с обзиром да смо и супруга и ја незапослени, добро, ја дајем часове, али то је несигурно и сезонски активно, и да имамо троје мале деце, молим и тражим. А кнедла ми у грлу и очи задржавају сузе. Не сузе очаја, јер је Христос са нама до краја света и века, већ сузе по слабости људској. Не ропћем, констатујем.
Хвала унапред свима који се буду укључили у ову акцију. Да се што пре заврши и да затворимо ово (ружно) поглавље живота. Идемо даље!"

Ко може и жели уплату у било ком износу може послати преко PayPal-а (ми, пријатељи са Фејсбука, смо их наговорили да отворе налог на PayPal-у) налог је;
[email protected]
Или рачун у Комерцијалној банци:
Дејан Рајковић
205-9001020679580-29

Ови људи су наша духовна родбина!

 

[Grizzly Adams]

Лепо је то, али би та солидарност требало да буде прво локалног карактера. Да људи из локалних заједница помажу својим најближима.

А за то су пре свега одговорни свештеници и СПЦ као целина, да се организује и уреди тако да локална заједница заиста буде права хришћанска зајединца, а не само форма.

"Социјални медији" итд. су на крају крајева ипак само забава, нису сасвим адекватни за такве ствари. То није и не може да замени праву заједницу.

[АлександраВ]

Izvini Grizli, ali tvoj post kao da je pisao neko iz neke političke partije. I sve dok budemo pričali i/ili razmišljali ko tu treba prvi da "potegne" nećemo uraditi ništa. Samo ćemo pričati i prebacivati lopticu od jednih ka drugima.

Generalno, onako bajkovito, slažem se sa tobom. Međutim, situacija "na terenu" govori potpuno drugačije.

Prvo, nije do sveštenika i do SPC, do nas je. Sveštenik može da organizuje i da uredi (neki to rade, neki ne), ali je problem u nama. I dok čekamo da sveštenik i SPC uredi, šta mi radimo? Čekamo. Nas je ipak mnogo više nego sveštenstva, da li je za nas recimo stotinu opravdanje da sedimo i čekamo da nas naš sveštenik organizuje i dovede u red, da oformi hrišćansku zajednicu? Pa MI smo ta zajednica. Drugo, može sveštenik do sutra da uređuje ako ima većinom siromašne u svojoj npr. parohiji, a uglavnom ima. Na nivou lokalne zajednice imaš priču da u okviru siromašne lokalne zajednice ljudi uglavnom i pomažu jedni drugima, jer znaju šta je muka, ali nemaju ljudi više odakle, a da oni u bogatim zajednicama uglavnom gledaju svoja posla i pomažu ako ih savest zasvrbi, pa čak ni tada. Evo reći ću ti - mi smo dizali akcije u okviru ŽDU, od ovolikog Beograda javilo se nekoliko ljudi a jedan mnogo manji grad je odreagovao mnogo, mnogo bolje. Tamo su ljudi takvi. Humani i čovekoljubivi. Nisu otuđeni kao mi u Bgd. I za to nije kriva SPC nego mi sami. A situacija u Srbiji je da imaš samo nekoliko tačaka gde ljudi imaju malo više novca, sve ostalo je pustoš, beda, teška sirotinja. Kakva solidarnost na lokalu kada je nama gotovo cela zemlja gladna i kada znamo da su potrebiti uglavnom u najsiromašnijim "zajednicama". Mora da postoji humanitarna mreža.

Šta ja sada tebi još da odgovorim, kada si na moj apel da podignemo malo humanitarnu delatnost ljudi na forumu, da napravimo humanitarnu mrežu, gde ćemo se pomagati bez obzira u kom kutku živeli, da pokušamo malo više da pomažemo jedni drugima i budemo zaista delatni a ne samo govorljivi, napisao da se solidarnost primarno održava na lokalu i da je odgovornost na sveštenicima i SPC?

Šta ja tebi još da odgovorim kada mi potvrđuješ ono što i sama znam, a to je da većina sve vidi kao "zabavu" i da u svemu gleda samo onaj razbibriga smisao, ne bi li se samo izduvao od sopstvenog života i nezadovoljstva istim?

Ne slažem se sa tobom i eto, neću odustati od svoje namere da budem dosadna i virtuelno naporna, i uporna da svoje vreme provedeno na internetu iskoristim da pomognem nekom i da ubedim druge upravo u suprotno od onoga što si napisao - socijalni mediji su veoma adekvatni za humanitarnu delatnost, oni jesu zajednica, oni mogu da zamene pravu zajednicu u pogledu humanitarne delatnosti, i virtuelna prijateljstva su realna prijateljstva. I da, ako mi krenemo, i povežemo se internet mrežom, povezaćemo se i realnom mrežom, i to je zaista moguće, nas nekolicina okupljenih oko ideje ŽDU i prethodno u veoma uspešnoj akciji oko prve udarne pomoći porodici Rajković, to smo i pokazali. I to je realan, opipljiv život, iako koordinisan putem interneta. Bez analize ko je odgovoran, ko bi trebalo da potegne, ko bi mogao da organizuje, više, bolje ili uopšte.

A od ove silne zabave, pa i na ovom forumu, u poslednje vreme više me boli glava nego što se smirujem. Najiskrenije.

I da, stalno zaboravljamo veoma važnu stvar, sutra na naša vrata može zakucati bilo koja od sudbina ovih ljudi kojima (ne)pomažemo. Da li će nam tada svaki apel, svaka internet reč i svaka pomoć biti dragocena, ili ćemo i tada prvo procenjivati čija i kakva odgovornost je da uredi i organizuje pomoć nama?

[Снежана]

Осим што се организује хуманитарна помоћ за породицу Рајковић, коју разумем, да ли је неко понудио неко трајније решење, да ли им је понуђен посао? 

Ако је Нина заинтересована, нека ми се јави на пп.

[АлександраВ]

Колико ја знам, Нина није у могућности да ради због здравствених проблема. Свакако ћу јој проследити твоју поруку.

[Grizzly Adams]

пре 15 часа, АлександраВ рече

Ne slažem se sa tobom

Само напред, желим вам успех.

Желео сам само да укажем на тешкоће на које ћете наићи.

[АлександраВ]

пре 47 минута, Grizzly Adams рече

Само напред, желим вам успех.

Хвала Мислиш "желим нам успех"

пре 48 минута, Grizzly Adams рече

Желео сам само да укажем на тешкоће на које ћете наићи.

Хвала и за то. Тешкоће к`о тешкоће, нек` оне раде свој, а ми ћемо свој посао.

[JESSY]

 

“Ниједно дело се не може обавити на прави начин без благочестиве вере у Христа. Људске намере у расуђивању доброг дела се не остварују без помоћи одозго. Да би се чинила добра дела морају се сјединити и људска усрдност, и помоћ која по вери долази одозго.

 Василије Велики