Претражи Живе Речи Утехе

Оно што покушавамо на форуму у одељку Хуманитарна делатност јесте управо оно што отац Ненад Илић говори на свом ФБ статусу. Молим вас прочитајте. Хајде да се повежено, ојачамо, будемо ту једни за друге. Потребно је тако мало за тако велике потезе, за нешто што заиста јесте љубав према ближњем, за нешто што ми заиста јесмо једни другима - браћа и сестре. Није ниједна тужна прича овде постављена да бисмо промишљали о тежини живота и уз неко заиста искрено саосећање помислили "о, туга..." и остали само на томе. Делајмо! Учинимо нешто. Можемо то, само ако желимо. Не може нико да ме убеди да сто динара месечно не може да одвоји за било ког потребитог. Не може нико да ме убеди да не може да учествује у дељењу и/или креирању апела на друштвеним мрежама, као и да се укључи у активну делатност реализације прикупљања помоћи. Има толико начина и могућности да помогнемо једни другима. Активности на форуму могу бити разноврсне и плодоносне по питању хуманитарне делатности. Имамо и веома актуелне теме, у којима активно, реално учествује запањујуће мали број форумаша. Мили моји, драги моји, хајде да деламо. Укључите се, оживите ове теме, апеле, хајде да се договарамо како можемо помоћи. А можемо, верујем у то. Имамо пуно тема. Неке од њих су Молим вас, прочитајте текст оца Ненада Илића. СОЛИДАРНОСТ ВЕРУЈУЋИХ Црква је заједница. Требало би да буде чврста као породица. Или макар као фамилија. Заједница у којој, осим што се заједно молимо и делимо заједничке вредности, помажемо једни другима. Ако то понекад и радимо, радимо то стидљиво и далеко "блеђе" него, рецимо, у фамилији. Верни у парохијама често ни сами нису у прилици да финансијски или некако друго могу озбиљније да помогну црквеној браћи и сестрама. Научени у модерним временима да очекујемо могућа решења проблема из неких апстрактних фондова, нисмо развили механизме да помажемо црквеној браћи и сестрама из других парохија. Проблем са нејасним границама цркве и света иначе изазива и одређену нелагодност ако би приоритет требало да укажемо онима малобројнима који су литургијско језгро цркве. Али ако ни у том језгру не успевамо да покажемо како би заиста Црква требало да изгледа - није добро. Добре људе често је срамота да се прогурају у први ред оних који имају потребу за помоћи. Утолико би било добро кад би се у догледно време направила нека организација за помоћ онима из редова литургијских хришћана којима је помоћ повремено неопходна. Без тог малог броја верних не би било Литургије! За цркву они су важни као и свештенство. У међувремену, а ето можда и да обележимо почетак петровског поста можемо да проверимо да ли метод симболичне помоћи и малих уплата може да помогне у једном конкретном случају. Дејан и Нина су црквени људи, из литургијске заједнице на Топчидерском гробљу у Београду, још и наши пријатељи са Фејсбука. https://www.facebook.com/astrofizicar?fref=ts Школовани и незапослени. Као многи у Србији. Имају троје деце. Зимус су преживели пожар из кога су извукли живе главе, а од ствари само иконе. Пола године не успевају да испливају из дугова направљених због последица пожара. Имамо прилику да помогнемо овим скромним људима и да почнемо пост на хришћански начин. Да се нечег, макар и малог, одрекнемо из љубави према нашој црквеној породици. Понекад нас обесхрабре огромне суме потребне за лечење деце или одраслих сународника којих нам је искрено жао. Љути смо на државу која је у потпуности затајила. Понеко од њих има срећу да додирне емоције великог броја људи, а другима нажалост не стижемо да се бавимо. Овде се ради о црквеним људима који без сталног посла, после несреће, само треба да наставе да живе, да се ослободе дугова које не могу да плате и за то им је потребно 4000 евра (или сад већ нешто мање, помаже по неко и из њихове парохије и шире). Тако нешто може затребати свакоме од нас. Ово је Дејан написао на свом профилу: "Драга браћо и сестре, часни оци, добри људи!! Помозите колико је ко у могућности. Нечије мало - нама значи много! Молим вас! И, поделите овај апел на својим зидовима да види још људи. Рећи ћу вам још једну ствар. Уопште није лако изговорити и написати све ово и објавити. Али, с обзиром да смо и супруга и ја незапослени, добро, ја дајем часове, али то је несигурно и сезонски активно, и да имамо троје мале деце, молим и тражим. А кнедла ми у грлу и очи задржавају сузе. Не сузе очаја, јер је Христос са нама до краја света и века, већ сузе по слабости људској. Не ропћем, констатујем. Хвала унапред свима који се буду укључили у ову акцију. Да се што пре заврши и да затворимо ово (ружно) поглавље живота. Идемо даље!" Ко може и жели уплату у било ком износу може послати преко PayPal-а (ми, пријатељи са Фејсбука, смо их наговорили да отворе налог на PayPal-у) налог је; [email protected] Или рачун у Комерцијалној банци: Дејан Рајковић 205-9001020679580-29 Ови људи су наша духовна родбина!