Jump to content

Шта је то депресија?


JESSY

Препоручена порука

Мислим да човек који жели духовно да опстане мора научити да се гледа са злом(духовима поднебесја) очи у очи тј. лицем к лицу. Ово је човеку могуће само уз помоћ Божију.Мора прихватити присуство зла али не бити савладан од њега. Игнорисање ове чињенице је исто што и не желети знати потезе и замке које ти непријатељ припрема, бежећи у такозвано добро расположење које је у ствари уклањање од трезвености и препуштање непријатељу да дејствује у тајним одајама наше душе. Зато дејство лоших осећања доживљавамо изненадно. Наравно овакав став би био својствен здравима као превентива.

Што се болесних тиче за почетак би било довољно њихово вољно учествовање у тајнама цркве које носе у себи исцељујућу и обновљујућу силу. Биљка која је почела да се суши захтева писебну пажњу и додатну интервенцију и терапију како би поново олистала и процветала. Од пустиње само Господ може поново начинити плодну оазу. Депресивни људи као да имају тежњу да задрже своје стање, огромна гравитација их вуче наниже, потребан је њихов покрет исто колико је и човеку који је навикао на грехован живот потребно преумљење и лично покајање и исповедање како би се преобратио и доживео промену.Иако су угрожени морају се ослободити самосажаљења које се мири са болешћу и будући жртве ипак се понизно приклонити Богу и завапити за помоћ. Гнев је енергија душе дата човеку да помоћу ње изгони из себе свако зло, али за ово је потребна крајња скрушеност и смирење, стога би требали ма колико да смо жртве ипак пред величанством Божијим да показујемо крајњу понизност јер срце скрушено и смерно Бог неће одбацити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 749
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

1 hour ago, gor.anger рече

stvarno, koliko ljudi leči depru pivom, rakijom, gudrom, svim i svačim. Samoliječenje je masovna pojava

да ли се то може назвати лечењем? Знам много њих који маскирају своју болест алкохолом, дрогом, промискуитетом, таблетоманијом, то није самолечење то је само дуготрајни и исцрпљујући пут ка самоуништењу. 

Једна заједничка црта коју ам могла да приметим код оболелих од депресије је инфатилност који развијају као одбрамбени механизам. Неки због лоших искустава неки из незрелости а сви углавном из страха који их спутава да се суоче са животом.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...још једна врло битна ствар која је мени помогла, можда и есенцијална

"Tи пази друге, а Бог ће тебе"

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, АлександраВ рече

Могу бити биолошки фактори ...

Па ово што Александра овако лепо написа углавном потврђује оно што сам мислио - да се ради о мешавини разних ствари од којих су неке изван наше контроле, али на неке имамо више или мање утицаја. А увек треба радити све што можеш.

Можда сам ја мало неки псајкопат па не разумем све то, али многе ствари су ми и те како познате. Та јака осећања која се појаве "ниоткуда" и видиш да могу да те прогутају док си реко пиксла. Дешавало ми се док сам био млађи да ме држе данима и седмицама, ал сам научио да их пратим и реагујем чим се појаве. Једноставно им не дајем да се развијају даље. Сад ми се ретко дешава да ме нешто такво довати.

Да ми се Јуанито не наљути опет - не кажем да је то болест од које пате људи, можда је то нешто сасвим друго о чему појма немам и не желим уопште да коментаришем. Само што људи под "депресија" (ево и овде на теми) често мисле и на нека свакодневна осећања, црне мисли и умне тешкоће које сви имамо. Да ли је то уопште повезано са овом клиничком, да ли може да прерасте у њу - немам појма. Али се против тога треба борити свим силама. Чим приметиш удри. Не дозволи уопште да те глупости узимају простор у уму.

Можда смо помешали па је то за другу тему.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Juanito рече

Алкохол је анксиолитик, није антидепресив.

Ајд сад објасни шта је то - Aнксиолитик

Чоколада је антидепресив 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Матусал рече

Заједничка особина коју сам ја приметио код оболелих од депресије је да су сви тешки контраши.

да, контра се као стил развија и иде од механизма одбране до тврдоглавог контрирања ради контрирања, постане једна рефлексна и импулсивна реакција.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Снежана рече

да, контра се као стил развија и иде од механизма одбране до тврдоглавог контрирања ради контрирања, постане једна рефлексна и импулсивна реакција.

E baš nije!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I nije!

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Снежана рече

да, контра се као стил развија и иде од механизма одбране до тврдоглавог контрирања ради контрирања, постане једна рефлексна и импулсивна реакција.

Баш тако, и стварање непробојног зида измењу њих и окружења, све то праћено слабљењем реалних сагледавања кроз чињенице и разумевања стварности и других људи на неки свој интуитивни субјективан начин, тако да ти било који разговор са њима постаје немогућ и неплодотворан. Добро се испричаш онако просто јасно и он каже да ништа не разуме и да је то компликовано за њега, када покушаш још једноставније показују отпор. Једноставно те увлаче у неку борбу, не показују скрушеност и потребу да им се помогне. Такво је бар моје искуство.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Знам.

Сећате се оних коцки са словима и бројевима које су свима нама биле забава у раном детињству?

Ако их лепо поређам, солитер стоји, нехајно стављам коцке - овај пада; а дешавало се да ми с намером оборе...

Тако кад се сложе и наталоже искуства, сећања, догађаји, уплив околине, а при том се много не води рачуна о хигијени настаје погодно тло за болест.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...