Шта заиста дугујемо држави?

[Avocado]

"Dugujemo" pre svega da shvatimo da ona nije nekakav poseban entitet, već skup svih nas... dakle, sve to što dugujemo, dugujemo sebi... kad to shvatimo onda će same po sebi da dođu i ove stvari o kojima Grizli priča...

[Иван ♪♫]

1 hour ago, RYLAH рече

Стоји то што си рекао у принципу, али морамо имати на уму свет без организоване заједнице, оличене у држави.

Погледај кроз историју какав је тај свет био, онда погледај напредак људске врсте откад су измислили организоване заједнице, и сабери два и два. 

А опет имаш примере у историји, акд су се организована друштва (државе) распадала и све се враћало на ниво полуорганизованости (феудализам нпр. или данашњи ратови у разним деловима света) како је људима.

Да, држава је терет свима нама, посебно неорганизована и несрећена каква је ова наша. И вероватно да би могло много боље. Али свака алтернатива томе која је била у историји је хорор са позиције овог живота који сада имамо, захваљујући управо тој институцији.

Да, зато сам се и оградио да нисам против појма државе. А шта је у суштини оно што нестане у тим ситуацијама које си навео: заштита живота и имовине. 

Е сад, овде има једна занимљива ствар. Кад гледамо природу, људска врста је управо и опстала захваљујући, не само интелигенцији, већ и заједници, тиме што се ми људи држимо заједно у стању смо да преживимо и повремено уживамо у коликој толикој сигурности. (У племенским уређењима, протеривање из племена значило је сигурну смрт.) У том смислу се може рећи да дугујемо заједници, односно, боље рећи, дугујемо себи и својој породици и својим потомцима да будемо конструктивни чланови своје заједнице. Јер нити заједница може без својих појединаца, нити појединац без заједнице.

Може ли се из тога извести да ми нешто по аутоматизму дугујемо држави?

И какав је однос државе (кроз историју) и овако описане заједнице? Државе (геополитика) су често кроз историју управо уништавале своје народе / заједнице.

 

[Desiderius Erasmus]

пре 1 сат, Дидим рече

Значи, наши преци који су се побунили против турске власти, дигли су побуну против Бога? Можда нас зато отад само малер прати.

Da, zaista bi moglo tako da se protumači.  Ali, ipak mislim da je Pavle tu mislio više na instituciju vlasti, a manje na osobe (u našem slušaju, dahije) koje vrše vlast. Nadalje, on kaže: "Jer knezovi nisu strah dobrim delima nego zlim." A, šta ćemo kada knezovi jesu strah onima koji čine dobra dela, a nagrađuju one koji čine zla? Dakle, uvek treba gledati ceo kontekst.  

[Juanito]

Ово што RYLAH прича су институције. Устав, закони, права грађана и остале цивилизацијске тековине које одржавају ред. Мислим да ретко ко мисли да је то велико зло које треба уништити осим можда левих анархиста. Чак и десни анархисти не мисле да је то лоше, него имају неку теорију да би се одржало без државе. Али шта томе има да дугујемо осим да градимо и чувамо институције као што у Србији не радимо?

У пракси, међутим, држава је скуп бирократа који само гледају и измишљају неке глупости и раде шта хоће скривени иза привида демократије. У најбољем случају су кочничари напретка и загорчивачи живота, а у најгорем белосветске убице. И не постоји ама баш ниједна држава на свету која се на овај или онај начин ноје отела контроли. То ваљда указује да има нечег проблематичног у самој основи. Таквој држави дугујем да јој будем противник колико је то могуће. Дугујем да стално понављам колико зло је у питању, па ако некад кртична маса то схвати, супер. Ако не, шта да радим  

Коначно, осећам дужност према народу и култури из које сам потекао. Осећам дужност да чувам и преносим оно најбоље из ње. Пример испуњавања такве дужности је наш Милан Ракић. Највише таквих патриота је било у другој половини деветнестог и почетком двадесетог века. Чак је фино кренуло и оно из првог пасуса са Сретењским уставом. Ал после се збило све што се збило и можемо једино да плачемо о деламо колико је то могуће у овој данашњој жабокречини. Морамо да пробамо да направимо друштво у коме Пекић (још један велики патриота мог стила) никада не може изгубити изборе од Шешеља. 

[Милан Ракић]

пре 2 часа, Иван ♪♫ рече

Хмм, али Господ Бог ти даде живот, значи Њему дугујеш живот.

Занима ме зашто тако мислиш?

 

У најкраћем, тако мислим зато што сам пре 30-ак година, полажући заклетву као питомац (и касније као професионално војно лице) дао реч да за одбрану државе нећу жалити да дам свој живот.

[Bokisd]

Mislim, ( citajuci temu ), da nije problem u drzavi kao instituciji, nego u ljudima koji vode i upravljaju tom drzavom.

Kako bese je rekao Platon, da samo prosveceni ( oni koji imaju znanje i cast i moral, bar ja tako shvatam ) mogu da vode drzavu. Verovatno nam fale takvi ljudi.

Da ne pricamo o rodoljubivom i hriscanskom gledanje na 'drzavu'.

Sve kada uzmem u obzir, mislim, da itekako dugujemo nasoj drzavi Srbiji. Ono sto je ona dala ( u svakom smislu ) nama kroz istoriju , to mi nikada necemo moci njoj da uzvratimo. Eventulano samo, ako polozimo zivot za nju i ljude koji zive ( u njoj ).
 

[RYLAH]

пре 3 часа, Иван ♪♫ рече

Да, зато сам се и оградио да нисам против појма државе. А шта је у суштини оно што нестане у тим ситуацијама које си навео: заштита живота и имовине. 

Не само то, него и степен организације који је потребан да једно друштво крене напред, и непристрасни глобални приступ који је потребан да би се друштво водило напред равномерно колико је то могуће.

Кад је нестао Рим, прво је замрла трговина, јер није више било никога да гради централизовану мрежу путева и чува је од свакаквих опасности које су вребале. Са друге стране, и Византија је била Рим, али ту ништа није замрло, живело се ко у доба Рима, јер је централна институција (држава) која обједињује све друге институције и даље постојала.

Када тога нестане, имаш истребљене и потлачене масе, често и на врло бруталан начин јер нема батине да спутава људску палу природу, и веома, веома мали број оних који успеју зато што су довољно крволочни.

[Дидим]

пре 8 часа, Pontifex Emeritus рече

читам тему и не могу да верујем шта пишете. шта дугујете држави? ништа. а шта онда држава дугује вама? ништа.

анархисти. све левичар до левичара. Маркс вам је тотално испрао мозак.

Трећина плате ми одлази држави, а то нису мале паре. Притом за свако "Добар дан!" у државној институцији плаћам таксу и губим време у чекању, које се наравно одбија од мог радног времена и плате коју треба да зарадим. Дакле, дангубим. Дангубим за лекарски преглед, дангубим за потврде, дангубим за све живо што плаћам. Живим као узоран грађанин, а државе се плашим., избегавам сваки контакт очима, а кад ме уоче и нешто експлицитно затраже, одмах плаћам да не бих упао у неки кафкијански процес. Имали смо у породици два проблема који су морали да се решавају на суду и на њих је потрошено више од 10 година да бисмо на папиру изборили "правду", а у пракси нпвац за адвокате и судије.

Оцењују ме нервозни наставници, испитују љути професори, прегледају нестрпљиви лекари, саслушавају незаинтересоване судије. Система који плаћам. И пошто немам за толико много ствари времена, плаћам приватне прегледе, плаћам адвокате и то могу јер игром случаја и хвала Богу добро зарађујем. Такође, не захваљујући држави, него странцима који желе да плате за рад, јер сам пре тога као дипломирани "стручњак" од државе добио само биро за незапослене и израбљивање од домаћих предузетника којима држава омогућава такво понашање.

И коме ја ту шта дугујем и по чему сам анархиста испраног мозга? "Марксиста?" Увек ћу помоћи заједници, сваком човеку унутар заједнице, својим понашањем ћу се трудити да допринесем да заједница буде боља, трудићу се да помогнем да држава буде боља и ефикаснија, али да дугујем нешто што већ дебело не плаћам? Ипак не.

[Grizzly Adams]

Не треба мешати ред, мир и закон са овим франкенштајном од државе коју имамо данас. А ми изузетно лако заборављамо и навикавамо се на нове ланце, синдром куване жабе.

 

Ево само један пример - пре само сто и кусур година у Европи нису уопште постојале границе какве данас знамо. Нису били "гранични прелази" на којима би те неко малтретирао, контролисао, тражио визе и пасоше. Нису постојале визе и пасоши. Могао си да идеш где хоћеш и радиш шта хоћеш. А данас нам је све то "нормално"...

 

 

Sent from my iPad using Tapatalk

 

[Млађони]

Drzavi ne dugujemo apsolutno nista jer je drzava javna organizacija koja pruza uslugu. Oni nama pruze uslugu mi joj za tu uslugu platimo novac. Moze se reci da joj dugujemo novac za uslugu koju dobijemo.

Medjutim problem je sto drzava uzima mnogo vise novca nego sto pruza usluga, pruza usluge u stvarima u kojima ne bi trebalo da pruza i ne dozvoljava (makar u srbiji) konkurenciju za svoje usluge. 

Uzmimo naprimer uslugu javnog zdravstva. Ako pogledamo statistike Nemacko i Svajcarsko javno zdravstvo najbolji u evropi. U te dve drzave drzava je dozvolila konkurenciju, nemac moze da bira hoce li drzavno ili privatno zdrastveno osiguranje. Drzava se takmici sa ostalim ucesnicima na trzistu za kvalitetno osiguranje, konkretno sa privatnim firmama. To je rezultovalo u tome da kao posledicu konkurencije nemci imaju nizu cenu osuguranja uz veci kvalitet. U svacarskoj je jos bolja situacija. Drzavno osiguranje ne postoji, postoje samo privatne firme koje se medjusobno takmice, rezultat je dobro osiguranje, dobra zdrastvena nega. Tu imamo dva primera gde je drzava sa pravom dopustila gradjanima izbor.  Drugim recima nemaci svajcarac drzavi plate samo ono sto njima drzava pruzi u tom pitanju zdrastva. Srbin drzavi placa pa placa sta god da koristi i koje god osiguranje da koristi. Ali je cinjenica da ne dugujemo nista bez usluge koju dobijamo ili u slucaju srbije placamo a ne dobijamo, tada jos ona duguje nama.

Tako da svaki put kada se zapitamo sta dugujemo drzavi, bitno je zapitati se sta drzava duguje nama? 

 

[Аристарх]

On 5/26/2017 at 23:29, Џуманџи рече

"Državom se naziva najhladnija od svih hladnih nemani. Hladna, i laže; i ta laž gmiže iz njezinih usta: Ja, država, ja sam narod.  

A država laže na svima jezicima dobra i zla; i štogod govori, laže – i štogod ima, ukrala je. Sve je lažno na njoj; ukradenim zubima jede, zajedljivica. Lažna joj je čak i utroba.    . . . 

Pogledajte samo te izlišnike! Kradu za sebe dela pronalazača, i blaga mudraca: Obrazovanošću zovu oni tu krađu – sve se kod njih pretvara u bolest i muku. Pogledajte samo te izlišnike! Uvek su bolesni, bljuju svoju žuč, i to zovu novinama.

Gutaju jedan drugog a nisu u stanju ni da se svare.

Pogledajte samo te izlišnike! Stiču bogatstva a utoliko su siromašniji. Traže silu, i pre svega polugu sile, mnogo novaca – ti nemoćnici!

Gledajte kako se veru, ti hitri majmuni! Veru se jedan preko drugog, i vuku se tako u blato i u ponor. Svi hoće k prestolu: to je njihovo ludilo, – kao da sreća sedi na prestolu! Često sedi blato na prestolu – a često i presto na blatu. Svi su oni za mene sumanuti, i majmuni što se veru, i vreli prevreli." - Fridrih Nice

Што је песимиста тај Ниче. Тачно хоће да нас стави у једну од својих интелектуалних кутија и смеје се у паклу

[Аристарх]

Ми смо прелазили из феудалног система у комунизам а цео свет је напредовао светлосним годинама и ми имамо проблем да схватимо како треба да се понашамо без комунизма као целина-народ "Православан". То што фашисти, нацисти, савезници, комунисти... спалише све до последње књиге коју смо имали, то је већ други проблем наш данас. И доводи до тога да немамо више од пола својих дела у којима могосмо осетити тај дух пре комунизма па онда природно повезујемо ово данас са пробраним имформацијама из прошлости.

Зашто то кажем, зато што таман кад смо ми изашли из комунизма свет је постао демократски мањински капитализам са петокраком сам по себи атеистичан као и комунизам са својом петокраком. Нема велике разлике у америчкој и европској демократији. Ту настаје проблем и дизбаланс ја сматрам. Значи као што су масовно људи код нас улетели у комунизам тако и сада масовно улећу у ову капиталистичку демократију мањинских права. Тако да ти дупли стандарди ће да одраде своје где могну, бит ће то све добро. Није наш народ крив што је силни свет почео да меша бабе и жабе. Ми смо увек били пуни снова које нисмо остварили због великих сила и "домаћих издајника", знате оно сиромашан сања добре снове, али кад дође до пара упропасти се и нити један сан не оствари

Ја искрено верујем у нашу државу и наш у народ у другим Српским државама. Али ништа се не питамо под овом капом земаљском, ни на месец нисмо пошли, ни америку нисмо открили. То мора да се мења под бр.1

[Млађони]

пре 46 минута, Mиљан Л. рече

Ми смо прелазили из феудалног система у комунизам а цео свет је напредовао светлосним годинама и ми имамо проблем да схватимо како треба да се понашамо без комунизма као целина-народ "Православан". То што фашисти, нацисти, савезници, комунисти... спалише све до последње књиге коју смо имали, то је већ други проблем наш данас. И доводи до тога да немамо више од пола својих дела у којима могосмо осетити тај дух пре комунизма па онда природно повезујемо ово данас са пробраним имформацијама из прошлости.

Зашто то кажем, зато што таман кад смо ми изашли из комунизма свет је постао демократски мањински капитализам са петокраком сам по себи атеистичан као и комунизам са својом петокраком. Нема велике разлике у америчкој и европској демократији. Ту настаје проблем и дизбаланс ја сматрам. Значи као што су масовно људи код нас улетели у комунизам тако и сада масовно улећу у ову капиталистичку демократију мањинских права. Тако да ти дупли стандарди ће да одраде своје где могну, бит ће то све добро. Није наш народ крив што је силни свет почео да меша бабе и жабе. Ми смо увек били пуни снова које нисмо остварили због великих сила и "домаћих издајника", знате оно сиромашан сања добре снове, али кад дође до пара упропасти се и нити један сан не оствари

Ја искрено верујем у нашу државу и наш у народ у другим Српским државама. Али ништа се не питамо под овом капом земаљском, ни на месец нисмо пошли, ни америку нисмо открили. То мора да се мења под бр.1

sve dobro receno, samo sto mi nismo postali manjinski kapitalizam.. sa tim ne mogu da se slozim....mi smo i dalje komunizam, samo visepartijski. 

Mi kapitalizam nismo ni videli. 
 

[Veliki Marko]

Наша држава  како год се она звала и презивала  је само фасада без супстанце.

Споља кућа ( држава ) има неколико спратова, пвц столарију,завесе на прозорима и фасаду која се круни и круни на свакој промени времена и крпи по потреби. Споља јадац унутра гладац, зидови неокречени,подови пуни рупа,темељ пукао од силних потреса,кућа и даље клизи и клизи а границе  се и даље сужавају и тако упаднеш код комшије у плац и он каже  ова кућа је моја, и тако у недолглед.

Требали смо са моје тачке гледишта да још у давној историји постанемо краљевина и да тако и остане до данас. Онда би и овај текст био мало више опширнији о узајанмом дуговању државе и нас.

[Аристарх]

пре 6 часа, Млађони рече

sve dobro receno, samo sto mi nismo postali manjinski kapitalizam.. sa tim ne mogu da se slozim....mi smo i dalje komunizam, samo visepartijski. 

Mi kapitalizam nismo ni videli. 
 

Мислим да ми идемо на то да завлада код нас тај, Демоктатски (власт народа) Мањински (права мањина испред мерила вредности већине) Капитализам (1-2% богатих). А ми у комунизму имасмо неки свој правац али је исто био комунизам. И тек распадом социјализма смо се ослободили и комунизма.