Литургија без причешћа ( ? )

[Васијан]

пре 11 часа, Матусал рече

Није, може се наћи на нет-у.

Богу хвала, то нема никакве везе са нашим Св. Саввом .

"Међутим,  некима изгледа да није било довољно да ове, и онако упитне, текстове просто користе,  него су одлучили и да их селективно наводе и да чак неке њихове делове редигују (фалсификују). Тако, када је реч о Номоканону, они наводе само 228. правило, а игноришу претходна правила која им не иду у прилог. Поред тога најчешће избегавају да тачно цитирају само то 228. правило, које им такође не иде у прилог осим ако се погрешно не протумачи, што они редовно и чине. Најчешће за ово правило они само кажу да је седмодневни пост утврђен 228. правилом Номоканона, а затим прелазе на наводе из Извјестија, на тај начин заводећи читаоца „за Голеш планину“, и остављајући утисак да ова два документа говоре исту ствар. Други начин њиховог подваљивања је отворено фалсификовање докумената.[4] Тако, када наводе Извјестије, а говорећи о седмодневном посту, они кажу да у случају нужде пост може да се скрати (што заиста и стоји у Извјестију), затим као пример „нужде“ наводе „самрт“, без икакве напомене да је ово њихов додатак Извјестију, односно да то у оригиналу уопште не стоји написано. Дакле, по њима умирућем човеку се пост може ублажити, и то специфично на три (!) или на један дан! O tempora, о mores! Страшна је и помисао да ова њихова подвала додатка „на самрти“ са објашњењем о „ублажењу“ „правила поста пред Причешће“ умирућем човеку бива представљена као предањско учење Цркве и опште „правило“.[5] Оно пре личи на духовни геноцид. Шта ако човек умре чекајући да испуни њихову „норму“?[6]"

https://sozercanje.wordpress.com/2016/03/16/духовни-геноцид-или-како-умирућим-уск/

[Матусал]

Такође исто правило номоканона 228. наглашава да се верници требају причешћивати на велике празнике. Пошто неки велики празници падају у време када је пост забрањен испада да је немогуће причестити се у те дане. Нпр. слава Немањића је по некима био свети Стефан а он пада у време када нема поста, па се питам да ли су се Немањићи причешћивали за своју славу, или су можда постили дан после Божића. Такође је ту и Обрезање и Василије Велики, и како ће се неко причестити у те дане, или рецимо Вазнесење Господње.Извјестије нагласивши по икономији да се верници требају причестити најмање 4 пута годишње говори о припреми. У каквом духовном стању и познавању вере је био народ у то време видимо када у правилу на два места говори да они који не знају да читају слушају молитве које чита свештеник. Значи ради се о практичном приручнику за свештенике прилагођеном тадашњем стању у народу који је састављен под западним утицајем а не о богословљу и свеопштем учењу православне Цркве.

[Матусал]

пре 2 часа, Васијан рече

Оно пре личи на духовни геноцид. Шта ако човек умре чекајући да испуни њихову „норму“?[6]"

Ма који пост код таквих, они су једва свесни себе. У четвртак ми причестисмо једног човека око 50-ак година. То му је био први пут да се причести. Једва да је био свестан, упкојио се ту ноћ. Сахранисмо га на светог Георгија.

[JESSY]

пре 53 минута, Матусал рече

У четвртак ми причестисмо једног човека око 50-ак година. То му је био први пут да се причести. Једва да је био свестан, упкојио се ту ноћ.

[Матусал]

Свети праведни Јован Кронштатски пише: „Неке личности говоре, као да је грех ако се мирјани причешћују често, и да млади као треба само једанпут у години да приступају причешћу, а стари само за време свих постова, и да они који се често причешћују постају луди. Какав апсурд! Какво богохуљење и скрнављење вере! Какво неразумевање! А због чега онда свакодневно на литургији одјекује Спаситељев глас, који позива на причешће?... Зар да читаве године огрежњавамо у гресима, а само једанпут да се очишћујемо покајањем и причешћем? Зар се не грешимо, не изопачујемо морално и не скрнавимо гресима сваки дан? Зар нам не треба свакодневно очишћење, освећење, обновљење? Могу ли се грехови који се свакодневно нагомилавају чистити само једном у години? Има ли то смисла?

Зар се ви не умивате и не купате редовно? Зар не треба душу, непрекидно изложену скрнављењу гресима, свакодневно умивати? Неумесни и бесмислени људи, они који мисле и они који говоре безумно, незналице су које не разумеју потребе душе човекове. Немилосрдни су! Они нису спознали дух Христов“.

Свети Игнатије Брјанчанинов нас учи: „Насушни хлеб хришћана је Христос. Непрестано једење тог хлеба- то је спасоносна наслада на коју су позвани сви хришћани.“ Света Литургија се и служи да би верници који су дошли на Христову Тајну Вечеру учествовали у њој. Господ нам каже „Пијте из ње сви...“, а верници то као да не чују. Свештеник позива држећи Путир: „Са страхом Божијим и вером и љубављу приступите“ . Сви чују, а ретко ко да приђе. Можда нико није ни пожелео. Заборављамо да је потребно да постимо кад је Црква установила пост, а да се причешћујемо кад је Црква установила Литургију. Пракса данашњег (не)причешћивања – једанпут или неколико пута у години- правда се личном недостојношћу хришћана. Међутим, ова мисао се појављује тек када се овај обичај почео одомаћивати и узимати маха. Тако је у руску праксу ушао термин "припремање" (говеније). Он нас упућује да је причешћивање један необичан моменат у црквеном животу верних, који изискује нарочиту припрему у виду поста и усрдније молитве. На тај начин неки члан Цркве себе сматра "исправним" ако се 350 дана не приближва светој Чаши због "недостојности", а онда, одједном, пошто би испунио нека мала правила, постио шест дана на води и дошао на исповест од пет минута, постао "достојан". Овако постављено питање личне недостојности потпуно је погрешно. Ако је оно препрека за евхаристијско општење, онда је причешће потпуно недопустиво.

 

[Матусал]

Ево по који стих од Аве Јустина о причешћу пошто неки тврде да он није био за праксу честог причешћивања.

 

Јустин Ћелијски беседа у другу недељу поста 1977.

Примаш Свето Причешће да би живео Господом Христом. Људи смо, слаби смо, посрћемо, падамо, али ту је Господ Христос. Ту је Он да нас често пута, и много пута, кроз Свето Причешће обнови, оживи, да нас васкрсне из мртвих. Чули сте: „Који једе моје Тело и пије моју Крв, у мени борави и ја у њему“. Како ти можеш умрети када је Господ Христос у теби? Ти или спаваш, или не знаш шта радиш.

Зато, браћо моја, примајући Свето Причешће, трудимо се да живимо по Господу Христу, да живимо по заповести Апостола: Живите као што пристоји Христу Богу. Тако и ти, примајући Свето Причешће, говори себи: пази шта радиш, живи од сада Господом Христом. Човек си, падаш, покај се, устани. Јер је Господ Благи рекао: Ако човек седамдесет пута ба дан сагреши, седамдесет пута седам сагреши и каје се, опрашта му Господ. Ето свелека, ето Царства Небеског, ето Раја за свакога од нас! Грешиш – човек си, кај се, одмах се кај, и тиме ћеш стећи од Бога милост и опроштај грехова.

[JESSY]

ali zato je svestenik u mojoj crkvi opet drzao predavanje onima koji se cesto pricescuju...ne moze to tako...svaki cas....

a zatim jos jedan biser - ne moze da se priceste oni koji se ispovedaju i imaju duhovnika u drugoj crkvi...

[Матусал]

пре 3 минута, JESSY рече

ali zato je svestenik u mojoj crkvi opet drzao predavanje onima koji se cesto pricescuju...ne moze to tako...svaki cas....

a zatim jos jedan biser - ne moze da se priceste oni koji se ispovedaju i imaju duhovnika u drugoj crkvi...

Многи свештеници имају неки посебан нагон да се уздигну изнад верника, мислећи да им више припада и да имају већа права на Христа од осталих. Једнакост у евхаристији их ставља и исту позицију као и остале вернике што се тиче могућности облагодаћења, иако им свакако припада право управљања и поучавања али им то изгледа није довољно.

Код нас се дешава понекад слична ситуација. Углавном је узрокује немар верника. Никога у цркви у току седмице и онда се у недељу појави њих стотину причести се и нестане. Не знаш ни ко су ни шта су, и онда свештеник почне такве проповеди и сви настрадају и они који су ту сваки дан и они који се појаве пола сата пре причешћа и узрокују ову ситуацију.

[Матусал]

пре 12 минута, JESSY рече

a zatim jos jedan biser - ne moze da se priceste oni koji se ispovedaju i imaju duhovnika u drugoj crkvi...

Ово је сулудо

[Матусал]

Мислим да је то онај тип свештеника који се ни сам не ни причешћивао да не мора, па тако мери и вернике.

[Матусал]

Ево и владика Николај

о храни душевној
Ја сам хлеб Живота. (Јов. 6, 48)
Тако рече Господ Исус гладноме роду људском. И реч се та обистини кроз векове на безбројним следбеницима Христовим, који Господа примише као храну душе своје. Неки очајни младић, који стајаше близу самоубиства, исповеди се једном духовнику. Саслуша га духовник пажљиво па му рече: „Сине мој, сам си крив невољи својој. Душа је твоја изгладнела до смрти. Ти си целога живота учио само како да храниш тело, но ниси никад ни помислио да и душа потребује своју храну, и то већу и чешћу него што телу треба. Душа је твоја на умору од глади. Једи и пиј Христа, сине мој. Само то може повратити душу твоју од смрти. Сваки дан и непрестано једи и пиј Христа; Он је животворни хлеб душа наших.“ Послуша младић старца и поврати се у живот.
Хранимо, браћо, душу своју Христом, да би душа наша била жива и здрава. Хранимо непрестано ум наш мислима Христовим, да би ум наш био просвећен и ведар. Хранимо непрестано срце наше љубављу Христовом, да би срце наше било сито и радосно. Хранимо непрестано вољу нашу заповестима Христовим и примером Христовим, да би воља наша свакоминутно чинила добра дела. Нека Христове мисли буду наше мисли; и Христова љубав наша љубав; и Христова добра воља наша добра воља. Непрестано хранимо душе наше Христом Господом; непрестано душом једимо Њега и пијмо Њега. Нема хранљивијег хлеба од Њега, нема слађег пића од Њега. У причешћу Он се сав даје нама, телом и крвљу. Но причешће је опомена, да душе наше треба непрекидно да хранимо Њиме. Непрекидно Њега да једемо и пијемо, као што непрестано дишемо.
О благи и слатки Господе наш, покрени душе наше, да се непрестано Тобом хране и живе буду. Ти си наш хлеб живота. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Paradoksologija]

пре 42 минута, JESSY рече

ali zato je svestenik u mojoj crkvi opet drzao predavanje onima koji se cesto pricescuju...ne moze to tako...svaki cas....

a zatim jos jedan biser - ne moze da se priceste oni koji se ispovedaju i imaju duhovnika u drugoj crkvi...

Их, шта би било с онима који често путују, рецимо послом, из парохије у парохију...

[Evgenik]

To "pravilo" je uvedeno u doba komunizma, kada je rijetko ko redovno išao na Liturgiju i postio sve propisane postove, pa je zaostalo budući da vjernici imaju velike parohije i ne poznaju lično sve svoje parohijane.

Za početak, nije sedam nego šest dana, budući da je po kanonima Vaseljenskih Sabora post Nedeljom najstrožije zabranjen (neki su ga smatrali hulom na Vaskrsenje odnosno praznik radosti). Dakle, bilo ko ko odredi post od sedam dana, sebi zabija teološki auto-go, i  to sa pola terena u rašlje.

Kao drugo, ispovijest na sv.Liturgiji je takođe potpuno suprotna Kanonima i učenjima sv.Otaca, budući da je Liturgija ikona ostvarenog Carstva u kojem nema pokajanja (Kanonima strogo zabranjeno klečanje i velike metanije), već je trajna radost i slavoslovlje (na kraju balade, ako se nešto teže griješilo tu je subotnje Bdenije), a kod nas postoji da nekakva papanska "ikonomija", za ove "pobožne" što zalome do tri ujutro po diskotekama, mada bi takvima prije svih trebalo uskratiti pričešće, budući da je hrišćanski običaj bio apsolutni post od Bdenija do Liturgije, nikakvi noćni šabati ne bi prošli kod Otaca, pa ne znam ko i šta da si. Pokajanje - naravno, ispovijest kao kruna pokajanja - svakako, ali - što kaže Propovijednik "Svemu ima svoje vrijeme".

Praksa uslovljavanja pristupanja sv.Pričešću kod vjernika koji poste sve postove (dakle više od pola godine provedu u postu i molitvi) nekakvim vanrednim i vanepitimijskim postovima je čista šizofrenija, koja je mnogo bliža magijskom, dualističkom, manihejskom, i još raznoraznim shvatanjima duhovnog života - ali je Pravoslavnom ispovijedanju i njegovim crkvenim Kanonima - potpuno strana. A ovo kažem otvorenog srca  - iskreno vjerujem da će sveštenici koji su "dečicu odbijali od voljenog Hrista" itekako morati pre Njim lično da polažu račune za grijeh farisejstva jer: "Stojite na vratima Carstva Nebeskog, niti sami ulazite niti druge puštate da uđu koji bi htjeli da udju. Jao vama ...", i ostalo što Gospod govori. Jevanđelje kaže da je gospodar tri puta zvao na sinovljevu svadbu, pa kada se nisu odazvali uvaženi gosti, i kada su svi prijatelji, komšije, poznanici i rodbina našli izgovor da ne dođu, on poslao izaslanike na trgove i ulice i u tom citatu stoji "Pozovite sve, i zle i dobre...". Dakle, to sam Gospod svjedoči, on poziva, naše je da se odazovemo na Gozbu Sina Njegovog, a "teško onima koji stanu na vrata".

Sad bi se moglo ulaziti u detalje i na stare prakse koje su podrazumijevale mrs u Dan Gospodnji (nakon nedeljne Liturgije), pa se post ponovo počinjao od Večernje (po starom računanju vremena tad počinje ponedeljak), ili na svjedočenje sv.Jovana Zlatoustog koji u onoj čuvenoj Vaskršnjoj besedi kaže "Pristupite i vi koji niste postili, uđite u radost Gospodara svoga" itd, i još bezbroj sličnih mjesta koje svjedoči sam Gospod, njegovi Apostoli i najveći među Svetim Ocima.

Moj Starac mi je uvijek govorio: "Kad je post - posti, kad te grize savijest - ispovijedi se, kad je Liturgija - pričesti se."
Da se svi držimo ovog najjednostavnijeg (a tako suštinskog) pravila, bili bi daleko bolji i kao narod i lično kao ljudi.

[obi-wan]

пре 12 часа, Evgenik рече

Dakle, bilo ko ko odredi post od sedam dana, sebi zabija teološki auto-go, i  to sa pola terena u rašlje.

 

[JESSY]

izgleda da se vodi prava kampanja protiv pricescivanja...

danas na liturgiji u mojoj crkvi svestenik opet drzao propoved o nepricescivanju...

u fazonu, prosao je post, sad ce jos malo sledeci, pa mrsite malo...ne morate da se pricesujete...jedino ko je bas bolestan...

i opet, ne moze to tako, svaki cas da se pricescujete...itd,itd...