Литургија без причешћа ( ? )

["Tamo daleko"]

пре 1 сат, Goku рече

У епархији Бањалучкој важи, колико је мени познато, благослов да се пости 7 дана прије причешћа. Дакле, ко жели да се причести мимо поста мора да пости 7 дана.
Зато је код нас (у мом парохијском храму), ово уобичајена појава па се зачудих зашто се ви чудите нечему на шта сам навикао.
Истина, на понекој литургији мимо поста буде неколико људи да се причесте, али претпостављам да су у договору са свештеником испоштовали горе наведено.

Е, ово ме сад подсјети на једну парадоксалну ситуацију. Код нас је изражен култ Св, Сисоја када жене (мајке) посте и причешћују се ради дјеце (како се у народу каже). И онда имаш гомилу жњна које не посте петровски пост прописан од стране Цркве, него када се он заврши па "нормални" вјерници замрсе, оне узму да посте свој непрописани пост.

Едит:

А причешће, нормално, увијек иде на крају Литургије, након што се прво подијели нафора, значи не тада када свештеник позива да се приступи.

Citam dva puta da bih bila sigurna da sam dobro razumela!? Kao da nismo u istoj pomesnoj Crkvi.... Sve ovo sto ste naveli ukljucujuci I "Edit" treba predociti Sinodu, jer nema blage veze sa zivim Bogom. Post mimo posta?!.... "kult Sv. Sisoja"...!? 7 dana posta pre pricesca...!? , prosto sam sablaznjena... Zar ne pise u svim crkvenim kalendarcicima kako I kada je Crkva propisala hriscanski post? Kakvi su to privatni tipici da ne kazem blagoslov arhijereja koji je evidentno drugaciji od Crkve....?

Oprostite ako sam gruba, ali ste me rastuzili sa Vasim lokalnim iskustvom u Crkvi Boga Zivoga.

[Goku]

@"Tamo daleko"

Pa tako je kako je... da li je dobro ili loše, šta znam.

Mislim da je to sve neki kompromis stvarnom (lošem) stanju u narodu. Recimo, uz pretpostavku da se ja kao (neki) vjernik krećem u krugovima (makar deklarativno) pravoslavnih ljudi, mogu slobodno reći da 20% (možda i manje) ljudi koje znam ganja post i pričešće uopšte. Najčešće je to da ljudi uzmu po jednu sedmicu (prvu ili posljednju) nekog velikog posta isposte i onda se pričeste. Ali neka. Bogu hvala i na tome, i to je neki trud, pokazuju da im je stalo. Bolje nego ništa. O srijedi i petku da i ne govorim, možda 5% ljudi. Ma ni toliko.

E sad, kad već imaš takvu situaciju, ne ulazeći u krivicu zašto je tako, gdje znaš da 90% pravoslavnih u eparhiji ne posti kako je propisano, nekako je logično da uvedeš pravilo o 7 dana da budeš siguran da ti nije došao neki levat onako sa ulice (opet sve karikiram) da se pričesti, onako što je čuo da valja. Pa tako ako hoće da se pričesti za zavjetnu slavu, recimo, a ne posti nikako u toku godine (ili po jednu sedmicu za Božić i Vaskrs), natjeraš ga da posti barem 7 dana. Ponovo podvlačim, govorim o situaciji na terenu koja je takva kakva je, ne odobravam niti osuđujem. Pa onda kad imaš prvu nedjelju vaskršnjeg posta "milion" ljudi u hramu (koji inače ne dolaze; nego pitaju kad počinje pričešće, dakle ne liturgija u 9, nego pričešće, oko 10 pola 11 da tada dođe), nekako mi je i logično da ono ide nakon liturgije jer bi takvi sigurno otišli nakon pričešća ne sačekavši kraj.

Naopako jeste, opet ponavljam, ali ostaje da se povinujemo.

Na kraju krajeva, i ja iskren da budem, od kada su došli klinci, nedjeljom ako uopšte stignemo do crkve, to bude na 10 minuta, obično pred kraj, paljenje svijeća (jer im je to zanimljivo) i brzinsko cjelivanje ikona (jer ih ne možeš natjerati da duže mirno stoje u hramu).
Hoću da kažem da bi bilo neozbiljno (licemjerno) da kudim na sistem, kada se ja prvi, ne bi pričešćivao na svakoj liturgiji na kojoj budem.

Jedino da malo pojasnim za ovo "kult", nisam mislio bukvalno nego više kolokvijalno, isto kao što imamo npr "kult" Sv. Petke kada ljudi (tj žene) misle da se mora postiti na Svetu Petku, bez obzira na koji dan pada. Ni za to ne znam da li je dobro ili loše. Loše je naravno, što se izmišljaju neka svoja pravila, a dobro je, opet, što je baram neki trud i pokušaj, bolji nego nikakav, sigurno.

Edit:
Što kaže otac Dragan:" nemojte se zavaravati da je post predug pa da ljudi zato poste prvu i posljednju sedmicu; i da traje sedam dana, Srbin bi postio prvi i zadnji dan"

["Tamo daleko"]

пре 4 минута, Goku рече

E sad, kad već imaš takvu situaciju, ne ulazeći u krivicu zašto je tako, gdje znaš da 90% pravoslavnih u eparhiji ne posti kako je propisano, nekako je logično da uvedeš pravilo o 7 dana da budeš siguran da ti nije došao neki levat onako sa ulice (opet sve karikiram) da se pričesti, onako što je čuo da valja.

Kamo se dene, misionarski rad unutar Crkve (van nje I da ne pominjemo), da se dublje opravoslave nominalni pravoslavci? Gde nam je zrtvena ljubav koja radja htednutu volju da se priblizavamo, spajamo sa Tvorcem Koji nas iz ljubavi stvori... pa valjda smo stvoreni za vise od jesti I piti I zivotariti kao "vecina" oko nas... a da nas paroh I vladika nisu poducili da smo carsko svestenstvo...

Potpuno Vas razumem po pitanju licnog truda I iskustva sa malom decom u crkvi! Imam ih cetvoro hvala Bogu I svi su puzali, plakali, skakali, pevali itd u crkvi od rodjenja. Prvo su naucili kada je Nedelja, pa ostale dane u sedmici... medjutim nema garancije da ce postati duboko verujuci ljudi jednog dana, jer je vera, zrtvena ljubav I sve - dar od Boga.

Opet se vracamo na to da svojim licnim primerom svedocimo veru, ako nam je miliji jevandjelski zivot u Hristu nego obicaji I povrsni pristup zivotu ... ne daj Boze da osudjujem bilo koga, ni sama nisam poznavala Boga prvih 20 godina zivota, a ni sada nisam daleko odmakla, premda se trudim Bozijom miloscu.

Nedostatak hristolike ljubavi nas odvlaci u suprotnom pravcu te otuda nemanje snage za pravi Put, vec pribegavamo "uvodjenje novih pravila" , kojekakvih surogata, ne bi li dolazilo barem neki broj ljudi u crkvu, pa kako tako..... nije to dobro, uciti pogresno... ; pa svuda pricamo o pravoverju a na terenu mrka kapa... ; dusa me boli... ama svi smo odgovorni za sve...

[srema]

Sto se tice Pricesca, koliko cesto vi mislite da je potrebno/dovoljno pricescivati se?

Cetiri puta godisnje je premalo, po mom misljenju. Meni je cak i to problem zato sto sam jedva ispostio nedelju dana pred Uskrs, ne zato sto mi se jede mesto itd. nego zato sto mi stalno cale zanoveta kako je sve to glupost, kako to ogranicava slobodu, ne samo post nego cela vera uopste, da je Hrist samo bio ucitelj kao i Buda, da je on izucavao magiju u Egiptu, itd.
Da ne pricam sad ima milion takvih misljenja na internetu...

Sto se tice toga da se negde mora postiti 7 dana pre pricesca, mozda jeste malo hardcore za neke ali opet ja bih to ispratio cisto zbog poslusanja, pa nek je i svestenik pogresio. Eto vidis, neki su takvi, a meni, kad se palio badnjak naredio je pop da idem da ispraznim kantu u kontejner... Uz reci "eto, to ti umesto posta" I u tom poslusanju ima necega...

[Јелена011]

пре 6 часа, JESSY рече

imam neki osecaj da se radi o istoj crkvi...

Hehe da komsika

Nepresusan izvor dogodovstina

["Tamo daleko"]

Svakome po meri rasta u Hristu; nema "potrebno/dovoljno", jer smo pozvani da hodimo iz punoce u punocu. Zaboravite 4x godisnje kao da je doktorski recept u pitanju. Uvrezena shvatanja I navike treba iznova ispitivati I ne prepustiti se nekom "slucaju", vec se treba molitveno pogruziti u osvajanje Carstva Nebeskog! Ja se svakodnevno molim Bogu da mi podari zdravo rasudjivanje po svim zivotnim pitanjima, pa tako I za duhovna.

Nije Vam lako ako je okruzenje prepuno predrasuda, ali borite se, istrazujte, nadajte se putevima Gospodnjim Koji ce vas pribliziti Bogocoveku, covekoljupcu: istite I dace vam se!

Podstrek na vrlinski zivot I podvig u vidu poslusanja je samo jedan od mnogih zamaha koji vode ka jedinome potrebnom, Put Istina I Zivot!

Neka je sa srecom spasonosno putesestvije! Hristos vaskrse!

[Матусал]

Бог Духа не даје на меру. У Причешћу се валоризује наш однос са живим Богом. Причешће се не може одредити количином јер је у свакој честици тајне потпуно и целовито сам Христос. Причешћем ми остварујемо лични однос са Христом и са Њим се сједињујемо по могућности наше вере. Максим Исповедник говори: У Божанској Евхаристији Богочовек Христос „сваком подједнако постаје Јагње, у мери у којој је свако кадар да Га садржи и једе. Једнако Павлу, великом проповеднику истине, и једнако – премда на посебан начин – свакоме од Светих, сходно мери вере свакога и благодати Духа, која се дарује: једноме на један начин, другоме на други начин – налазећи се, пак, сасвим у свима, поставши све у свему“. Сам израз ретко или често причешћивање је неприкладан.  Као што исповедамо Христа и живимо по јевањђељу и имамо заједницу и константан однос са Њим у сваком тренутку свога живота исто тако то подражавамо литургијским животом и причешћивањем. Питање колико је довољно пута причестити се је врло неодређено или чак шта више немогуће поставити, то је ствар наше воље и нашег односа са Богом. Та воља се очитава у нашим делима јер је Господ рекао ,, који мене љуби тај ће држати заповести моје. Значи успоставио је свезу љубави и закона тако да се у нашем подвигу одражава наша воља и љубав према Господу и по тој мери треба да узимамо учешћа у евхаристији.

[МилошБГ]

Имајте на уму и послушање...ако свештеник у храму где је он старешина или владика у епархији где је он архијереј и надлежни благослови један начин причешћа или било шта друго, не иде баш да идеш да га бушиш или да подижеш буне, напросто испуни послушање цркви на тај начин.

Ја не бих могао разумети људе који би радили мимо благослова нешто...замислите сад имате духовника и сад за нешто добијете епитимију типа неко време ван причешћа и онда подигнете буну против тог који вам је то одредио јер тобоже постоји попа који за то даје краће или не даје уопште епитимије  итд.

Дакле ту где си, испуњавај оно што ти је благословено, хвала Богу има различитих метода, негде се људи без икакве припреме причешћују на свакој Литургији, негде не, негде мораш да постиш 7 дана, негде 3, негде не мораш, негде... толики је да кажем избор. Наравно учење можемо оставити за дијалог, дискусију и то свакако треба чинити, али дизати буне, говорити ма где то тако нешто и ко то и слично то је мени безвезе.

[JESSY]

1 hour ago, Јелена011 рече

Nepresusan izvor dogodovstina

[Матусал]

пре 1 сат, МилошБГ рече

Имајте на уму и послушање...ако свештеник у храму где је он старешина или владика у епархији где је он архијереј и надлежни благослови један начин причешћа или било шта друго, не иде баш да идеш да га бушиш или да подижеш буне, напросто испуни послушање цркви на тај начин.

Не могу никако да схватим да неко мисли да може да се причешћује стално и да стоји за оним страшним престолом од кога се и анђеоске силе ужасавају а да онима који су ревноснији и чистији од њега не дозвољава да приступе. Ја ту имам проблем и треба неко то да ми појасни.

Некада је мерило и ауторитет у цркви била православност а сада је то класичан јерархијски систем. Недостатак Духа је сву одговорност пребацио на чин. Савршени начин да се управља без одговорности кроз систем послушања. Рукоположење само по себи као да већ има силу независно од њеног носиоца.

Такође не разумем како је то неки верник део тела Христовог ако му се не дозвољава учешће у евхаристији?

Златоусти каже да овај свет  није истинит и да овде сви носимо маске, а по смрти када их скинемо ће се показати ко је ко. Тако ће се и многи свештеници показати као најамници и зли виноградари а многи верни и прости људи као царско свештенство.

[Јелена011]

Koje poslusanje, kome?

Jedno je kad ti svestenik da epitimiju al njihovo NE van posta nije epitimija zbog greha nego zbog "gresnosti", kao gresni smo jelte onako prirodno pa se ne valja puno da se pricescujemo. To je logika vecine takvih popova, rukovode se valja se teologijom.

Epitimija je uvek licna i konkretna, "ubio si coveka valja ti malo na klupi biti", ili sta si vec uradio. A ne epitimija jer ne valja se van posta i nije ti pricesce supa i kako to mislis hoces da se pricestis. Bogu fala bez supe svi mozemo bez Hrista vala ne mozemo. I sta to znaci? E dosta ti je svaki mesec po jednom, ko je taj koji ce reci " previse ti je Hrista"? Nego mukice valja nam ih trpeti, nemaju oni pojma kine se pricescuju, nego ima tu neceg, dobro je to...

[МилошБГ]

пре 8 часа, Јелена011 рече

Koje poslusanje, kome?

Jedno je kad ti svestenik da epitimiju al njihovo NE van posta nije epitimija zbog greha nego zbog "gresnosti", kao gresni smo jelte onako prirodno pa se ne valja puno da se pricescujemo. To je logika vecine takvih popova, rukovode se valja se teologijom.

Epitimija je uvek licna i konkretna, "ubio si coveka valja ti malo na klupi biti", ili sta si vec uradio. A ne epitimija jer ne valja se van posta i nije ti pricesce supa i kako to mislis hoces da se pricestis. Bogu fala bez supe svi mozemo bez Hrista vala ne mozemo. I sta to znaci? E dosta ti je svaki mesec po jednom, ko je taj koji ce reci " previse ti je Hrista"? Nego mukice valja nam ih trpeti, nemaju oni pojma kine se pricescuju, nego ima tu neceg, dobro je to...

 

Пази конкретно ја сам пре пар година имао неописиву жељу да се причестим за Видовдан, нешто ме то гурало ја клинац а опет Обилић а ја још Милош ццц, међутим Видовдан је нпр падао у среду, а пре тога сам не знам ни сам из ког разлога се у првој недељи поста у недељу причестио. Поразговарао сам са свештеником и питао га да ли би могао за Видовдан, он ми је нешто у пренесеном значењу рекао нека причестио си се у недељу, немој сад. 

И колико год ми је са једне стране било жао, јер сам у својој глави имао неку другу слику и жељу, опет са друге стране сам прихватио тај став свештеника као благослов Божији да то не учиним тада.

Исто тако баш исте године чини ми се, био сам у манастиру Ћелије сад не знам да ли су Благовести биле или неки други празник, али у ствари сад сам скоро сигуран да није био пост, опет пошто се причест вршила баш ту код гроба св. Авве Јустина имао сам неописиву жељу да се причестим, пришао сам за исповест, питан сам да ли постим и да ли сам постио рекао сам да нисам постио, свештеник ме исповедио и благословио да се причестим и ја се причестих. 

Опет и то је са друге стране неки благослов Божији.

Ми можемо сад причати шта је добро, шта није, шта би требало а шта не и ок водимо дијалог...али опет по мени треба све чинити по благослову па чак иако нам то некад не делује како треба или нам делује тотално погрешно јер ако би ми сами све одређивали и ако би се само ми питали, нама свештеник или епископ не би ни био потребан. Притом би се и ја нелагодно осећао да нпр свештеник позове све верне да се причесте и да благослови то а да ја не приђем и не причестим се, а опет и нелагодно би се осећао и обрнуто да је.

 

 

[Матусал]

пре 5 минута, МилошБГ рече

Ми можемо сад причати шта је добро, шта није, шта би требало а шта не и ок водимо дијалог...али опет по мени треба све чинити по благослову па чак иако нам то некад не делује како треба или нам делује тотално погрешно јер ако би ми сами све одређивали и ако би се само ми питали, нама свештеник или епископ не би ни био потребан. Притом би се и ја нелагодно осећао да нпр свештеник позове све верне да се причесте и да благослови то а да ја не приђем и не причестим се, а опет и нелагодно би се осећао и обрнуто да је.

 

Видиш брате Милоше, ја нпр. никад нисам прекршио послушање али сам често имао различито мишљење од свештеника. Прошао сам кроз решето многих свештеника са различитим ставовима често чак и потпуно супротним и увек сам то доживљавао како ти кажеш кроз послушање али опет сам задржао неки свој став наравно утемељен у оцима цркве а не из сопственог расуђивања. Ми у овој теми покушавамо да извучемо закључак о најисправнијој пракси по питању причешћивања.

[JESSY]

пре 10 минута, Матусал рече

Ми у овој теми покушавамо да извучемо закључак о најисправнијој пракси по питању причешћивања.

tako je....

[МилошБГ]

Чак и најисправнија пракса до које би теоријски дошли не може да крши појам послушања и благослова.  Не може особа А отићи код свештеника и рећи ја би да ми благословите и допустите да се причестим, а онда кад он то не би учинио рекао ало знаш да је то исправна пракса што ја хоћу.

  На крају крајева мислим да се то више мора расправити на нпр сабору цркве, да се отвори нека можда и јавна расправа по том питању, где би људи и заговорници једног и другог начина и мишљења дали неки суд и образложили га.