Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић

[Леон Професионалац]

пре 52 минута, Bokisd рече

Stoji ovo, da treba praviti razliku oko stepena gresaka i nacina na koji je nastao raskol i kasnijeg gledanja na taj isti raskol.

Ali, opet, stoji i da ce posle trista godina biti van crkve i da SPC nece imati opstenje sa njima i nece im priznavati  tajne i blagodat.

Mislim, da je tu problem. Ne bi trebalo da se priznaje nikakvo osvecenje i svetiteljstvo kod njih, koji su van crkve.

Tpиста година сам узео онако произвољно. Безвезе.

Не, немам појма шта ће бити тада а и да имам не бих се усудио да прогнозирам јер Дух увек намести како се нико не нада.

Није поента да ли ми ставимо некох марковита у календар или не. Ако их не буде у календару то не значи да неће неко бити свет. Како ја могу да признам или не признам омо што Бог прослави?

Ми са католицима немамо канонско јединство и сходно томе нисмо убацили Св. Леополда Мандића у календар - значи ли да он није свет?

Неко је приметио да кад кажемо да је свет да ми и ту судимо, и одређујемо ко је свет а њима спочитавамо да они одбацују некога  ко јесте свет - па у реду, боље да убацим неког ко није свет у календар него да ми се деси да се огрешим о светог и одбацим његову светост. ;-) Само на око се ради о томе да и једни и други одређујемо ко ће у Царство а уствари ми то не радимо.

Све време се дешава да неки заговарају тезу да се католик неће спасити јер је католик а ми тврдимо да то што је католик није пресудно и да је Бог та инстанца а не 1054. година.

[Леон Професионалац]

пре 21 минута, Vedran рече

Моје је мишљење да је сваки наш опроштај "фаличан" у односу на онај једини истински, а то је Божији опроштај. Уосталом, да није тако, да је наш опроштај довољан, зашто би се ми молили за нашег увредитеља "опрости му Боже". Ако смо му ми опростили шта има Бог да му прашта? Али не, потребан му је и Божији опроштај, јер вређајући нас повредио је и њега, нашег Оца који нас воли. 

То плус. Код Бога је печат, без тога није валидно. :-) 

Ако се огрешио о две највеће заповести, рецимо о другу, која је уствари прва, а ове су једина заповест, и то баш та друга :-) То мора да се тако гледа. У те две заповести је све. И љубав.

Воли ближњег свога као самог себе, тј. као једног од ,,мојих малих" - дакле као Бога... - ако га волиш онда га нећеш убити, дакле поштујеш ,,не убиј", па ако га поштујеш нећеш да му украдеш нешто, дакле, поштујеш ,,не кради".

Поштујући ближњег увек поштујеш Бога.

Мало је замршено али мислим да се разуме.

[Леон Професионалац]

Одох, касно је. И намучио сам се баш док сам све сажвакао.

Лаку ноћ добри људи!

[Zoran Đurović]

пре 8 часа, Страле рече

Оче Зоране, оће ли неки катихизис да стигне нама од тебе из Рима, онако  лепо уприличен?

Ако ме Бог поживи...

[Zoran Đurović]

пре 6 часа, Vedran рече

Могао си експресно у Царство, онако новокрштен.

Што га лик не уби тада, сада бисмо се молили Бокију, а не бисмо га кудили! 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 8 часа, Леон Професионалац рече

Оптужује за папизам папу а папа није толики паписта каквим га Марко представља и у каквог се паписту Maрко претворио. Жао ми је што ово већина читалаца неће бити у стању да схвати.

Pa markovit je prevazišao i samog papu i ustoličio se Bogu Ocu na glavu jer ima li Istine van vladike Artemija?????

Lako je ovo za shvatanje ali je teško PRIZNATI ŠTA SE DEŠAVA ONIMA KOJI VIŠE VOLE DA MRZE NEPRAVOSLAVNO NEGO DA VOLE PRAVOSLAVNO.

A to je teško razumeti jer nam je još uvek SPC puna takvih.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 8 часа, Vedran рече

Ако смо му ми опростили шта има Бог да му прашта

Da, pogotovo ako neko nanevši nam greh istovremeno preko nas ogreši se i o Boga samoga, te stoga opraštamo ali tražimo i Bog da oprosti takvom čoveku.

Pogledajmo Hrista na Krstu reče: Oprosti im Oče ne znaju šta čine. Hristos daje svoj oproštaj ali ujedno moli i Oca Nebeskog da im oprosti, opet po slobodi svake Ličnosti ponaosob, da budu jedno u Duhu i prilikom opraštanja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 8 часа, Леон Професионалац рече

Да, само што сам ја тог мог талибана тукао намртво.

И нема га више, не постоји.

Pročitajući na brzinu uplaših se, uh kako ovaj čovek otaljava težak greh koga li on to ubi. 

Pa kad sam uzeo sekund više vidim koga si ubio i rekoh sebi, ma daj šta si se uplašio vidiš da je čovek profesionalni ubica zna koga treba da ubije.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Znate li šta ja mislim, zašto su Rusi sada najbliže rimokatolicima? (kod njih nema čak ni miropomazanja,dovoljno je da se neko odrekne od pogrešnog učenja i priđe Čaši bez problema).

Zato što je pravoslavna Rusija, na svojoj koži osetila preko stradanja naroda od komunističkog bogoboračkog duha, da se Logos ovaplotio i da nije više samo slovo, da je Zakon dobio i srce i um i dušu (Hristos), te da je čisto srce i dobra duša, koliko toliko bistar i krotak um jedini Zakon koji je valjan pred Hristovim sudom.

Zašto grci teško podnose rimljane? Zato što ljubomorno čuvaju Logosa, jer ima njih koji potrčavši Hristu u zagrljaj, poljubivši ga na brzinu, odmah odjure i trče u zagrljaj, bestelesnom Logosu, još uvek neovaploćenom....   Valjda im ovaploćeni Hristos previše sliči na neku rimsku babu nemam pojma.....

[Дијана.]

пре 22 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Možeš eventualno ovo da provučeš kao sopstveno mišljenje a ne da ispravljaš moje mišljenje.

Pogotovo što ti tvoje mišljenje apostol Pavle ubija na kraju kao što georgije ubiva aždaju.

Брате мој, срцу моме драги, баш апостол много говораше о томе да не мислимо о себи као мудрима, да се не поводимо за свјетовним филозофијама, да се не дијелимо на Павлове и Петрове и овога и онога, а камоли мањега од Павла, да брат више није брат кад не послуша Цркву, и сл.... А крунски о љубави, да је залудна и вјера, и знање, и сви дарови, кад љубави нема...

а љубав је љубав... а према брату и ближњему је преча и природнија него нека умишљена, настала из неких идеолошких, филозофских, интелектуалистичко-вјерских ставова. Како је мало потребно да се схвати да ја говорим добронамјерно за све... но слабо ме разумију на обе ваше зараћене стране.  Ван памети ми је да се православци свађају ради католика и да су им католици ближи од православаца. Испадне да је довољна тактика и мудролија и лукавство да се хиљаду година раздора савлада са свиме што су донијели, да се ПЦ уситни и раскомада, а њен остатак сједини са вјечном Петровом црквом. Зар се не бојите, ви многомудри, ви просвећени, ви надахнути?

Кад чујем разуман суд, који не говори с висине са братом и не раскољује даље намучену Цркву ја ћу и да повјерујем... брат ми је православан прије свега, па ма био и талибан, много прије него католик, од мене одијељен вијековима, да не спомињем остале нечојствене елементе.

Кад будемо осјетили дух смирења и љубави који спаја а не раздваја да би вјештачки покрпио остатке смућености и раздора, е тад ће моћи да причамо о екуменизму. Да ново вино сипамо у здраве, нове мијехове...

[Bokisd]

пре 9 часа, Леон Професионалац рече

Tpиста година сам узео онако произвољно. Безвезе.

Не, немам појма шта ће бити тада а и да имам не бих се усудио да прогнозирам јер Дух увек намести како се нико не нада.

Није поента да ли ми ставимо некох марковита у календар или не. Ако их не буде у календару то не значи да неће неко бити свет. Како ја могу да признам или не признам омо што Бог прослави?

Ми са католицима немамо канонско јединство и сходно томе нисмо убацили Св. Леополда Мандића у календар - значи ли да он није свет?

Неко је приметио да кад кажемо да је свет да ми и ту судимо, и одређујемо ко је свет а њима спочитавамо да они одбацују некога  ко јесте свет - па у реду, боље да убацим неког ко није свет у календар него да ми се деси да се огрешим о светог и одбацим његову светост. ;-) Само на око се ради о томе да и једни и други одређујемо ко ће у Царство а уствари ми то не радимо.

Све време се дешава да неки заговарају тезу да се католик неће спасити јер је католик а ми тврдимо да то што је католик није пресудно и да је Бог та инстанца а не 1054. година.

Shvatam vasu poentu, ali, moram da napomen, gledam na ovu stvar preko pitanja opstenja i zajednice  sa crkvom koja je izvor blagodati i osvecenja Duha svetoga u tajnama. Zbog tog neopstenja sa Crkvom , Marko i artemiti su osudjeni od strane nase Crkve kao bezblagodatni i bez tajni i bez osvecenja. Ako nema osvecenja , ne mozemo ocekivati ni covekovo osvecenje i to neko svetiteljstvo koje se zadobija tim osvecenjem Duha.

Moze da bude neko prosvecenje ( pricali smo o tim prosvecenjima u raznim religijama ), ali, potpuno osvecenje duse i telo bez Duha, ne znam kako je moguce ?

Navodi se artemitsko potpuno neprilicno oslovljavanje Srpske crkve i pravoslavnih hriscana, da nemaju spasenje i slicno, ali, u staro vreme, rimokatolici su takodje na Istocnu Crkvu gledali kao na potpuno sizmaticku i jereticku, bezblagodatnu i nespasavajucu i pod silnim anatemama i njima se daje mogucnost svetiteljstva.

Mislim, da je u ovim stvarima problem.
 

[Bokisd]

пре 17 минута, Дијана. рече

но слабо ме разумију на обе ваше зараћене стране.

Kako nije,..... lajkovao sam oba vasa teksta.....
 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 21 минута, Дијана. рече

Брате мој, срцу моме драги, баш апостол много говораше о томе да не мислимо о себи као мудрима, да се не поводимо за свјетовним филозофијама, да се не дијелимо на Павлове и Петрове и овога и онога, а камоли мањега од Павла, да брат више није брат кад не послуша Цркву, и сл.... А крунски о љубави, да је залудна и вјера, и знање, и сви дарови, кад љубави нема..

Sestro moja u Hristu ljubljena.

Pa upravo se ja vodim apostolskim, i izražavam svoje mišljenje i upozoravam te ne ispravljaj moje mišljenje no izražavaj svoje.

Nadalje apostol kaže, spasiće se onaj koji ljubavi ima a ne kaže spasiće se onaj koji je član pravoslavne crkve u granicama institucije.

Hrišćanska Crkva je Hristovo Telo a ne zidine, Hristova crkva nas okuplja sa jednim ciljem a to je Spasiteljem koji jepripremio spasenje za sav ljudski rod.

Ako apostol kaže spasiće se onaj koji ljubavi ima ( kao samarićanin koji pomaže ranjenom hristu) onda je taj samarićanin nama bližnji a nemamo bližnjeg sestro draga kojeg nećemo u Carstvu Božjem videti. Dakle bližnji je takodje član Crkve one Nebeske Crkve a ne ove nama toliko veličane institucionalno zemaljske.

O tome govore svi od apostolskih vremena jer im je Hristos to govorio. Oni prenose Božju reč ne prenose moju ni tvoju. Ja te ispravljati neću, ja želim da ponovim da promenio mišljenje nisam, bližnji moj kojeg mi sam Hristos navede kao bližnjeg je onaj koji će me grliti u Carstvu Božjem inače je moja vera uzaludna.

Kažem da mi je brat pravoslavac bliži od brata rimokatolika... Ja to ne umem tako da gledam, niti ću ikada gledati na jevreje i samarićane u vremenu pre nego li sam Hristos razobliči takvu podelu na "vernike i nevernike". Hristos nam navodi milostivog samarićana (ne naziva ga nevernikom), navodi nam ženu samarićanku (ne naziva je nevernikom) uvodi u raj nekrštenog pokajanog razbojnika (ne ograničava ga time što ga nije pričestio pre toga na onakav način kao što pričesti učenike), dakle sam Hristos nam kaže došao sam da ispunim zakon ja sam Zakon.

On sam je Zakon i on sam spasava koga hoće i kako hoće, pričestio je judu pa ga taj nesrećnik izda i preda na muke i smrt. Član crkve pravoslavne ga izdade, dok ga nevernik samarićanin podiže ranjenog, nevernica samarićanka poverova mu da je On taj koji daje živu vodu, a u raj uzvede prvog međ ljudima upravo pokajanog razbojnika koji nijednim svojim podvigom ni verom životnom ne zasluži pre toga taj raj na način na koji ti hoćeš da nam ukažeš a to je pripadnost pravoslavnoj veri i njenoj članskoj karti dok je srce i dalje mutno i neverujuće....

Praštaj ja nisam u sukubu ni sa kakvom grupacijom ja sam zaljubljenik u Ličnost Isusa Hrista Spasitelja svih ljudi i ustanovitelja Nebeske Crkve a ne zemaljske kako je mi danas doživljavamo.

[Zoran Đurović]

пре 37 минута, Дијана. рече

брат ми је православан прије свега, па ма био и талибан, много прије него католик

Племенита, да ти преведем на савремени срБски Лк. 10, 29-37.

А законик, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој? А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки православни свештеник и видјевши га, прође. А тако и православни ђакон, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође. А католик неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике? А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.

Иди и ти тако чини!

[Paradoksologija]

Mi manje treba da razmišljamo u fazonu da li ćemo mi da priznamo hoće li se i kako spasti oni koji su van vidljive Crkve, a više mogu li oni koji su kroz Hrista nastali Njega prepoznati kod nas ili smo svetiljku sakrili a so obljutavili. A ako stvarno verujemo da je stvaran Hristos, svi smo kroz Njega nastali i svi Ga možemo prepoznati. Nego hoće li doći dan kad se među nama neće moći prepoznati?

Ja sam Crkvi prišla zbog nekolicine ljudi koji su me naveli da se zapitam kakav je tek taj Hristos, ako Mu je sluga toliki lik.

Neće li svaki ateista, da ne pominjem brata u Hristu, koji iz ljubavi i ljudskosti gladnog nahrani, žednog napoji, bolesnog i zatvorenog poseti, biti bliži Hristu nego bilo ko od nas ko se iz straha od prljanja ili želje 'da budemo dobri i ispravni' posveti samousavršavanju kroz post, čitanje molitvenih pravila, sledovanje normama ponašanja? I da me se opet ne optuži da sam nekako protiv svega nabrojanog, da citiram Isusa: "ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati." (Mat 23: 23) 'Nači, prvo prioriteti.