Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић

[Paradoksologija]

пре 40 минута, Zoran Đurović рече

Иди и ти тако чини!

I opet, Isus u suštini odbija da odgovori na postavljeno pitanje - Ko je moj bližnji - nego umesto toga kaže šta mi treba da činimo da budemo bližnji drugima, a ne da Njegove reči opet koristimo da prosuđujemo o drugima koliko su nam dobro učinili pa jesu li ili nisu u dovoljnoj meri naši bližnji pa treba li ili ne treba da ih volimo...

Isus odbija da nam da Prokrustove postelje koje bismo primenili na drugima!

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

I opet, Isus u suštini odbija da odgovori na postavljeno pitanje - Ko je moj bližnji - nego umesto toga kaže šta mi treba da činimo da budemo bližnji drugima, a ne da Njegove reči opet koristimo da prosuđujemo o drugima koliko su nam dobro učinili pa jesu li ili nisu u dovoljnoj meri naši bližnji pa treba li ili ne treba da ih volimo...

Isus odbija da nam da Prokrustove postelje koje bismo primenili na drugima!

Зато и ја одбих да објашњавам ову замену, да особа буде слободна да се одлучи. Највише што мрзим је доказивање. А као лудак се овде малтретирам са разним талибанцима... Камо лепе среће да могу да пишем текстове који не би били насловљени као у стара времена са: Контра, адверсус, против... Све то, нажалост, мора, али је претежније сведочити љубав коју нам Бог у Ис показа да има према нама.  

[Леон Професионалац]

пре 2 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pročitajući na brzinu uplaših se, uh kako ovaj čovek otaljava težak greh koga li on to ubi. 

Pa kad sam uzeo sekund više vidim koga si ubio i rekoh sebi, ma daj šta si se uplašio vidiš da je čovek profesionalni ubica zna koga treba da ubije.

Свашта се деси кад се изгуби контекст. 

[Nebojš.a]

пре 11 часа, Леон Професионалац рече

Да, само што сам ја тог мог талибана тукао намртво.

И нема га више, не постоји.

А мени се некако чини да је само променио правац.

[Леон Професионалац]

пре 2 часа, Nebojš.a рече

А мени се некако чини да је само променио правац.

 

С А М О  Ј А К О! 

[Golub]

On 3/11/2017 at 8:51, GresniStanoje рече

Ја не судим. Бог ће судити свима па и мени. Ја једино што могу да чиним јесте да се држим заповеђеног ми. Остало се мене не тиче.

Слабо се ти држиш Грешни, ава те крсти, а ти прдиш... 

[Ведран*]

пре 23 часа, Bokisd рече

Mislim, da je tu problem. Ne bi trebalo da se priznaje nikakvo osvecenje i svetiteljstvo kod njih, koji su van crkve.

Мислим да то нико и не "признаје".

Ради се о томе да, у крајњој линији, питање спасења и светитељства (што опет значи спасења) није у надлежности никога другог него самог Бога. Иако би многи хтели да се њих пита. Другим речима, треба човек да пази да не похули на Духа Светога јер Он дише где хоће. Ништа друго. 

[Ведран*]

пре 17 часа, Zoran Đurović рече

Што га лик не уби тада, сада бисмо се молили Бокију, а не бисмо га кудили! 

А како би се ви Аво спасли да је њега одмах у Царство увео?

Бог је мислио и на вас. Да вас кроз муке многе приведе у Царство. 

 

[Ведран*]

пре 11 часа, Леон Професионалац рече

Свашта се деси кад се изгуби контекст. 

Амин. 

А тек шта се деси кад измислиш контекст!

[Јелена011]

Sjajna diskusija  A ne ono cudeso na fejsbuku

No, nesto je dobro proizaslo i iz one diskusije  

@Vedran kako bre oprostaj znaci zaborav?

Na nekoj temi slicnoj me isproziva Rapsa zbog toga...kako da zaboravimo ovaj zivot? Ok, gomilu sitnica cemo pozaboravljati svakako, ionako koristimo samo deo mozga...ali ako ce posle smrti biti potpuni zaborav ne brise li to i licnost, samim tim sto brise odnos ma kakav on bio. Ono princip progutas pilulu i zaboravis sve. Gde je tu covek?

Ja sam ok sa tim da nas odnos ka tim cinjenicama nece biti isti, da im necemo pridavati taj znacaj, tu emociju, ali ne moze citav jedan odnos da se obrise. I onako je vecina nasih misli i osecanja plod nas samih, mi cinjenice bojimo u skladu sa sobom i trenutkom u sebi. 

[Ведран*]

Не знам да ти кажем како ће тачно то бити. Нисам био с оне стране, нити као Апостол до трећег неба.

Оно што знам јесте да се ми молимо Господу "избриши", "не помени", "не сети се", "презри" прегрешења наша, и слично. Ја мислим да и наш "заборав" треба да буде сличан таквом какав молимо од Господа.

Али то није оно психолошко потискивање лоших ствари. То није тај "заборав" о коме ја причам. 

Ово што описујеш да нећемо придавати значај тим чињеницама, мислим да је то нешто слично овоме о чему ја говорим само што мислим да је то чак и више од овога. То је неки нови ниво "не придавања значаја" у односу на овај који ми доживљавамо сада. На пример, неке ствари човек може да преболи и да им не даје више значај, али ипак када почне да о њима размишља оне могу да поврате оне осећаје бола, туге, повређености и слично. У овом "забораву" то више неће бити тако. 

Само још да појасним. Под "заборавом" не мислим на амнезију, заборав чињеница. Не то. Него заборав неправде која је била својствена тим чињеничним стварима, заборав бола, туге, осуде починитеља. 

Видиш, и у овим молитвама Господу ми не говоримо "избриши моја дела", него "моја сагрешња". 

[Јелена011]

Onda smo se razumeli  da, da, nisam ni ja mislila na onaj falican oprostaj koji posle evociranja dogadjaja ipak ostavlja posledice i losa osecanja, da, ja sam vas razumela da mislite na amneziju

Ja sam bas mislila pa kao i sad, mera valjda jelte, oprostaja je kad mozes da se setis necega ucinjenog ka tebi i da ne izazove nikakvu emociju, cak mozda i ono teskocu da se setis toga, "ju ja zaboravio na to...". Cim ti nesto izaziva traumu pri podsecanju nije tu videlo zaborava.

 

[Ведран*]

пре 6 минута, Јелена011 рече

mera valjda jelte, oprostaja je kad mozes da se setis necega ucinjenog ka tebi i da ne izazove nikakvu emociju

Ја бих био чак и либералнији од овога, када причамо о опроштају у овоме животу, или овом "несавршеном" опроштају. Ја бих рекао да, чак и ако изазива одређене емоције, на пример тугу, можемо рећи да је опроштај уколико не постоји зла мисао на починитеља. Ако на пример постоји љутња, онда, будући да она подразумева и мету те љутње (тј. починитеља зла), онда опроштај није "потпун". Тако некако.

[Јелена011]

пре 4 минута, Vedran рече

Ја бих био чак и либералнији од овога, када причамо о опроштају у овоме животу, или овом "несавршеном" опроштају. Ја бих рекао да, чак и ако изазива одређене емоције, на пример тугу, можемо рећи да је опроштај уколико не постоји зла мисао на починитеља. Ако на пример постоји љутња, онда, будући да она подразумева и мету те љутње (тј. починитеља зла), онда опроштај није "потпун". Тако некако.

Da, da, nego rekoh nije zaborav...ostalo se slazemo. Postoje neke stvari koje te prosto ne ostavljaju da kazem ravnodusnim, koje su prosto same po sebi prilicno ogromni zalogaji i apsolutni sam protivnik onog oprosti oprosti po svaku cenu, za to treba vremena, truda, zrelosti i mnogo toga poklopljenog. Ne verujem apriori oprostaju, ono pausalno. Ja cesce vidjam ljude koji su kao oprostili, ali jaoj koliko besa ima u njima. Sve jedno da li prema osobi ili prema sebi. Zna se red, sok, poricanje, ocaj ili da kazem obuzetost tugom, ljutnja, tuga zrela, pomirenje. Nema preskakanja. Internalizujes li bilo sta od toga kad tad ce isplivati kroz nesto drugo. Ali sve to su procesi, koji zahtevaju da samog sebe ponegujes, zahtevaju drugog i odnose...

[Јанко]

пре 8 часа, Јелена011 рече

Da, da, nego rekoh nije zaborav...ostalo se slazemo. Postoje neke stvari koje te prosto ne ostavljaju da kazem ravnodusnim, koje su prosto same po sebi prilicno ogromni zalogaji i apsolutni sam protivnik onog oprosti oprosti po svaku cenu, za to treba vremena, truda, zrelosti i mnogo toga poklopljenog. Ne verujem apriori oprostaju, ono pausalno. Ja cesce vidjam ljude koji su kao oprostili, ali jaoj koliko besa ima u njima. Sve jedno da li prema osobi ili prema sebi. Zna se red, sok, poricanje, ocaj ili da kazem obuzetost tugom, ljutnja, tuga zrela, pomirenje. Nema preskakanja. Internalizujes li bilo sta od toga kad tad ce isplivati kroz nesto drugo. Ali sve to su procesi, koji zahtevaju da samog sebe ponegujes, zahtevaju drugog i odnose...

Истинит догађај, скраћено.

Момак ме ударио насред трга, без икаквог мени видљивог разлога. Пред целим друштвом, 8. разред. Окренуо сам се и отишао да не направим већи хаос. А могао сам, имао сам старије рођаке - луди типови, једва чекају...

Никад нисмо говорили. Избегавао ме. Прелазио на другу страну улице, склањао поглед. Сваки пут у мени је расла љутња. Једини коме никад нисам успео да опростим...

Онда, после 20 година, један другар ми кроз осмех каже:

"Сећаш се кад те тај-и-тај ударио...". У мени одмах срџба.

"Шта је ту смешно?" 

"Па разлог што те ударио..."

"Ти га знаш???" - запањено питам.

"Сви знају. Превише си се дружио са његовом бившом. Мислио је да се мувате." Већ зачуђено ме гледа. 

"Ниси знао?"

"Не... Њој се свиђао неки амер са којим сам се дружио на мору, па сам их упознао. И тако смо почели нас двоје да се више дружимо, чисто пријатељски..."

Кад сам остао насамо, као да ми је неко скинуо стену са срца. Почео сам као луд да се смејем. Јадничак, био је љубоморан, а после га гањала кривица.А ја тука ништа нисам знао. И одмах сам му у срцу опростио.

После пар дана сретнемо се на улици. У мени нека радост. Нигде љутње. Као да је осетио, први пут после 20 година ме погледао.

"Добар дан..."-рекох са осмехом.

"Здраво..." -промуцао је, изненађен.

Од тада се увек у пролазу поздравимо.

Прошле зиме је у нашу ски-школу доводио клинца.

А ја сам спознао шта значи да је грех заборављен. Заувек...