Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[εργασία]

пре 2 минута, uros рече

Da li govorimo o feudalnim kmetovima ili o ljudima na zapadu danas? Feudalizam 16. veka je zapravo robovlasnistvo zbog kog se danas na zapadu ide u zatvor. 

Ako govorimo o danasnjim ljudima, zasto ne pozajmi kapital? Ako ima dobru ideju naci ce investitora, ima ih koji se samo time i bave (venture capitalists). Druga opcija je da zaradi novac i iskoristi kao kolateral za zajam. 

U svakom slucaju nikakva eksploatacija danas na zapadu ne postoji. Nula.

Нисте ми одговорили на питање шта да ради у периоду рецесије, када се капитал и кредит контрактује, а општа прођа на тржишту је слаба? 

Феудализам није робовлаништво. Ишли сте у школу на часовима историје и знате веома добро какви су друштвени облици постојали кроз људску повест. Ово говорим ван котекста наше расправе и ван досадашње теме и то вам пребацујем из крајње добре намере. Такве реторичке акробације, које се пласирају на либералистичким жућкастим сајтовима, не доприносе образовању једног човека. Поготову немам намеру да учествујем у расправама у којима су у мрклој ноћи све краве црне. Касно је. Одјављујем се за данас. Поздрав. 

[uros]

Feudalizam jeste robovlasnistvo utoliko sto je kmet deo feudalnog poseda. 

The United Nations 1956 Supplementary Convention on the Abolition of Slavery also prohibits serfdom as a form of slavery. (https://en.wikipedia.org/wiki/Serfdom)

Za to se, dakle, danas na zapadu ide u zatvor.

 

Sto se tice pitanja: u periodu recesije ljudi dobijaju otkaze i nalaze druge poslove. Recesija je restruktuiranje trzista, neke grane privrede izumiru dok se druge radjaju. Ako dobijete otkaz kao inzinjer u naftnoj industriji velika je verovatnoca da cete naci posao u nekoj drugoj industriji gde se traze inzinjeri. Ako ni toga nema onda cete morati da privremeno nadjete "blue collar" posao (restoran, hotel, fizicki radnik itd.). Prirodni ciklusi trzista nikada nisu "zauvek" nego su privremeni. 

Uzgred, sve velike recesije do sada su bile direktan proizvod nasilnog mesanja drzave u trzisne mehanizme. U uslovima lese fer kapitalizma trizste se oporavlja u izuzetno kratkom roku.

[Ronald]

εργασία

Ne razlikujes invencije i inovacije. Naravno da se inovacije ne stvaraju na fakultetima, mogu, ali vecinom ne, jer ih birokrate ogranicavaju maksimalno.

I Kina je imala mnogo invencije, ali one nisu postale inovacije jer nije postojala nikakva institucionalna politika i vladavina zakona, zatim nikakav oblig ugovornog odnosa niti patentiranja.

Upravo knjigu koju sam ti spomenuo od Bomola, ona je vezana za oligopolistucku konkurenciju i koliko je njen znacaj za stvaranje inovacija. Primer oligopola je autoindustrija i ja nisam za to, mada i ona vodi ka inovacijama, sporije, ali nisam za drzavu da se mijesa, vec za slobodnu konkurenciju kao izmedju ovih velikih informatickih kompanija gdje male mogu da uspiju i udju na trziste mnogo lakse, a velike kao Nokia da dozive znacajan pad.

Ne mozes racunanjem objasniti ko preuzima rizik, kada radnik moze da napusti preduzece, dok se kredit za projekat vodi na preduzetniku i on to mora platiti ili gubi sve.

Daj objasni mi kako bi ti rijesio taj izmisljeni problem nejednakosti u svijetu ili nam malo docaraj kako bi izgledao tvoj ljevicarski sistem? Mislis li ti da su ljudi jednaki?

[Justin Waters]

пре 9 часа, Ronald рече

Nisu, jer trenutno u toj zemlji ne može bolje, pošto to nije USA sa tradicijom institucija i preduzetništvom od početka, ali je opet mnogo bolje nego ikad.

Jako se puno eksploatisu i moze bolje. Ne samo u Kini vec i Bangladesu i slicnim zemljama jeftine radne snage. Moze naravno bolje, ne moze kao na zapadu, ali moze bolje.

Evo ti jedan primjer, radio sam tri godine u Bangladeshu i vidio kako se eksploatisu ljudi. Recimo niko ama bas niko nece da ulozi ni dinara da kupi ljudima sigurnosnu opremu kada rade na gradilistu. Privatniku je jeftinije da posalje golorukog i golobradog radnika u jamu da izbacuje vodu s kofom (vjerovao ili ne) nego da nabvi pumpu koja i ne kosta mnogo da se ta voda ispumpa. Radnici u tekstilnoj industriji su maksimalno eksploatisani, jer su mizerno placeni (40 evra mjesecno vjerovao ili ne) da rade 10 - 12 sati u neljudskim uslovima. Dok sam jos tamo boravio srusila se zgrada u mjestu pored Dake gdje su radili radnici u tekstilnoj industriji i poginulo 1000 ljudi zato jer je vlasnik nadogradio ilegalno jos jedan sprat da bi prosirio proizovdnju. Tamo je izgradnja zgrada katastrofalno losa, i jos kad dodas ilegalnu gradnju, dobijes recept za pravu katastrofu plus ko zna koliko ljudi je jos boravilo u zgradi koja je vec imala pukotine i vlasnik je vec ranije dobijao upozorenja da bi moglo doci do katastrofe ali zabolilo ga bilo. 

Slicno je u Kini, oni izjvestaji o losim uslovima rada u fabrikama Ajfona i drugih uredjaja su tacne, s tima da krivica nije na Apple- vec na Fokskonu kao njihovom partneru tamo koji vodi sve te poslove.

Postoje oni koji ce reci kako ti ljudi koji ne bi radili umrli bi od gladi pa sta onda ima lose u tome sto im poslodavac daje hljeb. Ali odvratno je i cudovisno reci tako nesto, jer onda je to iskoristavanje muke tih ljudi. Ne moraju imati ne znam kakve uslove, ali dati nekome 40 evra mjesecno u neljudskim uslovima moze da se nazove samo jednim terminom - Eksploatacija. 

[Justin Waters]

пре 2 минута, Muramasa рече

Jel ga neko tera da radi za Iphone i Foxcon?

Tjera ga muka koju je tesko razumjeti nama koji zivimo u relativno slabo naseljenim zemljama. 

[Justin Waters]

пре 21 минута, Muramasa рече

A što ne bi započeo nešto svoje?

Ima i takvih. U Bangladeshu se ljudi dovijaju na razne nacine. Bangladesh, iako korumpiran, pravi je lakmus papir za libertarijanske ideje. Bas sam skoro procitao clanak na jednom lokalnom websajtu gdje iznose podatke kako naplativost poreza nikad nije bila visa i obuhvata nekih 8% stanovnistva i to smatraju poprilicnim usjehom za sad. Ulice su pune malih radnji gdje se prodaje sve i svasta, od kopirnica, frizerskih salona, prodavnica hrane, kozara, krojacnica, fotografskih radnji itd...vozaci rikse, ulicni prodavci caja i radznih napitaka, prodavci kokosa i banana, prodavci povrca, vidjao sam cak i ulicne frizere, prodavci peradi, skupljaci smeca itd...raznovrsne su ideje, i niko ne izdaje fiskalne racune. Nikome nista ovo ne pomaze da se razvije u nekog preduzetnika vec prosto da prezivi i ne umre od gladi. Mozda se neko u tom pokretanju biznisa i malo vinuo dalje, ali velika vecina zaradjuje onoliko koliko ima treba za osnovne potrebe. 

No pominjao sam poslove koji ne nude nekakve revolucionarne ideje, i ne moraju jer ne moze svako da se bavi time. Ne znaju svi ljudi da se bave biznisom. Biznis da bi postojao neko mora daradi za taj biznis. Ne moze se predlagati biznis modela za svakog. Ali onaj ko ima biznis, s jedne strane se slazem treba mu omoguciti da posluje bez previse uplitanja drzave, ali s druge strane ne smje mu se dozvoliti divlja i da tretira ljude kao stoku. 

[εργασία]

пре 42 минута, Muramasa рече

Jel ga neko tera da radi za Iphone i Foxcon?

Ако је ваша тврдња да једно капиталистичко друштво кроз конкуренцију и акумулацију капитала подиже стандард радника кроз пораст плата, и да тај пораст плата апсолутно не кочи даљу оплодњу капитала на све већој основици, онда није питање зашто тамо неки радници у разваљеним и сиромашним земљама раде за 3,6 $ на сат него зашто капитал унајмљује тако багателну радну снагу? Имате озбиљан методолошки проблем ако се служите реторичким питањем, који ћеш сапун да купиш када уђеш у продавницу - јефтињији или скупљи, зато што терет доказа пада на вама да покажете да капитализам може ендогено, односно својом ихернетном економском логиком да подиже производњу на све већи ниво са све боље плаћеном радном снагом. Сви волите да се позивате на пример Сједињених Држава и  на то колико су плате порасле за последих 100 година заједно са општим стандардом радника. И то јесте делимично тачно. Када постављате оваква питања типа, а ко тера те раднике да раде за тако ниске паре, онда софистички избегавате да се суочите са правим економским проблемом - зашто капитал халапљиво тражи да спусти цену радну снаге? Занимљиво да тим истим фирмама, које имају много већи број запослених радника у услужном сектору код куће у Америци, не смета да исплаћују велике плате. Занимљиво је и то да у фази просперитета пословног циклуса, фирмама такође није проблем да подижу постепено плате и при том запошљавају све већи број људи.

Шта је онда проблем са капиталом, конкретно на америчком примеру? То што последњих 30 година тенденцијски пад профитне стопе сили корпорације да повећају стопу експлоатације радне снаге како би се домогле вишка вредности репрезентованог у већој маси профита, из које би се могла извући акумулација за следећи виши ниво производње и иновација. И моћни олигополни лобији и групе не либе се у избору средстава да би постигли тај циљ. Све ваше тврдње о раздвојености капитала и државе, падају у воду, управо капиталисти који се или регрутују сами у политику (ево последњег лепог примера са Доналдом Трампом) или преко своје мреже утицаја обликују државну политику, иду за тим да повећају стопу експлоатације радне снаге, кроз кресање социјалних давања, разбијање синдиката, флексибилизацијом закона о раду, отпуштањем радника из јавног сектора, контракцијом образовног и медицинског сектора, што све води у стварање резервне армије рада која раднике тера да у оскудици да нађу посао терају своје сопствене плате на доле.

Међутим , знате шта је ту иронија. Капитал на тај начин може само за једно, повесно гледано, кратко време да себи олакша даљу репродукцију. Убрзо кроз сопствену акумулацију, органски састав капитала доводи до постепеног пада просечне профитне стопе и онда опет избија рецесија и све ово иде опет наново. Замењујуете узрок и последицу. Не постоје окови државе за капитал, него капитал и држава одлично сарађују у задатку постројавања радне снаге да буде експлоатисана за цеђење вишка вредности, који ће опет у неком другом циклусу да опадне управо због хиперакумулисаности сталног (још једном морам да упозорим да стални капитал обухвата али није исто што и фиксни по уџбеничкој дефиницији) капитала. 

Капитализам је ирационални економски систем, без обзира на његове успехе, који се плаћају прескупом ценом свих нас.

[Tumaralo.]

пре 8 минута, εργασία рече

Капитализам је ирационални економски систем, без обзира на његове успехе, који се плаћају прескупом ценом свих нас.

Kapitalizam oznacava vladavinu kaste Trgovaca. Posto su vise kaste Svestenika i Ratnika prethodno degenerisale zatim postale obezglavljene u kravovj revoluciji.

Kapitalizam ne zna za vrednost, zna samo za cenu. Kao ekonomski sistem postoji u okvirima politicke ideologije liberalizma koja nije nista drugo do politicki izraz demonske zaslepljenosti -nihilizma.

Evolin grafik involucije:

https://i.warosu.org/data/lit/img/0049/88/1402262197596.png

[εργασία]

пре 15 минута, pedja257 рече

Kapitalizam oznacava vladavinu kaste Trgovaca. Posto su vise kaste Svestenika i Ratnika prethodno degenerisale zatim postale obezglavljene u kravovj revoluciji.

Kapitalizam ne zna za vrednost, zna samo za cenu. Kao ekonomski sistem postoji u okvirima politicke ideologije liberalizma koja nije nista drugo do politicki izraz demonske zaslepljenosti -nihilizma.

Evolin grafik involucije:

https://i.warosu.org/data/lit/img/0049/88/1402262197596.png

@Пеђа257, а зашто не 357? 

Морам да признам да ме твоји коментари поприлично увесељавају. Нећу више да ти персирам. Луд си (мислим у позитивном смислу) 100 %! 

Што се тиче капитализма, да слажем се да зна само за цену, знам шта хоћеш да кажеш али ја ћу се ипак послужити економском техничком терминологијом: капитализам зна само за вредност. Производи људског рада у капитализму постају роба и њихова најчуднија (ако ти одговара може се рећи демонска) особина је да имају облик вредности, облик вредности који је изражен у разменској вредности, без које се робе међусобно не би могле размењивати. Важно је схватити да је вредност социјални конструкт, она нема никакве везе са објективним карактеристикама производа. Друштво које је расцепкано (нажалост и антагонистички сукобљено само са собом) на многобројне несинхронизоване произвођаче, доиста никако и не може да се материјално репродукује без облика вредности. Све те црвене бројке на лед екранима, чини једини медијум комуникације међу нама, усудићу се да кажем да ми когнтивино бивамо одређени свим тим ценама, каматама, стопама, профитиима, трошковима и осталим лудилима. Све то води у фетишизам тренутних друштвених односа и у њихово фиксирање у неупитни категоријални апарат за који се сматра да је "природан". Загазио сам сада у филозофију и све то изискује отварање посебне теме. Да не давим тебе и друге читаоце форума.  

[Кратос]

пре 41 минута, εργασία рече

Производи људског рада у капитализму постају роба и њихова најчуднија (ако ти одговара може се рећи демонска) особина је да имају облик вредности, облик вредности који је изражен у разменској вредности, без које се робе међусобно не би могле размењивати. Важно је схватити да је вредност социјални конструкт, она нема никакве везе са објективним карактеристикама производа.

A kako je u socijalizmu?Tamo nisu roba i nemaju neku vrednost koju propiše država recimo?

Ovo te ne razumem,koje su to objektivne vrednosti proizvoda?Koja je jedinica mere te objektivne vrednosti?

[εργασία]

Управо сада, Kratos рече

A kako je u socijalizmu?Tamo nisu roba i nemaju neku vrednost koju propiše država recimo?

Ovo te ne razumem,koje su to objektivne vrednosti proizvoda?Koja je jedinica mere te objektivne vrednosti?

Претпостављам да мислите на планску привреду СССР-а. Покушали су да превазиђу тај проблем али су се ипак определили за концепт вредности која би се одређивала ГОСПЛАН-ом.

Нигде нисам написао да постоји објективна вредност. Напротив, видите горе, стоји да је облик вредности социјални конструкт и да не припада инхерентним објективним особинама производа. 

[Кратос]

1 hour ago, εργασία рече

 зашто капитал халапљиво тражи да спусти цену радну снаге?

Kapital nije živo biće da bi bilo halapljivo,halapljivi su ljudi vlasnici kapitala koji žele da uz što manja ulaganja izvuku što veći profit.To je sasvim prirodno.Zašto bi plaćao nešto više ako možeš manje uz isti krajnji produkt?Problem je što takva globalistička politika oplođavanja kapitala širom sveta ide na uštrb poslova domaće radne koja je znatno skuplja na zapadu od ostatka sveta.Oni ostaju bez posla,stvara se sve veći jaz između bogatih i siromašnih i ono što je kičma sistema,srednja klasa ,nestaje.

[Кратос]

пре 1 минут, εργασία рече

Претпостављам да мислите на планску привреду СССР-а. Покушали су да превазиђу тај проблем али су се ипак определили за концепт вредности која би се одређивала ГОСПЛАН-ом.

Нигде нисам написао да постоји објективна вредност. Напротив, видите горе, стоји да је облик вредности социјални конструкт и да не припада инхерентним објективним особинама производа. 

Dobro,objektivne karakteristike proizvoda.Šta je to?Koje su objektivne karakteristike mleka u tretrapaku i na koji način bi ti omogućio ljudima koji žele da ga piju pošto kolko kapiram ti smatraš da je robnonovčana razmena nešto loše.Za šta se ti zalažeš?

[εργασία]

пре 2 минута, Kratos рече

Kapital nije živo biće da bi bilo halapljivo,halapljivi su ljudi vlasnici kapitala koji žele da uz što manja ulaganja izvuku što veći profit.To je sasvim prirodno.Zašto bi plaćao nešto više ako možeš manje uz isti krajnji produkt?Problem je što takva globalistička politika oplođavanja kapitala širom sveta ide na uštrb poslova domaće radne koja je znatno skuplja na zapadu od ostatka sveta.Oni ostaju bez posla,stvara se sve veći jaz između bogatih i siromašnih i ono što je kičma sistema,srednja klasa ,nestaje.

Изразио сам се метафорично. Функционални носиоци капитала тј. сав тај свет менаџера, директора, управника и сва остала пратећа свита могу да буду морални или аморални али то не објашњава економску нужност да се пошто пото обезбеди маса вишка вредности из које би се могла наставити даља акумулација капитала. Логика економског система капитализма их тера на такве поступке. Наравно да капитал није живо биће. Али је веома битно схватити да сељење капитала у разваљене државе није подстакнуто голом похлепом.

[εργασία]

пре 23 минута, Kratos рече

Dobro,objektivne karakteristike proizvoda.Šta je to?Koje su objektivne karakteristike mleka u tretrapaku i na koji način bi ti omogućio ljudima koji žele da ga piju pošto kolko kapiram ti smatraš da je robnonovčana razmena nešto loše.Za šta se ti zalažeš?

Па морам да признам да ме изненађује ваше питање које су објективне карактеристике млека!? Пристојан сте човек, па и ви и ја од рођења знамо да млеко има мирис, боју, масти и друге хранљиве састојке и разне друге особине, али не верујем да сте то хтели да сазнате од мене.  

Зашта се ја залажем изисукује обимно и подугачко објашњење. Не замерите али за сада морам да вас ускратим такве приче. Могу само да обећам да ћу поставити нову тему са пуно материјала па да дискутујемо. Али да набацим као каменчић, у крајње рудиментарном облику да су математичке технике линераног програмирања веома моћне, имамо невероватне супер-компјутере са енормним пропусним опсегом за страховите количине информација, нагомилано искуство у производњи, екононмске технике управљања и оптимизовања па можемо организовати производњу, расподлеу, размену и потрошњу у све већем обиму ван бесмислене играрије оплодњом вредности. Нису то једноставне ствари. Изускује времена и да се човек удуби у проблем. Видећу да у најскорије време то представим. Толико за сада.